Kroatizmi

[Darker]

Kolumna Borisa De¾uloviæa
Kroatizmi
26. avgust 2007. | Boris De¾uloviæ
Velika se frka nadigla ovih dana zato ¹to je Glas Istre objavio intervju s Lepom Brenom. Nije, istinabog, Ceca osamdesetih rekla ni¹ta skandalozno: skandalozno je ispalo samo ¹to je to ni¹ta skandalozno Brena rekla, a Glas Istre objavio na - srpskom.

Feral, recimo, veæ petnaest godina sve ¹to Srbi za taj list ka¾u ili napi¹u uredno objavljuje na jeziku kojim Srbi govore, pa nikom ni¹ta. Dobro, nije ba¹ nikom ni¹ta, bilo je bogami i svakome sva¹ta, ali redarstvenici s predziða hrvatstva odavno su od Ferala digli ruke. Njima je valjda i prirodno da èetnici u tom tjednom memorandumu SANU pi¹u na èetnièkom jeziku. Sada, meðutim, eto srpskog jezika izvan Ferala, slobodnog poput krvoloène zvijeri pu¹tene iz kaveza, i vreba iz trafika nedu¾ne hrvatske èitatelje.

Pitanja ima stotinu, ali kako god okrene¹ stvar je razarajuæe apsurdna. Naèelno, hrvatski i srpski dva su razlièita jezika, i s tim se svi sla¾u. Naèelno, dakle, kad izvorni govornik srpskog jezika daje intervju hrvatskim novinama, valjalo bi ga prevesti na hrvatski, i s tim se svi sla¾u. Problem je, meðutim, ¹to hrvatski èitatelj i naèelno i u principu bez pote¹koæa èita intervju Lepe Brene na srpskom, i razumije svaku rijeè. On bi, dodu¹e, volio da ne razumije, on gnjevan mo¾e reæi da ne razumije, ali svi znamo da je razumio i da la¾e, jer bi radije bio budala nego poliglot.

To je vjeèna hrvatska frustracija i Hrvati je lijeèe kako znaju. Izmi¹ljaju nove rijeèi, rastavljaju "neæu" u "ne æu", titluju srpske filmove, lektoriraju Krle¾u, tra¾e od haa¹kih tu¾itelja da im optu¾nice sa hrvatsko-srpsko-bosanskog prevedu na hrvatski i prave se da ne razumiju kad Lepa Brena ka¾e "Brioni su za mene svetsko èudo". Iznenadili biste se, meðutim, koliko bi Hrvata razumjelo da je Lepa Brena rekla "Brioni su za mene srpska ostrva".

Jer Srbi su nas, reæi æe oni, svih ovih stoljeæa terorizirali velikosrpskim knji¾evnim standardom jednako kao oru¾jem, svaka je srpska rijeè ovdje odjekivala poput topovskog projektila, i mnogi je nevini hrvatski èitaoc (bum!) i gledaoc (bum!) stradao èitajuæi ¹tampu (bum!) ili gledajuæi direktne (bum!) prenose (bum!!) fudbalskih (kabum!!!) utakmica. A zdravo se tkivo hrvatskog nacionalnog korpusa i danas, kao nekoæ, razara metastazirajuæim srpskim turbo-folkom, srpskim filmovima, srpskim televizijskim serijama, srpskim knjigama, srpskim humorom i intervjuima sa srpskim zvijezdama na srpskom jeziku.

Da Hrvati, meðutim, nisu tako autistièni u svom malom, tijesnom bunkeru, i da barem ponekad zavire kroz pu¹karnicu na drugu stranu, lak¹e bi podnijeli taj kulturni teror. Utje¹ila bi ih mo¾da u njihovoj paranoji, ali i nahranila posrnuli domoljubni ponos, spoznaja da i ta èudna biæa neobièna jezika s druge strane predziða more - jednaki problemi.

U isto vrijeme, gotovo istog dana kad je intervju Lijepe Brijene u Glasu Istre pokrenuo novu jeziènu Oluju, a domobrani i pozadinci u najboljoj hrvatskoj vojnoj tradiciji krenuli iza akademika i jezikoslovaca "èistiti" osloboðeni kulturni prostor od sumnjivih rijeèi i glagolskih oblika, na suprotnoj strani fronta drugi je jedan Glas, ovoga puta banjoluèki Glas Srpske, objavio uznemirujuæi tekst o aveti agresivne hrvatske uljudbe i pogubnom utjecaju hrvatskih medija na srpski nacionalni identitet.

