Fla¹irana voda... Za¹to???

[Darker]

21. век
Жедни и наивни
Пити флаширану воду није обавезно здравије, али је помодније, знатно скупље и по околину неупоредиво штетније

Прво вода у боци, а онда боца у води
(Фото М. Мишић)

Посетивши недавно манастир Градац, лепу задужбину Јелене Анжујске, у разговору са игуманијом чуо сам да манастирски конак однедавно има проблема с водом. Млаз са оближњег извора који су каптирали је утањио, па се повремено и прекида, после бушења која су у околини вршена за фабрику минералне воде.
Фабрику наводно жели да сагради једна од наших највећих приватних компанија, па пошто сам случајно познавао њене важне људе, рекао сам монахињи да ћу их обавестити о проблемима које су створили и замолити да помогну.

У реченој компанији су били изненађени – јер они тамо нису ништа планирали, па према томе ни бушили. Али, обећали су да ће манастиру свакако помоћи.

Неко је ипак тамо трагао за извориштем воде која може да се индустријски флашира. Бистра вода са Голије – што да не. Иако је у овом бизнису код нас данас 25 „пуниоца”, тржиште изгледа још жедно, а ово врело лето које ће, по свему судећи, имати још реприза, већ је оборило рекорде у продаји воде из пластичних боца.

Вода у ефектно дизајнираној пластичној амбалажи заузима све више простора на рафовима самопослуга, од пре неколико година доступна је и из фрижидера који се постављају поред трафика, а млад свет који у руци носи купљену флашицу воде све је чешћа слика.

Флаширана вода је практична – и у моди. На то нас подсећају рекламне поруке које нас бомбардују преко свих медија, како нам она побољшава здравље, даје снагу и поправља расположење.

Потрошња расте и све је више оних који би да уђу у овај профитабилан бизнис. Пример флашираних вода је, у ствари, лекција из капитализма: како створити тржиште за производ који није баш неопходан, на њему добро зарадити – и успут направити велику штету.

Ми смо прво имали „киселу воду”, ону са мехурићима, која је у устима била другачија од чесмоваче, и, после нестанка содаџија, постала пратиља банатског ризлинга. Али од пре неколико година у моду улазе флаширане негазиране „минералне воде”. Прва асоцијација на минерале је да је то нешто што је добро за здравље, па ето разлога да се за гашење жеђи повремено плати и хиљаду пута више него што нас кошта „градска” вода.

А онда су дошла лекарска упозорења да превише минерала у води и није баш добро, па се вода у флаши онда рекламира као „слабоминерална”. Но, навика је већ створена и систематски подстрекивана. Сећам се да су ме једном приликом флашираном водом послужили и у Београдском водоводу, иако смо пре тога констатовали да је њихов производ апсолутно адекватан својој сврси: здравом гашењу жеђи. Ми често истичемо наше богатство здравих вода и добро контролисани систем градских водовода – али учестале хаварије река и општа еколошка запуштеност Србије су лоше знамење.

У свету је потрошња флаширане H2O удвостручена између 1997. и 2005, и у овом погледу нисмо изузетак из глобалних токова: и код нас годишња производња и потрошња расту по двоцифреним постотку.

Али, идилична слика флаширане воде као природне, здравије и безбедније од оне из чесме, у последње време се мења. У Америци је у току кампања „мислите изван боце”, градске власти у Сан Франциску и још неким окрузима су забраниле куповину ове воде из својих буџета, а покрети зелених све уверљивије доказују да је овај индустријски добитник велика еколошка штеточина.

Главни разлог је паковање: пластичне боце за воду су од полиетилен терфталата (ПЕТ), који се добија из сировог мазута, значи нафте. Више од 80 одсто свих испијених боца се не рециклира, завршава као отпад, на депонијама или у природи. Процена је да се сваке године планета загади са око 2,7 милиона тона овог материјала чије је време разграђивања, у најбољем случају, 400 година.

Ту је још и рачун за транспорт: вода из Француске коју је „шик” пити у Америци, путује и до осам хиљада километара. Погон тог превоза је опет нешто из нафте, што у атмосферу испушта угљен диоксид, доказано главни кривац за климатске промене због којих све жеднији.

Велики удар на гламур флашираних вода дошао је недавно из Америке, изнуђеном одлуком Пепси коле да на етикете своје флаширане воде „аквафина”, водеће на тржишту, стави ознаку да јој је порекло „из јавног извора”, што ће рећи да је у ствари из чесме.

