Interakcija lekova sa namirnicama

[Darker]

Да лекови боље делују

Узимање појединих медикамената с неким врстама намирница може да има за последицу њихово слабије дејство, а тиме и другачији терапијски учинак. Које комбинације треба избегавати?


Понекад се лек неправедно оптужује да није довољно ефикасан, притом се и не помишља да неке врсте хране могу да умање његово деловање. Истовремено узимање одређених медикамената и хране може да има и другачији учинак, да им појача дејство или изазове неке нежељене последице. Витамини и минерали у таблетама или намирницама такође улазе у интеракцију с лековима и могу да изазову нежељене ефекте.

Веома је важно водити рачуна о томе да лекови могу да утичу на ресорпцију хранљивих састојака, витамина и минерала. Претерана употреба лаксатива (лекова који подстичу пражњење црева) убрзава пролазак хране кроз органе за варење и смањује ресорпцију витамина А, Де, Е, Ка. Таблете за заштиту од нежељене трудноће смањују количину фолне киселине и витамина Бе 6, па се женама које их користе препоручује да узимају више зеленог поврћа и намирница с овим витамином. Поједини медикаменти као што су стероиди, хормони штитне жлезде, антихистаминици и психоактивни лекови подстичу апетит.

Међусобно деловање лекова и хране зависи у одређеној мери и од здравственог стања болесника и његовог животног доба. Старије особе које најчешће болују од више болести и за лечење користе више лекова, требало би да обрате пажњу на избор намирница, будући да имају смањену функцију јетре и бубрега и да се ови због тога ови спорије разграђују и излучују.

Да би се постигло одговарајуће дејство лека и избегле нежељене реакције, пре његовог узимања требало би прочитати упутство и придржавати се препорука о узимању намирница.

Млеко

Антибиотике, нарочито тетрациклине („доксициклин”, „амрацин”), треба узимати с водом, а не с млеком и јогуртом зато што калцијум из ових намирница блокира њихову ресорпцију, а тиме и деловање. Ови лекови се узимају на празан стомак, један сат пре јела или два сата после оброка. Антибиотике не би требало комбиновати с намирницама које садрже гвожђе као што су спанаћ, банане, џигерица, зелена салата, или с препаратима гвожђа. Млеко и млечни производи смањују и ресорпцију кортикостероида, појединих лекова за срце („дилакор”, „амиодипин”, „верапамил”), али и других медикамената.

Биљна влакна

Биљна влакна из бораније, грашка, пасуља, кеља, или у облику дијететских производа, успоравају ресорпцију лекова и смањује њихово дејство, посебно „дигоксина” који узимају срчани болесници.

Масти

Масна храна успорава пражњење желуца, лек је зато дуже изложен желудачној киселини, брже се разграђује па је његово деловање краће.

Сир

Депресивне особе које узимају лекове из групе МАО инхибитора (медикаменте који спречавају разградњу амино-киселине тирамина као што су „ауромид” и „аурорикс”), не би требало да једу сир који обилује њиме. У супротном, вишак ове амино-киселине може да изазове повишен крвни притисак и убрзан рад срца. Банане такође садрже тирамин, али могу да се у малим количинама узимају с овим лековима.

Изнутрице

Изнутрице, будући да садрже витамин Бе12, могу да смање деловање лекова против несанице, на пример „нипама”, као и оних који се преписују против депресије и болова.

Поврће

Салату од купуса, јела од овог поврћа или спанаћ, џигерицу и друге изнутрице, не треба да једу особе које узимају лекове против згрушавања крви, будући да ове намирнице садрже витамин Ка који повећава коагулацију и тако потире деловање медикамената. Витамин Е има слично дејство и такође га не треба узимати с лековима против згрушавања крви, јер повећава ризик од стварања угрушака, а тиме и можданог удара и инфаркта.

Грепјфрут

Лекове из групе инхибитора калцијумових канала који се прописују срчаним болесницима и бензодиазепини за смирење у које се убраја и „бенседин”, не би требало узимати истовремено с грејпфрутом или његовим соком. Ово воће успорава ресорпцију поменутих лекова у цревима и њихову разградњу у јетри, а деловање медикамената се појачава као да је узета вишеструко већа доза. Узимање грејпфрута се не препоручује ни особама које користе статине, лекове за снижавање холестерола у крви. Грепјфрут ствара интеракције и с хормонима, појединим антибиотицима и лековима против алергије као што је „зиртек”, и смањује њихову искористљивост.

Со

Психијатријски болесници који узимају литијум не смеју да изоставе со из хране, јер се концентрација лека у том случају повећава и могу да настану веома непријатни симптоми – односно да дође до појаве узнемирености и раздражљивости.

Алкохол

Узимање алкохола појачава дејство лекова за смирење, антидепресива и неуролептика. Алкохолна пића не треба узимати ни с антибиотиком „метранидазолом”, јер таква комбинација изазива главобољу и мучнину. Исте нежељене последице алкохол изазива у садејству с медикаментима за лечење гљивичних инфекција („кетоконазол”).

Кафа, кола и чај

Кофеин из кафе, чаја и коле изазива стомачне тегобе ако се узима са „теофилином”, леком који проширује дисајне путеве асматичара. Он такође смањује деловање појединих лекова за смирење и појачава излучивање течности. Индијски, цејлонски и руски чај не треба узимати уколико се користе препарати гвожђа.

Цигарете

Дувански дим смањује деловање свих медикамената за лечење кардиоваскуларних болести и лекова против болова. Пушачима је потребна двоструко већа доза витамина Це који може да се надокнади узимањем лимунаде, свежег воћа и поврћа.

Пре или после јела?

Лекови се узимају с чашом воде. За деловање неких потпуно је небитно да ли се узимају пре или после јела, код других, као што су антибиотици и препарати гвожђа, важно је да се узимају један сат пре јела, а има и лекова који снижавају ниво гликозе у крви и узимају се непосредно пре јела или током оброка. Све антиреуматике и лекове који смањују бол треба узимати после јела, да би се заштитила слузница желуца.

Вера Бошковић, Magazin/Politika