Nasa poezija i proza

[Darker]

Pa adonis, evo objavismo ih ovde... Za dz. :>Ali, some day, Gadget, some day

[Adonis_Vernalis]

Pa dobro, nije bas da nisu objavljene... Ali, knjiga je knjiga. Mozes je pokloniti nekom. Mozes se praviti vazan njome. Na kraju krajeva, znam da nas fakultet uskoro ("uskoro") pokrece nekakvu izdavacku delatnost. Sto se nesto takvo, a dobro, ne bi naslo i u izdavackom planu naseg fakulteta, a da to ne budu samo skripta, praktikumi i naznake udzbenika?

A ni samizdat nije lose resenje...

[Lena]

Ovaj...kako to da ka¾em a da ne ispadne da se hvalim...jedan deo ovih mojih pesama je 'konkretno' objavljen. Imam druga koji pi¹e i ¹alje svoja dela na konkurse pa mi je izmamio pristanak da usput ¹alje i moje. A konkursa je mnogo pa su se tako neke moje pesme na¹le u jednom zborniku radova ali po¹to dotièni jo¹ nisam dobila ne znam ¹ta je objavljeno i da li su ih objavili kao "svetao primer" ili su prosto ¹tampali dela svih uèesnika. Eto jednog naèina da postanete 'objavljivan pesnik'...

Ali jeste ovo sve subjektivno...neko voli jednostavno izra¾avanje, neko pesme koje mora¹ da de¹ifruje¹, neko rimu, neko slobodan stih, neko je na odreðeni ritam osetljiviji nego na neki drugi, neko voli samo odreðene teme...

Evo jo¹ nekih pesama, nadam se da ne davim...zanima me kako æete shvatiti drugu po¹to sad kad je èitam vidim da je prilièno uop¹tena...


(bez naslova)

Pahuljica na zemlju pada
k'o oblak bela, k'o paperje meka
Vrh tamne grane zaspalog bora
gnezdi se ne¾no - k'o zvezda daleka
¹to spustila se sa sivih visina
donoseæi dah osve¾enih ¾elja -
U ogrtaèu od æilibara
drema pod mojim prozorom.

---------

PERLICE

U tami muzika svira
i ple¹u zvezde
iz knjige kraj mog uzglavlja
A proleæe miri¹e...
Sunce ploènik umiva, dok
koraci slobodno jezde
ka zabavama bez broja
gde praznina se bri¹e...
Kroz kosu raspu¹tenu
proleæni vetriæ se javlja
a ¾ena s osmehom nudi
perlice ¹arenih boja.

A onda
Iz te¹ka sna se probudim
Grli me tuga golema
Zalud perlice u nizu
Opsena sreæe
Kad ja za ljubavlju ¾udim

A ljubavi nema...

--------

ROÐENDANSKA PESMA

Svako se ptièe u nebo vine
Slaba¹na krila ojaèa kroz let
A iza ki¹e sunce sine
i tako sve unedogled.

I mada svako drugim putem hodi
smeo - ili pak upla¹en
Jednako ne znamo kud nas put vodi
Jednako nadamo se najboljem...

[Al-Jasmina]

Blago tebi....

Meni nikad nije padalo na pamet da objavljujem jer se ne osecam kao pesnik..
vise sam kao spadalo i sanjar 

A kako da objavim neku pricu ili roman koji je na pola...
Narocito se jedem zbog price pod radnim naslovom:
"4 smrti Adrijane Arkadijevic" 

A sto se tice objavljivanja...lepa je to ideja...
Profesore, kad Vi budete dekan
samo u zivotinja i nemustih bica
bice straha 

parafraziram Desanku M.

[Adonis_Vernalis]

Svojevremeno, sredinom osamdesetih godina, u izdanju KOV-a je izasla jedna nevelika knjiga, prilicno nepretenciozna, sa poezijom mladjih i mladih vrsackih pesnika. Autori su sami odabrali nekoliko pesama, na osnovu njima znanih kriterijuma u koje niko nije sumnjao, niti nametao svoje. Dakle, nije bilo nekog redaktora, ili urednika, ili vec osobe koja odredjuje sta ce biti objavljeno, a sta ne... Skoro da je to bila forma grafita... Beli zid (papir) i crna slova (pesma) i dole potpis (ime/nick) autora... To je sve. Bila je dosta lepo prihvacena i rado citana. Why not?

