Forenzièari na srpski naèin

[Bred]

Autor: Irena Radisavljeviæ - Nata¹a Golo¹in |


Srpski forenzièari gledaju serije u kojima njihove kolege re¹avaju slo¾ene mozaike zloèina, ali ka¾u da iz toga niti mo¾e da se nauèi posao, niti kako izvr¹iti savr¹en zloèin. Prepoznaju se u ponekom liku, ali èe¹æe u seriji prepoznaju svoje "klijente".

Kad nastupaju forenzièari?
Odluku o tome da li neko telo ide na obdukciju ili ne, donosi lekar Slu¾be za utvrðivanje vremena i uzroka smrti, ukoliko je smrt nastupila u stanu ili u ustanovama socijalne za¹tite. Dr Srboljub Raspopoviæ, naèelnik ove slu¾be, ka¾e da èim primeti na telu ne¹to ¹to bi moglo ukazivati na tragove nasilne smrti, umesto da potpi¹e potvrdu o smrti, prijavljuje sluèaj policiji.
- Bolje i da se uradi stotinu obdukcija, pa da se ne naðe ni¹ta, nego da i jedna osoba bude sahranjena, a da je ubica na slobodi. Godi¹nje u Beogradu umre 6.500 do 7.000 ljudi, leti to bude 20 ljudi dnevno, a zimi do 30. Ovo je relativno mirna sredina, pa je meðu ljudima koji umru kod kuæe mali broj nasilnih smrti - ka¾e Raspopoviæ, dodajuæi da Slu¾ba radi na teritoriji Beograda, 365 dana u godini od 00 do 24 sata.

Ljudi pogre¹no misle da je sudska medicina le¹, ne znajuæi da najveæi deo posla dolazi tek kada se tumaèe rezultati obdukcije i informacije s mesta zloèina.
- Pravite mozaik, kao kada sklapate pazl slagalicu, a poslednja figurica vam ka¾e "klik" - ka¾e dr Branimir Aleksandriæ, naèelnik Instituta za sudsku medicinu.
Nacionalni Institut za sudsku medicinu obavlja DNK analize iz biolo¹kih tragova koji ostanu na mestu zloèina i tako tra¾i sponu izmeðu sumnje i stvarnog dokaza. Godi¹nje urade do 200 DNK analiza, 1.500 obdukcija i oko 150 utvrðivanja spornog oèinstva.
Na radnom mestu srpskih forenzièara atmosfera je opu¹tena i prijatna, èak vesela. Posetioci æe se mo¾da zgranuti kad zakljuèe da u velikim "gorenje" fri¾iderima ne stoje sokiæi, veæ kosti uredno spakovane u plastiène posude, no "posao je posao". Èak je i kancelarija naèelnika Aleksandriæa potpuno obièna, sve dok ne primetite maleni detalj - sveænjak u obliku lobanje. Ako se zanemare neprijatni mirisi iz prizemlja, namena zgrade Instituta sa savremenom biolo¹kom i DNK laboratorijom ne bi se ba¹ tako lako utvrdila.
Na pitanje koliko je "srpski CSI" slièan svojim televizijskim kolegama, dr Oliver Stojkoviæ, naèelnik DNK laboratorije, ka¾e da "osim ¹to se u serijama doda malo dramske note i ulep¹a realnost pa preplanuli forenzièari ¹etaju po pla¾ama Majamija, sve drugo je isto kao kod nas". Èak im, dodaje Aleksandriæ, ka¾u da su na njihovom Institutu ¾ene najlep¹e.
- U seriji vide neku dlaku i ka¾u: "Aha! To je dlaka od tog i tog èoveka". Ne mo¾e za to vreme da se zavr¹i analiza i jo¹ da vam aparat odmah izbaci ime i prezime, i kad je roðen. Osim toga, u Srbiji nije praksa da forenzièari prikupljaju dokaze na terenu, veæ to radi policija, pa je nepristrasnost obezbeðena - ka¾e Stojkoviæ.
„Neuni¹tivi“ DNK
DNK analizama identifikovani su ostaci svetog Luke, jevanðeliste od pre 18 vekova! DNK je kori¹æen i prilikom identifikacije ruske carske familije Romanov, a nedavne analize sprovedene na ovom institutu potvrdile su da je despot Stefan Lazareviæ sahranjen u manastiru Manasija, a ne u manastiru Koporan, kako se verovalo. Pre deset godina analizirana je krvna mrlja stara vi¹e vekova kako bi se utvrdio identitet potencijalnog unuka ®ozefine i Napoleona. Putem DNK u SAD su oborene brojne smrtne presude. Advokat koji je odbranio poznatog fudbalera O'D¾ej Simpsona, optu¾enog za ubistvo biv¹e supruge i njenog prijatelja, napravio je "Projekat nevinosti". Tako je DNK analizom oslobodio dvadesetak ljudi "na korak" od smrti.

