heroji? danas!?

[aziraphale]

student psihologije: "imas li svoje heroje, ljude kojima se ili si se divio? zbog cega? pricaj mi malo o njima."
azira: "imao sam, naravno. imaju nesto zajednicko - svi su ubrzo poumirali."

ovaj delic je izvucen iz razgovora koji sam vodio pre dve-tri godine sa izvesnom devojkom koja mi je, a za potrebe sopstvenog istrazivanja, radila test inteligencije i test licnosti. od tada sam se cesto pitao "ko su heroji danas? ima li ih uopste?". poceo sam od sebe i momentalno zazalio. svi oni genericki odgovori, koje cesto mozete cuti na izborima za miss, kao sto su "moji roditelji", "najpametniji ovek na svetu", "bill gates" i ostali jednostavno nisu pili vodu. trebalo je naci osobu kojoj se ZAISTA divim i koju ZAISTA iz nekog razloga vidim i dozivljavam kao heroja. za proverenog cinika poput mene moglo bi se reci sizifovski zadatak. no, nakon duuugog traganja i preispitivanja dosao sam do konacne liste. sadrzi cela dva imena, ali pazljivo probrana.

na drugom mestu nalazi se Stephen Hawking, cuveni kosmolog. i NE!, ne zato sto je "cuveni kosmolog", jer ja o tome ionako pojma nemam, vec iz jednog totalno drugacijeg razloga, neki ce reci i politicki nekorektnog (ako, recite, bas me briga). biti najpoznatiji, pride i voljeni, invalid na svetu, u danasnje vreme je neverovatno velika stvar, pa i da zaboravimo sve njegove naucne zasluge. svuda se gura ideal spoljasnje lepote i mladosti, sta god radili, javno ili privatno, morate biti lepi, jerbo ste u suprotnom na pravom putu da mucki propadnete. to je tako i to je cinjenica, ma koliko mi drvili kako drzimo do "unutrasnje lepote" i slicnih stvari. one drugacije ili ne mirisemo (a srbijica je divan primerak takve sredine) ili podrzavamo pod parolom "politicke korektnosti", sto je podjednako idiotski. biti ruzan, biti invalid, balaviti i pricati sintetskim glasom, pa jos i o nekim stvarima koje najmanje 80% ljudi jednostavno ne razume, a opet biti poznat i priznat je u najmanju ruku zapanjujuce dostignuce. dacu primer: ako na vestima b92 vidite devojku u invalidskim kolicima budite ubedjeni da je tema "problemi studenata sa invaliditetom", dok na slikama sa beogradske ade, na toj istoj televiziji, necete videti nista manje nego predivne devojke i tipove. ako kojim slucajem naletite na Stephena Hawkinga, e tu vec necete cuti ama bas nista o invalidima, njihovim problemima ili ljudskim pravima, nego o kojecemu sto je doticni rekao ili uradio. svaka cast!!! 

na prvom mestu, i sa ubedljivom prednoscu, nalazi se sirim masama potpuno nepoznata devojka. iz postovanja necu reci ni kako se zove, ni odakle je, ni cime se bavi, ni odakle je znam. jedino sto je bitno je "zasto je bas ona heroj broj 1?". primetio sam da ova nasa generacija kolektivno boluje od nedostatka hrabrosti kada su raznorazne stvari u pitanju. promaseni fakulteti se ne napustaju jer "a sta cu onda", nefunkcionalne veze se ne raskidaju jer "dugo smo zajedno, nikada takvog/takvu necu naci", novi ljudi se ne upoznaju jer "sta ce mi, imam stare", lose navike se ne menjaju jer "jbga ne umem bolje". i tako u nedogled. veru u ljude i njihovu promenu vratila mi je "potpuno nepoznata devojka" koja je svoju devetogodisnju vezu jednoga dana naprosto prekinula, mada ne sumnjam da je odluka bila teska i dugo razmatrana. na moje pitanje "i sta ces sada?" na koje sam ocekivao nesto poput "jao, ne znam, vidi me koliko sam matora" ili slicne zalopojke dobio sam potpuno opusten odgovor "nista, vracam se kuci svojim roditeljima, pa cemo videti". rekao sam joj tada, u lice, "ti si car!!!". i dalje to mislim. 

ko su vasi heroji?
zbog cega?

[wolfeitzckie]

Ја сам свој херој. Због тога што те свако измештање ауторитета ван сопствене личности неминовно ограничава и, што је можда још горе, ослобађа одговорности. Закључак је неминован, одбацивање хероја је део процеса сазревања - што не значи да је у "годинама учења" лоше имати хероје, напротив, важно је изабрати добре(макар били и мртви  ).

[willie the scot]

ljudi koji shvate na vreme da ce im trebati vise od uspeha.

