Nasa poezija i proza

[Darker]

  Long live atipièni farmaceuti!!!!!!

Ja se divim svakoj svojoj novoj pesmi ili prièi, dok ne napi¹em sledeæu

[mullala]

Long live apaticni farmaceuti

Evo jedne pesme koju je napisala nasa koleginica... Ovde na forumu Sena. Dobila sam odobrenje da napisem njenu pesmu ovde, a ona ce se valjda oglasiti u nekom trenutku...

I kad sam padao - ja sam se smesio.
Dok sam se nadao - mnogo sam gresio.
Posle sam prestao.
U mrak sam nestao
da sacuvam sebi sveto.
U dusu potonuo - sebi se smejao.
U srcu klonuo - koga sam tesio?
Nesto saptao i sve rasteraokao zver...
Sebe sam lisio decjih igara,
Muziku stisao - duse cuvara.
Kroz oci mi se video sljam.
Grabio sam od sebe sebi da dam...
Koga sam voleo - lose se proveo,
koga sam grdio - nije se srdio,
koga sam gledao taj mi se predao,
koga sam ubio - misli mi tupio,
taj me je tesio dok sam se smesio
taj nije gresio - loseg je voleo i nije ga bolelo...
Reci sam pisao, stihove nizao da bih istinu skrio.
Pajac sam bio, luda sam bio,
u dzepove krio staklene oci i zlatne zube, dugmad i izgubljene ljude...
Njima sam vladao - niko se nije nadao da ih vrati.
Bilo je bolje u kavezu sa vukom igrati
nego sa mnom rukom nevinom i srcem golim.
Malo sam sanjao a puno lagao.
Koga sam voleo, lose se proveo.
Bez srama stojim, bez srama brojim
i redjam u nisku grehe.
Koga da se bojim kad srca nemam?
Ko me cuje taj suvise cuti.
Koga da se bojim?
Malo je ljudi - jos manje glava
a ti si moja poslednja zrtva.
Kad sam te ubio - tako sam hteo.
Kad sam te ljubio - tako sam hteo.
Sad uzmi svoj deo, nestani, star sam...
Dusa bez reci - dusa bez dodira...
Malo cu ti reci - nista necu reci,
pojescu ti reci da te niko ne razume.
Odvuci cu se kuci, malo cu tuci po tisini usamljene sobe...
Nisam od onih koji se kaju, al' tugo, o tugo, zapevaj sa mnom!
Srce otvori, bar mi se znamo!
Nemir umori, hajde jos jednom samo sa mnom u svet tisine,
gde reci nista ne znace...
Hrabri ce tamo gde se jad ne leci,
gde nema utehe odlaze najjaci.
Slabi ce se opet vratiti galami
da budu jos manji.
Puno ce pricati da ne bi slucajno ostali sami...
Dusu umori, ruku obori onom sto prstom kazuje put!
Ko ima vere taj nema sebe,
Djavolja volja slobodu prede.
Vekovi bruje - postroj u stroj!
Prebroj jos jedared!
Zaviri svaki sekund gde se krije,
pa reci:
ima li mesta gde me bilo nije?

Zvali su me utvarom
i tame cuvarom,
svojim gospodarom,
ali niko me shvatio nije...

[Bred]

Menjao sam vam neke poruke zato sto su bile necitljive zbog hijeroglifakji su se javljaili. Ako sam negde napravio gresku-ispravite.
Inace bih voleo da vidim i neki prozni rad nekog od vas

[SandraD.]

ova pesma mi je nekako poznata kao da sam nesto slicno vec citala u nasoj savremenoj poeziji,nesto slicno Radetu Draincu....

[Al-Jasmina]

Ono gore je o Luciferu, zar ne?
Hmm nije lose,
mada imam utisak da me neujednaceni ritam pesme baca kao na talasima,
neocekivano ...
istina to je autorka maybe i namerno...

Ima dobre momente
deluje kao cunami emocija...
neka vrsta vojne pesme,
odusak onih koji stupaju u stroju...


Though my life seemes
like it has been written in the stone,
I often find it amazing
how the sandy winds change
the inscriptions in it

-------------------------
ovo je deo necega
sto mi je tako plutalo po glavi
i gnjavilo me dok ga nisam izbacila na papir
ali ostatak mi je nesto bzvz 

Kao i ovo dole...
-------------------------
Nekad pozelim samo
da plesem laka,
utvarna,
u velovima
na prvom zraku izlazeceg Sunca!

spojila sam poruke

[AquArius]

Be¾im, be¾e minuti
potmulom tutnjavom tame
be¾im od straha od smrti
al' najpre od sebe same

mullala...
ti ili Zmaj sam? 

[mullala]

Kome se svidelo moze i da pogleda moj blog... ne updateuje se cesto, ali se nakupilo tu svasta za godinu i nesto...
http://mullalapoetry.blogspot.com/

I, btw, ovo:

Nekad pozelim samo
da plesem laka,
utvarna,
u velovima
na prvom zraku izlazeceg Sunca!

je prelepo...