Кока-кола је под притиском да учини исто и за свој бренд „дасина”, за коју је још 2004. британска штампа писала да је такође „пречишћена чесмовача”. У индустрији није иначе тајна да је око 25 одсто свих флашираних вода на светском тржишту из сличних „извора”. (Сећате ли се „пекам воде” Дел Боја и Роднија и  из „Мућки”?).

Један циник је у овом контексту погодио у мету, позивом да се назив једног од најпознатијих француских H2O брендова, „evian”, ради правог значења чита отпозади. Тада гласи – „naive”. Пиjмо дакле флаширану воду, али не будимо наивни.

Милан Мишић
[објављено: 04.08.2007.] Politika

[jecapereca]

zato sto se nadamo  da je "cistija" i "zdravija" od "cesmovace"

[Al-Jasmina]

Ja sam provalila foru za Evina=Naive jos '96

[Smrda]

ja pije cesmovacu...

[Sole]

kod mene kuci samo voda iz slavine , posebno ona iz kupatila, nema nista lepse  :PI :PI :PI...
mmm...
lek za dusu i telo!
mada je ona u Bg-u po meni stvarno uzas, onaj ko zivi tamo oduvek verovatno da se nece sloziti sa mnom.
kad sam tamo onda pijem vodu za Hajducke cesme ili sa Miljakovca, kupujem u flasicama od 1/2 litra zbog faxa i to je to, bas izbegavam cesmusu.

[Al-Jasmina]

Ta sa Hajduchke je malo malo pa neispravna - pripazi se!

Meni je najgora UBEDLJIVO voda u Zrenjaninu

to nije humano, ali najozbiljnije...
Place mi se zbog ljudi koji je piju i piju...

[tarantulica]

Sumporna voda - 

Pijem èesmovaèu svaki dan, da razvijem imunitet  :PI 

[katarina]

Chesmovachu, ponekad kupim Prolom, cisto da se procistim malo od moguceg peska u bubregu!

[jecapereca]

I ja pijem cesmovacu ali sam napisala razlog zbog koga smatram da ljudi piju flasiranu vodu

[igrackica]

Pijem Rosu, mrzim ukus cesmovace, odvratna je!
Dovoljno mi je da pogledam koliko kamenca stvara voda sa cesme i da je nikada ne progutam, tako da ko misli da je to ista voda neka je pije i dalje, nemam nista protiv.

[Tinkerbell]

Pijem Rosu, mrzim ukus cesmovace, odvratna je!
Dovoljno mi je da pogledam koliko kamenca stvara voda sa cesme i da je nikada ne progutam, tako da ko misli da je to ista voda neka je pije i dalje, nemam nista protiv.

takodje, samo rosu!  Rosa je zakon!  Nista bez 2l dnevno    samo sam cula da valja promeniti vrstu vode,kao ne valja uvek jedna ista pogotovo u vecim kolicinama, ali sve ostale su mi fuj    

[Enea]

Ja skoro pa i da ne pijem vodicu uopste...

[tarantulica]

Pijem Rosu, mrzim ukus cesmovace, odvratna je!
Dovoljno mi je da pogledam koliko kamenca stvara voda sa cesme i da je nikada ne progutam, tako da ko misli da je to ista voda neka je pije i dalje, nemam nista protiv.

Èesmovaèa ne treba da ima ukus! 

Sla¾em se da su u pojedinim stanovima lo¹e instalacije, pa voda miri¹e na cevi, ali voda iz moje èesme je teènost bez ukusa, mirisa i boje 

[igrackica]

Hemijski definisano da, medjutim prakticno ne. Sve flasirane vode medju sobom imaju razlicit ukus, s tim da je nekim ljudima sasvim svejedno koju vodu piju. Rosa je u pocetku metalna, Voda Voda je najslicnija cesmovaci, Viva opet ima neku svoju specificnost, neke su sladje, neke metalnog ukusa, sto je i logicno zbog razlicitog sadrzaja metlnih jona.
Tarantulice, sad me natera na razmisljanje, voda je tecnost bez mirisa, ukusa i boje, pri cemu se ta definicija odnosi na destilovanu vodu, koja je meni slatka! (Morala sam jednom da je probam bila sam jako radoznala koji je to ukus bez ukusa ) Jesam li luda?

[tarantulica]

Hm...

Jeste slatka...

Tra¾imo struèno mi¹ljenje...