Kukuruzna svila - malo poznato lekovito sredstvo

[Adonis_Vernalis]

I ovaj tekst je vec objavljen u "Poljoprivrednom kalendaru" za 2004. godinu, u nesto izmenjenom obliku u odnosu na tekst koji sada postujem.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Kukuruzna svila – malo poznato prirodno lekovito sredstvo

Vrsta Zea mays L., Poaceae (kukuruz) je redak, a mo¾da i jedini predstavnik biljnog carstva èija je evolucija bila toliko blisko vezana za evoluciju èoveka, da se proces njegovog pripitomljavanja i kultivisanja sa pravom mo¾e smatrati pravim primerom zajednièke evolucije: razvoj ove kulture i razvoj ljudskog dru¹tva su duboko i su¹tinski povezani. Kukuruz je potpuni proizvod èovekove aktivnosti - biljka koja ne postoji samonikla u prirodi, niti je sposobna da se bez èovekove brige i za¹tite razmno¾ava i opstane. Klip kukuruza je proizvod specifiènog selekcionerskog procesa, neprilagoðen opstanku biljke u prirodnim uslovima: savremeni kukuruz nema sposobnost spontanog i slobodnog rasejavanja semena usled posedovanja nelomljivog klipa i èvrstog omotaèa u kome se klip nalazi. S druge strane, uvoðenje kukuruza u kulturu i razvoj ove vrste bili su preduslov nastanka i razvoja pretkolumbovskih srednjeamerièkih civilizacija, koje su na ovaj naèin re¹ile pitanje ishrane stanovni¹tva i uklonile pretnju gladi. Period razvoja Olmeka, Tolteka, Maja i Acteka trajao je do dolaska ©panaca 1519-1521. godine, kada su se ovi narodi utopili u nezadr¾ivom procesu hispanizacije i nestali na marginama Novog Sveta.

Po svemu sudeæi, inicijalna domestikacija davnog (sada izumrlog) pretka kukuruza i hibridizacija sa drugim srodnim vrstama, dogodile su se u dubinama planinskog masiva Sijera Madre u Meksiku, u periodu izmeðu 4000. i 3000. godine pre Hrista. Pod uticajem domestikacije kukuruza nestala je glad, a ljudske zajednice koje su naseljavale ovo podruèje, prestale su da budu nomadske, lovaèko-sakupljaèke grupe i postepeno poprimile odlike ranih agrarnih dru¹tava. U naredne èetiri hiljade godina, gajenje kukuruza se iz Meksika pro¹irilo najpre na jug, na visoravni Perua i Bolivije, a zatim, preko Karipskog arhipelaga i Kube, i u Severnu Ameriku.