Gledajuæi TV serije, pa i specijalizovane krimi-kanale, od kojih se neki reklamiraju motom "Roðeni za kriminal", gledalac se zapita da li se potencijalni zloèinci s daljinskim upravljaèima mogu obuèiti za izvr¹enje savr¹enog zloèina. Aleksandriæ ka¾e da je to apsolutno nemoguæe.
- Nema idealnog zloèina. Profesionalno smo deformisani da odmah tra¾imo znake podmetaèine ili simuliranog samoubistva - ka¾e on, dodajuæi da i pored vi¹edecenijskog iskustva ne bi uspeo da izvr¹i savr¹en zloèin.
Poznat je sluèaj iz ©vedske, gde se pre mnogo godina forenzièar "oprobao" u kriminalnim radnjama, ali su mu njegove kolege sudski medicinari, predvoðeni èovekom srpskog porekla, "do¹li glave".
U Institutu ka¾u da je za rezultat DNK analize dovoljno pet sati i dvadeset æelija, a da svaki èovek ima deset miliona milijardi koje neprestano "seje" - kada govori, pije, pu¹i, dodiruje ne¹to. Tako se mo¾e analizirati dlaka, krv, mokraæa, semena teènost, ko¾a, pljuvaèka...
Ipak, DNK rezultati nikad nisu ekskluzivni jer postoji èitav mozaik dokaza na kojima rade i toksikolog i histopatolog, lekar, genetièar... Postoje dela gde nisu ostavljeni biolo¹ki tragovi. Tako je, na primer, bilo u sluèaju ubistva trogodi¹nje Katarine Jankoviæ koja je seksualno zlostavljana. U ovom sluèaju presuðeno je na osnovu drugih dokaza.
Na pitanje ¹ta bi pobolj¹alo kvalitet rada srpske forenzièke slu¾be, Stojkoviæ ka¾e da je potrebno doneti zakon o DNK registru, kakvi postoje na Zapadu. Zahvaljujuæi tome 10 odsto kriviènih dela se tako apriori otkrije, èime se mogu spreèiti serijske ubice. I Srbija je imala dvojicu serijskih ubica. Pre 15 godina uhap¹en je èovek posle treæeg ubistva u nizu. U drugom sluèaju, po scenariju sliènom filmskom, ubica se selio s porodicom iz mesta u mesto i u svakom odabirao po jednu ¾rvtu i ubijao je. Pao je istog dana kada je policija objavila fotorobot.
Kako je u Institut stigla podlaktica
Branimir Aleksandriæ namerava da penziju provede u pisanju scenarija za epoizode neke potencijalne "CSI Srbija" serije. Za jedan nastavak idealno bi poslu¾io sluèaj podlaktice koja je stigla u Institut jednog petka pre 12, 13 godina.
- To je bilo ba¹ kao na filmu! Mesec dana ranije nestala je asistentkinja iz susedne zgrade. Onda je u Institut policija donela samo jednu podlakticu mlaðe ¾enske osobe pronaðenu u Panèevaèkom ritu. Ronioci su nastavili da tra¾e i veæ u ponedeljak smo sastavili skelet, za koji se ispostavilo da pripada koleginici. Posebno zanimljivo je bilo ¹to je podlaktica bila precizno ravno iseèena, pa smo zakljuèili da je to uradio neko ko je "znao posao", ¹to je mogao da bude i neko od kolega. Istraga je su¾ena, i do¹li smo do saznanja da joj je biv¹i mu¾, tada veæ o¾enjen drugom ¾enom u inostranstvu, svojevremeno pomagao dok je preparisala le¹eve. Sumnja je pala na njega, raspisana je poternica, a kako ga je ne¹to "èaèkalo" da se vrati na mesto zloèina, uhvaæen je odmah na granici - seæa se Aleksandriæ.

blic