Ја сам свој херој. Због тога што те свако измештање ауторитета ван сопствене личности неминовно ограничава и, што је можда још горе, ослобађа одговорности. Закључак је неминован, одбацивање хероја је део процеса сазревања - што не значи да је у "годинама учења" лоше имати хероје, напротив, важно је изабрати добре(макар били и мртви  ).

a ti si zavrsio sa ucenjem?mislim da nije sramota imati uzora ni u starosti, a kamoli u ovim godinama.

[Smrda]

heroji...danas...?!!??!
vazi,batistutice...hehhe
Lm,
tesko da bilo koga posmatram na taj nacin,
ali ne mogu a da se ne ozarim kad vidim nekog prolaznika,
(a desavalo mi se)
totalnog neznanca,ciji me gest ili cin skroz okrene oko ose i vrati u stvarnost....
na primer...nasmejani vozac GSP koji se nasmesi svakom ko ulazi u bus
(znam da zvuci nemoguce,ali znam jednog i trudim se ad pikiram njegov bus)
decka koji mi je iz cista mira pre par godina poklonio ruzu na ulici,a ne zna me...
kasirku,koja me uvek doceka sa 'dobar dan,komsinice'(mada jaa to nisam)..
radnike javnog komunalnog,koji su me pre par godina ispratili kuci,kad me je napao neki kreten....
i,da sve su to jako retki primeri...
mozda su zato i priblizni herojima...


ostalih heroja u ovom vremenu licemerja nemam..
sem,mozda.....da,da....to je moja mama.
hehehehe

@Azira,
nisi bas morao da me stavis na 1 mesto...hehehhe krezic


p.s.
@willie,
mislim da je uzor jedno,a heroj drugo..
prvo je i pozeljno i potrebno,a drugo moze da bude bespotrebna idealizacija..

[wolfeitzckie]

Ја сам свој херој. Због тога што те свако измештање ауторитета ван сопствене личности неминовно ограничава и, што је можда још горе, ослобађа одговорности. Закључак је неминован, одбацивање хероја је део процеса сазревања - што не значи да је у "годинама учења" лоше имати хероје, напротив, важно је изабрати добре(макар били и мртви  ).

a ti si zavrsio sa ucenjem?mislim da nije sramota imati uzora ni u starosti, a kamoli u ovim godinama.

Ниси пажљиво прочитао. Нисам рекао да немам узор, већ да га тражим у себи.
Еј Смрдо, јел си читала "Емоционалну интелигенцију"?

[Darker]

 Grigorij Jakovljeviè Pereljman  (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,1880.0.html)

[pig_am_am]

Ја сам свој херој. Због тога што те свако измештање ауторитета ван сопствене личности неминовно ограничава и, што је можда још горе, ослобађа одговорности. Закључак је неминован, одбацивање хероја је део процеса сазревања - што не значи да је у "годинама учења" лоше имати хероје, напротив, важно је изабрати добре(макар били и мртви  ).

sad si moj heroj

[Smrda]

Ниси пажљиво прочитао. Нисам рекао да немам узор, већ да га тражим у себи.
Еј Смрдо, јел си читала "Емоционалну интелигенцију"?

Ufa ako ti mozes da trazis uzor u sebi,blago tebi...
zaista...
Mislim,za tako nesto bi morao da postavis bas dobrano stabilno utvrdjene principe...koje si opet morao od nekog da vidis,pokupis,itd...
Ali,opet to bi znacilo da su te roditelji lepo vaspitali...
Svaka cast!!!

A sto se knjige tice....
Znam koja je...
i imam je...
bas kad sam pricala sa jednom osobom o slicnoj temi kao ovoj,rekla mi je da uzmem...
(posto sam bila odusevljena kad je vozac autobusa zaustavio bus pod sva 4,ustao i zamolio nekoga da ustupi mesto trudnici...a pro po cike iz busa...)
I cituckam je s vremena na vreme,i potvrdjujem sama sebi da 'heroje' treba traziti u ljudima oko sebe,jer niko ne moze bolje da ti ocita lekciju do osobe koja te ne zna, a opet uspe da te postidi,sto gluposcu(pa znas kako ne treba),sto gestom(pa znas kako treba)

[AquArius]

Da li mogu da prepoznam heroja sa razlicitih aspekata,
ili moze i ovako - da li neko moze da bude heroj,
a da ne bude to u celini,
da li to moze da mu bude part-time, a ne full time job.

Moji heroji su nepoznati,
moji heroji su meni bliski.

[Luximus]

 puc puc puc RATKO MLADIC  puc puc puc

hahahahahahaha...

[pig_am_am]

 osh sad da karla uskoci kroz tvoj prozor? 