Prvi Evropljani koji su upoznali kukuruz bili su ©panci. U vreme kada su oni stigli na obale Amerike, na celoj njenoj teritoriji (od granica sada¹nje Kanade na severu, do Patagonije na jugu), veæ su postojale sve podvrste kukuruza koje su i danas poznate. U ©paniju je kukuruz unet zajedno sa drugim srednjeamerièkim kulturama (krompir, duvan, paprika, paradajz,...). Za razliku od krompira, takoðe biljke amerièkog porekla, èija je introdukcija i¹la veoma sporo i te¹ko (zbog otpora stanovni¹tva), ¹irenje kukuruza se odvijalo iznenaðujuæe brzo. Sami ©panci nisu pridavali veæi znaèaj kukuruzu i nisu ga u poèetku koristili za ljudsku ishranu, smatrajuæi ga manje vrednom ¾itaricom. Meðutim, drugi narodi su ga lako prihvatili, najverovatnije zbog njegove prilagodljivosti i oèiglednih ekonomskih prednosti gajenja u odnosu na ra¾, p¹enicu, jeèam, ovas i druge ¾itarice koje su èinile osnovu ishrane stanovni¹tva tog vremena. Posredstvom ¹panskih, portugalskih i mletaèkih trgovaca, kukuruz je tokom XVI veka donet najpre na zapadne obale Afrike, a zatim je preko Sredozemlja, Male Azije i Indije, veoma brzo stigao sve do Dalekog Istoka – Indonezije i Kine, gde se gaji od 1577. godine.
U na¹e krajeve su prvi tipovi kukuruza (tvrdunci sa Karipskih ostrva) doneti poèetkom XVI veka. Meðutim, njihova adaptacija na nove ekolo¹ke uslove nije bila ni brza, ni laka. Ne¹to kasnije su, sa visoravni Meksika i padina Anda, doneti novi genotipovi (takoðe tvrdunci), ¹to je donekle poveæalo genetsku varijabilnost vrste i omoguæilo efikasniju adaptaciju. U treæem poku¹aju, tokom XVIII veka, doneti su tvrdunci drugog genetièkog porekla (iz Kanade i Nove Engleske – dana¹njih SAD). Ovi genotipovi su bili prilagoðeni hladnijem podneblju i brzo su se pro¹irili u brdske i planinske oblasti. Naposletku, krajem XIX i poèetkom XX veka, u na¹u zemlju su doneti zubani iz amerièkog kukuruznog pojasa. Spontanim ukr¹tanjem novih zubanskih tipova sa veæ gajenim tvrduncima, nastali su novi, originalni tipovi, ¹to je, ujedno, bila poslednja veæa prirodna hibridizacija znaèajna za evoluciju kukuruza u Evropi. Neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, na poljima ¾itorodnih regiona Kraljevine Jugoslavije, bilo je prisutno 16 autohtonih populacija kukuruza, koje su nastale slobodnim opra¹ivanjem. Posle Drugog svetskog rata, u na¹oj zemlji je napu¹teno gajenje autohtonih sorti kukuruza i pre¹lo se na gajenje hibrida, u poèetku uvoznih (amerièkih), a potom i domaæih. Velika genetska varijabilnost domaæih, autohtonih sorti kukuruza, iskori¹æena je na najbolji naèin, kao veoma ¹iroka i pouzdana osnova za formiranje velikog broja hibrida – oplemenjenih sorti visoke rodnosti i otpornosti na biljne bolesti i ¹tetoèine. Time se na¹a zemlja uvrstila ne samo u grupu znaèajnih svetskih proizvoðaèa kukuruza, veæ je stekla i veliki ugled kao jedan od vodeæih nauènih centara oplemenjivanja ove industrijske biljke.

Danas se kukuruz, posle p¹enice i pirinèa, smatra jednom od najva¾nijih zrnastih kultura. Njegovo gajenje je ¹iroko rasprostranjeno u svetu, poèev od skandinavskih zemalja na severu do Novog Zelanda na jugu. Glavne povr¹ine pod kukuruzom se, ipak, nalaze u regionima sa blagom, umereno toplom klimom. Najveæim delom se koristi kao krmna biljka. Meðutim, kukuruz je i vrlo pogodna sirovina, koja ima ¹iroku primenu u razlièitim granama industrije. Gotovo svi delovi biljke mogu da se prerade, ¹to gajenju kukuruza daje poseban ekonomski znaèaj. Jedan od va¾nih, mada malo poznatih proizvoda koji se dobijaju kori¹æenjem kukuruza je tzv. kukuruzna svila, zahvaljujuæi kojoj kukuruz svrstavamo i meðu lekovite biljke.

©ta je kukuruzna svila?
Pod ovim pojmom (èesto kori¹æeni naziv u farmaciji je Maydis stigma) podrazumeva se osu¹eni ¾ig tuèka ¾enskog cveta kukuruza. Sastoji se iz tankih, smeðe¾utih ili svetlosmeðih filamenata, dugih 5-20 i debelih do 0,2 mm. Prema narodnom iskustvu, dobija se tokom cvetanja biljke, ali pre opra¹ivanja, tako ¹to se odvoje vr¹ni delovi ovojnih listova i ¾igovi odseku pri vrhu klipa, pa rasporede u ¹to tanjem sloju, u hladu, na promajnom mestu i brzo osu¹e. Slabog je, prijatnog i svojstvenog mirisa i sladunjavog, bljutavog ukusa.

