Cela Srbija se seli u Beograd

[Masha]

Mnogi gradovi zamiru

Cela Srbija se seli u Beograd

S. V., diplomirani in¾enjer tehnologije, nakon studija u Beogradu vratio se u rodni Zrenjanin. Uporno ali bezuspe¹no je tra¾io posao u struci. Naposletku, kako bi izbegao rad u kiosku s ro¹tiljem i platu od 100 evra meseèno, do¹ao je u prestonicu. Danas u Beogradu ima platu od 600 evra i otplaæuje stambeni kredit. Ka¾e, neæe se vraæati kuæi.
Sudbinu ovog Zrenjaninca dele mladi ljudi ¹irom Srbije.
Procene ka¾u da preko 60 odsto njih razmi¹lja da trbuhom za kruhom doðe u Beograd ili, ako su u pitanju Vojvoðani, u Novi Sad. Situacija je ista u Kragujevcu, U¾icu, Kraljevu, Kosjeriæu... gradovima nekada punim moguænosti.
Nemanja Ne¹iæ iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u U¾icu procenjuje da se i u ovom gradu najmanje 60 odsto studenata ne vrati u U¾ice.
- Tek ove godine op¹tina je izdvojila novac za finansiranje studenata koji se obrazuju za deficitarna zanimanja. Oni æe èim diplomiraju imati posao u struci u rodnom gradu - ka¾e Ne¹iæ, dodajuæi da Op¹tina planira osnivanje univerziteta sa najmanje tri fakulteta.
Dejan Radovanoviæ (31), ekonomista, jedan je od retkih iz generacije koji se posle fakulteta skrasio u rodnom gradu.
- Veæina je ostala u Beogradu i lako na¹la posao u bankama, osiguravajuæim i brokerskim kuæama. Malo ko od "povratnika" je na¹ao posao u struci - obja¹njava Radovanoviæ.
Prema podacima Sindikata Zlatiborskog okruga, samo neznatan procenat studenata koji u Beogradu i drugim gradovima zavr¹e fakultete vraæa se u U¾ice.

Niko neæe u Leskovac
Petra¹in Druloviæ, predsednik Sindikata, navodi da u U¾icu, nekada industrijskom gigantu, na 25.000 zaposlenih (6.435 u industriji) ide 10.000 nezaposlenih i 17.000 penzionera.
Situacija je jo¹ dramatiènija u Leskovcu, gde prema procenama nevladine organizacije "Resurs centar", oko 80 odsto mladih razmi¹lja o odlasku iz ovog industrijski ruiniranog grada. Istra¾ivanja pokazuju da se tek svaki deseti svr¹eni student vraæa iz Beograda, kako mladi Leskovèani ka¾u - "u beznaðe i oèaj".
- Ni na kraj pameti mi nije da se vratim u Leskovac iako tamo nedostaju profesori engleskog jezika. I ovde ima posla, posebno u privatnim ¹kolama i firmama, a sad mi je i dru¹tvo u Beogradu - obja¹njava Valerija Ivkoviæ, koju od diplome profesora engleskog jezika deli jo¹ jedan ispit.
U Leskovcu 760 visoko¹kolaca èeka na svoj prvi posao, od toga 200 in¾enjera tehnologa, 36 lekara, 29 stomatologa i devet magistara. Deficitrani su samo farmaceuti.

