Novosti u terapiji HIV-a

Started by Bred, 16-07-2006, 02:43:52

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Amerièko Ministarstvo zdravlja odobrilo je prodaju leka protiv side, koji predstavlja kombinaciju tri medikamenta protiv tog infektivnog oboljenja, ¹to æe pacijentima olak¹ati uzimanje terapije.

Odobravanje leka "atripla" predstavlja prvi korak u olak¹avanju uzimanja terapija za pacijente koji su morali da piju i do deset tableta odjednom vi¹e puta dnevno. Atripla je lek koji æe se najèe¹æe davati pacijentima koji poèinju terapiju leèenja side. Atripla æe ko¹tati 1.150.00 dolara za 30 dana.

Ne postoji nijedan lek za izleèenje od side, ali lekovi mogu da dr¾e virus HIV-a pod kontrolom tokom nekoliko godina.

(Beta)

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=204745

Bred

 Izvor: FoNet 
London -- Profesor Robert Galo i njegov tim napravili su vakcinu za koju veruju da æe biti uspe¹na u leèenju virusa side, pi¹e Indipendent.


Galo je jedan od nauènika koji su pre vi¹e od 20 godina otkrili virus HIV koji izaziva sidu. Prema njegovim reèima, vakcina koja je napravljena, uspe¹no je testirana na èetiri majmuna i sada je u toku testiranje na jo¹ 12 majmuna, a ako se poka¾e uspe¹nom, vakcina bi potom bila testirana na ljudima.

Galo smatra da je na¹ao naèin da re¹i ovaj probelm, ali je upozorio da je virus HIV do sada pokazao da je uvek u stanju da iznenadi. Od side je do sada ¹irom sveta umrlo 25 miliona ljudi, prenosi Indipendent.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=09&dd=22&nav_category=78&nav_id=212715

hulio_salinas

Te¹ko da nam ima za¹tite od side, jer prvo mi ne pazimo dovoljno... Da smo samo malo odgovorniji, ne bi nas ni¹ta "hvatalao"...

Mo¾e da vakcina, ali sumnjam u njeno dejstvo...

Bred

Molekul poma¾e kod HIV-a?
Izvor: Beta
Va¹ington -- Jedan molekul koji proizvodi ljudski organizam mogao bi da spreèi uni¹tavanje æelija imunog sistema kod zara¾enih HIV-om.

Struènjaci navode da bi taj molekul mogao da oporavi æelije veæ ugro¾ene infekcijom. Virus side napada odbrambeni sistem organizma tako ¹to ulazi u imune æelije limfocita T, a kako infekcija napreduje dolazi do apoptoze, odnosno zara¾ene æelije se same uni¹tavaju. Apoptoza se potom ¹iri i na nezara¾ene æelije.

Nauènici iz amerièkog Instituta za infektivne bolesti i alergije u studiji objavljenoj u Analima Akademije nauka SAD navode da je prouèavano kako se pona¹a molekul interleukina 7 na krvnim uzorcima 24 pacijenta obolelih od side, u razlièitim stadijumima bolesti. Otkriveno je poveæavanje koncentracije molekula i smanjivanje apoptoze, èime je ojaèan imunski sistem.

Efekti molekula interleukina 7 su razlièiti zavisno od stepena bolesti, ali rezultati istra¾ivanja sugeri¹u da bi molekul mogao biti kori¹æen u antiretrovirusnoj terapiji kako bi bile obnovljene imune æelije inficirane HIV-om, zakljuèuju nauènici.

B92

darusaz

#4
Iranski nauènici prona¹li lek koji kontroli¹e virus side

Техеран, 3. фебруар 2007.

Kamran Bageri Lankarani, iranski ministar zdravlja, saop¹tio je u subotu da su mladi iranski nauènici proizveli biljni preparat koji kontroli¹e virus side.

