Piraterija u Srbiji

[Bred]

Dr¾ava ostaje bez ogromnog novca, a u moru fal¹ robe iz Kine i Turske na¹i carinici plene i kopije domaæe brave „bane“ i kopije ¹oljica „don kafe“.




Srbija je i dalje suvi¹e daleko od re¹enja problema piraterije. Samo u 2006. godini zbog softverske piraterije, prema podacima „Majkrosofta“, izgubili smo oko 59 miliona dolara! Kada se tome doda i piraterija u okviru farmaceutske industrije, brendirane odeæe i svega ostalog ¹to se kopira i prodaje svuda oko nas, dobija se frapantan podatak. Naime, ¹teta koju svake godine na¹oj zemlji nanose falsifikatori meri se u stotinama miliona evra!

Da bi se tome stalo na put, donet je Zakon o za¹titi intelektualne svojine. Struènjaci ka¾u da su postojeæi pravni propisi dobri, ali da se u praksi jo¹ ne primenjuju adekvatno. I dok policija i carina vode borbu sa falsifikatorima, Srbija ima ogromne gubitke. Istina, mnogi pirati bivaju uhap¹eni, zaplenjuju se ¹leperi i otkrivaju tajni magacini, ali drugi ostaju netaknuti, obræu milione i ne plaæaju dr¾avi porez na svoju fal¹ robu.Hrana, lekovi, igraèke

Carinski organi otkrivaju najveæi deo krivotvorene robe, i to najvi¹e prilikom uvoza ili tranzita kroz Srbiju. Kako to u Carini ka¾u, najèe¹æe se suoèavaju sa povredom ¾igovnih prava. A to se odnosi bukvalno na sve, od hrane za bebe do delova aviona! Od 2004. godine do sada, na¹i carinici zaplenili su enormne kolièine raznovrsnih falsifikata.

Legalan svaki èetvrti softver

Mi¹a Ognjanoviæ, menad¾er za¹tite intelektualne svojine u „Majkrosoftu“, ka¾e da je nivo softverske piraterije u Srbiji iznad 78 odsto, ¹to znaèi da se samo 22 odsto programa za raèunare proda legalno i uz plaæanje poreza.

Ognjanoviæ ka¾e da æe nam, ako dr¾ava ne poène da sprovodi zakone o za¹titi intelektualne svojine, biti ote¾an ulazak u EU i Svetsku trgovinsku organizaciju, a mo¾emo se naæi na „listi 301“. Ako budemo na toj listi, strani investitori neæe ulagati u Srbiju.

- Od piraterije interes ima samo organizovani kriminal i ne pije vodu prièa da se piraterijom bave tamo neki klinci da bi zaradili d¾eparac. Iza piraterije stoje mnogo opasniji ljudi - tvrdi Ognjanoviæ.



Radi se uglavnom o sportskoj obuæi, odeæi, kozmetièkim i parfimerijskim proizvodima, igraèkama, mobilnim telefonima i njihovoj prateæoj opremi, delovima za automobile, satovima, baterijama... Samo u dva navrata uni¹teno je oko 25.000 pari zaplenjenih kopija patika!

Od domaæih proizvoda, prema podacima Carine, najvi¹e se krivotvore brave fabrike „Bane“ iz Sombora. Te brave, na kojima je utisnut ¾ig „Bane“, proizvode se u Kini i Turskoj, a nekoliko hiljada komada je zaplenjeno prilikom uvoza. Bilo je i zaplena fal¹ ¹oljica za kafu sa oznakom „don kafe“, ali i dresova i navijaèkih ¹alova sa oznakom FK „Crvena zvezda“!

Sne¾ana Karanoviæ, naèelnik Odeljenja za za¹titu Intelektualne svojine iz Uprave carina, navodi podatak da je u poslednja tri meseca za uni¹tavanje skupljeno 14.923 pari patika i sportske obuæe, 9.329 ko¹ulja, 10.800 komada donjeg ve¹a, 3.250 digitrona, 1.250 lopti, 829 torbi i 60 pe¹kira. I sve to sa la¾nom oznakom poznatih brendova.

Od falsifikata koji se rade ba¹ u Srbiji prednjaèe piæe, hrana i hemija.Lidija Komlen-Nikoliæ, tu¾ilac za visokotehnolo¹ki kriminal, tvrdi da je za razliku od ranijih godina piraterija u Srbiji smanjena i da nema vi¹e toliko uliènih prodavaca, pa ni velikih fabrika kao ¹to su bile one za proizvodnju diskova.

- Ali to je zato ¹to su se domaæi pirati povukli u ilegalu i razvili kuænu proizvodnju. Najveæi broj falsifikata i dalje sti¾e iz inostranstva, samo ¹to faktièki ne postoje vi¹e ilegalni kanali. Uredno se naplaæuje carina na kinesku robu - ka¾e ona.Niko nije ka¾njen

Krivotvore se i avionski delovi

U 2006. godini ceo svet je izgubio oko 500 milijardi dolara zbog piraterije. Pri tom ne treba zanemariti i te¹ke gubitke ¾ivota i zdravlja ljudi zbog krivotvorenih lekova, hrane, automobilskih, pa èak i avionskih delova.

Piraterija stvara i socijalnu nesigurnost jer mnogo ljudi ostaje bez posla po¹to velike svetske kompanije, usled sve lo¹ije prodaje svojih originalnih proizvoda, otpu¹taju radnu snagu. Piratska roba se najvi¹e proizvodi u zemljama Dalekog istoka, poput Kine, a veliki proizvoðaèi su i Turska, Bugarska i zemlje biv¹eg SSSR-a.



©to se tièe piratskih diskova koji se ¹tancuju u ogromnim kolièinama, nema potrebe da se ilegalno bilo ¹ta uvozi, jer se sada preko satelita „skidaju“ milioni megabajta podataka! Najveæi problem u borbi s piratima je, ka¾e tu¾ilac, ¹to ne postoji organizacija preko koje bi filmski i softverski distributeri ¹titili svoja prava, a to se odnosi i na stranu muziku.

Zakonodavna nepreciznost kojom se defini¹e odgovornost pravnih i fizièkih lica za krivièna dela, nepostojanje policijskog odeljenja za borbu protiv visokotehnolo¹kog kriminala, takoðe su problemi na¹e dr¾ave u ovoj oblasti.

U tu¾ila¹tvu za sajber kriminal trenutno je 55 predmeta. Ipak, dosad u Okru¾nom sudu u Beogradu nije izreèena nijedna presuda. Ako pogledamo unazad, uglavnom su zbog piraterije padale „sitne ribe“. Jedan od problema je i uni¹tavanje kopija, ¹to bi trebalo da se radi u prostorijama sudova. Naime, ranije je postojala Komisija za uni¹tavanje oduzetih predmeta pri vladi Srbije, ali je ona ukinuta. Inaèe, kopije se uvek uni¹tavaju i ne dele, recimo u humanitarne svrhe, zato ¹to nosioci autorskih prava tako tra¾e u svojim tu¾bama. Radi se o sudskim odlukama koje moraju da se po¹tuju.
ANA SAVIÆ

press