Studenti se ne vraæaju
- Mo¾da æe Leskovac jednom biti dobro mesto za ¾ivot, ali ne verujem da æe se to deseti za 50 godina s obzirom na tempo kretanja u privredi - procenjuje Tomica Milenkoviæ, tek svr¹eni tehnolog koji planira da oku¹a sreæu u glavnom gradu.
Slièna je situacija i u nekada po platama visoko rangiranom Kosjeriæu. Prema poslednjem popisu, ta op¹tina je imala 14.000 stanovnika. ©est godina kasnije taj broj je, nezvanièno, manji za deset odsto. Do sada su odlazili uglavnom mladi, pre svih visokoobrazovani kadrovi, koji su lako nalazili posao u prestonici, a poslednjih godina, odlaze èitave porodice. Sredoveèni ljudi, tranzicioni gubitnici, pridru¾uju se deci na studijama u Beogradu, kad im veæ plaæaju stan. Ka¾u da posao nije te¹ko naæi. Neki se zapo¹ljavaju kao graðevinski radnici ili èuvari, a ¾ene kao kuvarice, spremaèice ili bebisiterke. Pre penzije, tvrde, nemaju nameru da se vraæaju. Na pitanje studentima zavr¹nih godina fakulteta da li æe se vratiti u Kosjeriæ, deset od deset je reklo da neæe.
Slièno je i u Jagodini. Prema proceni Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje, ne vrati se vi¹e od 50 odsto svr¹enih studenata.
Stièe se utisak da je bolja situacija u Vojvodini. Meðutim, prema istra¾ivanjima profesora Srðana ©ljukiæa, sociologa sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, tu je veliki broj mladih koji bi se rado preselili u Novi Sad.
- Razlozi mladih nisu novi. U gradovima je sedi¹te svih oblika moæi, novac i moguænost napredovanja na dru¹tvenoj lestvici. Tu su administracija, sedi¹ta banaka i velikih preduzeæa, univerziteti - ka¾e ©ljukiæ.
Ekonomske posledice migracije stanovni¹tva u velike centre, a naroèito u Beograd, nenadoknadive su. Prema reèima Edvarda Jakopina, direktora Republièkog zavoda za razvoj, vi¹e od polovine stanovni¹tva Beograda (53,4 odsto) èine "doseljenici".
- Od ukupnog broja stanovnika Srbije, 45,8 odsto stanovnika je promenilo mesto stanovanja. Prebivali¹te najmanje menjaju stanovnici gradova - ka¾e Jakopin, dodajuæi da pojava novog "tranzicionog siroma¹tva" èini problem jo¹ dramatiènijim.

Ima nade
Saradnici katedre za demografiju Geografskog fakulteta u Beogradu ka¾u da je dalja stagnacija izvesna. Smatra se, ipak, da su moguæi povratni migracioni tokovi, iz najveæih gradova u manje, pa i iz manjih gradova u veæa i ureðena sela. U prilog tome govore i komentari mladih na brojnim forumima. Tako jedna Beograðanka ka¾e da "hoæe da iz Beograda da ide na selo, samo ¾eli da ima - internet". Profesor ©ljukiæ takoðe ukazuje na ovu moguænost, buduæi da neki radnici gube poslove u industriji i prinuðeni su da se vrate poljoprivredi. Takoðe, poslednjih godina postoji tendencija veæeg ulaganja dr¾ave u poljoprivredu, koja æe u perspektivi biti jo¹ veæa.

Opsada Beograda
Na pitanje da li postoji strategija koja bi spreèila "opsedanje" Beograda, Edvard Jakopin ka¾e da najpre mora da se primeni Strategija regionalnog razvoja, a zatim da se donese zakon o regionalnom razvoju Srbije. Na regionalnom nivou treba izgraditi institucije koje bi se bavile unapreðenjem i promocijom sopstvenih prednosti, i, naravno, treba izgraditi neophodnu infrastrukturu.

izvor www.blic.co.yu

[Darker]

Kosovo je Beograd

[philoserbiana]

i jala i vrana se doselila u bg

[Adonis_Vernalis]

Vec vidjeno. U drustvima diferenciranijim nego sto je nase, i to jos pre vek-dva. Ta drustva i dan-danas postoje. Opstace i nase. Toliko.