„Glavni sastojak èini koren jedne biljke a lek je proizveden uz pomoæ nanobiotehnologije“, izjavio je ministar na sveèanosti povodom progla¹enja novog otkriæa iranskih nauènika.

„Taj lek na bazi bilja pokazao se kao veoma delotvoran u kontroli virusa HIV-a i njegovog dejstva na krv i imunolo¹ki sistem pacijenata“, dodao je.

Novi lek, nazvan „imod“, rezultat je petogodi¹njeg rada i testiran je na dvesta dobrovoljaca.

Pripada petoj generaciji lekova protiv side. Prva generacija spreèava deobu æelija virusa a druga njegov prodor u organizam. Treæa zaustavlja ¹irenje virusa a èetvrta jaèa imunolo¹ki sistem. Peta kontroli¹e razvijanje i dejstvo virusa u telu.

Zamenik ministra zdravlja Rasul Dinarvand izjavio je da se „imod“ nalazi u procesu proizvodnje i da æe uskoro biti dostupan tr¾i¹tu.

On je istakao da novi lek ne uni¹tava virus, ali zato bitno usporava pojavu infekcija, kao prateæih posledica side.

„Imod“ ima dejstvo od dve godine.

Извор: ИРНА http://www2.irna.com/sr/frontpage/menu-281/ (http://www2.irna.com/sr/frontpage/menu-281/)

Bred

darusaz jesi ovo ti preveo ili preuzeo sa nekog naseg sajta?

AquArius

Otkrivena slaba taèka virusa HIV



Amerièki nauènici su uspeli da otkriju slabu taèku virusa HIV-a, odnosno ¹upljinu u njegovom omotaèu, ¹to bi moglo da pomogne da se proizvede vakcina koja bi neutralisala virus, saop¹teno je u Parizu.

"Jedan od najveæih nauènih izazova je stvaranje vakcine protiv HIV-a", izjavio je direktor amerièkog Instituta zdravlja Elajas Zerhuni i dodao da su struènjaci prona¹li "¹upljinu na omotaèu HIV-a, èime se otvara novi put ka novim terapijama".

Nauènici istièu da je te¹ko pronaæi efikasnu vakcinu, jer je HIV "otporan na neutralizaciju putem antitela", navodi se u istra¾ivanju objavljenom u najnovijem broju medicinskog èasopisa "Nejèer" (Nature).

Iako HIV stalno mutira i menja svoju konfiguraciju, virus ipak mora da saèuva èvrste delove kako bi nastavio da se kaèi na receptore CD4 æelija imunog sistema, kako bi se razmno¾avao i inficirao ih.

Nauènici su prouèavali vezivanje glikoproteina virusa 120 (g120) i receptora CD4 takozvanih "æelija domaæina", a potom su ispitivali kako antitela b12, otkrivena u krvi osoba èiji je imunitet dugo uspevao da odbacuje virus HIV-a, stvaraju hemijsku vezu sa molekulom virusa gp120.

Antitelo se vezuje za gp120 virusa na onom mestu gde se virus vezuje za receptor CD4, ¹to je neka vrsta ulaznih vrata za imuno-æelije, navodi se u izve¹taju.

Kada se fiksira za molekul virusa, antitelo spreèava da u virus ulaze imuno- æelije, dodali su struènjaci.

"Jedan od na¹ih sledeæih ciljeva je vakcina koja bi sna¾no podsticala antitela neutralizatore", navodi se u studiji.

Izvor : Mondo (Beta)

nasty girl



Nauènici nemaèke Univerzitetske bolnice u Ulmu Frank Kirkhof i Jan Minè, otkrili su u ljudskom organizmu supstancu koja spreèava virus side da se ve¾e za ljudsku æeliju, kako bi mogao da prodre u nju.

Kako je prenela nemaèka agencija DPA, supstanca, koju su njeni "pronalazaèi" nazvali "virip", pronadjena je medju milion sastojaka koji postoje u normalnoj ljudskoj krvi, a koje su dvojica nauènika prouèavali.

