Gubitak te¾ine mo¾e da najavi Alchajmera

[Bred]

®ene predodreðene za Alchajmerovu bolest ili neki drugi oblik demencije mogu da poènu da gube kilograme najmanje deset godina pre nego ¹to se bolest pojavi, utvrdili su amerièki istra¾ivaèi sa Klinike Mejo u Roèesteru u Minesoti.




®ene kojima preti demencija poèinju da slabe izmeðu 11 i 20 godina pre postavljanja dijagnoze, a u deceniji koja joj prethodi ritam slabljenja se ubrzava, preneo je Rojters.

U doba postavljanja dijagnoze Alchajmera ili nekog drugog oblika demencije, obolele ¾ene u proseku su bile lak¹e za 5,43 kilograma od svojih zdravih vr¹njakinja.

Tim s Klinike Mejo, na èelu sa doktorom Dejvidom Knopmanom, do ovog zakljuèka je do¹ao prouèavajuæi medicinsku dokumentaciju 219 ¾ena koje su obolele od demencije i isto toliko ¾ena koje nisu. Sve one su bile iz Roèestera.

Demencija je poremeæaj mozga koji potkopava èovekovu sposobnost da obavlja svoje dnevne aktivnosti. Meðu starijim osobama najèe¹æi oblik demencije je Alchajmerova bolest, koja relativno sporo napreduje. Na poèetku se ispoljava kroz bla¾e probleme s pamæenjem, a u zavr¹noj fazi prerasta u te¹ko mo¾dano o¹teæenje.

Zakljuèak amerièkih struènjaka je da Alchajmerova i srodne bolest imaju veoma dug "presimptomski period" i da se ne javljaju "preko noæi".

Knopman je sklon da veruje da je slabljenje kod ¾ena koje æe kasnije razviti demenciju posledica izmene pona¹anja (apatije i nedostatka inicijative), a ne biologije.

Naime, ¾ene kod kojih æe se godinama kasnije razviti neki oblik demencije izgleda gube interesovanje za jelo, naroèito ako su izgubile i èulo mirisa, ¹to je problem koji èesto najavljuje kognitivno o¹teæenje.

S druge strane, kod mu¹karaca koji su oboleli od Alchajmera ili druge vrste demencije nije primeæena razlika u te¾ini u odnosu na njihove zdrave vr¹njake. To se pripisuje èinjenici da oni najèe¹æe nisu zadu¾eni za pripremu obroka, veæ to za njih èini supruga ili eventualno odrasla deca.

b92