Mladica rastrgli medvedi

[Bred]

hm pa upravo, a sta se dobija kada se pomesa beer fest i zoo vrt nedovoljno "zasticen"-ovo sto se upravo desilo.

[tarantulica]

Na u¹æu postoji opasnost da æe neko da se utopi u reci... 

[Al-Jasmina]

Dare je vec o tome detaljno pisao....

Srvar je u tome sto sve ostaje na masti i dalekovidosti organizatora da predvidi
ono sto moze praviti problem, pa to nekako preduprediti.
Dakle, ako se zna da je Zoo vrt, a znalo se ohoho jos od kada
sa trosnim zidinama, i da postoje opasna a opet za radoznalce i sumnjivce privlacna mesta-
trebalo je TO OGRADITI jer ako su mogli to SADA MOGLI SU I ONDA...

Naime, na televiziju su spomenuli da je neko ranije upao kod medveda i da su mu dobacivali predmete da se odbrani od doticnog...
Nije prvi put!


"ko ne pamti istoriju, osudjen je da je ponavlja"

TO je najveca GRESKA kada se ZATASKAVJU bilo kakve informacije
od opsteg znacaja! 

[tarantulica]

Разговор недеље: др Зорица Томић

Сунчање поред леша дављеника

Објављивањем језивих фотографија момка који је пао у кавез с медведима нарушен је не само његов и интегритет његове породице, већ је угрожено и право на приватност смрти, сматра др Зорица Томић
Зорица Томић


„Час анатомије“ који су нам одржали уредници фотографије таблоидних дневника приказујући леш раскомаданог дечака у кавезу са тибетанским медведима добио је најнегативније оцене јавног мњења, а због фотографије која по својој бруталности може да конкурише призорима са ирачког ратишта, Министарство културе је најавило подношење прекршајне пријаве против новина које су је објавиле. Шеф мисије ОЕБС-а у Србији, амбасадор Ханс Ола Урстад, позвао је српске медије да покажу поштовање за покојнике и њихове породице приликом извештавања о жртвама трагичних догађаја и позвао новине који су објавили фотографије осакаћеног тела дечака у кавезу Зоолошког врта да се извине јавности.

За др Зорицу Томић, културолога и професора комуникологије на Филолошком факултету у Београду и Факултету за културу и медије „Мегатренд”, појављивање оваквих фотографија је нормална последица агресивног времена у којој живимо. У својој најновијој књизи „New(s) age“ која ускоро треба да угледа светло дана, она описује медијску климу која промовише културу свеопште опсцености и транспарентности, а на питање – како би она као културолог „сецирала“ патологију овог феномена, др Зорица Томић одговара:

– Чини се да је медијски свет до те мере огрезао у зло, да ништа што је лепо и позитивно не може да изазове пажњу јавности у оној мери у којој то изазивају слике смрти, ужаса, разарања и ружноће. Изгледа као да медијску сферу уређују само два бога – бог мрака Плутон и бог рата Марс. Медији су усвојили порнографију зла као модус операнди. Савремени конзумент медијских производа огуглао је на слике гладне деце у Етиопији и на фотографије малишана оболелих од сиде, јер верује да су они негде далеко. Зато је креаторима медијске политике важно да му узбуђење и слике ужаса прикажу и на „овој страни“.

Уредници таблоида који су објавили ове фотографије имали су идеју да победе конкуренцију и руководили су се проценом да се та слика неће објавити у другим новинама. Од једног ужасног догађаја направили су медијски спектакл број један. Објављивањем ових језивих фотографија нарушен је интегритет не само тог несрећног момка и његове породице, већ је угрожено и право на приватност смрти. Смрт је постала јавна својина. Та врста аргументације да „слика треба да прати текст о суровој смрти дечака у кавезу са медведима“ граничи се са безобзирношћу и безобразлуком. Потпуно се заборавља да модерна демократија почива на неповредивости приватне сфере.

Да ли је императив савремених медија постао шокирање, а не информисање јавности?

Мислим да су савремени медији, не само у Србији, потпуно апсорбовали логику капитализма и успостављањем конкурентских односа на тржишту изгубили једну од својих најважнијих функција, а то је – успостављање стандарда друштвене и цивилизоване комуникације. Медији више не служе да искажу дивљење према творевинама људског духа већ да демистификују, рашчерече и рашчарају свет од његових бајковитих атрибута. На сцени је медијско „реновирање” и „реинкарнирање” мрачног средњег века у коме се енергија грађанства мобилисала тако што су вршена јавна погубљења. Када медији данас објаве директан пренос погубљења Садама Хусеина, они од јавног простора праве губилиште, а од нас праве саучеснике у злочину.

Када је почела десензибилизација јавности у правцу неосетљивости према људској патњи?

Медијска јавност је до детаља упозната са анатомијом људске деструктивности у ужасним ТВ дневницима током деведесетих година, када смо из вечери у вече на телевизијским екранима виђали призоре са обдукционих столова – црева, срце и остале унутрашње органе. Након тога уследили су извештаји о колонама избеглица, масовним гробницама... Временом смо постали неосетљиви према људској патњи и данас само екстремне ситуације могу да изазову нашу пажњу.