Preradom te supstance, odnosno planskim promenama u njenom sastojku, peptidu, mogli bi da se postignu daleko bolji rezultati u spreèavanju prodiranja HIV virusa u ljudsku æeliju, zakljuèili su istra¾ivaèi, èiji su nalazi objavljeni u amerièkom nauènoim èasopisu "Sel" (Cell).

Testiranja na ¾ivotinjama su privedena kraju, tako da se nauènici nadaju da æe veæ tokom ove godine poèeti sa ispitivanjima na ljudima.

Virip je sastavni deo odavno poznatog krvnog proteina koji spreèava aktivnost proteina gp41 u kori HIV-1 virusa, a laboratorijska istra¾ivanja su pokazala da virus side jo¹ nije razvio otpornost na njega.

Lek "enfuvirtid" (komercijalni naziv "fuzeon"), takodje deluje na gp41, ali nauènici iz Ulma tvrde da virip deluje na drugaèiji naèin i da æe lekari, ako klinièka ispitivanja budu dala oèekivane rezultate, imati novo oru¾je u borbi protiv virusa side ukoliko on bude mutirao i postao rezistentan na postojeæe lekove.

U svetu danas ima oko 20 lekova protiv side, ali ni jedan od njih nije u moguænosti da uni¹ti HIV virus, veæ ga samo onemoguæavaju da prodre u æelije.

(Tanjug)

Bred

#8
Obrezivanjem protiv side
Autor: Tanjug |

Meðunarodne zdravstvene agencije trebalo bi da uèine vi¹e na promociji obrezivanja mu¹karaca u cilju usporavanja ¹irenja side, jer su istra¾ivanja pokazala da su neobrezani mu¹karci izlo¾eni veæem riziku od obrezanih da dobiju sidu od ¾enskog partnera, istaknuto je na skupu Meðunarodnog dru¹tva za sidu (IAS), koji je u Sidneju okupio na hiljade struènjaka i aktivista iz celog sveta.
Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), mu¹ka obrezanost smanjuje rizik preno¹enja side sa ¾ene na mu¹kartca za oko 60 odsto, izvestio je AP.
U svetu je, meðutim, samo 30 odsto mu¹ke populacije obrezano, uglavnom u zemljama u kojima to nameæu verski ili higijenski razlozi. Amerikanac Robert Bejli, profesor epidemiololgije na Univerzitetu Ilinoisa, tvrdi da su istra¾ivanja u regionima Afrike, najvi¹e pogoðenim sidom, pokazala da su neobrezani mu¹karci izlo¾eni 2,5 puta veæem riziku da se inficiraju ovom bole¹æu kroz seksualni kontakt sa ¾enama nego obrezani.
"Èovek ne mo¾e a da ne pomisli kako bi se, da se radi o nekom jedinjenju, leku ili injekciji s etiketom, meðunarodne agencije i donatori jo¹ pre mnogo meseci, pa èak i godina, borili da budu prvi koji æe ih uèiniti dostupnim. Meðutim, na obrezivanju niko ne profitira - niko osim 4.000 Afrikanaca koji æe sutra biti inficirani", ka¾e Bejli, koji je istra¾ivanja o odnosu obrezanosti i side obavljao u Ugandi, Keniji, Malaviju, Zambiji i SAD.
Veæ se dugo podozreva da se obrezivanjem znatno smanjuje podlo¾nost mu¹karaca zarazi sidom, buduæi da je utvrðeno kako je ko¾ica na penisu, koja se obrezivanjem odstranjuje, naroèito ranjiva kada je u pitanju HIV virus.
Neka istra¾ivanja ukazuju da bi akcija masovnog obrezivanja mu¹kog stanovnoi¹tva zemalja Podsaharske Afrike mogla u naredne dve decenije da spreèi 5,7 miliona novih sluèajeva side i tri miliona smrtnih sluèajve izazvanih tom bole¹æu. Ako bi bilo obrezano samo 50 odsto mu¹karaca u nekim delovima Ju¾ne Afrike ( koja ima jedan od najvi¹ih procenata obolelih od side u svetu), uèestalost ove bolesti meðu mu¹kom heteroseksulanom populacijom te zemlje bi se u roku od deset godina smanjila do devet odsto, tvrdi profesor Bejli.
"Drugim reèima, obrezivanje bi dovelo epidemiju na silaznu putanju, u pravcu njenog iskorenjivanja. Moramo odmah uèiniti dostupnim bezbedno, fininsijski pristupaèno i dobrovljno obrezivanje", apeluje Bejli.
SZO, meðutim, upozorava da obrezivanje ne predstavlja kompletnu za¹ititu od side i istièe da ostaje da va¾i preporuka o kori¹æenju kondoma prilikom seksualnog odnosa, kao i pridr¾avanja jo¹ nekih mera za¹ite - pre svega smanjenja broja seksualnih partnera.

