Afte

[Bred]

 
Mnogi su osetili neprijatnost koju sa sobom nose afte, jedna od najèe¹æih bolesti oralne sluznice koju nazivamo jo¹ recidivantne (koje se ponavljaju) oralne ulceracije, odnosno recidivirajuæi aftozni stomatitis. Mo¾e se manifestovati u vidu: malih afti (aphthae minores), velikih afti (aphthae maiores) i herpetiformnih afti (aphthae herpetiformes). Prevalenca u op¹toj populaciji je 20 - 40%. Ne¹to se èe¹æe javljaju kod ¾ena i mladih ljudi.

Uzrok nastanka
Uzrok nastanka afti je nepoznat. Postoje teorije prema kojima je Streptococcus sanguis kljuèan kao strani antigen u nastanku lezije. Starije teorije navode HSV (herpes simpleks virus) kao uzrok afti. Iako je uzrok nepoznat, smatra se da je reè o imunopatolo¹kom procesu kao posledici prisustva nekog antigena. Kao precipitirajuæi faktori navode se anemije, nutricioni deficiti (folati, B12), hormonalni poremeæaji, menstruacija (anemija i hormoni), stres i lokalna trauma. Primeæena je i familijarna sklonost. Stres mo¾e biti okidaè za pojavu mnogih bolesti, pa tako i afti. Razlièita hronièna ¾ari¹ta u organizmu takoðe mogu imati ulogu okidaèa, kao na primer, pokvareni zubi, bakterijske infekcije grla, nosa i sinusa.

Klinièka slika
1) Aphthae minores su najèe¹æe (80%), predstavljaju ih plitke erozije, promera manjeg od 10 mm, dna prekrivenog belo-¾utom fibrinskom pseudomembranom, eritematozne ivice. Istovremeno se mo¾e javiti vi¹e, ili samo jedna (solitarna afta). Leziji ne prethode vezikule ni bule (plikovi). Od simptoma je izra¾en bol. Kod nekih pacijenata se javljaju kontinuirano tokom vi¹e uzastopnih meseci (stalno nastaju nove lezije), pa takve afte nazivamo habitualnima.

2) Aphthae maiores su one veæe od 1 cm, a zahvataju dublja podruèja, radi se o ulkusu (subbazalna nekroza). Vrlo èesto su multiple, èesta lokalizacija su meko nepce i nepèani lukovi, lateralne ivice jezika, vestibularna sluznica. Veliku i duboku nekrotiènu povr¹inu okru¾uje ¹iri eritematozni pojas izdignutih i induriranih ivica. Jak bol s limfadenopatijom je redovno prisutan. Mo¾e trajati i vi¹e od 6 nedelja ukoliko se ne leèi. Nakon povlaèenja (leèeno ili ne) ostavlja za sobom o¾iljke.

3) Aphthae herpetiformes (nemaju nikakve veze s HSV) podseæaju na lezije koje se javljaju tokom HSV infekcije: mnogobrojne sitne lezije (1-2 mm) koje ponegde konfluiraju. Takoðe je prisutno crvenilo sluznice uz samu eroziju, praæeno bolom. Najèe¹æe se javlja na ventralnoj strani jezika, vrhu i lateralnim ivicama jezika, sluznici usana.

Dijagnoza
Uz klinièki pregled pacijent se upuæuje na krvne analize: kompletna krvna slika, sedimentacija, gvo¾ðe, folna kiselina, B12. Kod habitualnih afti je indikovano testirati celularni imunitet.

Leèenje
Male afte najèe¹æe spontano prolaze nakon 14 dana, ne ostavljajuæi za sobom nikakav o¾iljak. Leèenje kortizonskim preparatima (triamcinolon-acetonid, fluocinonid, betametazon) je vrlo delotvorno za supresiju same upale. Bol se kupira anestetikom u formi gela (lidokain 2%) ili analgetikom (diklofenak). Sekundarna infekcija se prevenira (ili leèi) lokalnim antiseptikom (klorheksidin, heksetidin) ili tetraciklinskom rastvorom, dok sanacija diskontinuiteta epitela se posti¾e primenom vitamina A i B5.

Velike afte je moguæe leèiti perilezijskom instilacijom me¹avine kortikosteroidnog rastvora i anestetika. Meðutim neretko je potrebno pristupiti sistemskoj kortikoterapiji (prednizon). U novije se vreme poku¹ava i s dapsonom i talidomidom. U svrhu prevencije, potrebno je prvo korigovati sve sistemske deficite koji su identifikovani analizama. Preporuèuje se anksiolitik u smislu prevencije stresa kao okidaèa afti.

http://www.stetoskop.info/bolesti/afte.html



Kako da izaðete na kraj sa aftama
Autor: CDC | Blic
Sa problemom afti u ustima suoèava se oko 20 odsto ljudi. Evo kako mo¾ete sebi da pomognete.

Kako se leèe afte?
Na¾alost, ne postoji efikasan lek protiv ovih ranica na sluzoko¾i usta. Afte najèe¹æe imaju manje od jednog centimetra u preèniku i potrebno im je najmanje 10 dana da zarastu. Lekovi ne leèe same afte, ali mogu da ubla¾e bolove, koji su posledica upale.

©ta pogoduje izbijanju
Ne postoji a priori povoljno tle za razvoj afti. Sluzoko¾u usta ¹titi mucin, ali kod nekih osoba sredina u ustima je previ¹e kisela i tada dolazi do opadanja nivoa mucina, pa desni postaju osetljivije. Neki lekovi takoðe mogu da doprinesu slabljenju sluzoko¾e u ustima (recimo, antidepresivi i neki antibiotici). Afte se pojavljuju u periodima kad smo pod stresom, posle povreda i za vreme menstruacije.

Kako ih izbeæi?
Tako ¹to æete odr¾avati higijenu usne duplje, redovno prati zube i desni, izbegavati vodice za ispiranje usta koje sadr¾e alkohol.





http://www.sibex.co.rs/stomatovis