У јавности се често полемише са тезом да ли данас имамо онакве медије какве заслужујемо?

Апсолутно. Ми смо једна веома мала земља која има велики број медија који међусобно морају да се изборе за опстанак и у друштву које је угрожено кризом вредности многи медији се понашају бахато и некрофилски. Нажалост, наши гледаоци и читаоци су годинама васпитавани од стране одређених медија да жуде за скандалима, ексцесима и морбидним садржајима и то је оно што им данас нуди већина медија. Разлика је у томе што им неки нуде политичке, неки естрадне, а неки социјалне и криминалне скандале. Када су нестали лешеви са ратишта, остала је жеђ за крвљу и глад за људском патњом, па су као „компензација“ стигли текстови о жртвама манијака, педофила, убица... Мотивисани некрофилским поривима, таблоиди се заклањају иза идеје о жутилу и клањају се једином богу због кога постоје – тиражу.

Да ли се вирус те некрофилије шири на све медије? Када власт угаси „Национал“, да ли је логично да на његовим „рушевинама“ настану три нова таблоида?

Сви су медији постали оријентисани на демистификовање феномена и имају идеју да све учине транспарентним, укључујући и саму смрт. Као резултат тога добићемо потпуно анестезираног појединца који више ни на шта више неће реаговати, односно особу која показује потпуно одсуство емпатије и било каквог осећаја за другога. Слика на којој се две тинејџерке на Ади Циганлији сунчају недалеко од леша дављеника који је увијен у пластичну кесу и над којим стоји мртвозорник, нормална је последица чињенице да су фотографије утопљеника на Ади цело лето пуниле ступце градских хроника.

Цео свет незадрживо хрли ка таквој друштвеној клими у којој ће се свако гушити у бункеру сопствене равнодушности. Саживели смо се са идејом – ништа ми није свето и ништа ме не може ни повредити, ни узбудити, ни обрадовати – ако се мени лично не дешава. Цивилизација је огрезла у крајњој форми себичлука у којој нико никога не занима и нико не реагује на ближњег свог.

Како тумачите „епидемију“ текстова о педофилији и инцесту у црним хроникама новина?

Ми живимо у времену које је обележено делиријумом транспарентности у коме је једини императив да се све прикаже и да све буде изложљиво и видљиво. Медији више не репрезентују стварност, већ је креирају. Императив новог медијског поретка је да све мора да буде изложено погледу других, односно да свака појава и свака особа буде рашчлањена и рашчеречена. Овде се негује култура опсцености и идеја да се све може приказати у јавности – од сексуалног чина, преко силовања до убиства. Лично се гнушам узурпације јавног простора обдукционим извештајем смрти трогодишње девојчице коју је очух силовао. То је синоним за поновно убијање јадног детета. Медији су постали лешинари који скрнаве мртво дечје тело. Нажалост, јавна сфера се интерпретира као ничија земља у којој је све дозвољено.

Занимљиво је да су у интернет издањима хрватских и словеначких новина фотографије раскомаданог дечака замагљене и благо ретуширане и да на свакој од њих стоји упозорење да гледање неретуширане верзије фотографије може бити веома узнемирујуће. Да ли оваква фотографија поткрепљују мит о Србима који немају поштовања за покојнике и њихове породице? Може ли оваква фотографија да осване у новинама земаља са развијеном демократијом?

Не верујем, јер они желе да заштите своју публику од ужаса у њиховом дворишту. Њихова идеолошка матрица дели свет на „нас“ и на „њих“. Када је слика о погубљењу Садама Хусеина обишла свет, америчка јавност је била потпуно шокирана бруталношћу и на адресу Си-Ен-Ена упућен је оштар протест због узнемиравања јавности. Тада је из централе овог медијског гиганта стигао одговор – то су други снимили, ми смо само пренели. Дакле, порука коју је Си-Ен-Ен пренео својим гледаоцима јесте да су Ирачани дивљаци који сликају смакнуће свог председника. Слична метафора могла би да важи и за Србе. Добра ствар је што постоји реакција културне и медијске јавности, што су сва новинарска удружења најоштрије осудила објављивање фотографија и што је Министарство културе најавило да ће покренути прекршајни поступак против новина које су објавиле ову језиву фотографију.

У штампаним медијима постоји предоминација текстова са бруталним садржајима. У ударним терминима телевизија доминирају емисије у којима саговорници комуницирају путем „мегафона“. Да ли је агресија постала универзална монета за комуникацију у медијском простору?