[stef]

 Moja mama, zato sto me skoluje!

[Luximus]

osh sad da karla uskoci kroz tvoj prozor? 

Neka dodje, neka dodje...

[pig_am_am]

Milka Canic.
toliko me je nasmejao onaj sajt,da je moj heroj dana...

[Al-Jasmina]

Nikako mi se ne svidja izvrtanje na salu u ovoj temi... 

Heroji su ljudi koji se ne srecu svaki dan - sem ako vam heroj nije neko s kim zivite
To su da tako kazem bica koja nas izdizu na neki visi nivo poimanja i
daju snagu kada nam se cini da ce nas more cinizma, inertnosti i mediokritetske samodovoljnosti progutati...

Osnovni primer: Prometej!
Prvi, neporecivi, sustinski heroj!
Donosilac vatre
spreman da trpi kaznu u ime svog ideala
iako nije morao to da ucini, zapravo zivot bi mu bio sasvim ugodan i bez toga
ali njega je gonilo nesto...cuveno ono koje ne mozemo iskazati!


Jedno vreme moj heroj je bio moj otac...
Sta je tu bilo tako inspirativno?
Ja sam prosto zelela svog tatu nazad i zelela sam da je blize
i jedini nacin na koji sam to mogla da ostvarim
jeste da krenem njegovim stopama
i postanem ono sto je i on bio.
A valjda su neke stvari prosto genetski nasledjene- kao sto je ljubav prema letenju..

Onda je u nekom trenutku - moj heroj postao obican covek
zahvaljujuci otkricu njegovih dnevnika
i uz uporedjenja sa mojima dosla sam do zakljucka da sam nosilac onog sna koji je u sebi nosio i moj otac, i da to nesto nije sa njim uspelo da se ispolji do kraja
(ostatak je valjda vojna tajna-ali najbukvalnije)

Uporedo sa njim, neki od mojih heroja su bili naucnici : Tesla & Co.
i par Sf pisaca poput Artura Klarka,Frenka Herberta, pa i pomenuti Hoking!
Upravo zbog toga sto su mi osvetleli zivot otkricima sta je sve izmedju ostalog ova stvarnost i ispunili me shvatanjem da je SVE moguce!
Mislim da nam u svakodnevnom zivotu fali malo skrushenosti spram velicanstvenosti Svemira i nase male planete!


Pokusavam da nadjem heroja novije ere koji bi me inspirisao
ali tesko je jer nekako su ispravnost pa i moralnost posti klishe.
A od klisea bezimo kao djavo od krsta!

Cak i da je neko portretisan kao heroj nacije-
uvek postoji neka druga strana price, i neko ko je povredjen...

Ni film ne trpi moralnog junaka...ne prodaje se tako dobro cela ta prica.
Drugo, servira nam se mrachni "heroj" koji je vise kul
jer je obicno taman,sjajno odeven, misteriozan i okruzen slavom, respektom i lepoticama,
a koji paradoksalno ima manje moci ali se opet nekako lakse izbori i sa birokratijom i sa  preprekama da bi ostvario svoj cilj (haos na ulicama, finansijsku dobit, politicku dominaciju) dok je heroj obicno neko ko je u blentavom kostimu good guy-a, drecavih bebi boja i mahom s nekim simpaticnim geek defektom, i uglavnom potrebna je super mocna sila da ga transformise u nekoga ko ce se tuci za pravdu, pobediti i mrachnjaka i birokratiju i koga ce cura IPAK na kraju ostaviti...jer moramo dati priliku i nekim drugim curama da ga pokusaju voleti i uvaljivati u nevolju!


[off]
A u zelji da se ide do kraja u objektivnosti- suocavamo se sa sobom kao "ubicom" armije pilica, riba, prasica, jagnjadi i telica, da ne spominjem nebrojene zitarice-
a sve to je neprijatno- narocito kad ste svesvni da IPAK posmatrate lesh neke ptice kako pluta u zutoj technosti- a gladni ste i znate da je to samo hrana i da tako mora biti! [/off]

Pokusavam cak da to budem i sama nekakav heroj pomaganjem unesrecenim osobama na javnom mestu, davanjem krvi, razmisljam i o onom registru kostane srzi, teznjom ka zanimanju od opste drustvene koristi...

ali i licnim heroj
jer herojstvo je suociti se sa morem neispunjenih snova
i teznji, sa slikom nesavrsenog sveta/okruzenja-
i uciniti nesto da se to promeni...
a to ide mnogo teze jer se skeptik tako lako povampiri u coveku!

i na kraju:

Heroj je svako ko IPAK ucini nesto uprkos svim glupim i iracionalnim preprekama neko spreman da ispolji golu hrabrost!