[Lena]

Jasmina ne znam kakva je prièa ali naslov je zanimljiv. Mo¾da bi mogla da napi¹e¹ barem tu polovinu...

Meni nije padalo na pamet neko klasièno objavljivanje jer moj ceo 'opus' sadr¾i najvi¹e deset pesama...meðutim, kao ¹to rekoh, pokazala sam drugu pesme (slièno kao i vama, da dobijem uvid iz nekog drugog ugla), on ima naviku da ¹alje stvari na konkurse...sve ¹to je potrebno je par papira i koverat...od mene se oèekivao samo pristanak...za¹to da ne? Iskreno nisam ni¹ta oèekivala jer mislim da moj stil odudara od neèeg ¹to ja mislim da se 'ceni' - kod mnogo ljudi uop¹te ne kapiram ¹ta su hteli da ka¾u kad proèitam pesmu. Ali eto, ili su dobro primljene ili hiperprodukcija radi svoje...u svakom sluèaju meni je bitno da u¾ivam u sopstvenoj kreativnosti.

[Al-Jasmina]

  ma kapiram, ali niko oko mene ne objavljuje, niti pratim konkurse za to...niti me nesto motivisalo da se tu exponiram...
Svoje prozne momente valjda ozbiljnije shvatam, pa se tu vise energije ulaze 

Evo jos malo moje "neozbiljne" poezije   

Slatki snovi,
    oblikovani nezirecivim ceznjama
    sto nedodirljive,
    kroz svemirska prostranstva,
    spajaju svetlucavim mrezama
    i tetivama od meda

U toplom mraku zelje se davim

Ti si moj Okean zedji

[jelenasoldo]

Moje se srce gubi...
u beskrajnom plavetnilu snova...
Jer ono sanja,samo o tebi sanja...
Cujem zvuke violine...
Gledam slike...sto stvaram ih u mislima...
I sjaje vec prve zvijezde na nebu,a ja se pitam.
koja si ti zvijezda...
Ta daleka,najsjajnija...za koju se nadam,
da jos mi pripada...
Oprastas li mi?
Volis li me jos?
Ili ce ti poteci suza,
suza koja me zaboravlja...
I nestaje u kutku tvojih mekih usana,
sto ih nikad nisam ljubila...
Vjerujes li mi...
...pokusala sam napisati savrsenu pjesmu...
Ali savrsenstvo ne postoji...
Vec samo zelja da u ovim stihovima
pronadjes snove..pronadjes smisao.
I da me opet pokusas zavoljeti,bar na trenutak...

[Adonis_Vernalis]

A sto se tice objavljivanja...lepa je to ideja...
Profesore, kad Vi budete dekan
samo u zivotinja i nemustih bica
bice straha 

Ja nikada necu biti dekan. Ali bih voleo da vidim knjigu vasih stihova (i/ili proze), kao sto bih voleo da odem na koncert naseg hora, ili gudackog kvarteta, ili bilo cega vec... I da tu knjigu omirisem. Lep je miris nove knjige...

[Al-Jasmina]

e jeste..uglavnom
kad je stampa dooobraaa 
to je jos jedan lep aspekt konzumacije knjiga

[Darker]

pisano pre recimo dve godine... Pa koga ne bude mrzelo da èita...

Oporuka


                                                "Bog stavlja na muke one koje voli,
                                                da bi ih usavr¹io"
                                                              Sveti Ðule (dugokosi)