Iako je narodno iskustvo izrièito u pogledu naèina njenog dobijanja, u praksi se u veæim kolièinama kukuruzna svila proizvodi (barem u Srbiji) potpuno zrela, tek nakon berbe. Tada se mehanièkim putem odvaja od ploda, a potom uklanjaju potamneli, zaprljani i, obièno, natruli vr¹ni delovi, pa dobijeni biljni materijal su¹i. U mre¾i biljnih apoteka u na¹oj zemlji se, prema tome, nalazi kukuruzna svila dobijena postupkom koji znaèajno odstupa od tradicionalnog. Ovakav naèin proizvodnje kukuruzne svile u industrijskim razmerama, uslovljen je èinjenicom da se kukuruz u na¹oj zemlji gaji iskljuèivo radi proizvodnje zrna, ne i namenski za neke druge potrebe. Uklanjanjem nedozrelih ¾igova onemoguæava se opra¹ivanje i, kasnije, plodono¹enje, te se ujesen neæe dobiti ¾eljeni rod. Po¹to se kukuruz, ipak, gaji zbog roda, a ne zbog dobijanja kukuruzne svile, preovlaðuje shvatanje da insistiranje na tradicionalnom naèinu proizvodnje nema praktièno opravdanje, ¹to rezultati najnovijih nauènih ispitivanja i potvrðuju.

Upotreba kukuruzne svile u narodnoj medicini
Upotreba kukuruzne u razlièitim sistemima tradicionalne medicine je ra¹irena u svim krajevima sveta gde klimatski i drugi uslovi omoguæavaju gajenje kukuruza. Prvi podaci o medicinskoj upotrebi kukuruzne svile datiraju 1500 godina pre Hrista, a sreæu se u bogatom istorijskom nasleðu srednjeamerièkih kultura. Narodna medicina Maja je poznavala upotrebu kukuruzne svile kao diuretika i afrodizijaka.

U narodnoj medicini Srba, ali i drugih evropskih naroda, kukuruzna svila se koristi kao blag diuretik, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega i mokraæne be¹ike, protiv cistitisa, gihta, hroniènog nefritisa i sliènih oboljenja, kao i protiv reumatizma i reumatoidnog artritisa, najèe¹æe u obliku èajnih napitaka ili vodeno-alkoholnih ekstrakata namenjenih unutra¹njoj upotrebi. Kukuruzna svila se ponegde koristi u terapiji benigne hiperplazije prostate, protiv hepatitisa, kao antidijabetik ili antihipertenziv.

Veoma je interesantno i va¾no istaæi èinjenicu da su aspekti upotrebe kukuruzne svile u narodnoj medicini gotovo identièni u svim krajevima sveta, iako su pomenuti predeli i ljudi koji ih nastanjuju geografski i kulturolo¹ki veoma udaljeni. Moguæe je da su se, uporedo sa ¹irenjem kukuruza iz Srednje Amerike na istok, ujedno prenosile i informacije o medicinskoj upotrebi kukuruzne svile, koje su su¹tinski ostale neizmenjene sve do danas, iako izmeðu srednjeamerièkog i evropskog iskustva u njenom kori¹æenju stoji vremenska distanca od preko 3000 godina.

