Panteon u Viminacijumu

[Bred]

Autor: Milena Marjanoviæ |

Viminacijum… Be¹e to nekad blistav grad. Bogati hramovi, ¹iroke ulice, luksuzne vile, velike terme, amfiteatar… Pohara¹e ga varvari i malo ostade od njegovog preða¹njeg sjaja. Tako se bar mislilo dok „grad mrtvih“ nisu o¾iveli na¹i arheolozi otkriv¹i akvadukte, grnèariju, nakit, nekropolu sa 13.000 grobova, mauzolej cara Hostelijana i, naravno, obilje kovanog novca, a ovih dana pred njihovim oèima blesnulo je èak devet monumentalnih objekata koji najverovatnije predstavljaju devet rimskih hramova.

- Graðevine su pravilno grupisane, zidane od kamenih blokova te¹kih vi¹e tona, sa kamenom plastikom koja takoðe govori o luksuznoj reprezentativnosti - obja¹njava nam arheolog Miomir Koraæ, direktor projekta „Viminacijum“. - Iskopavanja se nastavljaju. Na pojedinim fragmentima razaznali smo ljudske figure, kao na primer jahaèa na konju ogrnutog pla¹tom, kao i predstave pojedinih rimskih bo¾anstva. Ne mo¾e se reæi koja su, jer plastiku najpre treba da oèistimo. Utisak je da su objekti grupisani u trijade ¹to odgovara rimskom panteonu, na prostoru sto puta sto metara. Objekti su „viðeni“ zahvaljujuæi najsavremenijoj tehnologiji, tj. analizi digitalnog modela terena, primenom georadara i magnetometra. Na izuzetnost celog prostora ukazuje i ograda oko objekata koja je u jednom segmentu du¾ine jedan kilometar i 400 metara. Èitav kompleks bi mogao biti opasan reprezentativnim zidom, ¹to bi takoðe dokazalo njegovu va¾nost.
Prostor nekada¹njeg rimskog grada i vojnog logora Viminacijuma (vi¹e od 450 hektara ¹ire gradske i 220 hektara u¾e gradske teritorije) nalazi se danas ispod obradivih povr¹ina, a predmeti i fragmenti predmeta iz rimskog perioda rasuti su u oraniènim brazdama. Projekat „Viminacijum“, pored arheologa, okuplja matematièare, elektroin¾enjere, geofizièare, geologe, petrologe, istra¾ivaèe koji se bave daljinskom detekcijom, 3D modelovanjem i prepoznavanjem oblika, ali i ve¹taèkom inteligencijom. Njihova ¾elja je da trgovi i hramovi, pozori¹ta i hipodrom, kupatila, ulice i èetvrti grada izrone iz oranica u kojima su se vekovima nalazili i postanu deo svetske i na¹e kulturne ba¹tine, ali i simbol prepoznatljivosti Dunavskog areala.
Viminacijum kao znaèajno vojno sedi¹te i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije ponikao je na teritoriji keltskog plemena Skordiska. Krajem XIX i poèetkom XX veka Mihajlo Valtroviæ i Miloje Vasiæ su na desnoj obali Mlave, na lokalitetu Èair, obavili arheolo¹ka istra¾ivanja koja su pokazala da je logor imao pravougaonu osnovu, i da se nedaleko od njegovih zapadnih bedema nalazilo civilno naselje.
Viminacijum je danas svakodnevno otvoren za posete. U Viminacijumu ih èekaju - videli smo u nedavnoj „Noæi muzeja“ - sedam rimskih dvokolica, taverna, soba sa suvenirima (za sada ih ima 115), viminacijumsko vino u amforama i osoblje obuèeno u rimske toge, kako bi ¹to verodostojnije doèaralo sliku iz II i III veka velike rimske vladavine.
- Za dalje istra¾ivanje ovog u nas najznaèajnijeg rimskog arheolo¹kog lokaliteta (pored carske palate u Gamzigradu), izdvojena su sredstva iz nacionalnog investicionog plana. Sti¾u i donacije, meðu kojima je impozantna ona amerièke vlade. Za koji dan, 13. septembra, novi amerièki ambasador Kameron Manter uruèiæe grant za istra¾ivanje prvog i jedinog antièkog amfiteatra na teritoriji Srbije - obja¹njava Koraæ i dodaje da odmah potom, 20 septembra poèinje akcija „Hiljadu vojnika“ u okviru „Dunav art Viminacijuma“ tokom koje æe umetnici iz Evrope izraditi figure 17 rimskih imperatora koje æe u drugoj velikoj akciji, nazvanoj „Putevima rimskih imperatora“, biti postavljene u mestima u Srbiji gde su oni boravili. Slede nam pripreme za rok koncert koji æe dogodine ovde okupiti sto hiljada posetilaca i najpoznatije svetske muzièke grupe, a na inicijativu amerièkog producent Stena, poznatog po organizovanju turneja D¾ona Lenona i Madone.
Prema Koraæevim reèima, 22. septembra, u okviru „Dana evropske ba¹tine“, u viminacijumsku luku uploviæe dva velika turistièka broda, a do kraja meseca i na¹a vojska æe se ukljuèiti u povr¹insko ra¹èi¹æavanje terena kako bi iskopavanje Viminacijuma, koji je do sada istra¾en samo tri odsto, ¹to br¾e napredovalo.
- Posebno va¾an podatak je da se od svih legijskih logora koji su se nalazili na teritoriji nekada¹nje Rimske imperije, od Velike Britanije do Iraka, samo dva danas nalaze na nenaseljenim prostorima. To su na¹ Viminacijum i Karnuntum nedaleko od Beèa. (Lokalitet u Austriji je detaljno istra¾en jo¹ pre jednog veka.) Buduæi da je posle hunskog razaranja sve ostalo kako je i bilo pre 1.700 godina, za Viminacijum volim da ka¾em da su to balkanski Pompeji - istièe na¹ sagovornik ponosan ¹to æe primenom metoda prirodnih nauka konaèno doæi kraj falsifikovanju arheologije.
O velièini i znaèaju Viminacijuma govori podatak da se u depoima po¾arevaèkog Narodnog muzeja nalazi vi¹e od 40.000 predmeta sa ovog nalazi¹ta od kojih je oko 700 izraðeno od zlata. Mnogi od ovih predmeta predstavljaju evropske, pa i svetske raritete, te samim tim imaju neprocenjivu vrednost.
Ulica kraljice Drage
Prva arheolo¹ka iskopavanja na lokalitetu je objavio Mihajlo Valtroviæ, a posle njega Miloje Vasiæ. U jesen 1902. godine Vasiæu u posetu dolazi kraljica Draga. U njenu èast Vasiæ jednoj antièkoj ulici daje ime po kraljici, a ona mu tom prilikom za uzvrat, kao pomoæ u daljim istra¾ivanjima, poklanja sto dukata.

