[Novo]-Ispitna pitanja

Maslacak · 18-09-2007, 16:36:24

Hvala ti!

zaista su neverovatni...ne¹to ima samo u novim, a ne¹to samo u prastarim predavanjima...u¾as.

Ali dobro, skupljamo polako

Gocca · 18-09-2007, 16:38:27

Zar to nije krasno?!

estela · 18-09-2007, 17:07:27

Neko je spominjao Dobru proizvodjacku praksu i zahteve za odredjene preparate.....celu Dobru proizvodjacku praksu imate u knjizi "Osnovi industrijske farmacije",isto prof. Djuric.....A u toj knizi mozete naci i jos korisnih informacija na neka od pitanja vezana za formulacije razlicitih proizvoda,kao prvo sta uopste znaci formulacija(meni to nije bilo jasno na pocetku),ima i dodatnih objasnjenja nekih masina,npr oko homogenizacije,mesanja praskova i sl....Moze da se iskoristi.

Nadam se da ce nekome koristiti!

asketa · 18-09-2007, 21:45:43

Molim...

Hvala i tebi sto resavas tu bezbroj pitanja, a i svima ostalima koji ucestvuju

Mislim da nam je svima lakse ovako nego trcati na fakultet zbog svakog potrebnog lista...

majce · 18-09-2007, 22:10:43

u knjizi prof.djuric imate jako lepo objasnjenu sterilizaciju u sterilizatorima i autoklavima

Gocca · 18-09-2007, 22:29:28

Kad bi neko sa strane dosao i video ovu gomilu papira, knjiga, skripti i sl. na mom stolu...
Ma, Nobelova za trud i zivce-ODMAH!

Maslacak · 20-09-2007, 20:22:34

Nisi dobila Nobelovu, ali si dobila ocenicu u index - dosta brate!

Nego... naðoh sad u predavanjima Korigense ukusa... to bi bio odgovor na pitanje 200.
Znam da je Bred pitao za to, znam da je ne¹to i odgovorio, ali èisto da proverim, treba li to nekom, da prekucavam?

Bred · 21-09-2007, 13:31:33

bolje prekucaj, verovatno ce trebati nekom ako ne sad onda sigurno kasnije.
tj uslikaj, lakse ti je

Maslacak · 24-09-2007, 17:18:42

Kad nema mnogo, lak¹e mi je da prekucam...

***
SREDSTVA ZA KORIGOVANJE UKUSA

Izbor sredstva za korigovanje ukusa zavisi od

- individualnog ukusa pacijenta
- tipa ukusa koji se ¾eli korigovati
- starosti pacijenta
- du¾ine trajanja terapije (kod dugotrajne terapije koriste se me¹ana sredstva za korigovanje ukusa gde se ne mo¾e lako identifikovati pojedinaèna aroma).

Metode za korigovanje ukusa

Fizièke metode
1. formiranje nerastvornog oblika leka
2. emulgovanje ulja
3. efervescencija (magnezijum-citrat)
4. mehanièke operacije (oblaganje granula, tablete)

Hemijske metode
1. adsorpcija leka na supstrat
2. formiranje kompleksa sa jonskim smolama ili kompleksirajuæim agensima

Fiziolo¹ke metode
Supstance sa blagim lokalnim anestetièkim delovanjem (hloroform, mentol) na senzore receptora èula ukusa.

Dodavanje korigenasa
sokovi (malina i ostalo voæe), ekstrakti (slatki koren), alkoholni rastvori (pomorand¾a, limun, benzaldehid), sirupi (crna ribizla i ostalo voæe), tinkture (ðumbir), aromatiène vode (moraè, cimet), etarska ulja, eliksiri (pogodni za supstance rastvorljive u alkoholu), zaslaðujuæa sredstva (saharoza, glukoza, sorbitol, manitol, ve¹taèki zaslaðivaèi), kakao (pra¹ak, sirup, pasta), vanila i vanilin i ve¹taèke arome.

Prirodne arome mogu biti hemijski nestabilne (oksidacija, redukcija, hidroliza), sastav i ukus mo¾e da im varira, mogu biti kontaminirane mikroorganizmima. Sintetske arome su hemijski stabilnije.

Slani ukus - najbolji korigens za slane lekove (amonijum-hlorid, Na-salicilat, feri-amonijumcitrat) su: sirup cimeta, sirupi pomorand¾e, maline i vi¹nje, sirup limunske kiseline, eliksir i sirup slatkog korena, aromatièni eliksir.

Gorak ukus - najbolji korigensi su: sirup kakaoa, sirupi maline, vi¹nje, pomorand¾e, cimeta, slatkog korena i limunske kiseline.

Kiseo ukus - sirup maline, i ostali voæni sirupi

Ljut (o¹tar, pekuæi) ukus - za maskiranje ljutog ukusa (kapsaicin) dodaje se sirup arapske gume i ostali mucilaginozni vehikulumi - formiraju koloidni za¹titni film.

Uljani ukus - emulgovanje i dodavanje korigensa (benzaldehid i vanilin - veæi deo pre emulgovanja, a manji deo posle formiranja primarne emulzije)
***

Ne, ja nisam uèila sve ove primere za maskiranje svakog ukusa, e sad, kako ko hoæe...

vanja1 · 25-09-2007, 22:28:21

cao ja sam nova na forumu,pocela sam ozbiljno da spremam tehnologiju.d :help:a li uopste neko zna o209 pitanju tj.biofarmaceutski
sistem klasifikacije lekovitih supstanci.vuleta je na ispitu rekla da studenti obicno vrate kombinaciju jer je to pitanje kako mi zamisljamo tu podelu tj. kako smo shvatili.

Maslacak · 25-09-2007, 22:45:37

Biofarmaceutski sistem klasifikacije ja uèim iz praktikuma Biofarmacija i tablete.

