Grozdjebal...

zabica · 18-09-2007, 19:10:13

Quote from: smiks on 18-09-2007, 16:14:38
ako volite miris kobasica koji se uvlaci pod kozu i kojeg se ne mozete otarasiti u ovom slucaju 20 dana, samo izvolite , dodjite !

ma bacis stvari na pranje! lakoje bar to!
i neuporedivo sa zezanjem u dobrom drustvu uz gutljaje obrog vina. belog po mom ukusu!
Samo da vreme posluzi

MiKy · 21-09-2007, 10:42:38

vi koji idete mislite malo na nas,dobro se provedite,isprobajte sve `sorte` vina a mi cekamo slike i utiske

zabica · 22-09-2007, 22:16:01

Evo me. Bila sam petak ceo dan i noc, jutros sam stigla kuci. Utisci fenomenalni. Pocnimo od lepog vremena, dobre organizacije i punih ulica Vrsca. Grad je super, mada ga ja samo i znam za vreme Grozdjembala.
Posetila sam sve izlozba i desavanja koja su bila organizovana, zaista svaka im cast, Vrscani bas imaju dusu, svi su ucestvovali u celoj manifestaciji.
Vino - vrh, grozdje isto tako, stvarno ne znam sta od ova dva vise volim

Bila je (i dalje je) izlozba u muzeju koji je nekada bio apoteka i zove se "Apoteka na stepenicama". Prvi deo je izgled nekadasnje apoteke (skroz simpaticno), instrumenti i laboratorijsko posudje koje se nekada koristilo. Drugi deo je postavka slika Paje Jovanovica, extra.

Sve u svemu - odlicno, ako ugrabite vremena traje jos sutra, pa skoknite! Vredi videti.

Adonis_Vernalis · 25-09-2007, 06:48:54

Quote from: zabica on 22-09-2007, 22:16:01
Vrscani bas imaju dusu

Mis'im, sta reci?

Salu na stranu, pretpostavio sam da ce biti lepo, pa sam vas zato i pozvao. Hajde, okacite slike... znam da ih ima...

AquArius · 25-09-2007, 12:38:50

Evo, nesto malo, pre nego sto dobijemo
iscrpne informacije od nekog od "nasih"

koji su imali priliku da budu tamo.

Takodje interesuje me ovaj naziv - Grozdjenbal..
Da li je pogresan?

I da - ko kaze da farmaceuti ne znaju za gostoprimstvo

Jubilarni 50. "Gro¾ðenbal" u Vr¹cu

I kralj je davao 10 dukata za bure

U gradu u kojem se vekovima ukr¹taju vetrovi ukr¹taju se i vina: "Gro¾ðenbal"

Nije dokazano da je zaista istina u vinu, ili bar ne samo u vinu, ali je sasvim sigurno da je ovo bo¾ansko piæe uveseljavalo i nadahnjivalo èoveèanstvo najmanje osam hiljada godina unazad. Ba¹ onako kako to èine Vr¹èani èitave protekle nedelje u svom gradu podno Vr¹aèkih planina. U gradu u kojem se vekovima ukr¹taju vetrovi ukr¹taju se i vina. Uz ru¾u vetrova stvorila se, u ovoj pitomoj ravnici, i ru¾a najlep¹ih vinskih bukea u ovom delu Evrope.

Nimalo pretenciozno, Vr¹èani to dobro znaju i veæ 50 godina unazad, u danima berbe, s prvim naznakama jeseni, dva dana zaredom proslavljaju svoj "Gro¾ðenbal". A ove godine jubilarno, èitavih nedelju dana. Na gostoprimljiv poziv vr¹aèkih farmaceuta iz Hemofarma krenusmo i mi put Vr¹ca.
Na osamdesetom kilometru od Beograda, za svega sat vremena vo¾nje, u podno¾ju Vr¹aèkih planina, na rubu Panonske nizije, stigosmo u srpsku prestonicu gro¾ða i vina.