  Kao prvo, izraz "oporuka" (iako je pogodniji za na¹u biv¹u zapadnu "braæu") je namerno upotrebljen, da razni asocijativni ljudi ne bi razmi¹ljali o testisima sa ukusom mente (testa-ment) i da ih to ne bi nagonilo na smeh, jer je ovo vrlo ozbiljna stvar. Èak, po nekim misliocima, jedina ozbiljna stvar u ¾ivotu (sve ostalo je "shit") - dva kubna metra na nekom groblju... E sad, ¹to se mene tièe stvari stoje malko drugaèije...
  Pre neki dan sam prvi put u ¾ivotu video, omirisao, opipao pravog le¹a! Dakle ne¹to ¹to je nekad bilo neko. ®ivi organizam. Ljudsko biæe. ÈOVEK. Koji je nekada davno nono3o mleko svoje majke iz njene okrugle bele sise (ako je nono3 ru¾na reè, za¹to onda mi nismo dojkari??). Koji je nekada i¹ao u ¹kolu, u vojsku, u rat (koji ga, ako je ¾iveo ovde, nije mogao nikako zaobiæi...), na posao... Koji je uèio, voleo, jebao, bio bolestan, srao, pi¹ao, jeo, pio i ostale stvari koje bolje opisuje Danilo Ki¹. A sada je stvar bez pola lobanje, izvaðenog mozga, sasu¹ene ko¾e boje govneta, otvorenog grudnog ko¹a ispod koga studenti mogu prepoznati srce sa ogromnom aortom, koje se nalazi u perikardijumu, ispod koga se nalazi 2 kg sasu¹enih creva koja su od srca odvojena dijafragmom koja je skoro plastièna. I studenti sad mogu da mu opipavaju korenolike vene i arterije po rukama, koje vi¹e lièe na biljke iz neke d¾ungle, da prepoznaju da je TO nekada bilo ¾ivo jedino po noktima, dlakama u nosu, trepavicama i stidnim dlakama na sasu¹enim, sparu¹enim, slepljenim genitalijama... Da, dragi studenti, ponesite obavezno rukavice, jer anatomija se najbolje uèi pipanjem, d¾aranjem i èeprkanjem neèijeg tela, u èijim iznutricama mo¾emo u¾ivati i smejati se i gaditi se njegovih genitalija, zahvaljujuæi tome ¹to taj èovek nije imao para za sahranu, ili je bio dovoljno "human" da zave¹ta telo Medicinskom fakultetu, jer on ionako neæe posle smrti imati nikakve koristi od njega, a neki studenti æe moæi da smr¹aju jer pet dana posle èasa neæe ni¹ta jesti. I tu dolazimo na prièu sa poèetka: hvala lepo, ja æu radije biti malo manje human, a ipak ekonomièniji - ¾elim da posle smrti budem spaljen, kremiran ili whatever i da zauzmem svega nekoliko kubnih cm, ali kad me neko vidi bar neæe morati da povraæa polusvarene ¾ivotinjske le¹eve koji nisu odvratni i koje je u slast jeo za ruèak. U principu, kad si mrtav svejedno ti je ¹ta æe se de¹avati sa tvojim telom, tj. posmrtnim ostacima (tobom??), ali nije ti svejedno dok si ¾iv...
Elem, ¾elim da budem kremiran (ali da se pretvorim u pepeo, a ne u neku kremu) i da budem rasut po svetskom moru ili kopnu. Ili evntualno skupljen u urnu i èuvan na nekom grobnom mestu sa imenom i prezimenom i datumom roðenja i smrti (kao da je sve ostalo manje va¾no), kako bi bliski prijatelji, roðaci i porodica mogli sa vremena na vreme da se sete mesta na kome sam sahranjen (tj. ne sete, nego pronaðu, valjda zato i pi¹e ime i prezime) i donesu cveæe, koje æe najverovatnije biti ukradeno, ali neka, ne morate ga okivati u lance zbog mene, nisam ja Nikola Vranjkoviæ, a ionako ga ne stavljate tu zbog mene nego zbog sebe, meni je svejedno, ja sam MRTAV, a cveæe æe i ako ga ne ukradu, ubrzo istruleti, kao ¹to bih i ja da me niste PEPELIRALI, tako da nema veze, d¾abe ste se trudili. I tako æe to trajati sve dok i moji bliski prijatelji, roðaci, porodica ne poumiru, a tada moje grobno mesto poèinje da gubi svaku svrhu, odnosno samo zauzima mesto le¹evima koji æe tek doæi... Zato, brate, da se ne bismo zamarali tim glupostima, vi mene lepo razbacate na sve strane i lepota Bo¾ija...
  Sad bih valjda trebalo da ka¾em da sve ovo govorim pri zdravoj pameti i èistoj svesti, ali po¹to ko god ima i malo od gorenavedenih osobina ne mo¾e ¾iveti u zemlji (mada samo nekremirani le¹evi "¾ive" u zemlji) u kojoj ja ¾ivim, onda bi ispalo da ja la¾em i izmi¹ljam i da u stvari ne mislim ovo ¹to pi¹em, mada valjda svako misli ono ¹to pi¹e, sem ako ne pi¹e pod prisilom, a i tada su ga ti koji ga prisiljavaju - "ubedili" da on to stvarno misli, ali nebitno, nije o tome sad reè, sem ako me sam Ðavo (ili Bog) ne tera da pi¹em ovu oporuku.