"Za razliku od programa hrvatskih televizijskih kuæa, u Republici Srpskoj, a naroèito u njenom zapadnom dijelu, evidentan je nedostatak redovnog programa televizija iz Srbije. I dok graðani Republike Srpske èekaju na program RTS-a i drugih TV kuæa iz Srbije, struènjaci upozoravaju da je - zbog uticaja hrvatskih televizija - u govoru mladih, ali i starijih graðana na¹e Republike prisutno sve vi¹e kroatizama", ka¾e se u dramatiènom komentaru Glasa Srpske.

Niste, eto, ni znali da postoji ta rijeè, kroatizam. Znamo da postoje turcizmi, germanizmi, talijanizmi, anglizmi i ostali sitni, opasni insekti ¹to poput virusa ebole iznutra izjedaju na¹ materinji jezik, na èelu s najopasnijim od svih, stra¹nim, nakaznim srbizmima ¹to se halapljivo hrane na¹im hrvatskim infinitivom, vr¹eæi nezapamæeni genitiv nad posvojnim pridjevima èiji je jedini grijeh bio to ¹to su pripadali hrvatskom rjeèniku. U tom halucinacionalnom ustanku nismo nikad ni pomislili da bi moglo postojati ne¹to ¹to se zove kroatizam, da bi i hrvatske rijeèi mogle nekome biti tuðice, da bi jednom mogle napraviti ono ¹to hrvatsko oru¾je nikad nije - prijeæi Drinu.

Internetski forumi, ali i ozbiljni znanstveni skupovi, novinski komentatori, akademske i politièke elite u Republici Srpskoj i Republici Srbiji veæ du¾e se vrijeme bave tako fenomenom "hrvatskog kulturnog imperijalizma". Ovdje se o tome, naravno, ne zna ni¹ta, ali prièa je fascinantno ista.

"Srpska politika, za razliku od hrvatske, nikada nije umjela da cijeni znaèaj jezika za oèuvanje nacionalnog identiteta", ka¾e u Glasu Srpske banjoluèki intelektualac Predrag Gugo Lazareviæ: "Srpski intelektualci su jezièki otvoreni prema hrvatskim leksemima, pa danas veliki broj Srba govori 'dojam' umjesto 'utisak'."

Zvuèi poznato? Pa nas ovdje veæ petnaest godina istim dramatiènim glasom upozoravaju da hrvatska politika, za razliku od srpske, nikad nije znala cijeniti znaèaj jezika za oèuvanje nacionalnog identiteta, da su hrvatski intelektualci sluganski otvoreni prema srpskim leksemima i da danas veliki broj Hrvata govori, ¹ta ja znam, 'utisak' umjesto 'dojam'!

I da frustrirani Hrvati, ka¾em, pomole guzicu iz rovova - koje su iskopali da horde do zuba naoru¾anih srboèetnièkih reèi ne izaðu na istoène granice Velike Srbije i zauzmu liniju prijedlog-prilog-reèenica - vidjeli bi kako su u meðuvremenu stotine hrabrih hrvatskih rijeèi prodrle duboko u neprijateljsku pozadinu. Mar¹iraju preko Drine brojka, teèaj, uèinak, ureðaj, vozilo, zdravstvo, drvored, pouzeæe, ishod, strahovlada, muènina, upala, prehlada, posuda, smeæe, navodno, ples, konobar - sve stra¹ne hrvatske rijeèi koje je nedavno na frontu svojim u¹ima èuo ratni reporter beogradskih Veèernjih novosti.

Stupaju tako ponosni kroatizmi jedan uz drugoga, udario gordi hrvatski infinitiv na srpski ged¾ovanski genitiv, a srpski babiæi i brozoviæi u panici tra¾e sinonime ¹to su se razbje¾ali Srbijom, za u¹i izvlaèe dezertere iz reènika Matice srpske i privode pobegulje iz niskotira¾nih æiriliènih naèertanija, dok vazduhoslovstvo i proturijeèna odbrana spa¹avaju ¹to se spasiti dade, uspijevajuæi tek nadljudskim naporima ekavizirati "redosled" ili "testeninu".

