Nu¾na kontrola doniranja jajnih æelija

Started by Bred, 06-07-2006, 10:16:06

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Bred

Primenjivanje vantelesne oplodnje u na¹oj zemlji nije dozvoljeno na ¾eni koja je u starosnom klimakterijumu i postmenopauzi, stoji u naredbi o sprovoðenju postupka leèenja neplodnosti. Zato se postavlja pitanje ko je dozvolio da se 59-godi¹nja porodilja podvrgne vantelesnoj oplodnji?

Porodilja nije imala menstrualni ciklus 15 godina, tako da nije imala jajne æelije. S druge strane, mu¹karac od 75 godina mo¾e imati spermatozoide, ali lo¹eg kvaliteta. Stoga u laboratoriji mogu da se pome¹aju jajne æelije, koje pripadaju donatoru, i spermatozoidi 75-godi¹njaka. Tako nastaju embrioni. Jedan deo embriona ubacuje se u buduæu majku. Zbog toga postoji moguænost da se 59-godi¹nja porodilja oplodila donacijom jajnih æelija i donacijom embriona, prièa za „Blic“ jedan od stuènjaka za sterilitet i fertilitet.

Ukoliko spermatozoidi potièu od mu¾a, a jajne æelije od donatora, vantelesna oplodnja je uraðena po zakonu. Ali ako su i jajne æelije i speramtozoidi od donatora, ceo proces je uraðen van zakonskih regulativa.

- Dono¹enje zakona o vantelesnoj oplodnji jo¹ je u postupku, a dok se on ne donese, primenjuje se naredba o sprovoðenju postupka leèenja neplodnosti kako bi sve ginekolo¹ke slu¾be na isti naèin leèile neplodnost. O konkretnom sluèaju ne znamo ni¹ta i ne mo¾emo davati izjave, jer ne ¾elimo da povredimo dostojanstvo porodice i pravo na privatnost. Ali, s druge strane, du¾ni smo da na svako nepo¹tovanje zakona odreagujemo - ka¾e za „Blic“ dr Danica Mihajloviæ, naèelnica zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja.

S druge strane, postoje etièki kriterijumi da li starije ¾ene mogu da ostanu u drugom stanju i da rode dete.

- Kod ¾ena do 35. godine mala je moguænost da rode dete sa anomalijama. Kada je ¾ena starija, od 40 do 50 godina, ta moguænost je mnogo veæa, zbog èega mora da se oformi komisija koja odluèuje da li ona treba da rodi ili, ako je reè o vantelesnoj oplodnji, da li ona mo¾e da joj se uradi - obja¹njava dr Ratomir Ganoviæ, specijalista za sterilitet i fertilitet u GAK „Narodni front“.

Etièki komitet Srpskog lekarskog dru¹tva do sada nije imao slièan sluèaj. Dr Milena Jaukoviæ, sekretar Etièkog komiteta, ka¾e za „Blic“ da u pomenutoj prièi ima elemenata za analizu.

- Mora se voditi raèuna o i dru¹tvenom aspektu ¾ivota te dece. Blizanci zaslu¾uju da kao i njihovi vr¹njaci imaju odgovarajuæe roditelje i razvoj, ¹to je, bojim se, u ovom sluèaju nemoguæe. Jasno je da nije isto podizati dete u 30. ili u 60. godini - ka¾e dr Jaukoviæ.

Sonja Todoroviæ - Ivan Mi¹koviæ



:news:
Vantelesna oplodnja o tro¹ku dr¾ave
| Izvor: Blic
Beograd -- Vantelesna oplodnja obavljaæe se o tro¹ku RZZO, osim u tri dr¾avne institucije, i u ¹est privatnih bolnica, pi¹e Blic.

U Republièkom zavodu za zdravstveno osiguranje navode da se na tender koji su raspisali javilo ¹est privatnih ordinacija koje ispunjavaju uslove za vantelesnu oplodnju i sa kojima æe RZZO potpisati ugovor.

"Èeka se potvrda kapaciteta vantelesnih oplodnji na godi¹njem nivou, nakon èega æe biti potpisan ugovor sa privatnim bolnicama, i one æe moæi da poènu sa radom", ka¾e direktorka RZZO Svetlana Vukajloviæ.

Pro¹le godine u Srbiji je obavljeno 699 vantelesnih oplodnji od 1.000 odobrenih. Zbog postojeæih kapaciteta GAK "Narodni front", GAK u Vi¹egradskoj i GAK u Novom Sadu, nisu mogli da omoguæe usluge veæem broju pacijenata, tako da je RZZO odluèio da u program ukljuèi i privatne bolnice.

b92