Ko psuje, zlo (ne) misli!

[Darker]

Ko psuje, zlo (ne) misli!

Posten covek danas ne zna cemu bi se pre zacudio: onome sto prosecnog, modernog homo sapiensa sablaznjava, ili pak, onome ga odusevljava? Dakako, presiroka tema - ali, konkretizujmo je jednim krasnim primerom - dilemom  u vezi s tim sta se danas podrazumeva pod vulgarnim.

Vise me uopste ne cudi kad mi neko stavi zamerku kako sam ovde i onde socno opsovao u tekstu neke svoje pesme. Pride je veoma jasno da takav auditorijum mnogo vise o svojim usima kazuje kroz tu konstataciju, nego o meni: uz duzno postovanje, kad neko od svega sto pokusavam da kazem u svoj usni kanal primi samo psovku, bice da nam se lako namece zakljucak na koju je frekvenciju takvo uvo nastelovano. Medjutim, blago je neverovatno do koje mere su takve osude znale ici: sve do tacke u kojoj ispada da niceg drugog u tim tekstovima i nema do psovanja. Mogu misliti kroz sta je tek Bora prolazio onomad, dok je jos bio car. Cak i onda kada je samo jedna ruzna rec 'podvaljena' kroz celi tekst, neki ljudi ponasaju se kao da je ta jedna jedina rec nekakva municija bazuke, namestena tu samo zato da bi raznela njihov stakleni estetski dvorac. Znaci, nije bitna poenta, niti je vazno zasto ta rec stoji bas na tom mestu u pesmi, nego je vazno da se pesnici usudjuju da psuju i da ih to automatski diskredituje u ocima nekakve ozbiljne javnosti. No to se, srecom, ne desava: javnost koja danas nalazi psovanje banalnim i plitkim nije ozbiljna, nego upravo banalna i plitka preko svake mere i granice. Veoma je neozbiljno deliti reci na lepe i ruzne: sve je do njihove upotrebe, koja moze biti adekvatna ili neadekvatna. Uostalom, budimo posteni: mnogo cesce cete biti zgrozeni time kako ljudi neumesno koriste 'lepe reci' tamo gde im ni vreme ni mesto nisu, nego sto cete cuti ljude da psuju tek tako, iz cista mira. Citav problem, zapravo, lezi upravo u definiciji vulgarnosti danas: dok ce neki roditelj zabraniti klincu da slusa 'muzicare koji psuju', jerbo je to, je l', vulgarno - na drugoj strani nece imati nista protiv da dete slusa Grand - jer, vidite, oni ne psuju. Ne mari nista sto su goli, netalentovani, estetski obogaljeni, sto deci serviraju ideju da je krajnji uspeh u zivotu staviti silikon u sve zivo i udati se za lokalnog mafijasa. Jer, pobogu, pa to je ideal: oni su bogati! A i ne psuju u pesmama, sto jes' - jes'!

Pa hajde, kad smo vec tu, reci cu vam sta je meni, ovako vulgarnom, vulgarno. Vulgarno je kad vam premijer i nekoliko ministara naprave sramni docek srpske Nove godine ispred skupstine i demonstriraju sta je za njih kultura nacije - tako sto slozno zapevuse svoje omiljene hitove svoje omiljene pevacice, to blago nase visevekovne kulturne tradicije, taj neizrecivo savrseni scenski izraz najimbecilnijih tekstova i muzike, taj izrod necega sto je nekada pradavno, kad je Miroslav Ilic carovao, bila nasa narodna muzika. I ja sam, ovako vulgaran i nevaspitan, ipak dovoljno ljudski saosecajan da shvatim kako su njihove ortodoksnopaorske duse slozno propevale i procvetale tom prilikom i objasnile Vasoj deci sta je to srpstvo i slavljenje srpstva. Ali, znate sta? To nije MOJA Srbija, ne ona za koju se ja borim svaki put kad zinem. I, o da, cak i onda kad opsujem.


I tako dolazimo do za mene sustinske dileme: dok mi je, na jednoj strani, kristalno jasno da nasa saka jada nece moci da zasvira koncert po evropskim notama bude li svaki prst bandoglavo zeleo da svira razlicit instrument - na drugoj strani, sa izvesnima ne samo sto ne zelim da delim nacionalnu pripadnost, nego mi se gadi da delimo i titulu pomenutog modernog homosapiensa - jerbo je ona doticnima ocigledno dodeljena samo iz anatomskih, simbolicnih i hipokoristicnih razloga. Problem sa one cuvene 'dve Srbije' jeste u tome sto nam je potreban kompromis da bismo se srodili u jednu - ali se precutno podrazumeva da taj kompromis znaci da se pismeni raspismene, da se obrazovani razobrazuju i da pametni poglupe, a ne da ova druga strana iskoraci ka njima, pre svega za svoje sopstveno dobro, pa posle i za dobrobit nacije.