[Bred]

Naravno da ce se u unutrasnjost vratiti samo onaj ko je lud. Da li ste skro bili u unutrasnjosti? I to u nekom manjem mestu?? Pogotovo ako je to mesto bilo nekad privredni gigant a danas je rupa? A o nerazvijenim opstinama da ne pricam, tamo je tek katastrofa. Kakav god da je Beograd, on je 300 god ispred svakog manjeg mesta u Srbiji a o selima da ne govorim. Plus sto ce se u Bg tek ulagati a on je sada bar 100 god iza evropskih prestonica. Drugo, u Bgu je mnog veca verovatnoca da se nadje posao. Ikakav. S druge strane, mesta u unutrasnjosti bas imaju problem sa skolovanim kadrom upravo zato sto niko nece da mrda iz grada, prvenstveno Bga.

[malena]

Bred tu si u pravu sto se tice manjih mesta u unutrasnjosti,do pre desetak godina sam i ja zivela u manjem mestu i naravo da znam kakva je situacija i preselila sam se iz razloga jer su se moji zaposlili na boljim mestima pa naravo u Bgd,ali ne slazem se u potunosti,jeste da ce se Beograd tek razvijati,ali mislim da treba da se ulaze i u manja mesta,jeste i da nasa zemlja nema toliko novca da bi se i manji gradovi razvijali,ali opet pogledaj mi uvozimo neke namirnice koje bi kod nas i te kako mogle da se proizvode,samo iz tog razlgo sto bi svi da zive i rade u Bgd i ne ulaze se u fabrike koje postoje u unutrasnjosti i opet u krug,jer nema posla u unutrasnjosti pa onda opet svi u Bg... I dokle tako...

[pig_am_am]

hocemo sad malo repa? 

[Smrda]

mislim da pre diskutovanja na ovu temu,svako treba da krene od sebe...
Bi li vi otisdli u manji grad da radite?
Samo to...
Slazem se da ce Bg preziveti,i slazem se sa malenom...
Ali,poenta je da jaa ne mogu da zamislim zivot u nekom drugom gardu,sem u Bg,eventualno Novi Sad,
i mislim da nije samo presudan posao,vec i sredina...
Stoga nemam prava da bas palamudim o tome koliko je BG prezasicen,a provincija napustena...
Cinjenice govore sve...
Mislim da treba poraditi na razvoju manjih gradova,i malo rasteretiti  Bg
ali,opet,krajnje licemerno kazem da ne verujem da bih ja otisla da zivim u manji grad...zato 

[malena]

Ok smrdo svako sudi prema sebi i to je normalno i ako ti celog zivota zivis u Bgdu i to je ok,ali oni koji dodju i zive u Bgu par godina pa sebe zovi ne znam ti kakvim beogradjanima i pritom omalovazavaju ljude iz provincije e to je onda... Ja bih se rado vratila da opet zivim u manjem gradu nemam problem s tim,ali kako da se vratis negde gde vidis da u startu nema buducnosti i neces imati od cega da zivis i podizes svoju porodicu... Znaci niko se ne vraca u manja mesta jer se u njih ne ulaze i nema buducnosti...

[pig_am_am]

moj tata se rodio u bg-u. cak je bio jedna od prvih beba porodilista novog beograda. medjutim...
covek nije voleo guzvu. tri'es godina je ziveo ovde,a onda otisao u voljenu mi vojvodinu. ja sam se vratila.tamo nemam ni kuceta ni maceta.sem drustva...
sad zivim kod rodbine koja je sva ovde (sto dosla,sto bila), a on i dalje ne mrda. ne voli beograd. veci je lala od bilo kog lale,samo sto nije debeo.
a ja licno crknem od dosade u novom sadu (izvin'te dragi moji).
znaci,beograd za mlade,a za stare- neki salas.

[Adonis_Vernalis]

Postoje mali gradovi koji su itekako razvijeni i u kojima je zivot vise nego komforan. Recimo, Vrsac. I to ne samo zbog Hemofarma, vec i zbog Brixola, i Pivare, i Swiss Liona, i Banata (cokolade, keksici i ostale zanimacije za zube), i Vrsackih vinograda, kao i zbog brojnih privatnih firmi koje vrlo uspesno posluju i svojim radnicima obezbedjuju itekako pristojan zivot.