Sedi¹te Hemofarma, najveæe farmaceutske kuæe na Balkanu, na samom je ulasku u grad i tu nas na¹i domaæini povedo¹e na otvaranje izlo¾be "Oma¾ Paji Jovanoviæu", slikaru na koga su Vr¹èani izuzetno ponosni i osetljivi. U samom izlo¾benom holu doèekala nas je dama ¹irokog osmeha, ona s kojom novinari imaju najvi¹e posla - Gordana Laziæ Velovan, direktorka PR centra Hemofarma.

OSMEH

- Izlo¾beni prostor Hemofarma funkcioni¹e veæ 15 godina. Sada su ga ispunile slike autora koji se svojim umeæem oslanjaju na ono ¹to je Paja iznedrio. To su Vasa Dolovaèki, Vladimir Dunjiæ, Milan Tucoviæ i Tomislav Suhecki. Izlo¾ba jeste otvorena u sklopu obele¾avanja jubilarnih dana berbe gro¾ða, ali i povodom 50 godina od smrti na¹eg velikog slikara Paje Jovanoviæa - ka¾e PR ove velike farmaceutske kuæe. A onda, uz jo¹ topliji osmeh, pa skoro u dahu, izgovorila je naredbu (pardon, molbu) da spakujemo bele¾nice i poðemo zajedno na ulice Vr¹ca, tamo do Trga, gde se proslavlja "Gro¾ðenbal".

I zaista, tamo kao da je èitav Banat do¹ao na ulice Vr¹ca. Jedni ¹etaju, drugi ¾ure, treæi se guraju... Ali svi se osmehuju. Gradski Trg sa svih strana okru¾en tezgama s raznim ðakonijama. Ro¹tilji, dim, muzika, ringi¹pili, liciderska srca, odeæa ukra¹ena ruènim vezom, razni predmeti sa etno motivima starog Banata, pa opet jagnjeæe, praseæe i opet dim, sladoledi, bombone, gu¾va, muzika... A vino? Reko¹e nam: "Pravo, pored stare autobuske stanice, pa sa strane, i odmah levo". I naðosmo. Nekoliko ¹tandova prepunih fla¹iranog vina, gro¾ða, rakije, ali i osmeha i rumenih obraza...

Odabrasmo najinteresantniji ¹tand - ogromno hrastovo bure iseèeno na pola, ukra¹eno granama vinove loze i zrelim grozdovima...". Ako ne uzmete od svakog po fla¹u kajaæete se, a ako uzmete samo po fla¹u opet æete se kajati", èuje se iza bureta veseli glas. Tek tada videsmo gde izviruju izmeðu izlo¾enih buteljki dva tamna, vesela oka. Èièa se uspravi, sedokos ali pleæat, jo¹ u snazi. - Ja sam èièa Vasa, vidim da niste odavde. Evo, ovo da vam preporuèim - nasme¹i se i dohvati fla¹u helvecije, berba 2005. Cena 130 dinara. Onda spazismo ¹ardone po istoj ceni, a potom i muskat otonel, za samo 30 dinara skuplji... Daj èièa Vaso karton od svakog. A on sa zadovoljstvom otvara kutije, pakuje fla¹e i naravno hvali i Vr¹ac i vino.

NAJBOLJE

- Na¹e ti je vino najbolje. Svi se vrate po jo¹. Nije kralj Vladislav badava davao 10 dukata za bure na¹eg vina. I nekako ba¹ ovi dukati zazvecka¹e i poèesmo nesvakida¹nju prièu - prièa.

- Vr¹aèko vinogorje bilo je najveæe u Ugarskoj, a neki ka¾u i u Evropi. Imalo je 17 jutara u lozi, a 1875. godine bila je rekordna berba - milion akova vina. Ka¾u da su te godine Vr¹èani uvozili ¾ito da se prehrane, toliko je gro¾ðe rodilo. Sad Vr¹aèki vinogradi imaju planta¾e na 2.000 hektara i zbog toga smo najveæi u Srbiji. Nekad smo mi dirigovali cenu vina u svetu, jer smo najvi¹e proizvodili. Marija Terezija isu¹ila nam moèvare i od toga je postala ogromna plodna zemlja za gro¾ðe. Pravilo se 257 sorti vinove loze i 120 vrsta vina. Jo¹ uvek imamo tri najveæa podruma u Evropi. Ali, vidi¹, nije Vr¹ac poznat samo po vinu. Vr¹ac je jedan od najstarijih gradova u Banatu, od 365 dana u godini 350 duvaju vetrovi. Zbog toga imamo èist grad. Ali imamo i pesnike, i slikare... Imamo sport, lekove, vino... Taj ti se Paja, slikar, pa i Vasko Popa, obojica su stasavali na dobrom, vr¹aèkom vinu... Po tome smo poznati - zavr¹i prièu èièa Vasa.