Upotreba kukuruzne svile u zvaniènoj medicini
Smatra se da je kukuruzna svila u zvaniènu medicinu uvedena tek 1879. godine. Kori¹æena je u terapiji cistitisa, uretritisa, pijelitisa, prostatitisa i drugih akutnih ili hroniènih upala organa urinarnog sistema, urolitijaze, edema kao simptoma oboljenja srca i krvnih sudova, oligurije, albuminurije, poremeæaja u radu ¾uène kesice, gihta, reume i gonoreje, a veoma èesto i u terapiji bronhijalne astme, u sastavu tzv. antiastmatiènih cigareta. Neki aspekti primene kukuruzne svile su danas napu¹teni, tako da se u savremenoj fitoterapiji ona skoro iskljuèivo primenjuje kao diuretik ili antiinflamatorno sredstvo. Ekstrakti kukuruzne svile se odskora primenjuju i u stomatologiji, za leèenje oboljenja desni (gingivitis i parodontoza), u obliku zubnih pasti, tableta ili rastvora za ispiranje usta.
Kukuruzna svila nalazi primenu i u veterinarskoj medicini, kao sredstvo za pobolj¹anje izluèivanja ¾uèi i kao diuretik. Vodeni ekstrakt kukuruzne svile mo¾e da se koristi protiv holecistitisa, hepatitisa, urolitijaze i edema kod domaæih ¾ivotinja. Primena ekstrakta ili usitnjene kukuruzne svile, pome¹ane sa hranom u dozi koja odgovara vrsti i telesnoj masi ¾ivotinje, dovodi do poveæanja sekrecije ¾uèi. Primena kukuruzne svile dovodi do poveæanja nivoa protrombina u krvi ¹to ubrzava koagulaciju, tako da se u veterinarskoj medicini koristi i kao antihemoragijsko sredstvo.

©ta znamo o kukuruznoj svili?
O hemijskom sastavu kukuruzne svile postoje ¹turi i, po pravilu, vrlo uop¹teni podaci koji se, bez razlike, nalaze i u starim tekstovima, i u savremenim priruènicima, koji tematiku upotrebe lekovitog bilja obraðuju na moderan i racionalan naèin.

Prema novijim izvorima, kukuruzna svila sadr¾i masno i etarsko ulje, flavonoide, gorke materije, saponozide, polifenole, ugljene hidrate, alkaloide, sluzi i mineralne materije - prete¾no soli kalijuma. Meðutim, nauènih radova posveæenih detaljnom ispitivanju hemijskog sastava i farmakolo¹kog delovanja kukuruzne svile praktièno nema. Do sada nisu objavljivani radovi koji bi za cilj imali utvrðivanje bilo kakve veze sastojaka kukuruzne svile sa aspektima njene primene u narodnoj i zvaniènoj medicini. Postoji, dodu¹e, znaèajan broj radova iz oblasti agronomije, agrohemije, za¹tite bilja, genetike i selekcionerstva, ali je te¾i¹te ovih istra¾ivanja po pravilu bilo usmereno ka pobolj¹avanju nekih osobina kukuruza - rodnosti, otpornosti itd. Ipak, mo¾e se potvrditi da je hemijski sastav kukuruzne svile slo¾en i vrlo varijabilan, a u svakom sluèaju direktno zavistan od varijeteta, èak i hibrida kukuruza koji je upotrebljen. Drugim reèima, o terapijskoj vrednosti kukuruzne svile se i dalje srazmerno malo zna.

Dodatni problem u definisanju terapijske vrednosti kukuruzne svile je i pitanje njenog biolo¹kog izvora. Pod ovim pojmom podrazumeva se biljna vrsta, ustanovljena i odreðena u skladu sa savremenom sistematizacijom ¾ivog sveta. Obzirom na to da biolo¹ki izvor kukuruzne svile (kukuruz) ne postoji kao samonikla biljka, znaèaj ovog problema se mo¾e ilustrovati sledeæim primerom.