Nije uop¹te te¹ko. Konkretno, mislim da se ne treba mnogo zamarati onim formulama, veæ samo ukapirati su¹tinu - da je to naèin da se lekovite supstance klasifikuju tako da se na osnovu njihovog "mesta" u toj podeli, mo¾e brzo uvideti na koji naèin, u kom lekovitom obliku, i sa kakvom formulacijom je najbolje izraditi takav lek.

AquArius · 25-09-2007, 22:57:24

Imala sam ovo pitanje na ispitu
i upravo treba uraditi ovo sto je Maslacak napisala.
Ispricati sustinu, a sve je dato u praktikumu
(mozda je bilo nesto mini i u predavanjima).

vanja1 · 26-09-2007, 08:43:41

hvala devojke ali ja uopste ne znam koji je to praktikum biofarmacija i tablete.Izgleda da sam malo propustila jer sam davno apsolvirala
a vidim da ste super pa ako moze jedno slikanje ili bar malo nesto o tom pitanju.

Maslacak · 26-09-2007, 10:35:21

Pa jesi li i¹la na ve¾be iz tehnologije?
Zar niste koristili praktikume na tim ve¾bama?

AquArius · 26-09-2007, 10:59:00

@vanja1
posto ne mogu da pronadjem svoj praktikum slikanja radi,
pronasla sam nesto sto moze da ti pomogne,
mislim da ni u praktikumu nema vise. Ovo je
preuzeto sa Hemofarmovog sajta (http://www.hemofarm.com/_Hemofarm/documents/hemopress/2002/hemopress_maj02.htm).

Napomena : IVIVK = in vitro - in vivo korelacija

Biofarmaceutski sistem klasifikacije lekova (Biopharmaceutics Classification System, BCS) zasnovan na rastvorljivosti lekovite supstance (solubility), njenoj permeabilnosti (permeability) i brzini rastvaranja iz lekovitog oblika in vitro (dissolution). Znaèajno je naglasiti da se predlo¾ena klasifikacija zasniva ne na fizièkohemijskoj rastvorljivosti date supstance definisane kao maksimalna kolièina supstance koja se mo¾e rastvoriti u odreðenoj zapremini rastvaraèa, veæ na, nazovimo je tako, farmakolo¹koj ili fiziolo¹koj ili gastrointestinalnoj rastvorljivosti koja zavisi od terapijske doze primenjenog leka. Kao referentna vrednost za rastvorljivost uzima se najmanja vrednost za rastvorljivost supstance u puferskim sistemima koji odgovaraju fiziolo¹kom opsegu pH vrednosti, a za permeabilnost, permeabilnost u humanom jejunumu pri niskom doznom opsegu i pH vrednosti 6.5.

Podrazumevajuæi da se rastvorljivost, kao i permeabilnost lekovitih supstanci mogu kvalitativno opisati kao “visoka” ili “niska”, formirane su u okviru predlo¾enog sistema klasifikacije èetiri grupe:

I grupu predstavljaju supstance koje pokazuju visoku rastvorljivost i visoku permeabilnost (VR/VP). Kod ovih supstanci mo¾e se oèekivati uspostavljanje IVIVK u sluèajevima kada je brzina rastvaranja manja od brzine pra¾njenja ¾eluca. Ako se radi o dobro rastvornoj, visoko permeabilnoj supstanci koja se brzo rastvara iz lekovitog oblika, kao ¹to je sluèaj kod konvencionalnih preparata sa trenutnim oslobaðanjem, ne treba oèekivati uspostavljanje korelacije. Naravno, u sluèaju lekovitih preparata sa modifikovanim oslobaðanjem, kod kojih je brzina oslobaðanja lekovite supstance znaèajno usporena, brzina rastvaranja mo¾e postati faktor koji odluèuje o brzini apsorpcije, i u tom sluèaju bi bilo moguæe uspostaviti IVIVK.

II grupu èine supstance koje se slabo rastvaraju (niska rastvorljivost), ali pokazuju visoku permeabilnost (NR/VP). Ova klasa je najinteresantnija, jer se u nju svrstava najveæi broj lekovitih supstanci. Kod ove grupe je brzina rastvaranja ogranièavajuæi faktor za biolo¹ku raspolo¾ivost. Kao posledica toga, prisutna je velika verovatnoæa da se mo¾e uspostaviti znaèajna korelacija izmeðu in vitro i in vivo podataka.

III grupu èine supstance koje pokazuju dobru (visoku) rastvorljivost, ali nisku permeabilnost (VR/NP). U ovom sluèaju je permeabilnost ogranièavajuæi faktor za apsorpciju leka, tako da se ne oèekuje uspostavljanje IVIVC.

IV grupu èine supstance koje pokazuju lo¹u (nisku) rastvorljivost i nisku permeabilnost (NR/NP). Praktièno je mali broj ovakvih supstanci koje su namenjene za peroralnu primenu.

Koncept BCS je uvr¹ten u najnovije dokumente FDA (Guidance for Industry, Waiver of In Vivo Bioavailability and Bioequivalence Studies for Immediate Release Solid Oral Dosage Forms Containing Certain Active Moieties/Active Ingredients Based on a Biopharmaceutics Classification System, CDER/FDA, Avgust 2000 ) kojim je dozvoljeno da se za lekovite supstance grupe I Biofarmaceutskog sistema klasifikacije koji pokazuju brzo rastvaranje iz lekovitog oblika (vi¹e od 85% deklarisanog sadr¾aja za manje od 30 minuta), izostavi ispitivanje biolo¹ke raspolo¾ivosti i biolo¹ke ekvivalencije in vivo i odobri registracija novih preparata zasnovana samo na rezultatima ispitivanja brzine rastvaranja in vitro.