Iz bele¾aka Feliksa Kanica
U Kostolcu je boravio i poznati putopisac Feliks Kanic koji je, izmeðu ostalog, zabele¾io da su lokalitet u vi¹e mahova poharali pljaèka¹i. Od seljana iz Starog Kostolca - navodi Kanic - doznao je da je èak èetiri hiljade volovskih kola natovareno antièkom opekom koja se potom prodavala od deset do 15 para po komadu na po¾arevaèkoj pijaci.

Carske posete
Viminacijum je u dalekoj pro¹losti bio znaèajno vojno sredi¹te i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije. Najpre je bio sedi¹te manjih vojnih odreda, a krajem I veka je postao legijski logor. Naselje je dobilo gradski status u prvoj polovini II veka, u vreme vladavine cara Hadrijana. O njegovom znaèaju dovoljno govore i podaci o carevima koji su ga poseæivali. Meðu njima su car Trajan (98/99 g.), Hadrijan, èak dva puta, Marko Aurelije, koji se u Viminacijum sakrio zbog epidemije kuge, zatim Septimije Sever, Karakala se je upravo tu proglasio za imperatora, zatim Dioklecijan, Karin… U IV veku grad je postao episkopsko sedi¹te. Sredinom V veka razorili su ga Huni. Godine 441. Justinijan je tu ponovo podigao vojni logor.

blic

[dirigent]

Uvek sam raspravljao sa mojim ocuhom (koji je po zanimanju arheolog tj. unuk pomenutog Miloja Vasica koji je prvi vrsio iskopavanja) , zasto se iskopine ne obnove makar delimicno ,ako postoje indicije kakav je bio prvobitan izgled. Da neki Rimljanin danas prodje tuda bio bi razaloscen sto su ostale rusevine od onoga sto su generacije stvarale. Ali cini se da je naucnicima vise stalo do ostataka , nego da upotrebe svoje znanje i obnove te retke kutke sacuvane iz pradavnog vremena...