Dakle, perspektiva u Vrscu postoji. Horizonti su svetli, nigde ni oblacka... Mogucnosti za zaposljavanje svugde, jer se Vrsac razvija i raste. Vrscani se rado vracaju u svoj grad, jer uspevaju da nadju posao u struci i uglavnom im je lepo. U poslednje vreme, Vrsac izrasta i u turisticko mesto. Naslonjen je na Vrsacke planine, a one su zakonom zasticeno dobro od posebnog znacaja, pa ima i lovnog turizma, i zdravstvenog turizma. Nad Vrscem caruje Ruza Vetrova, pa nije slucajno ni sto je Pilotska skola JAT-a upravo ovde. A i paraglajderista, padobranaca i zmajara ima vise nego komaraca na Obedskoj bari predvece.

Hajde malo da "zabiberimo" temu. Hemofarm. Farmaceuti. Ovo je Farmaceutski fakultet, a ja profa na njemu. A vi studenti. Silom prilika, ili igrom slucaja, ili zahvaljujuci preglednosti situacije sa pozicije koju imam, znam da Hemofarm ima problema sa Beogradjanima.

Da napravim malu digresiju. Zamislite visokoobrazovanog Amera, rodom iz Cikaga, npr. Dobije posao u, npr. Des Moinesu, sto je zabit u odnosu na Cikago. Taj Amer istog momenta seda u kola i pali za Des Moines. I boli ga uvo sto je svoj rodni grad morao napustiti. Plata je plata, da se zivi - mora se, a ako mu se bas ide na Operu, ili u Pozoriste, sesce u kola i ispuniti sebi zelju u prvom vecem gradu, vecem od recenog Des Moinesa.

Druga digresija: oni koji rade u Cikagu, zive u okolini, a to mu dodje brat bratu 100 km unaokolo. Ne pada im na pamet da se guraju i tiskaju na Magnificent Mile (cikaski analog Knez Mihailovoj), vec preferiraju sumoviti prohlad krajolika oko Cikaga. I koji hektar imanja oko kucice u cvecu, gde zive zenica i dvoje-troje decice, plus kucni ljubimci, sta ko voli. I vestacko jezerce pride, sa sve zlatnim ribicama. I jacuzzi iza kuce. Toga svega na Magnificent Mile nema.

Back to the point: Hemofarm daje stan. Kljuc u ruke. Istina, u svom naselju, Hemogradu, a ono nije bas u centru Vrsca. Malo je "dislocirano". Medjutim, Vrsac je mali grad, pa se centar kamenom iz ruke moze dobaciti, ukoliko bas preferirate centar. Platom koju cete u Hemofarmu dobiti, lako cete otplatiti nekakvog cetvorotockasa, ili bar skuter, pa zujite unaokolo, a ne treba vam, jer za pola sata pesice mozete doci jako, jako daleko. Skoro do Pilotske skole, koja je na Aerodromu, a nijedan aerodrom nije bas u centru grada. Na svakom koraku, dobri, svetli, cisti deciji vrtici, dobre i vrlo jake osnovne skole, veoma jaka Gimnazija i vrlo dobre strucne skole: Hemijska, Poljoprivredna, ova, ona... Kriminala nema, ili je uglavnom suzbijen. Znaju se njuske koje su kriminalu sklone, pa se pomno prate. Kola mozete ostaviti i letimicno zakljucana - niko vam ih nece "dici" i u delove pretvoriti. Nema pandura u skolskim dvoristima, jer nema droge, niti pedofila, niti manijaka i kojekakvih spodoba. Postoje i brojni klubovi i kafici, u koje mozete izlaziti, Gradski park je najlepsi park u ovom delu sveta, Pozoriste je vrlo dobro, ima i bioskopa. Centar "Milenijum" uprilicuje sportske i svake druge spektakle veoma cesto. Bolnica je OK, lekari rade svoj posao, a apoteka ima na svakom koraku. Kulturno-umetnickih drustava ima nekoliko, tako da folklorci mogu vrlo lako nastaviti svoje aktivnosti u bilo kojem od njih. Postoji Muzicka skola, a i nekoliko horova, pri crkvama, ili Gradski hor. Postoji vrlo bogat i dobro sredjen Muzej, Apoteka na stepenicama (pripada Muzeju)... a ima i mnogo drugih, malih ili malo vecih sadrzaja koji zivot mogu da ucine lepim i bogatim.