SALA©

Poðosmo dalje, du¾ trga, do centralnog dela gde je postavljena velika bina na kojoj se svakog dana i veèeri "Gro¾ðenbala" odr¾avaju nastupi raznih muzièkih izvoðaèa, dru¾enja s pesnicima, koncerti tambura¹kih orkestara... Ba¹ na toj bini pevao je Zvonko Bogdan. Okupljeni Vr¹èani i njihovi gosti, u to prijatno banatsko predveèerje. oèekivali su nastup Garavog sokaka. Ma¹toviti Vr¹èani smislili su za ovogodi¹nji jubilej "pilotsko kr¹tenje" za posetioce - samostalno upravljanje avionom na bezbednoj visini, na aerodromu pilotske akademije JAT u ovom gradu. Domaæini ka¾u ove godine iz aviona je bacano gro¾ðe, u slavu vina, kao dar s neba.

Onda nas domaæini povedo¹e u tek otvoreni restoran "Sala¹", u ulicu Vinogradarsku, pokraj samih planta¾a vinograda... Reko¹e nam da je restoran otvoren pre dve nedelje i da je u pravom banatskom stilu. I jeste. No, dobro, Banat ko Banat, ali prozori "Sala¹a"... Prozori gledaju na planta¾e vinove loze... Èokoti vezani u prave vrste podvili se zemlji od te¾ine grozdova, a tamo negde u daljini spajaju se s nebom... Ba¹ kao i vino koje daju...

Na srpskoj trpezi manje vina

U Srbiji se najvi¹e spravljaju stona vina i to preko 60 odsto od ukupne proizvodnje. Kvalitetnih vina ima oko 20 odsto, dok vrhunska vina zauzimaju manje od 15 odsto ukupne proizvodnje. Uzimajuæi u obzir samo crna vina, procenti su tek donekle bolji u korist kvalitetnijih vina. ©to se tièe odnosa belih i crnih vina taj procenat se kreæe oko 64 prema 36 odsto u korist belih. Ipak, u Srbiji, zemlji s veoma dugom tradicijom vinarstva, pora¾avajuæe je da se s nekada¹njih 20 litara po glavi stanovnika godi¹nje sada popije svega èetiri do pet litara. Francuzi bolje neguju svoju vinarsku tradiciju, popiju 58 litara godi¹nje po glavi stanovnika, a Italijani 53 litra.

Nastajanje

Vino se dobija alkoholnim vrenjem gro¾ða. Jedinjenja koja vinu daju karakteristièan ukus su odmah ispod ljuske grozdova. Osnovni proces u dobijanju vina je da se ¹eæer gro¾ða pomoæu kvasca prevede u alkohol, tj. proces vrenja ili fermentacije. Osim ¹eæera, u gro¾ðu ima i kiselina koje su veoma bitne za ukus vina. Ko¾a grozdova i semenke sadr¾e tanine, jedinjenja oporog ukusa koja su, zapravo, prirodni konzervansi i omoguæavaju starenje vina, njegovo sazrevanje, ali ne i njegovu kvarljivost. Na povr¹ini zrna su æelije kvasca, ali ta kolièina obièno nije dovoljna da se napravi vino - u toku proizvodnje kvasac se dodaje. Crno i belo vino dobijaju se na isti naèin. Boja crnog potièe od ko¾ice crnog gro¾ða, ¹to znaèi da se i od crnog gro¾ða mo¾e dobiti belo vino, samo je potrebno presovanjem grozdova ukloniti ko¾icu pre fermentacije. Na kraju procesa fermentacije æelije kvasca su mrtve. One postepeno padaju na dno i formiraju sediment. Kvalitetno vino se preèi¹æava, tako da se sediment ukloni pretakanjem vina da talog ostane na dnu bureta.

