Teniser koji se nije uvredio

[tarantulica]

Tenisaè koji se nije uvrijedio jer je gospodin

Pi¹e: Miljenko Jergoviæ

Na dodjeli nagrada najavili su ga kao Hrvata. Ovaj mu je savr¹eno mirno odgovorio: ‘Ja nisam iz Hrvatske, nego iz Srbije. Nema veze, ne ljutim se. To je ionako isto’

U polufinalu turnira u Montrealu Novak Ðokoviæ pobijedio je Rafaela Nadala, da bi u finalu dobio i samog nepobjedivog Rogera Federera. Nije to bilo iznenaðenje jer je prije Montreala Novak ipak bio èetvrti igraè svijeta, ali jest bilo èudo jer koji god èovjek pobijedi Federera, napravio je èudo koje se mo¾e mjeriti s osvajanjem Roland Garrosa.

Naime, ©vicarac je ono ¹to su bili malobrojni u povijesti sporta - Borg, Edwin Moses, Sergej Bubka, mo¾da Pietro Menea - onaj s kime se drugi ne mjere, pa æe u njegovoj eri svaka rang-lista poèinjati tek od drugoga mjesta.

Pobijediti Federera znaèi uèiniti ne¹to po èemu æe te tvoja generacija doista pamtiti. Zato je, metaforièki govoreæi, Roger Federer, osim ¹to je najusamljeniji, i najnesretniji tenisaè dana¹njice: jedino se njemu ne mo¾e dogoditi èudo da pobijedi Federera.

A onda se dogodilo to da je na dodjeli nagrada slu¾beni spiker najavio Ðokoviæa kao hrvatskog tenisaèa. Ovaj mu je savr¹eno mirno, pristojno i gospodstveno odgovorio: “Ja, naime, nisam iz Hrvatske, nego iz Srbije. Nema veze, ne ljutim se. To je ionako isto”. Zvuèao je taman tako kao da tje¹i spikera i kao da mu je neugodno ¹to æe sad toliki svijet znati da je èovjek pogrije¹io.

Poku¹ajmo zamisliti ¹to bi se dogodilo da su nekog na¹eg sporta¹a proglasili za predstavnika Srbije. Taj bi nesretnik za poèetak morao dati sedam ¹ovinistièkih izjava za na¹e i za strane novine, spomenuti Vukovar i ©kabrnju, pa zakljuèiti kako bi bio sretniji da nije ni osvojio turnir, nego da mu se ovako ne¹to dogodi.

Ne treba sumnjati da bi se uvrijeðenom sporta¹u u prosvjedu pridru¾ilo i nadle¾no ministarstvo, je li vanjskih poslova ili znanosti, to nismo sigurni, a premijera bi se u intervjuima pitalo kako je do¾ivio “najnoviju provokaciju” iz Montreala. Sigurno ima hrvatskih sporta¹a, znam barem za dvojicu ili trojicu, koji su gospoda poput Novaka Ðokoviæa, no bi li se i oni odva¾ili reagirati poput njega?

Tenis je gospodski sport, u kojem publika ima biti tiho dok se igraè koncentrira. Netko je prije sedam-osam godina, u vrijeme Gorana Ivani¹eviæa, rekao da je upravo tenis, a ne recimo nogomet, sport po kojem se Hrvati razlikuju od Srba. Htio je reæi kako Srbi nikada ne mogu biti veliki tenisaèi jer nisu gospoda. Nema ni¹ta slaðe, barem kada je rijeè o domoljubnoj oholosti, nego kada nam ¾ivi ¾ivot zvekne ¹amarèinu.

Pa nabrajajmo: Novak Ðokoviæ, Jelena Jankoviæ, Ana Ivanoviæ, i na na¹u ¾alost, tu nije kraj! Srbi su u odnosu na Hrvate teniska velesila. Znaju ti simpatièni i pametni momci i te moæne a lijepe cure kako se pobjeðuje i kako se u bijelome sportu biva gospodin. Kao ¹to to, uostalom, zna i Ivan Ljubièiæ, pa je zato, nakon ¹to je sam samcat osvojio Davis Cup, u Veèernjem listu bio na listi najnepopularnijih Hrvata.

I onda, mo¾emo li mi Hrvati podnijeti to da su Srbi najednom veæa gospoda od nas? Te¹ko, skoro nikako, s mukom, a onda i s ignoriranjem. Pravit æemo se da tenisa vi¹e nema! Ili æemo dobrome Novaku psovati mater jer je rekao golu istinu, da su Srbi i Hrvati isto. Kad ne bi bili isto, tada bi nas radovao Ðokoviæev uspjeh.