Псовка је само израз агресије према другоме, промењен комуникативни код и средство за међусобну дисквалификацију неистомишљеника. Основни предуслов дијалога је поштовање другога. У античком свету је установљена максима „Боже, дај ми достојног противника”. Нажалост, ми смо непливачи у плићаку демократије. Није случајно што се најгледаније политичке емисије зову „клопка“, „замка“, „судар“...Оне су у свој назив већ укалкулисали концепт ексцеса и вишак узвичника у комуникацији својих гостију, који се често налазе на граници физичког обрачуна. Бежећи од досаде, отишли су у комуникацијски екстрем у коме се конфликт негује као најчешћа форма дијалога.
Катарина Ђорђевић
[објављено: 26.08.2007.]

Politika

[Al-Jasmina]

Rekla sam vec i opet cu prokomentarisati,
Nasilje radja nasilje
dakle, horor prizori radjaju horor prizore

ali ako cutimo o tome kako je sitna kazna za neki zlocin protiv dece
ko ce onda videti tu nepravdu i uciniti nesto da se ubice i mucitelji dece ne setaju na ulicama slobodni?

Da li bi trebalo da ih jos i nagradimo?
Damo neki bespovratni kredit uz javno izvinjenje i brisanje dosijea?


S jedne strane,
mozda ce nesreca ovog decka da predupredi neke vece nesrece,
ali grafichka pozadina je bila potpuno nepotrebna.
Dovoljan je i krupan plan Tvrdjave da se stekne utisak o lokaciji nesrece
ali sam tekst je to sto govori za sebe.

Inace slazem se da neko na tome profitira
kao najgori crv,
i samo se nadam da nece imati ekskluzivu u sopstvenom domu
kao karmu za ono sto su sigurno proziveli roditelji svih unesrecenih

[Darker]

ali ako cutimo o tome kako je sitna kazna za neki zlocin protiv dece
ko ce onda videti tu nepravdu i uciniti nesto da se ubice i mucitelji dece ne setaju na ulicama slobodni?

Pa ne moramo da ulazimo( ) u detalje

[Al-Jasmina]

Znam ali tu i tamo je kontext bio tu i tamo da se o tome uopste ne pise
sto je ravno pomaganju prekrsiocima zakona, ajde da tako formulisem 

[willie the scot]

uvek pomislim kada prolazim tim delom zoo-a kako je ograda niska, pa mi kroz glavu prolaze misli tipa kako rimljani pre par hiljada godina drze na istoj ogradi nekog kelta iz skotske i vicu "bacite ga lavovima!" dok se par macana dole oblizuje i veze salvete oko vrata da im se griva ne ulepi od krvi...

ja kazem-...vuk bojovic-bacite ga lavovima.

[tarantulica]

Da nije Vuka Bojoviæa, ne bismo se ¹etali po Zoolo¹kom vrtu...
Uni¹tio bi ga veæ neko, kao i tolike druge lepe stvari ¹to su uni¹tili... 

[Al-Jasmina]

Da nije tog Zoo vrta, Kalis bi bio mesto potajne strave i manijaka

[Mashrum]

Пошто ово нико није помињао,онда ћу ја написати..шта сам чула пре неки дан..
Е сад колико има истине у томе - немам појма.
Даклем,прича се да постоји нови начин "игре" зване - Руски рулет..have sex на зидићу..Калемегдана..па ко падне - пао је.
Обзиром да је дечко пронађен наг,и неколико мобилних телефона(3).. 
С друге стране,што би неко баш све,све скинуо са себе на зидићу?.. 
Толико о томе,написах само шта се прича..

[Ivana_89]

to sam i ja èula na tv-u i verujem da je taèno, e sad da li se to desilo i ovom mladiæu ne znam...

[Sole]

ja sam za ruski rulet procitala ili cula (ne znam ni ja vise) da je igra u fazonu: skinu se goli, a prethodno su pijani ili naduvani, pa trce po zidicu, pa sta bude nek' bude.
nemam pojma, Masrum, tvoje objasnjenje mi je logicnije, ali ovako sam ja cula.
strasno

[Bred]

pa masrum, a gde je doticna?? nije se mogao sam sexati a da mu pak partnerka ne ostavi bar neki trag

[Mashrum]

Mda i ja sam se to pitala.. 
Mo¾da je devojka svoju odeæu (p)ostavila na sigurnije mesto..imaju one obièaj to da rade..pa je posle,kada se zbio nesretni sluèaj,istu na brzak obukla i pobegla..bez mobilnog koji je upao u kavez..

Sagledavajuæi da se tako zbilo,shvatih da bi ona u tom sluèaju morala imati èeliène ¾ivce,koji joj mo¾da potraju,a mo¾da ne - u toku istrage(ako jo¹ traje).Mo¾da se sama javi i isprièa(sad ili za par godina)¹ta se zbilo,ako se tako zbilo.
Al` odoh u dubiozu..    ..sa previ¹e mo¾da.

Ovo je ipak sve nagaðanje.Kao ¹to gore rekoh,ni ja ne verujem da bi neko skinuo sve sa sebe na zidiæu i dao po strasti..Sad mi se èini mnogo verovatnije(od ove dve lude prièe)ono ¹to je Sole napisala - da su trèali po zidiæu..