[mikele]

Могло би од свега тога да се направи лепа туристичка атракција,а што је посебно битно,близу је Дунав,тако да бројним туристима који су на крстарењу Дунавом можемо да покажемо нешто што је од великог историјског значаја.
Надам се да ће се та спонзорства од Националног инвестиционог плана употребити на најбољи могући начин.

[Wlada]

Ljudi moji tesko da ce se nesto promeniti u skorijoj buducnosti... Sama drzava nikada nece moci da izdvoji dovoljno novca, koliko izdvajaju recimo Britanija, Francuska, Nemacka, Egipat, Grcka... Tacno je da mi u Srbiji bukvalno hodamo po proslosti ali budimo realni ovaj prostor je znacajan vise za vojnu istoriju, jer kao pogranicna oblast rimske imperije ovaj prostor je bio vise koncentrisan na odbranu od varvara nego na trgovinu i kultrni razvoj.
Tesko je ubediti investitore da se ovde bilo sta nalazi osim oklopa, maceva, gladiusa, piluma...

[Bred]

u pravu si wlado, ali treba pokusati 

[mikele]

Слажем се ја да су на овим просторима била углавном утврђења која су служила за одбрану,али и у њима је било храмова,лепих вила и осталих раскошних грађевина што доказује списак владара који су дуже или краће боравили у Виминацијуму.А такође доказује да то није било било какво утврђење већ једно од главних утврђења у том делу царства(има га на свакој карти царства из тог периода).
У сваком случају вреди све то ископати и преуредити,јер туристи(ја полазим од себе),воле да виде нешто из античког периода па макар то било и утврђење у коме су своје времено боравили цар Хадријан и Марко Аурелије.

[Wlada]

Da bilo je palata...Zaboravljas da su od rimskog doba ovuda prosli i Huni(ciji je glavni logor bio samo malo severnije) i Avari, i Gepidi i Sloveni, pa Pecenezi i Kumani, pa su dosli Madjari, pa Mongoli, pa krstasi, pa bugarske i srpske drzave, pa Osmanlije... Da li je realno pomisliti da ce ista vredno ostati nakon haranja svih ovih plemena, recimo zlatnih ukrasa ili mermernih stubova, palata ili bilo cega vrednog... Viminacijum je kao i Sirmijum (koji je za Vizantiju bio stub dunavskog limesa) ostao samo senka senke... A danas ni Hadrijanov zid nema veliku posetu iako je on simbol vladavine prvog cara filozofa... Naravno ne zelim da oznacim Viminacijum kao gomilu zatrpanok kamenja, ali realnost je realnost! Mozemo biti ponosni na kulturno nasledje ali ono nam nece poboljsati turizam... Vredi naravno iskopavati i vredi izucavati i ne sme se prepustiti zaboravu

[mikele]

Ја се и не надам да је остало неко богатство(типа злато и слично) и не надам се да ће туристи баш због тога да долазе у Србију.
Поента моје приче је да многе туристичке туре које су у ствари крстарење Дунавом(а има таквих и више него што мислимо,ја сам видео у луци Београд неколико таквих бродова у врло кратком року),могу у свој програм да убаце посету једном таквом утврђењу.И они неће ићи да гледају злато и које какво благо већ ће ићи да виде нешто што је опстало толики низ година,упркос свему што је прошло кроз и поред њега(а то си све ти лепо набројао у посту изнад  ).
Кључна ствар у свему томе је ДУНАВ.

[mikele]

Ево овде (http://www.viminacium.org.yu/) имате нешто више о Виминацијуму.
Сасвим пристојан сајт.

[Wlada]

Vise nego pristojan 

Moracu da se slozim da bi kao deo ture bio sjajan ukras, da vide ljudi da nije Balkan od juce, a i da nismo orijentalci 

[dirigent]

Dobar je i Gamzigrad ima da se vidi , a potpuno se slazem da bi trebalo obnoviti koliko god je moguce arheoloske iskopine kao sto se obnavlja Kalemegdanska tvrdjava uostalom , samo da materijali budu hand made.