Paradoksalno, hrvatska se uljudba u svom juri¹u na istok koristi istim koridorima kao i svojedobno srpska. Onako kako su nas hrvatski paranoici godinama uvjeravali da je Hrvatska strate¹ki srbizirana humoristièkim serijama s Èkaljom i Mijom Aleksiæem, socijalistièkim sapunicama, "Boljim ¾ivotom", plitkim filmskim komedijama, srpskom lektirom, novokomponovanim narodnjacima, ali i pop i rock muzikom - tako danas srpski paranoici upozoravaju da iz srpskih kafiæa i taksija, sa splavova i iz kafana odjekuju Oliver, Gra¹o i Gibonni, a sa srpskih televizora - Hrvatska televizija. Igor Mandiæ doèekuje se u Beogradu kao pop zvijezda, a srpske televizijske kuæe spremno otkupljuju svaku Huljiæevu sapunicu: "Vila Marija" je veæ i reprizirana, "Obièni ljudi" zauzeli su najvi¹u kotu srpskog utjecaja, TV Pink, a serija "U zaleðu", na u¾as srpskih patriota, nije èak ni prevedena, pa se zloglasna usta¹ka rijeè "zaleðe" na¹la duboko u srpskom ofsajdu.

Kao rezultat svega, jedan mi se ugledni hrvatski Srbin po¾alio nedavno kako ga mladi Beograðani pozdravljaju sa - "bok"! Gde je nestao lepi srpski "æao", zavapio je neki jezikoslovni genije na jednom tamo¹njem internetskom forumu, na kojemu se mrtvo ozbiljno obja¹njavalo kako su "downloadirati" i "bluetoothirati" hrvatske rijeèi, dok se na srpskom ka¾e "daunloadovati" i "blututovati".

Bokèe, pravde - rekao bi stoga hrvatski intelektualac, samo kad bi pomolio nosom preko vreæa pijeska slo¾enih izmeðu naslonjaèa i televizora.

Paranoje nacionalnih higijenièara razotkrivaju tako njihovu najgoru noænu moru. Dokazujuæi da su razlièiti, hrvatski i srpski nacional-shizofrenici pokazuju koliko su zapravo isti. Razlika je mo¾da tek u tome ¹to se u Hrvatskoj stjeèe takav utisak, a u Srbiji - dojam.



Komentari:

A tek kad se obemama stranama pomene da o kuci brine domacica, a o domu - kucanica! A pica koja su u boci i flasi, se - flasiraju.(Petar Srdanovic, 27. avgust 2007 13:37)

Izvor  (http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2007&mm=08&nav_id=260827)

[aziraphale]

http://en.wikipedia.org/wiki/Croatian_linguistic_purism

neka izvole procitati (sic!) svi srpski svepametni rodoljubi i ini koji tvrde da se u hrvatskoj reci 'nogomet' krije nista drugo nego opsesivna i patoloska mrznja prema srbima i srpskom. nije da ce im to pomoci da razumeju svoje zapadne komsije, tako mrske, ali i tako bliske, jer ti isti koji se kunu u svoju slovensku bracu od rusa uporno zaboravljaju da sa tim "zlim" hrvatima delimo to isto poreklo, ali i jezik i teritoriju, pa i mentalitet mnogo vise nego sa prvopomenutim, mrznja koju gaje je prevelika da bi dozvolili razumu da, makar i na trenutak, prevlada. neka znaju srpski "branioci" ugrozene cirilice, pravoslavne vere i "svetog srspkog kosova" da se nich ne razlikuju od svojih podjednako mrznjom zatrovanih hrvatskih pandana. dok se takvi njihovi domoljubi i zastitnici "tisucljecne hrvatske" zgrazavaju nad Feralom, dotle se ovi nasi podjednako uzasavaju na pomen B92 i Vremena. i jedni i drugi traze krv kako one druge strane, ali tako i svojih sunarodnika koje smatraju "izdajnicima prave vere, naroda i jezika". isti su i najradije bi im svima, i njihovim i nashim, dao po batinu, pa neka se mlate oko Shida koliko im dusha ishte, a kada im bude dosta i tuche i krvi i ratovanja i klanja i kada isprazne sve svoje frustracije neka se vrate domu svome i neka umuknu da im se vishe glasa ne cuje.