blic




Za vakcinu potrebne decenije
| Izvor: Tanjug
Njujork -- Vakcina protiv virusa side jo¹ uvek je nepouzdana i mo¾da æe biti potrebne decenije pre nego ¹to bude razvijena, predoèili su amerièki struènjaci u izve¹taju za UN.

Direktor amerièkog Nacionalnog instituta za alergijske i infektivne bolesti Entoni Fosi je na konferenciji o HIV-u i sidi, u sedi¹tu UN u Njujorku, rekao da su pro¹logodi¹nja klinièka testiranja vakcine protiv HIV-a pokazala razoèaravajuæe rezultate.

Fosi je ukazao da æe mo¾da biti potrebne decenije da bi se razvila efikasna vakcina i da je virus side pokazao svoju "nezgodnu sposobnost da izbegne prirodno nastojanje organizma da ga suzbije", prenela je agencija DPA.

"Pokazalo se da se virus HIV-a veoma razlikuje od virusa za koje smo razvili efikasnu imunizaciju", rekao je Fosi na skupu u UN.

"Istorijski gledano, bile su potrebne decenije za iznala¾enje efikasnih vakcina za borbu protiv veæine zaraznih bolesti. Ne mogu predvideti kada æemo dobiti ovu vakcinu. Mo¾da æe biti potrebno 10, a mo¾da i vi¹e godina", ukazao je on.

Prve poznate ¾rtve side bili su petorica homoseksualaca iz San Franciska 1983. godine. Od tada je od te bolesti umrlo vi¹e od 25 miliona ljudi, a sada u svetu, prema podacima UN, ¾ivi vi¹e od 42 miliona zara¾enih HIV-om.

Fosi je kazao da se u SAD svake godine pojavi oko 50.000 novih sluèajeva zaraze i da je su oko 12 odsto od tog broja Amerikanci afrièkog porekla.

Stvarni problem u SAD jeste dobijanje pristupa leèenju, naroèito u mestima u unutra¹njosti, rekao je Fosi i podsetio da je u zapadnoj Evropi u svakoj od zemalja zara¾eno manje od jedan odsto populacije, dok je u istoènoj Evropi ta stopa veæa od jedan odsto.

UN su izvestile da je uèinjen izvestan napredak u ostvarenju cilja zaustavljanja, a zatim smanjenja ¹irenja side u svetu do 2015. godine, ali su takoðe ukazale da novi sluèajevi zaraze - 2,5 miliona tokom pro¹le godine - prema¹uju sve napore za obezbeðivanje leèenja u siroma¹nim zemljama, u kojima je lane leèeno oko milion ljudi.

Nemaèka ministarka zdravlja Ula ©mit upozorila je da jo¹ jedan cilj UN - omoguæavanje leèenja zara¾enih - mo¾da neæe biti ostvaren do 2010.