(preuzeto sa sajta (http://www.jutarnji.hr/sport/tenis/clanak/art-2007,8,16,novak_dokovic,86211.jl) Jutarnjeg lista)

[Darker]

 
Ima i Hrvata i Srba koji nisu zadojeni mr¾njom
Ovo je d¾entlmenski text

[wolfeitzckie]

Nuspojave

Usmeni iz æirilice


--------------------------------------------------------------------------------

pi¹e:
Teofil
Panèiæ 


Da li je to od o¹trog atlantskog vazduha od kojeg se naviknutima na planinski atmosferski pritisak ume zamantati u glavi, ili su budalesanja dr ©e¹elj Vojislava zarazna, mislim, bar u izolovanoj mikrozajednici sheveningenske Pritvorske Jedinice, gde se slabo provetrava? ©ta god da je razlog tome, optu¾enik Zdravko Tolimir re¹io je da sledi metodologiju globalno najpoznatijeg batajnièkog intelektualca te da i sam oku¹a sreæu u ¹eretskom nadgornjavanju s administracijom Tribunala i odbio da "zaprimi" spise glede sopstvene statusne konferencije: "Navedene spise vam vraæam po¹to nisu pisani na æiriliènom pismu srpskog jezika. To je slu¾beno pismo meðunarodno priznate dr¾ave èiji sam dr¾avljanin."

Ipak, ovaj bi generalski ¹eretluk trebalo staviti pod podeblji upitnik. Dakako, ovo groteskno "æirilièno" prenemaganje vaistinu deluje kao sprdnja, i nesumnjivo bi tako i bilo, da opet dolazi od vickastog ©e¹elja, retorièkog gurua periferijskih kafana; Tolimiru sam, meðutim, spreman da poverujem da misli ozbiljno: uostalom, da li iko mo¾e da zamisli tog èoveka kao visprenog palanaèkog ¹aljivd¾iju? Ma kakvi, Zdravko T. pre deluje kao èovek kojem isprièate vic u ponedeljak, a on se tek neprimetno osmehne u petak – ne zato ¹to nije razumeo poentu, nego zato ¹to principijelno dr¾i da je smeh potencijalno kontrarevolucionarna/antinacionalna pojava (prvo do 1991, potonje posle).

Tolimirov je postupak, dakle, sasvim ozbiljan, ¹to ga, dodu¹e po sebi ne èini manje sme¹nim; ono ¹to èini da ti smeh spuzne sa usana krvava je i tragièna potka, to jest predistorija te sme¹noæe. U tu je predistoriju stalo tako mnogo od ovda¹nje, potkontinentalne "histerije identiteta" (Ð. Konrad), koja se potkraj osamdesetih olujnom brzinom ra¹irila "ovim prostorima", da bi koju godinu kasnije poèelo i sveop¹te unakrsno prangijanje, sve u ime odbrane sopstvenog "identiteta", najedared stra¹no ugro¾enog tako u¾asno bliskim postojanjem Drugih. Èesto i rado podseæam da je nukleus prve i najpoznatije srpske paravojne jedinice bilo ne¹to ¹to se zvalo Dru¹tvo za odbranu srpskog identiteta i æirilice "Sveti Sava".

Okej, ali gde je Tolimir u svemu tome? E, to vam je, èeljadi moja, jedna èudna prièa... Ako ste – poput mene – proveli, na primer, godinu i kusur dana u èojanoj uniformi vojnika JNA, kanda ste morali primetiti da je ta glomazna i "nepobediva" formacija imala svoj slu¾beni, zapovedni jezik – srpski jezik ekavskog izgovora, te svoje slu¾beno pismo – latinicu. Vojska strukturalno ne trpi te civilne multikulti kerefeke, i zato je, za razliku od ostatka SFRJ dru¹tva, bila unitarno i u izvesnom smislu monolingvalno ustrojena. Kombinacija srpskog i latinice tu mu nekako doðe kao lingua franca potonule Es-Ef-Er-Jot civilizacije: ne¹to ¹to najlak¹e razume najvi¹e ljudi. Otuda nije èudno da su mnogi oficiri JNA razvili jedno oseæanje (nad)nacionalnog identiteta koje bi se moglo najtaènije opisati kao integralistièko jugoslovenstvo. U tome je bilo neèega potencijalno violentnog (hjah, to smo posle prejasno videli), ali bogme i neèega dirljivo romantièarskog. Kako god, to je veæ sedamdesetih, u vreme mog detinjstva, bilo blago arhaièno – ¹to je dosta frustrirajuæa pozicija; a kada je frustriran neko ko je odlièno naoru¾an, to zna da bude dosta opasno.