[Bojana 153]

u svemu treba imati umerenosti!
ne treba mrzeti, ali ni lizati du*e!

[Smrda]

e taman sam htela da se razgoropadim,kad ono...
Azira,rece sve i u moje ime....
( sto me i ne cudi.... )
bilo bi lepo smanjiti malo dozivljaj,
akop nista drugo,bar za sad,je ista grupa jezika u pitanju...

[zoe]

Комплекси и компетитивност настају међу онима који су врло слични, јер зашто се такмичити са неким ко је мнооого другачији. Немаш материјала за такмичење, све је толико различито, да се било какво свођење на исту меру своди на апсурд.

neka znaju srpski "branioci" ugrozene cirilice, pravoslavne vere i "svetog srspkog kosova"

Ипак, морам одреаговати на иронију у овом цитату. Само ћу рећи да се не треба одрицати својега како би се показала толерантност и широкогрудост, отворени ум и мондијалистичка свест. А то се код нас исувише често догађа. Национализам је лепо осећање, али му се овде приписује погрешно значење. Националиста није онај који мрзи Хрвате, националиста је онај који воли своју земљу онакву каква је и који чини оно што је у његовој моћи да та земља буде још дивнија и самим тим још више вољена.

Знате, ја навијам за Партизан, а не против Звезде.

[willie the scot]

Знате, ја навијам за Партизан, а не против Звезде.

boze...reci mi da se salis.

[wolfeitzckie]

Бог : Шалим Се  Шоне, ја у ствари одувек навијам за Звезду.

[Adonis_Vernalis]

Hmmm... odustajem, a taman sam zinuo da kazem nesto veliko i, nadasve, pametno...

[zoe]

Hmmm... odustajem, a taman sam zinuo da kazem nesto veliko i, nadasve, pametno...

А мора да сте хтели рећи да и ви навијате за Партизан...

[Adonis_Vernalis]

Ne... ali, ja bih rekao: "... mora da ste hteli da kazete...".  Nesto sam zaustio o jonskom i dorskom stilu, ali digoh ruke.

[zoe]

Ахахахахахаха

Но унаточ свему, покушајте... скужићемо спику! Закај се снебивати?


(Што ово добро изгледа ћирилицом )

[wolfeitzckie]

Hmmm... odustajem, a taman sam zinuo da kazem nesto veliko i, nadasve, pametno...

У праву сте професоре, у Божанском присуству скрушено се ћути и гледа у под, контемплирајући над сопственом безначајношћу и пролазношћу

[mikele]

Ипак, морам одреаговати на иронију у овом цитату. Само ћу рећи да се не треба одрицати својега како би се показала толерантност и широкогрудост, отворени ум и мондијалистичка свест. А то се код нас исувише често догађа. Национализам је лепо осећање, али му се овде приписује погрешно значење. Националиста није онај који мрзи Хрвате, националиста је онај који воли своју земљу онакву каква је и који чини оно што је у његовој моћи да та земља буде још дивнија и самим тим још више вољена.

Знате, ја навијам за Партизан, а не против Звезде.

Немам ништа ни да додам,ни да одузмем.Зое за ово имаш пиће од мене.Чак ни ја не бих ово овако лепо скоцкао.
Уствари имам нешто да додам.Ја навијам за Звезду,али не против Партизана

[zoe]

[off]Микеле, држим те за реч![/off]

[Adonis_Vernalis]

Hmmm... odustajem, a taman sam zinuo da kazem nesto veliko i, nadasve, pametno...

У праву сте професоре, у Божанском присуству скрушено се ћути и гледа у под, контемплирајући над сопственом безначајношћу и пролазношћу

Nemojmo tako, prijatelju lako izgovorljivog nicka... U Bozanskom prisustvu izbegava se praznoslovije. Na temu "kroatizama" mogu samo anegdote servirati, a vec mi je muka od drevnosti.