Vinu se èesto naknadno popravlja ukus. U krajevima u kojima nema dovoljno sunèanih dana vinu se dodaje ¹eæer, zbog èega je slabije nego ¹to bi bilo s prirodnim ¹eæerom. U toplijim predelima, naroèito u Australiji, ukus vina popravlja se acidifikacijom, tj. dodavanjem vinske kiseline.

Ukus

Ukus vina èine mnoga jedinjenja, a ona koja nam stvaraju posebna oseæanja su tanin, alkohol, ¹eæer, aroma, voæe, botritis, hrastovina i kiselost. Tanin je opora supstanca koju sadr¾e ko¾a i semenke. Prepoznaje se po braon boji koja nastaje na raseèenoj jabuci ostavljenoj na vazduhu. Tanin je prirodni konzervans i omoguæava da vino stoji 10, pa i 20 godina. Vino poreklom iz hladnijih krajeva ima oko sedam odsto alkohola, a ono iz toplijih i do 14. Kolièina ¹eæera èini vina suvim, polusuvim, ili slatkim. Tako da ona s najmanje ¹eæera spadaju u suva vina. Aroma vina je veoma bitna, jer ono uvek podseæa na neko voæe ili èokoladu, duvanski dim i slièno. Od varijeteta gro¾ða zavisi kakvo æe vino biti.

Botritis je plemenita plesan koja se, na veliku ¾alost vinogradara, javlja samo na nekoliko mesta na svetu svake godine. Hrastovina vinu daje poseban ukus, pa mnoga vina sazrevaju ili se fermenti¹u u buradima od hrastovog drveta. Kiselost je ono ¹to èuva sve¾inu ukusa svakog vina.

Verica Dragiæ

Danas (http://www.danas.co.yu/20070925/terazije1.html#0)

Adonis_Vernalis · 25-09-2007, 12:48:48

GrozdjeNbal je, mozda pravilnije: tj. tako bi trebalo da se pise. Medjutim, po principu jednacenja po zvucnosti, ako se dva suglasnika nadju jedan do drugog (n+b), onda ono "n" prelazi u "m", pa se cuje "GrozdjeMbal"...

Valjda?

MiKy · 25-09-2007, 13:18:09

nije valjda da niko nije nosio aparat?

zabica · 27-09-2007, 07:43:50

jesam ja i imam fine slike, onako farmaceutske

ali ja ne umem to da postavim ovde (i necu da naucim)

pa cu zamoliti nekoga da stavi

AquArius · 27-09-2007, 10:20:24

a sto neces da naucis zabice?

Adonis_Vernalis · 27-09-2007, 14:54:46

Pa, mozda ima neke razloge, zar ne?

pig_am_am · 27-09-2007, 18:47:34

jeste li gazili grozdje?

Adonis_Vernalis · 27-09-2007, 18:55:59

Koliko mi se cini, od celog foruma jedino Zabica tamo bese... shmcktz, jetz... buahahaha..

pig_am_am · 27-09-2007, 19:00:22

....sa 65% verovatnoce tvrdite da covek iza zabice nije sa faksa

pop · 27-09-2007, 19:11:30

E bas mi je drago da je neko video nesto vise od ciganije (iliti cecanije) na ovogodisnjem groNdjebalu (kako ga narod vremenom prekrsti da bi se izbegle kojekakve gramaticke zavrzlame

). Nadam se da je neko otisao i do vinarije u Sterijinoj kuci (kod stare autobuske stanice), koja je nezaobilazno mesto za sve vinosladuksce. Inace, grad je jos lepsi kad nije tolika guzva, pa se nadam da ce Adonis odrzati davno meni dato obecanje i organizovati (uz nesebicnu pomoc forumasa

) mini-exkurziju za Vrsac i Vrsacke planine.

Adonis_Vernalis · 27-09-2007, 19:25:10

Adonis svoja obecanja ne zaboravlja. Pope, baci pogled na temu FID... da li mislis da je nekoliko mladih ljudi bilo moguce "spakovati" u sobe na spavanje letos, kada su momci i devojke iz FID-a skupljali semenke Thymus pannonicus u okolini vrlo udaljene Socice?

No, Adonis ne bi bio Adonis da ne misli jos 5 poteza unapred. Toliko...