Robot koji operi¹e srce

[Bred]

Autor: CDC/JS |


Britanski hirurzi usavr¹avaju robotièku ruku koja æe moæi da obavlja veoma komplikovane hirur¹ke zahvate na srcu. Taj robot danas uspeva da provuèe tanke ¾ice kroz krvne sudove u srcu da bi regulisao brz, ili nepravilan, srèani ritam. Lekari iz bolnice "Sent Meri" u Londonu smatraju da se ovom metodom smanjuje rizik za pacijente i poveæava broj moguæih operacija. Vi¹e od 20 bolesnika je veæ operisano uz pomoæ robota, a u celom svetu lekari koriste samo èetiri takva mehanièka saradnika.
Tokom zahvata, koji se struèno zove kateterska ablacija, nekoliko izuzetno tankih ¾ica i cevèica uvlaèe se kroz venu na preponama i dovode do srca, gde pu¹taju struju u odreðene delove srèanog mi¹iæa. Elektrièna struja uni¹tava minijaturne komade tkiva koje izaziva nenormalan srèani ritam. Kad im poma¾e robot "Sensej", hirurzi koriste d¾ojstik na kompjuterskoj konzoli da bi preciznije postavili ¾ice, koje èesto moraju da dopru do delova srca te¹ko pristupaènih ljudskoj ruci. U buduænosti bi ovaj sistem mogao da postane automatizovan, ¹to bi znaèilo da æe sam robot "transportovati" ¾ice do neophodnih taèaka u srcu, koje je prethodno oznaèio hirurg na osnovu snimaka na kompjuterskom ekranu.
Kad tu operaciju obavlja èovek, ona je veoma komplikovana i zahteva iskusnog hirurga, ¹to znaèi da svega 10 odsto pacijenata s tom manom, poznatom kao atrijalna fibrilacija, dobija pravovremenu pomoæ. Poznato je da je Toni Bler bio podvrgnut takvom zahvatu 2004. Samo u Velikoj Britaniji 50.000 ljudi svake godine oboli od atrijalne fibrilacije, koja se smatra glavnim uzrokom infarkta i mo¾danog udara. Taj broj æe rasti zbog starenja stanovni¹tva, porasta hroniènih srèanih oboljenja i bolje dijagnostike. Doktor Vin Dejvis, kardiolog iz Bolnice "Sent Meri", ka¾e: "Robot nam omoguæava da budemo precizni i da kontroli¹emo kretanje katetera. Danas lekarima treba veoma mnogo vremena da bi stekli takvo iskustvo". On je dodao da lekari pola¾u velike nade u automatizaciju celog zahvata i da æe se to verovatno dogoditi za nekoliko godina. Tada æe iskusni hirurg nadgledati nekoliko operacija istovremeno.
Struènjaci tvrde da je takva operacija posebno pogodna zbog toga ¹to pacijentima omoguæava da nastave da vode normalan ¾ivot. Prvi rezultati ovog pionirskog zahvata su veoma ohrabrujuæi, pre svega za pacijente koji æe mnogo lak¹e i br¾e moæi da se oslobode atrijalne fibrilacije.

blic