Beogradjani konkurisu za posao u Hemofarmu, dobiju ga... i smrznu se kada procitaju rec "Vrsac". Pa, sta cemo, tamo se lekovi proizvode, a farmaceuti prave te iste lekove, zar ne? E, kad bi Hemofarm bio u Majke Jevrosime, to bi bilo idealno, zar ne? Onda Beogradjani kazu "bljak" i ne odazovu se na posao. Drazi im je krug dvojke od svega ostalog.

Ja znam zasto zivim u Beogradu: Farmacije u Vrscu nema. Stoga, tu sam gde sam. Ali, mozete li mi objasniti opisani fenomen, koji se zvucno manifestuje recju "bljak"? Da li je Prestonica bas toliko bogom dano mesto, da bi se na sve prednosti zivota i rada u malom gradu moglo reci "bljak"?

Nije provokacija, no tema za razmisljanje. Voleo bih da znam. Zato i pitam.

[pig_am_am]

da vidite samo koliko je lep vrsac!

[wolfeitzckie]

 Bravo profesore! Donekle idealizovana slika grada ¹to apsolutno nije zamaglilo poentu! Da dodam jo¹ dve stvari. Ne treba od Beograðana oèekivati da idu u Vr¹ac. Dovoljno je za Vr¹èane da ostanu u njemu (nisam iz Beograda, da ne bude zabune). Hoæu da ke¾em da smo mi iz drugih gradova u stvari jedini koji mogu na¹im gradovima pomoæi i podiæi ih.
I ovo : to bljak je u stvari izraz jednog snobizma, jedne razma¾enosti i nezrelosti. Kada sluèajno proðem Knezom nedeljom uveèe, i ja samo mogu da ka¾em bljak. Malograðan¹tina za ud¾benik.

[pig_am_am]

pa sve je u stvari zato sto vlada bolest "pkondirena tikva".
nije fora uraditi nesto za svoj grad,nego otici pa se vratiti i trljati to u lice svima, ko da si uhvatio boga za m***

[Smrda]

Evo,recimo ja...
(posto ste me slabo skapirali)
Uopste nemam predrasude malog grada,jer iz jednog takvog i dolazim..
Licno,ne bih imala nista protiv da radim u Hemofarmu,cak...mislim da bi bila jako srecna(posmatram sad iz ove perspektive..)
Ali,ne verujem da bi tamo radila ceo zivot.
Volela bih da probam,budem jedno odredjeno vreme(koliko ugovor zahteva ili sta vec),a posle toga...ko zna...mozda ostanem,a mozda me put nanese negde drugde..
Ne vezujem se lako za mesto...
Ono sto sam napisala je upravo iz pobude da ne bude prepucavanja,jer mi je dosta slusanja diskusija izmedju 'pravih','nepravih' Beogradjana,'provincijalaca',itd....
Mislim da u bg ima mesta za sve,


A kad sam rekla da ne bih mogla da zivim nigde van Bg,mislila sam iskljucivo zbog socijalnog aspekta...Volim guzvu,velike gradove,krkljanac i veliki izbor...

takodje mislim da provincija pruza jako slab izbor ljudima,i da mozda odatle treba da se krene.
Motivisati ljude da idu da rade tamo,negde u neku 'zabit'
(ne vredjam nikog da se razumemo)


I mislim da upravo to 'bljak' opisuje ovo sto sam sad rekla...
Bgradjani su navikli na guzvu,jurcanje,nocni zivot...
Socijalni moment u Bg je presudniji od materijalnog,bar se meni tako cini,u razmisljanju da li otici u provinciju ili ne?!?!...