  Sve ¹to imam (i ¹to æu imati - neæu valda da riknem o'ma sutra, ali Ni¹taNijeSigurno) ostavljam svojoj voljenoj deci (koju æu, valjda, imati) i ¾eni (koja æe, valjda, imati mene da joj zaraðujem i donosim pare u kuæu, dok æe deca imati nju na raspolaganju ceo dan, a oca ko jebe, "da jebe oca!"). Jer, za koji qrac èovek radi, nego da sve ostavi svojoj deci, kojoj nikad nije dosta, znam jer sam i ja neèije dete, i svojoj ¾eni, a poznato je da ¾ene du¾e ¾ive od mu¹karaca? A u ovom usranom potro¹aèkom dru¹tvu gde se sve, pa i ljubav, meri kroz novac koga nikad dosta, (ali, jeste li primetili, ¹to vi¹e novca - manje ljubavi, dok zakljuèivanje u suprotnom smeru ne va¾i) ne mo¾e¹ da voli¹ nekoga a da ne meri¹ koliko je on novca (ili truda) ulo¾io u tebe, kao da sama èinjenica da te neko voli, da mu je milo kad te vidi, èuje, oseti nije jebeno dovoljna. Celog ¾ivota radi¹ ne¹to ¹to u principu ne voli¹ ali ¹to donosi kintu, ubija¹ se, crkava¹ da bi zaradio novac koji æe¹ potro¹iti na ne¹to ¹to ti u ¾ivotu ne treba, ali ¹to je "pametno kupiti, mo¾e da zatreba a i sad je na rasprodaji", ali ¹to ti u svakom sluèaju nije neophodno. I onda trèi¹ kod kom¹ije, prijatelja, roðaka da mu se pohvali¹ i napomene¹ kako bi bilo pametno da i on to obavezno kupi, jer je, eto, na rasprodaji, a ne mo¾e da ¹kodi. I tako u krug, jer ¾ivot je krug, a vreme... E pa, vreme prolazi, a nepotrebne stvari se talo¾e u kuæi koja vremenom postaje premala i onda mora¹ da radi¹ jo¹ vi¹e kako bi kupio novu veæu kuæu u koju æe¹ potrpati tolike stvari i jo¹ vi¹e za decu kojima trebaju te iste stvari, samo modernije, one stare su smor... I prosto ti doðe bedak kad mora¹ u penziju, taka i taka stvar, ima¹ previ¹e godina, dolaze mladi ljudi, da rade na marketingu i prodaji nepotrebnih stvari "koje morate nabaviti istog trenutka po neverovatnoj ceni od..." ljudima kao ¹to si ti. A u stvari, jedino ¹to si èekao celog ¾ivota je penzija, da ne mora¹ da brine¹ o trenutnoj stopi inflacije i kako da zajebe¹ berzu i kupi¹ akcije po minimalnoj ceni, da mo¾e¹, jebote, da u¾iva¹ u èistom ¾ivotu, u suncu, ki¹i, vetru, u ljudima, u tome da si ljudsko biæe, a da ne poku¹ava¹ da izvuèe¹ neku praktiènu korist iz  svega toga. Da ¾ivi¹! I onda, po pravilu, umre¹. Od infarkta koji si dobio jer si èitavog ¾ivota ¾iveo sa stersom, brigom, nervozom, kako bi mogao da mirno doèeka¹ starost, od koje ne mo¾e¹ ni¹ta da oèekuje¹ osim smrti.
A prijateljima? Kao prvo, ne mo¾e¹ znati ko su ti pravi prijatelji iz prostog razloga ¹to ne zna¹ ni da li ti ikome mo¾e¹ biti pravi prijatelj, da li si dovoljno raj na zemlji ili si previ¹e pièka smrdljiva... Kao drugo, prijatelji su kurvini sinovi, a krave su veæ odavno pobegle, jer je ¾ivot previ¹e dug. A one koje su tvrdoglavo ostale da prkose ¾ivotu, biæe pomuzene, oteljene, zaklane, odrane, iseèene, zamrznute, osu¹ene, skuvane, izmlevene, ispeèene, i u slast pro¾drane u obliku nekog kvalitetnog, sa sojom pome¹anog, "100%"juneæeg hamburgera, zatim natopljene pljuvaèkom, sa¾vakane, progutane, rastvorene u enzimima, hlorovodoniènoj kiselini, israne u WC ¹olju, potisnute u kanalizaciju, izbaèene u Savu, iz Save u Dunav, iz Dunava u Crno more, gde æemo prekinuti ovo "pute¹estvije" krave i ljudskog govneta, tako ¹to æemo reæi da se ono onda mineralizuje i vraæa prirodi i kru¾enju materije i energije, jer koga jo¹ stvarno zanima ¹ta se de¹ava sa onim ¹to napusti na¹e telo (iako nas nije mnogo zanimalo ni dok je bilo u njemu, eventualno dok smo u¾ivali u njegovom ukusu neposredno posle njegovog unosa...) Zato, krave, be¾'te u pièku lepu materinu odavde (ili barem u Indiju), ovde vam se ne sme¹i ni¹ta sem ro¹tilja... Ja se, kao neki senilni starac (a najgori su oni ¹to su ostarili jo¹ dok su mladi) udaljih od teme, ali za ¹ta su advokati plaæeni nego da otvaraju, èitaju i tumaèe oporuke upravo ovakvih sadr¾aja. Ovo je èoveku poslednje pismo u ¾ivotu, pa je red i da ka¾e koju o njemu (¾ivotu) ili njemu samom. A prijatelji mogu da dobiju samo povi¹en krvni pritisak i aritmiju, jer u tim godinama smrt svakog bliskog miri¹e na tvoju sopstvenu, pa je normalno da se èovek onda uzbudi, mada je mnogo lep¹e bilo dok su ga uzbuðivale druge stvari, mada se vi¹e ni ne seæa ¹ta to be¹e. Samo mora da pazi da se ne uzbudi previ¹e, jer u tim godinama... Nikad se ne zna (mada se, u stvari, vrlo dobro zna i to od kad si poèeo da dobija¹ prve sede i lipsao ¹to si morao da se popne¹ pe¹aka jedan sprat jer "glupi lift opet ne radi. ©to ga ne poprave, vi¹e?")
I na kraju (nadam se, samo ove oporuke), da (o)poruèim ne¹to: ¾ivi polako, umri star, jer æe¹ u svakom sluèaju biti mnogo ru¾an le¹... Slow and easy. Kao kad vodi¹ ljubav. Iako smrt nije ba¹ orgazam...