Èovek je, koristeæi genetske potencijale kukuruza, varijabilnost ove vrste i sposobnost prilagoðavanja, hiljadama godina uporno i sistematièno odabirao upravo one osobine koje zadovoljavaju neke njegove potrebe. Vremenom, diferenciran je veliki broj hibrida koji se morfolo¹ki upadljivo razlikuju: njihova visina varira u ¹irokom rasponu od 0,5 do 3 m, vegetacioni period traje od 60 do 330 dana, raðaju od 1 do 4 klipa po biljci sa 10 do 1800 zrna u klipu i prinosom koji varira od 0,5 do 23,5 t/ha; zrna mogu biti bezbojna (bela) ili ¾uta, crvena, plava ili vi¹ebojna. Dalje, povr¹ine pod kukuruzom danas zahvataju ogroman geografski prostor izmeðu 50 stepeni SG© i 40 stepeni JG©, na nadmorskim visinama do preko 4000 m, u pustinjskim, ali i tropskim regionima.

Morfolo¹ke razlike posledica su genskih razlika izmeðu pojedinih hibrida koje se stvaraju i odr¾avaju strogom ve¹taèkom selekcijom. Isto tako, poznato je da je biosinteza sekundarnih metabolita biljaka, meðu kojima nalazimo i farmakolo¹ki aktivna jedinjenja èije prisustvo opravdava upotrebu lekovitih biljaka u savremenoj medicini, takoðe proces koji je genski determinisan. Dobro je poznato da se genske razlike ne odra¾avaju samo na izgled i spolja¹nje osobine biljke, veæ i na hemijski sastav pojedinih hibrida. Koji hibrid od obilja raspolo¾ivih valja odabrati kako bi se proizvela kukuruzna svila koja ima upravo ona terapijska svojstva zbog kojih se i koristi? Ili je to, mo¾da, svejedno?

Tekuæa istra¾ivanja
U Srbiji se danas odvija vrlo ¾iva nauènoistra¾ivaèka aktivnost posveæena kukuruzu. Jedan ogranak ove aktivnosti je vezan za dva nauènoistra¾ivaèka centra èija je osnovna delatnost oplemenjivanje kukuruza i unapreðenje njegove proizvodnje: Institut za kukuruz "Zemun Polje" u Beogradu i Zavod za kukuruz Nauènog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Proizvodni program obe institucije obuhvata veliki broj kvalitetnih, meðunarodno priznatih i visokorodnih hibrida kukuruza, kao i i hibrida posebnih svojstava: sa visokim sadr¾ajem ulja, proteina, belog zrna ili kokièara.

S druge strane, ispitivanjem hemijskih i farmakolo¹kih svojstava kukuruzne svile domaæeg porekla bavi se tim istra¾ivaèa Instituta za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Podstaknuti nedostatkom pouzdanih podataka o lekovitom potencijalu kukuruzne svile, istra¾ivaèi ovog Instituta su pokrenuli opse¾na morfolo¹ko-anatomska istra¾ivanja, hemijsku analizu i farmakolo¹ka ispitivanja kukuruzne svile komercijalno najznaèajnijih domaæih hibrida kao prirodnog lekovitog sredstva. Tokom ovih ispitivanja, upoznate su osnovne hemijske karakteristike kukuruzne svile domaæih hibrida, utvrðeni parametri kontrole kvaliteta koji su neophodni za savremenu proizvodnju, potvrðeni su neki aspekti njene primene u medicini (diuretièko dejstvo), protumaèeni do sada nepoznati mehanizmi njenog farmakolo¹kog dejstva (antiinflamatorna aktivnost), ali i otkrivena neka nova podruèja njene potencijalne primene (moguænost primene u kozmetologiji i dermatologiji).