O svemu ovome govorim iz posve liènog iskustva: odrastao sam u oficirskoj porodici, stotine u¹apkanih likova svih fela prodefilovale su kroz na¹ dom, galameæi, pevajuæi, a nadasve neumorno filozofirajuæi uz dragocenu pomoæ psihoaktivne supstance zvane ¹pricer. Tako sam jo¹ kao klinac blago zaèuðeno primetio tu kod mnogih pomalo violentno jugoslovenstvuju¹èu dominantnu crtu: to kao da je bio neodvojivi deo psihorobota tipiènog Oficira i D¾entlmena u jugovarijanti. Ima li razloga da verujemo da je s Tolimir Zdravkom – kao i Mladiæ Ratkom, uostalom – bilo i¹ta drugaèije? Te¹ko. To naoru¾ano, a opet romantièarsko i simplifikovano "jugovanje", ta odre¹ita komandna kombinacija srbijanske ekavice i latinice – sve je to bio va¾an, neodvojiv deo Tolimirovog "identiteta", i nemojte sumnjati da bi to do¾ivotno i ostalo tako, samo da nije do¹lo do Velikog Raspada. Na ovoj prelomnoj taèki, avaj, dolazimo do elementa "histerije": ¹ta biva kad èovek u zreloj dobi ostane bez Identiteta u potpunosti izgraðenog na peskovitom tlu od utopijske ideologije i sasvim nerafiniranog metanacionalnog (jugo)romantizma? Vaspitavan i poduèavan da bude Branilac, a prekonoæ ostav¹i bez onoga-¹to-treba-da-brani, on æe br¾e-bolje prigrliti najbli¾i novi identitet, (o)lako ubediv¹i sebe da je to zapravo "stari" identitet, onaj "autentièni", do sada sakriven ispod "velova zabluda". Ikonièki, to je onaj trenutak kad Mladiæ & co. skidaju ¹apke s petokrakom i stavljaju one vojvoda-stepa-kape: farsièan teatar, ali opet i krvavo stvaran. U izvesnom smislu, Sarajevo, Manjaèa ili Srebrenica bez toga ne bi bili moguæi; to jest, bili bi "moguæi", ali kao golo, apsurdno, samosvrhovito nasilje; ovako, oni postaju deo jo¹ jedne Slavne Epopeje, Bitke Za Identitet, ovaj put "srpski". Ko zna, mo¾da je i one iz Srebrenice ubilo neznanje: pali su iz usmenog iz æirilice. Prof. Tolimir kontrolis’o.

Pravo je èudo taj identitet. Evo i Novaka Ðokoviæa – koji ni ne pamti Jugoslaviju – u Montrealu slu¾beni spiker, nièim izazvan, proglasio Hrvatom! Novak Ð. se samo nasmejao sa pobednièkog postolja, lakonski odvrativ¹i da to i nije ba¹ tako, ali da i nema neke veze, sve je to "ista stvar". O, u¾asa! ©ta li bi na mu to rekli tolimiri i gotovine ovog sveta?! Kako god, èisto sumnjam da æe Ðokoviæu smetati to ¹to mu je èek na 400 hiljada zelembaæa ispisan latinicom. Tako vam je to sa identitetom: pobednici nikad nemaju problema te vrste. To je rezervisano za luzere, i to za one koji su uradili tragièno naopako ama ba¹ sve ¹to su mogli, pa bi sada da se sakriju pod okrilje "identiteta", kao u majèino krilo. Jer majka je uvek dobra, i veruje da njena deca nikada nisu ni¹ta kriva. Manje ¹to su deca, vi¹e ¹to su njena!

[Al-Jasmina]

 
Ovo jeste nuspojava u ovoj temi, malo je suvise latinica VS. ћирилица + Hag&mudrolije
ali OK... 


Za Djokovica


Cica mala lepo vaspitana
i samodisciplinovana

[wolfeitzckie]

уффф, прође ми текст, а баш сам се питао дал ће.
па пази, јесте мало дужи текст, али како ово да препричам? мислим умем, ал провали како га теофил написа, много писменије него што би ја. е сад, поента је питање идентитета, дакле поента је да ли знаш ко си шта си, одакле си и где ћеш. ако то знаш, као што је то случај са Ђоковићем, не постоји "хистерија идентитета", са смешком одвраћаш да ниси Хрват, и такве стваре те једноставно не могу погодити. и то није самодисциплина и суздржавање, то је код њега спонтано.

[Darker]

Tako vam je to sa identitetom: pobednici nikad nemaju problema te vrste. To je rezervisano za luzere, i to za one koji su uradili tragièno naopako ama ba¹ sve ¹to su mogli, pa bi sada da se sakriju pod okrilje "identiteta", kao u majèino krilo. Jer majka je uvek dobra, i veruje da njena deca nikada nisu ni¹ta kriva. Manje ¹to su deca, vi¹e ¹to su njena!

©ta je ovo, svaki text sve bolji

[malena]

Za Djokovica kao i uvek a i zasto bi se necim uvredio,ma sta to bilo kad svakim danom ima sve vise samopouzdanja,i to sa razlogom... On je ipak i ako mlad,idol mladih,a i stariji bi trebalo da se ugledaju na njega... Pogotovu ovi politicari...

[Al-Jasmina]

поента је питање идентитета, дакле поента је да ли знаш ко си шта си, одакле си и где ћеш. ако то знаш, као што је то случај са Ђоковићем, не постоји "хистерија идентитета", са смешком одвраћаш да ниси Хрват, и такве стваре те једноставно не могу погодити. и то није самодисциплина и суздржавање, то је код њега спонтано.

Nazalost nisam mislila samo na ovaj Djokovicev trenutak,
vec na to da je on, kao sto sam lepo kaze,
svoju karijeru izgradio snaznom samodisciplinom,
a za to je potrebna snazna licnost i precizni ciljevi,
pa i to sto kazes- znati KO SI!

Nisam pomenula suzdrzavanje