Ako ima nekih nejasnih delova, rado æu protumaèiti, mada iskreno i mene bi mrzelo da èitam sve ovo

[Maslacak]

Pogodi ko je procitao Nisu ti pametna ta crvena slova, jer ubijaju i necitko je...ja sam prekopirala u word da bi mogla normalno da citam...

Generalno nisam ljubitelj pisanja u zargonu, uz sve psovke, ali ovde je, moram priznati, uzasno efektno... brutalno, sirovo, istinito... uf. To je valjda i poenta Ne znam sta ima tu da bude nejasno..sve je vrlo iskreno i direktno...
Necu da se pre**ravam ko neki kriticar, kao sto znam tako cesto... Bolje neka komentarise neko ko zna i da pise... A super ti je tema za pisanje! I sta reci, citas mi misli...imam iste stavove...
I ja hocu da budem kremirana!

"U principu, kad si mrtav svejedno ti je ¹ta æe se de¹avati sa tvojim telom, tj. posmrtnim ostacima (tobom??), ali nije ti svejedno dok si ¾iv..."

"(..ali, jeste li primetili, ¹to vi¹e novca - manje ljubavi, dok zakljuèivanje u suprotnom smeru ne va¾i) ne mo¾e¹ da voli¹ nekoga a da ne meri¹ koliko je on novca (ili truda) ulo¾io u tebe, kao da sama èinjenica da te neko voli, da mu je milo kad te vidi, èuje, oseti nije jebeno dovoljna"

"A u stvari, jedino ¹to si èekao celog ¾ivota je penzija, da ne mora¹ da brine¹ o trenutnoj stopi inflacije i kako da zajebe¹ berzu i kupi¹ akcije po minimalnoj ceni, da mo¾e¹, jebote, da u¾iva¹ u èistom ¾ivotu, u suncu, ki¹i, vetru, u ljudima, u tome da si ljudsko biæe, a da ne poku¹ava¹ da izvuèe¹ neku praktiènu korist iz  svega toga. Da ¾ivi¹! I onda, po pravilu, umre¹. Od infarkta koji si dobio jer si èitavog ¾ivota ¾iveo sa stresom, brigom, nervozom, kako bi mogao da mirno doèeka¹ starost, od koje ne mo¾e¹ ni¹ta da oèekuje¹ osim smrti."

