Evropi preti nesta¹ica vode

[Bred]

Autor: A. Petroviæ |


Prema predviðanjima Evropske komisije, veæina zemalja èlanica Evropske unije suoèiæe se sa nedostatkom vode veæ 2070. godine. Su¹e i toplotni talasi èiji smo bili svedoci ovog leta u veæem delu istoène i centralne Evrope postaæe pravilo, a ne retkost, a sve zahvaljujuæi klimatskim promenama i globalnom zagrevanju.

Prema podacima iz Brisela, su¹e su uèestale u Evropi tokom poslednje tri decenije i ko¹tale su ekonomiju evropskih zemalja ukupno 138 milijardi dolara. Poslednji veliki toplotni talas pre ovogodi¹njeg bio je 2003. i tada su vruæine odnele 21.000 ¾ivota u Evropi, a prièinjena je ¹teta od 12 milijardi dolara.
„Najveæa i najgora posledica klimatskih promena biæe su¹a i nedostatak vode, zbog toga je zadatak svih nas da se ujedinimo u re¹avanju tog problema“, rekao je Stavros Dimas, komesar EU za prirodnu okolinu.
Zvaniènici u Briselu svesni su pretnje i odluèni su u nameri da izvr¹e pritisak na zemlje èlanice EU da racionalnije koriste vodu, kako u industriji tako i u svakodnevnom ¾ivotu. Razmatra se i radikalno poveæanje cena vode. Piter de Pus iz kancelarije EU za prirodnu okolinu ka¾e da je Evropi potreban potpuno novi „menad¾ment i strategija za kori¹æenje vode“.
Èelnici EU objavili su da je neophodna hitna edukacija graðana o ¹tednji vode, od svakodnevnog pranja suða i tu¹iranja do kori¹æenja velikih rashladnih ureðaja.
„Mora se stvoriti javno mnjenje u kojem æe graðani u svojim razmi¹ljanjima biti svesni opasnosti koje im prete, kao ¹to je to sluèaj s manjkom vode i energije“, navodi Evropska komisija.
Prema najnovijim istra¾ivanjima, od nedostatka vode nije ugro¾en samo jug Evrope, nego se problem brzo ¹iri i na severni deo. Manjak vode manje æe se osetiti samo u Irskoj, Velikoj Britaniji, Skandinaviji i severnim delovima Nemaèke.
Su¹e æe izazvati po¾are kakve smo ovog leta osim kod nas videli jo¹ i u Grèkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj. Istovremeno su¹e æe izazvati i pad nivoa reka, ¹to æe dovesti do manje proizvodnje elektriène energije, ¹to æe se negativno odraziti na ekonomiju. Na udaru æe se naæi najvi¹e poljoprivreda, prinosi æe biti manji, a dr¾ave neæe moæi da subvencioni¹u farmere. Ugro¾en æe biti i turizam. U decembru pro¹le godine Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju i razvoj upozorila je da rast temperature mo¾e da nanese veliku ¹tetu skija¹koj industriji u Alpima, èija se vrednost procenjuje na 66 milijardi dolara.

blic

[Darker]

Opu¹teno, biæe uvek vode u fla¹icama, samo mi nije jasno za¹to i kako i za èije babe zdravlje veæ sad zgræu pare?