Prvo ve¹taèko stvorenjce!

[Darker]

Прво вештачко створењце
Као некад алхемичари, научници су од две најпростије бактерије смућкали трећу, утрвши пут стварању живота у лабораторији! Да ли ће моћи то да понове и са сложенијим организмима?

Научници су се поиграли алхемичара и смућкали прво вештачко створењце преобративши једну врсту у другу, као у научно-фантастичним приповестима. За своје огледе користили су, истина, најпростије облике живе твари из природе.

У лабораторијској посуди су одједном пребацили све гене (отприлике 500) из бактерије Mycoplasma mycoides у бактерију Mycoplasma capricolum, две блиске рођаке у погледу састава, начинивши први корак ка – како су поједини упућени већ описали – стварању вештачког живота!

Генима микроорганизма-даваоца су пре убризгавања придодата два, на основу чега се проверио поступак: један отпоран на антибиотике – тетрациклин, а други за бојење у плаво. (Ген је део хромозома који одређује, посредством наследног записа – генетског кода, образовање посебног ланца аминокиселина). У петријевој шољи се лепо видело да је микроорганизам-прималац (колонија) после четири дана поплавео, обезбеђујући уверљив доказ да је захват успео. Шта је томе претходило?

Изабрали су бактерију Mycoplasma mycoides, познату по једној од најкраћих ниски гена и непостојању ћелијске опне, издвојили цео „наследни отисак” – један хромозом који обликује круг, уклонили све протеине и убацили два речена гена. (Хромозом је појединачни молекул ДНК с протеинима, у чијим су појединицама – генима ускладиштене наследне поруке које се преносе деобом ћелија). Затим су сипали сродну бактерију, Mycoplasma capricolum и пажљиво промешали садржину један минут. Након три сата су мешавину микроорганизама изложили деловању антибиотика тетрациклина. Преживеле су само ћелије које су усисале геном прве бактерије.

Коме се то јавља Доли

Подухват означава прекретницу у смелим замислима и покушајима да се преуреде и преобразе живе ћелије, а једног дана, можда, сложенија створења. Положен је камен темељац за будућа достигнућа у биолошком инжењерству, а један од следећих захвата јесте склапање вештачког генома (збирка свих „наследних јединица”) и убацивање (пресађивање) у живи организам.

У овом часу није најважније да су у неизвесном и мукотрпном баратању имали успеха тек са једном од 150.000 ћелија, што је – признаћете сами – слабашан учинак, али и те како обећавајући.

Ћелије микроорганизма-даваоца су се у микроорганизму-примаоцу запатиле, лучећи истоврсне молекуле протеина. Као да смо их изнова оживели (укључили) новим ћелијским програмом, изјавио је Џон Глас, под чијом диригентском палицом је изведен подухват.

Није још јасно како су гени-уљези превагнули, потврдио је нобеловац Хамилтон Смит, првопотписани на чланку објављеном недавно у угледном часопису „Наука” (Science).

Сматрам да бисмо, можда, могли да начинимо вештачке ћелије, ово је само почетак, објаснио је др Крејг Вентер, један од двојице главних учесника, упоредивши дотично достигнуће с претварањем „мекинтоша” у ма који лични рачунар додајући део софтверa.

Крејг Вентер годинама покушава да створи микробе од самог почетка, што је кудикамо теже, а памтимо га као предводника и претечу у узбудљивом одгонетању људског генома (редослед свих гена), окончаном у јуну 2000. године, у којем је приватну компанију „Селера”, чији је челник био, за длаку претекао конзорцијум (удружење) америчких државних института. Све до проласка кроз циљ, у кладионицама је словио за сигурног победника, а славодобитника је лично прогласио тадашњи председник Бил Клинтон.

Неуморни истраживач и предузетник сада бије битку да му се признају први патенти за прекрајање и склапање живих организама, у чему има тушта и тма подржавалаца и ништа мање оспоравалаца. Веома жустре расправе подсећају увелико на бујицу препирки започетих после клонирања овце Доли.

Колико живот има гена

Да би обавили својеврсну размену (трампа) генома, ћелије прве бактерије су ставили у гел и додали ензиме да их раздвоје и униште им протеине, остављајући једино огољену ДНК. Затим су их помешали са становницама (колонија) друге и усули хемикалију која потпомаже да се споје. Претпоставља се да су се поједине ћелије примаоца стопиле с геномом даваоца, из чега су настале нове и са једном и са другом ДНК.

Када су се поделиле, геноми једне и друге врсте били су 75 одсто истоветни, што је значило да је склоп (машинерија) за читање гена и извршавање налога из прве (Mycoplasma capricolum) била делотворна (успешна) и у другој (Mycoplasma mycoides).

Обе бактерије имају веома малу (кратку) ниску гена (геном), а нешкодљиве су за козе у којима обитавају (отуда једној додатак у имену – capricolum). Двојица научника су трагала за још неком са скромним збиром, као што је паразит у људским полним органима (Mycoplasma genitalium), надајући се да ће открити с колико неопходних „наследних јединица” започиње живот. За прву прилику су пријавили подскуп од 381 гена ове последње која их има стотинак више (485). Најмањи (или најкраћи) геном требало би да буде окосница (аутомобилска шасија) за вештачко кројење ћелије опште намене.

Набројани једноћелијски микроорганизми, под заједничким називом Mycoplasma, имају најсиромашније збирке гена, а немају ћелијску опну што олакшава уношење нове (туђе) ДНК.

Пред научницима се широм отварају врата за примену биолошког инжењерства (мењање природног или стварање вештачког генома) у разним подручјима, од производње биогорива (чак из атмосферског угљен-диоксида у метан) до претварања људских матичних ћелија да лече поједина обољења. Под условом да истраживачи понове свој подвиг са сложенијим и кориснијим створењцима, јер двојици Француза (Франсоа Жакоб и Ели Лео Волман) – који су извели сличан опит 1958. са бактеријом Escherichia coli – касније то ниједном није упалило.

Станко Стојиљковић
[објављено: 07.07.2007.] Politika

[dirigent]

Auuu , citam bas neku zastarelu knjigu koja govori o kloniranju i kako je to nauka u povoju , a vid sta se dogodi za dvaes` godina od tada. Zamislitew za 50 godina. Kakvi su ljudi bolesnici ima da prave kentaure , gnomove i elfove...

[pig_am_am]

uajao! svaka cast!