Dok god je takvo stanje,  intelektualna manjina ce psovati, a velesrpski plebs ce citirati 'Da Vincijev kod' i 'Alhemicara' i deliti pamet ko je vulgaran a ko fin. Dakako, samo do ponoci - tad obicavaju da se provesele uz svoje omiljene hitove.

Marchelo  (http://blog.myspace.com/marcheloofficial)

Hvala, marchelo, macane

[tarantulica]

Dok god je takvo stanje,  intelektualna manjina ce psovati, a velesrpski plebs ce citirati 'Da Vincijev kod' i 'Alhemicara' i deliti pamet ko je vulgaran a ko fin.

Hm, a gde su oni koji ne psuju, a ne smatraju sebe velesrpskim plebsom? 

[Masha]

Tarantulice, dobro pitanje  Meni paraju usi psovke upotrebljene onda kada uopste ne moraju biti upotrebljene.

[Darker]

Hm, a gde su oni koji ne psuju, a ne smatraju sebe velesrpskim plebsom? 

Oni su, na¾alost, nevidljivi i inertni

[tarantulica]

Inertni po pitanju èega? 

[Al-Jasmina]

Tarantulice, dobro pitanje  Meni paraju usi psovke upotrebljene onda kada uopste ne moraju biti upotrebljene.

Slazem se...
Takodje pomislih da je Marchelov text u stvari Daretov
dok ne dodjoh do kraja i potpisa autora

Dare, talentu 

[Masha]

Hm, a gde su oni koji ne psuju, a ne smatraju sebe velesrpskim plebsom? 

Oni su, na¾alost, nevidljivi i inertni

Pa ne bih ja rekla da su nevidljivi i inertni. Nevidljivi su za one koji nece ili ne zele ili ne mogu da ih vide, takvih je medju ovim "velesrpskim plebsom" gomila, ali, ima ih i medju ovom "intelektualnom manjinom". Jer, danas se mnogi, neki sa pravom, a neki ne, svrstavaju medju intelektualnu manjinu.

[Darker]

Malo ste oti¹li od razloga postavljanja ove teme.
Poenta je: da li psujete, za¹to, za¹to ne?
Da li su psovke ru¾no vaspitanje, potreba za hiperbolizacijom, neobrazovanost, manjkavost vokabulara, odraz inteligencije, inaæenje, srpski brend, uzreèice, sleng, potrebne, nepotrebne, ponos ili sramota naroda serbskog?

[AquArius]

Dragi Dare,
posto si sve pobrojao,
temu mozemo zakljucati ..

[Darker]

hahahahahahahhahahaha
E do q...

[Masha]

Znaci, promasili smo temu  . Pa da odgovorim zahtevima - ne psujem ili, preciznije, vrlo retko upotrebljavam psovke. Jednostavno, nisu deo mog recnika. Naravno, kada pricam vic ili prepricavam neku situaciju u kojoj su one upotrebljenje, upotrebljavam ih i ja. I rekoh vec u nekom prethodnom postu - smetaju mi psovke upotrebljenje onda kada ne moraju biti, primer Darko Milicic  .

[AquArius]

Darko Milicic je primer za piiip piiip sa piiip recnikom.

[Darker]

Hm, a mo¾da su psovke i distres mehanizam?
Izvièe¹ se, otera¹ nekog u q i pi. i nasatvi¹ da funkcioni¹e¹ normalno. prirodni, srpski sedativ?

[Sole]

i ako opsujem nekad, ne psujem druge da bih se smirila kao sto D rece, vec uglavnom kad ostanem sama, tad bar mogu da kazem sta hocu.
inace, ruzno mi je kad neko psuje, posebno kad je ta osoba zenskog pola.
desi se meni, ne kazem ja, nekad i u nekom manjem drustvu, ali mi posle bude bzvz ako sam preterala...
vrlo cesto mi bude lakse kad se tako naizvaljujem gluposti, ali samo kad to podelim sa samom sobom.
i da, psujem kad gledam kosarku, to pod obavezno!

[igrackica]

Naravno da psujem!
Ja ne znam nijednu osobu koja ne psuje bar nekad! Ako egzistira, izrazicu moje iskreno divljenje 
Neka situacija i osecanje jednostavno ne moze slikovito da se opise bez psovke! Psujem kad vozim, kad nesto slomim, kad me neko iznarvira (ali ne psujem direktno tu osobu), imam uzrecice u psovkama i ruznim recima, koje su se toliko ustalile u mom uzem drustvu da to vise niko ni ne dozivljava kao psovku.
Imam cak i omiljene psovke i niko mi nikada zbog toga nije rekao da sam prosta, niti da je to posledica manjkavosti vokabulara!
Mogu cak i reci da volim da psujem
Da se razumemo nije to ni toliko cesto niti narocito para usi.(mislim izbor psovki mi je raznovrstan ali tu ne spadaju one najvulgarnije koje samo kod nas postoje)
Ne psujem pred starijima i nisu mi psovke neophodne u govoru.
I poslednje, ne smatram ih manom, u suprotnom bih prestala to da radim. Vise me nerviraju pojedine uzrecice nego kvalitetna psovka