[Al-Jasmina]

HVALA

[Maslacak]

Ok...ja moram reci da me je Darkerova pesma apsolutno odusevila... aali ostala sam bez reci. :

Jasmina, lepo pises. Tako lagano, na vrhovima prstiju...vidi se da samo izlazi iz tebe, bas kao da i nemas mnogo veze sa tim... Imala sam i ja slicne momente, ali kod mene je to jako retko... i uglavnom mi se uopste ne svidja sta ispadne od toga, pa i ne delim sa drugima.

Ali Darker... !!!!!!!
Fantasticno.

[Darker]

maslaèak, hvala, ali kontam ne¹to, da si ti sela da pi¹e¹ neku pesmu - napisala bi tu
Nego, slu¹am juèe Marka Vidojkoviæa(Kand¾e), kako je poèeo da pi¹e... Prvo tako, sam od sebe, ali je prvih tih 30-50 prièica bilo ¾ivo s***e, jer poenta u pisanju nije da pi¹e¹ ono ¹to le¾i u tebi(naravno da je i to) nego da pronaðe¹ neki svoj stil! Za poèetak je mnogo bitnije da nauèi¹ da pi¹e¹, pa onda kad zna¹ da pi¹e¹, onda je bitna i su¹tina-odnosno ¹ta pi¹e¹
Pametan taj Marko, samo se meni uop¹te ne sviða kako on pi¹e, a ni ono ¹ta pi¹e

[Maslacak]

Haha! E znas sta... tesko da bi ja mogla napisati tako nesto...

Uf, taj Marko se meni uopste ne svidja. Dziber! Ali istina je to sto je rekao... Cak sam nedavno razmisljala bas o tome. Samo tako sipati nesto iz podsvesi - to je ok, ali nije poenta u tome, odnosno, potrebno je vise...jer treba da bude vazno i ono o cemu pises. Pokusavala sam nesto da pisem, ali lose je to jako, ne uspevam da se sastavim, nemam svoj stil, nemam ni temu, a sve sto pokusam da napisem ispadne toliko odvratno pateticno, da je dobro jedino za lozenje vatre...

[Lena]

Lepe su vam pesme...mislim da samo u jednoj postoji veæi fond reèi nego u svim mojim pesmama.  Ja jako retko pi¹em, imam svega nekoliko pesama ali kad me uhvati u¾ivam u tome. Inaèe volim rimu, ritam, kratke slike i pi¹em jednostavno, rekla bih detinjasto...ali to sam ja.


LIPA

Svedok prohujalih vremena
Kro¹njama krotkim u punom cvatu
miri¹e drvo starih Slovena.

Kad posle plahe letnje ki¹e
prodi¹u ulice belog grada
®ivot na lipu zamiri¹e...

(u èast kasnog proleæa i lipa po Beogradu)

-------------------------------

DECEMBAR

Ulièna lampa ¹apuæe rime
Zlatasta svetlost, drug mome nesnu
Drhteæi lako od prisne zime
sedim za stolom i pi¹em pesmu.

Napolju krupne pahulje tkaju
Zavesu oko usnulih zgrada
Poleg'o beli tepih po kraju
i svuda moæna ti¹ina vlada...

---------------------

A ovo je jedna srednjo¹kolska, nastala sreænom èinjenicom da sam sedela u klupi pored prozora pa sam mogla da prouèavam svet sa druge strane prozora  na dosadnim èasovima (generacijama iza mene su, na¾alost, stavili one glupe zavesice do pola prozora):


Sivo, srebreno nebo
a na granama
li¹æe treperi
suvo i zlatno
I kapi ki¹e
zaboravljene
negde du¾ staze
kud sneno gaze
stopala meka
i dahom trava
otkucava
vremena klatno

Skoro æe sneg...

-----

i opet ne¹to o lipi volim to drvo izgleda ili me ba¹ prati u ¾ivotu...primer stihova koje je mullala spominjala, gde samo autor zna ¹ta se autoru motalo po glavi.


If I left
In a hurry, one blurry night
I would miss
The rain
The scent of a linden tree

So I've tried
to calm this silly heart of mine
But it won't calm down
Just keeps on pounding
Relentlessly...

[Al-Jasmina]

Imas dara da opises ono sto vidis i osecas...
mnogi nisu ni svesni sta osecaju...
neguj to i eto poezije! 

[mullala]

Lena, savrseno!!!
Mnogo mi se svidja tvoj stil.
Napisi nam jos nesto... please

[Adonis_Vernalis]

Uzivao sam citajuci vase stihove...

Jedna ideja... Sta mislite o tome da sve te pesme prikupite, pa objavite? Bez imena, sa vasim nickovima ovde? Knjige bar danas nije tesko objaviti, a uvek postoji neko ko ce ih citati...