[Adonis_Vernalis]

Malo sam skeptican. Uh... mnogo sam skeptican. Nema boljeg primera od sudbine mozda najznacajnijeg arheoloskog otkrica na ovom tlu: Lepenskog vira. Covek koji ga je otkrio, pokojni Akademik Srejovic, cak je pred smrt pozeleo da dotera par slepera sljunka i zatrpa ga, kako bi ga ponovo, za koju stotinu godina otkrio neko drugi, ko bi znao da Lepenski vir bar valjano zastiti, a ne da ga unistava svojom nebrigom.

Lepenski vir, izuzev pokretnih artefakata, kao lokalitet uopste nije zasticen, jer se ne nalazi na originalnoj lokaciji. Zbog izgradnje hidroelektrana sistema Djerdap, lokalitet je pomeren koju stotinu metara uzbrdo, kako bi se nasao iznad nivoa vode u novonastalom jezeru. Zbog toga i nije moguce videti kako sunce, u odredjene dane, izlazi tacno iznad one zaravnjene stene trapezastog oblika na rumunskoj strani.

Postoji teorija da Lepenski vir nije jedino, cak ni najvece nalaziste toga tipa na tom potezu. No, arheoloska iskopavanja pod vodom su prilicno... nemoguca, zar ne?

Boli me cinjenica da, u Srbiji u kojoj ima i vrlo, vrlo bogatih ljudi, niko od njih nikada nije osetio potrebu da napravi neku svoju Zaduzbinu, a zaduzbinarstvo je bilo jedna od divnih, a prekinutih srpskih tradicija, kojom bi se resilo pitanje zastite bar jednog arheoloskog lokaliteta, kojom bi se resilo pitanje stipendiranja bar jednog talentovanog studenta...

Arapi u Tunisu i Egiptu jako malo veze imaju sa ostacima Kartagine ili Rimskog carstva, a jos manje sa Piramidama i drugim cudima Starog Egipta, osim sto su ih mozda svojevremeno pljackali. Ali, itekako su dobro umeli da zastite sve sto su od svojih predaka nasledili, tako da se najbolje egiptoloske skole nalaze u Kairu, a najlepsi mozaici Rima - u Tunisu.

Mi imamo dokaze o najstarijim organizovanim ljudskim zajednicama na svetu. I?

[Wlada]

Kod nas je najveci problem sto toliko imamo problema da ne znamo od cega da pocnemo! Mi smo sami dovoljno velika ruina da bi smo sada neke velike novce ulagali u rekonstrukciju iskopina,koliko god one velicanstvene bile. Mozda bi neki dokumentarac na Viasat Historiju ili Diskaveriju ili bilo kojoj globalnoj stanici pomogao arheoloskim mecenama da se zainteresuju za nasa nalazista 

Sto se tice nalazista kod nas citao sam dosta o Vincanskoj kulturi i o teoriji da je samo nalazista Vinca bilo svojevrstan glavni grad (ili makar jedan od vecih) preanticke civilizacije, i o tome kako Rumuni uzimaju primat u istrazivanju... To je bilo pre par godina i nema sanse da se setim gde sam to citao. Ako neko zna neka javi...

[Adonis_Vernalis]

Na zalost, ne znam mnogo o tome sto te, Wlado, interesuje, ali me ne cudi ako je tacno da Rumuni preuzimaju primat u istrazivanju preanticke civilizacije. Odnedavno, u EU su, pa, eto. Imaju direktan pristup odgovarajucim fondovima, a dele s nama ostatke tih preantickih civilizacija... nema veze sto su malo periferno u odnosu na Vincu kao glavni grad preantickog sveta. I istrazivanja periferije imaju svoj znacaj...

[Wlada]

Jos je vece razocarenje za mene bilo saznanje da su se bas Rumuni setili da pozovu cini mi se National Geographic da snimi dokumentarac! Ovako ce skrenuti strane (bogate) arheologe sa puta ka Srbiji,a generalno je misljenje stranaca da na Balkanu (osim Grcke koja je cela po 100 puta prekopana) ne vredi ulagati... Cak ni za Krapinskiog coveka nema iteresovanja!