Grupa osam najrazvijenijih zemalja sveta odluèila je lani da obezbedi 60 milijardi dolara za borbu protiv HIV-a i side do 2015, u èemu æe Nemaèka uèestvovati sa èetiri milijarde evra (6,2 milijarde dolara), rekla je ©mitova.

Svet je pro¹le godine utro¹io 10 milijardi dolara za borbu protiv te epidemije, podseæe se u izve¹taju DPA.

"Naèin na koji se borimo protiv side uticaæe na ukupne napore za smanjenje siroma¹tva i pobolj¹anje ishrane , smanjenje smrtnosti dece i unapreðenje zdravlja majki, suzbijanje ¹irenja malarije i tuberkuloze", rekao je generalni sekretar UN Ki Mun Ban na otvaranju konferencije koja je sazvana radi razmatranja dosada¹njih rezultata i usvajanja nove strategije za ostvarenje ciljeva u borbi protig HIV-a do polovine iduæe decenije.

b92



:news:
Virus HIV nastao u 19. veku?
| Izvor: Beta
Èikago -- Smrtonosni virus HIV poèeo je da se ¹iri na prelasku 19. u 20. vek u podsaharskoj Africi, kada su nastajali moderni gradovi u regionu, ka¾u amerièki nauènici.

U èlanku objavljenom u èasopisu "Nejèer" ukazuje se da je virus nastao pre vi¹e decenija, a nauènici smatraju da je razvoj gradova koji sa sobom nosi i visokorizièno pona¹anje, mogao da doprinese ¹irenju tog smrtonosnog virusa.

Ranije procene su bile da je virus nastao 1930. godine, ali Majkl Vorobej, sa Univerziteta Arizona, smatra da je preno¹enje virusa HIV poèelo izmeðu 1884. i 1924. godine.

Istra¾ivanje je zasnovano na uzorku 48 godina starog gena jedne ¾ene iz Kin¹ase. Reè je o jednom od najstarijih uzoraka gena HIV-1 grupe M, odgovornog za ¹irenje side. Najstariji uzorak je iz 1959. godine i reè je o uzorku krvi jednog mu¹karca, takoðe, iz Kin¹ase.

"Kad imate dva uzorka, onda mo¾ete da ih poredite. Kad jednom to uradite, mo¾ete videti da su oni veoma razlièiti. To znaèi da je virus tamo postojao dugo", rekao je Vorobej.

Uporeðujuæi ta dva uzorka sa ostalim uzorcima virusa HIV-1, nauènici su napravili porodièna stabla za tu vrstu virusa. Na osnovu toga, mogli su da utvrde vreme nastanka side, a prema njihovim procenama, to je bilo "oko 1908. godine plus-minus 20 godina".

Istra¾ivanja izvr¹ena na ¹impanzama pokazala su da je virus poèeo sa tih ¾ivotinja da se ¹iri na ljude u jugoistoènom delu Kameruna.

Vorobej misli da se bolest ¹irila polako meðu lokalnim stanovni¹tvom sve dok jedan od zara¾enih nije otputovao u Kin¹asu, gde je imao priliku da virus prenese dalje.

Vi¹e hiljada ljudi je 1960-ih godina, prema tom nauèniku, moglo da bude zara¾eno virusom HIV, a od 1981. godine ostatak sveta poèinje da raspoznaje pandemiju. Virusom HIV trenutno je zara¾eno 33 miliona ljudi u svetu, a od side je do sada umrlo 25 miliona.

Vorobej, meðutim, u ovom istra¾ivanju vidi nadu. "HIV je jedan od patogena koji su na ivici nestanka", ka¾e on. Da nije prenesen u grad, on mo¾da ne bi pre¾iveo preno¹enje na èoveka.

"To znaèi da postoje stvari koje bismo mogli sada da uradimo kako ne bi postojala ¹ansa za dalje ¹irenje", ka¾e Vorobej.