I za kraj...
"¾ivi polako, umri star, jer æe¹ u svakom sluèaju biti mnogo ru¾an le¹... Slow and easy. Kao kad vodi¹ ljubav. Iako smrt nije ba¹ orgazam..."

Eto, to je izvuceno ono sto me je bas odusevilo!

[mullala]

Ono sto mi je zaista lepo u tekstu to je iskrenost i kritika drustva, sveta koji sulja u neko nerazumevanje, medjusobnu zavist i mrznju, mozda ne bas tako definisano ali sulja u nepovratno zlo .
Iskreno, ne svidja mi se preterano nacin pisanja, mada, ocigledno je pisano u afektu pa je opravdano
Mada ni sama tema mi nije prijemciva...
Mislim, to je licno moje misljenje - ako ikad budem napisala testament, definitivno nece biti vezan za to gde ce moji posmrtni ostaci biti smesteni, i kako. To nek odlucuju oni koji ce se o njemu pobrinuti i neka smisle kako im je najlakse... Testament (iliti Oporuka ) po meni sluzi da resi moguce razmirice neke buduce dece oko toga kome sta pripada (u slucaju da za zivota ne uspes da ih naucis da sve dele i da se vole..)
Jbg, moj motiv u zivotu nije da umrem nego da ostavim nesto/nekog iza sebe...

Sve u svemu, ovaj tekst jako tera na razmisljanje (sto je izuzetno dobro - nema mnogo ljudi koji razmisljaju, zar ne? ;) ) i ne znam da li bi nasa prica o tome ovde bila offtopic ili se i to racuna u nasu poeziju i prozu

Nemoj da se ljutis, Darker, sto se nisam odusevila, nemoj mi uzeti za zlo moje kritike... Nisu zlonamerne. 

[Al-Jasmina]

Darker, necu ponavljati ono sto je Maslacak napisala,
slazem se s njenim podvucenim momentima 100% 
sem dela o kremiranju.... tu se dvoumim
Da li je pametno otvoriti temu u svastari na temu:Kremiranje, trubaci ili djubrenje vocnjaka?
(ja imam trip da me zasade ispod drvceta jabuke,
one sto daje male crveno zelene jabucice, kisele a slatke)


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
mada mi je je deo oporuke prijateljima i turisticki aranzman feseca pomalo ucino suvisnim,
mozda zato sto sam ceo text procitala uz pesmicu NADALINA,NADALINA....

e mislim da bi se tebi svidela moja pricica..  :hmi sve se nesto smisljam da je objavim,
da ne bude samo poezija...
makar si ti doprineo potpunosti teme 

[Darker]

Mulala, kritike su zabranjene, mo¾e¹ samo da me hvali¹
Pi¹e u temi poezija i proza. Zato sam i baèio tu prièicu ovde, da malo o¾ivim temu prozom, te¹ko da bih danas napisao ne¹to na taj naèin, dodu¹e, te¹ko da bih danas i¹ta napisao sem formula iz organske
Dakle, ako se seæa¹ ¹ta sam napisao za Marka Vidojkoviæa. posle njegove proze, moja se èini potpuno nepotrebna a i ovo je ono ¹to on naziva pisanjem iz du¹e, bez stila... Dakle jeste iskreno, sa par vrcavih momenata, ali te¹ko da bi to napisao neko ko stvarno zna kako se pi¹e!
Reèenice su mi suvi¹e naporne, dugaèke, neke stvari su mo¾da nekome i nerazumljive(ima gomila citata, koje mo¾da samo ja prepoznajemnpr.

prijatelji su kurvini sinovi, a krave su veæ odavno pobegle, jer je ¾ivot previ¹e dug

to su citati Markesa. Sklanjajte se krave, jer ¾ivot je kratak. prijatelji su kurvini sinovi.), ali pisano je u jednom dahu, inspirisano ve¾bama iz anatomije i pesmom roðendanska Block out-a.
¹to se tièe poente testamenta da nekom ne¹to ostavi¹, jasno je nadam se, da mi je ¾ao ¹to imam bilo ¹ta bilo kome da ostavim, i da bih mnogo vi¹e voleo da imam kome da ostavim malo zrnce mudrosti, ljubavi, a novac je potpuno sporedan(mislim ja, kao lik u prièi!)
Vas dve, hvala