Ono ¹to se u ovom trenutku sa sigurno¹æu mo¾e tvrditi je da su lekovita svojstva suvog alkoholnog ekstrakta kukuruzne svile daleko izra¾enija od svojstava vodenog ekstrakta i da su zasnovana na prisustvu polifenolnih sastojaka. Dalje, nezrela kukuruzna svila (dobijena pre opra¹ivanja) je inferiorna u odnosu na zrelu (dobijenu posle berbe zrna), te predla¾emo da se proizvodnja kukuruzne svile od nezrelog biljnog materijala odbaci kao nerentabilna. Na kraju, utvrðeno je da nije svejedno koji se hibrid kukuruza koristi za dobijanje kukuruzne svile. Rezultati na¹ih istra¾ivanja nedvosmisleno ukazuju na èinjenicu da su, u svim kategorijama primenjenih testova, ubedljivo najbolji rezultati ostvareni kori¹æenjem zrele kukuruzne svile hibrida ZP 704, ZP 434 i NS 640, te ih preporuèujemo kao najpodesniju sirovinu za proizvodnju ovog prirodnog lekovitog sredstva.
U planu je i izvoðenje klinièkih ispitivanja, kojima bi se definitivno potvrdila (ili odbacila) narodna iskustva u primeni kukuruzne svile u leèenju i pribavio neoboriv dokaz njene efikasnosti u opisanom terapijskom podruèju.

Umesto zakljuèka
“Leèenje biljem staro je koliko i samo èoveèanstvo” je reèenica kojom zapoèinju (ili zavr¹avaju) mnogi tekstovi koji na razlièite naèine obraðuju problematiku primene lekovitog bilja u medicini. Iako je ova reèenica odavno postala fraza, njome se, ipak, izra¾ava jedna duboka istina: leèenje biljem je ugraðeno u same temelje savremene medicine i farmacije.

Tokom vremena, ljudsko dru¹tvo se razvijalo i menjalo svoje poglede na svoje okru¾enje. Samim tim, razvijala su se i shvatanja koja su èinila osnove raznih sistema leèenja. Buduæi da je staro koliko i sama medicina, leèenje biljem predstavlja zajednièki imenilac, dodirnu taèku svih ovih sistema kroz vekove. Iz istog razloga, leèenje biljem je optereæeno naslagama prevaziðenih shvatanja iz pro¹lih vremena mnogo vi¹e nego bilo koja druga grana medicine ili farmacije.

Stoga je, tokom osme i devete decenije pro¹log veka, u nauènoj javnosti preovladalo shvatanje da primena lekovitih biljaka mora da bude racionalna, efikasna i bezbedna. Ovaj koncept je danas ¹iroko rasprostranjen u svetu i predstavlja poku¹aj da se sa fitoterapije skine talog verovanja i legendi, kako bi lekovite biljke postale lek, ¹to one u su¹tini i jesu.

Prema konceptu racionalne fitoterapije, lekovita biljka mo¾e da postane prirodno lekovito sredstvo tek kada se detaljno upozna njen hemijski sastav. Poznavanje hemijskog sastava je neophodno zbog razumevanja mehanizama farmakolo¹kog dejstva pojedinih lekovitih biljaka, formiranja re¾ima pravilnog doziranja, predviðanja eventualnih ne¾eljenih dejstava i akutne, odnosno hroniène toksiènosti. Mehanizmi farmakolo¹kog dejstva moraju da budu poznati, kako bi se znala terapijska vrednost lekovitih biljaka i adekvatnih fitopreparata.

Kukuruzna svila se, jo¹ uvek, ne uklapa u koncept racionalne fitoterapije. Iako postoje dokazi o efikasnosti i bezbednosti njene primene, ona do sada nije obraðena niti definisana onako kako je to veæ uraðeno sa mnogim drugim lekovitim biljkama. One odavno pripadaju arsenalu lekovitih sredstava racionalne fitoterapije i predstavljaju osnovu formulacije razlièitih, definisanih fitopreparata koje lekari rado prepisuju, a pacijenti rado uzimaju. Smatramo da bi i kukuruzna svila u tom sistemu mogla da naðe svoje mesto, ¹to bi ujedno bio i krajnji cilj svih na¹ih istra¾ivaèkih napora.