I¹èezlo devet ¾ivotinjskih vrsta

Started by Bred, 11-08-2007, 23:36:22

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Bred

U Srbiji je i¹èezlo devet ¾ivotinjskih vrsta, najvi¹e ptica, navodi se u izve¹taju Instituta za biolo¹ka istra¾ivanja.

Na stani¹tima u Srbiji vi¹e nema crnog le¹inara, orla bradana, sivog ¾drala ni evrospke vidrice, ¾ivotinje lepog krzna. Meðu izumrlim vrstama su mala droplja, tetreb ru¾evac, pelikan i plavokljuna patka.

I pored tih podataka, situacija u Srbiji sa ugro¾enim ¾ivotinjskim vrstama bolja je nego u veæem delu Evrope. Tako se populacija beloglavog supa, velike ptice-le¹inara koja je u Evropi praktièno isèezla, poslednjih 10 godina u Srbiji znaèajno poveæala.

Vi¹i kustos Prirodnjaèkog muzeja u Beogradu Milan Paunoviæ ka¾e da se to nije desilo iznenada jer je izumiranje vrsta dug proces koji traje vi¹e desetina godina. Prema njegovim reèima, od 2000. dr¾ava vodi vi¹e raèuna o za¹titi ¾ivotinja i ugro¾enih vrsta.

Srbija je trenutno u pregovaranja s meðunarodnim organizacijama o dobijanju primeraka izumrlih vrsta kako bi u Srbiji one bile obnovljene. Primera da je to moguæe ima nekoliko. Iako se u Srbiji pre 10 godina mislilo da je beloglavi sup izgubljen, sada je ta vrsta posebnim programom znaèajno obnovljena, a najbrojnija populacija te velike ptice na Balkanu upravo je u Srbiji.

"Populacija beloglavog supa kod nas je u znaèajnoj progresiji jer je napravljena mre¾a hranili¹ta. Ta ptica je bila ugro¾ena po¹to nije bilo dovoljno hrane, pre svega stoke, koja bi joj omoguæila da pre¾ivi", rekao je Paunoviæ.

Paunoviæ ka¾e da se u Srbiji uspe¹no obnavlja populacija dabrova i mrkih medveda. "Pre ne¹to vi¹e od 100 godina izgubili smo dabra iz svoje faune, ali se pre nekoliko godina donacijom iz Nemaèke, taènije Bavarske, dabar na velika vrata vratio kod nas. Takoðe, 2002. je shvaæeno da je medved na ivici opstanka u Srbiji, pa je dr¾ava donela naredbu o lovostaju na medveda tokom cele godine", ka¾e on.

"Sada u zapadnoj Srbiji postoji sasvim dobra populacija medveda koja je u direktnoj vezi s medvedima iz Bosne i Hercegovine, gde èine jaku dinarsku populaciju medveda”, navodi on.

I pored ohrabrujuæih podataka, potrebne su godine mukotrpnog rada kako bi se populacije sada izumrlih retkih ptica, poput crnog le¹inara, orla bradana ili bele kanje, ponovo pojavile na stani¹tima u Srbiji.

©anse za to su velike, ka¾u biolozi, jer prirodna bogatstva u Srbiji nisu tako ugro¾ena kao u ostalim delovima Evrope. "Tu je geolo¹ka istorija, zbog konfiguracije terena i uop¹te reljefa, gde je omoguæeno da se ¾ivotinje saèuvaju od dugotrajnih nepovoljnih uslova, na primer ledenog doba, pa u startu u toj istoriji imamo mnogo bogatiju faunu nego ¹to je fauna srednje ili severne Evrope", rekao je Paunoviæ.

On ka¾e i da je nepovoljan uticaj industrije na prirodu u Srbiji manji jer u proteklom periodu nine bilo tako velikog razvoja industrije kao u zapadnoj i severnoj Evropi.

Milan Paunoviæ ka¾e da klimatske promene ne mogu tako lako i brzo da se uoèe na flori i fauni, pa je za procenu ¹tete potrebno da proðe vi¹e generacija.

Dodatni problem je krivolov, besrpavan i nekontrolisan lov, koji posebno utièe na ptice koje imaju samo jedno mladunèe godi¹nje.

S obzirom na trenutnu politièku situaciju, Srbija ne kontroli¹e stanje ¾ivotinja na Kosovu i Metohiji. Tamo je nekada bila jaka populacija medveda, posebno na ©ar-planini gde su, prema reèima biologa, bili vrlo lepi primerci krupnih medveda bogatog krzna. Prema dosutipnim informacijama, medvedi sa ©are su praktièno desetkovani.
b92