Spreèavanje bolesti jeste jedno od najva¾nijih pitanja kod virusa HIV, ukazuje Entoni Fauèi, direktor amerièkog Instituta za alergiju i infektivne bolesti, koji je uèestvovao u istra¾ivanju.

"Na svaku osobu kojoj damo terapiju doðu dve do tri novozara¾ene u razvijenom svetu", rekao je Fauèi i ponovio da je "prevencija jedino oru¾je".

b92

darusaz

HIV вирус стар сто година


Група научника са Универзитета Аризона открили су да HIV постоји задњих сто година, неколико деценија више него што се до сада вјеровало. Генетске анализе показале су да је HIV настао између 1884. и 1924. године, а најпрецизнија процјена његовог настанка сврстава се у 1908.

Прије овог истраживања научници су вјеровали да је вирус настао око 1930. године.HIV Вирус службено је признат 1981. године када су заражени привукли пажњу јавних здравствених радника у Америци.

Мајкл Вороби, аутор нове студије са Универзитета Аризона, рекао је да нови резултати "нису монументалан помак, али значи да је вирус циркулисао много дуже него што смо знали". Резултати истраживања објављени су у часопису Натуре, а научници истичу да је рани настанак ХИВ-а остао незапажен јер се до развоја градова у Африци вирус "скривао" те је урбани развој вјероватно активирао вирус и његово ширење.

Научници кажу да је први облик HIV-а био вирус шимпанзе који је пренесен на људе у Африци, вјероватно кад су људи клали чимпанзе. Многи су се тада заразили, али раст градова је омасовио заразе због веће концентрације људи на истом мјесту, али и због проституције. - Градови су савршено мјесто за вирусе попут HIV-а - рекао је Вороби додајући да се вјерује да је један заражени у руралном подручју стигао у град Киншасу у Конгу одакле је кренуло неконтролисано ширење вируса.

Кључни дио новог истраживања било је откриће узорка HIV-а који је узет од жене из Киншасе 1960. године. То је други такав узорак пронађен прије 1976., а први је из 1959. године из истога града. Упоређујући та два узорка са стотину данашњих узорака вируса, научници су направили породично стабло за ту врсту вируса. На основу тога, могли су смјестити настанак сиде на поечтак 20. стољећа.

(извор: РТРС)

Bred

#10
nastavak sa naslovne ...

Vakcina HIV-1, koju je "Merk" koristio u klinièkim ispitivanjima faze jedan i dva - STEP, bila je zasnovana na "adenovirusu 5" oslabljenog dejstva, koji je èesto prisutan kod nazeba i trebalo je da deluje kao vektor za unos odreðenih kolièina virusa HIV u organizam, kako bi se izazvala reakcija imunolo¹kog sistema, u sluèaju eventualne zaraze HIV virusom.

Francuski nauènici su, meðutim, ustanovili da je trajno prisustvo antitela koje organizam proizvodi kao reakciju na adenoviruse oslabilo imuno¹ku reakciju organizma na virus HIV, olak¹av¹i njegovo preno¹enje.

b92



:news:
Novi putevi razvoja vakcine za HIV

Otkriæe dva antitela koja mogu da se izbore sa virusom side, moglo bi konaèno da otvori put stvaranju vakcine koja bi ¹titila ljude od te smrtonosne i neizleèive bolesti, poruèuju amerièki struènjaci iz kalifornijskog Skrip riserè instituta.

Oni su, koristeæi novu tehgnologiju, prouèili krv 1.800 osoba zara¾enih HIV virusom i otkrili dva antitela, koja su dobila naziv PG9 i PG16, koja mogu da neutrali¹u virus side, kao i deo virusa koji ta antitela napadaju, prenosi Rojters.

Otkad je sida poèela da se ¹iri, poèetkom osamdesetih godina pro¹log veka, vi¹e od 25 miliona ljudi u svetu je umrlo od ove bolesti, a prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO) trenutno su njome zara¾eno oko 33 miliona ljudi.

nastavak -> http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2009&mm=09&nav_id=380102