Bolonja, godinu dana kasnije

Started by Bred, 10-09-2007, 01:58:08

Previous topic - Next topic

0 Members and 4 Guests are viewing this topic.

Bred

Autor: Branislava Gigoviæ | 09.09.2007 - 00:01


Na veæini fakulteta u Srbiji jo¹ ne znaju kakav je bio uspeh studenata u junskom ispitnom roku i da li su im studenti uspe¹niji otkad uèe po Bolonjskoj deklaraciji. Jedino je sigurno da studenti i dalje padaju, a da profesori kod kojih se mnogo pada zbog toga ne trpe nikakve sankcije.

Na veterini najbolje
Na beogradskom veterinarskom fakultetu imaju precizne podatke o prolaznosti studenata u junu. Naime, na ovom fakultetu od 200 upisanih, 53 studenta polo¾ila su sve ispite iz prvog semestra.

U Rektoratu Beogradskog univerziteta spisak o polo¾enim ispitima tokom junskog ispitnog roka predalo je do sada 12 fakulteta. Kompletni podaci neæe se znati najverovatnije do kraja godine. A to je, kako smo saznali, zato ¹to Univerzitet nema integrisani informacioni sistem i neæe ga imati jo¹ godinama.
U Rektoratu jo¹ ka¾u da tokom junskog ispitnog roka veæina studenata nije dala uslov niti osvojila minimum bodova (37 ESPN) za prelazak u narednu godinu studija.
Da studenti ipak nisu toliko lo¹i, govori podatak da su u junskom roku bili uspe¹niji nego u januarskom.
Èeka se oktobar
Profesor dr Nade¾da Novakoviæ, prorektor za nastavu Univerziteta u Ni¹u za „Blic nedelje“ je izjavila da nema jo¹ konkrektnih podataka o tome koliko je studenata polo¾ilo ispite u junskom roku.
- Ne mo¾emo zato da zakljuèimo da li su studije reformisane prema Bolonjskoj deklaraciji doprinele veæoj prolaznosti studenata na ispitima. Osim toga nije svih 13 fakulteta u Ni¹u istovremeno krenulo s primenom novina. Medicinski, Elektronski i Graðevinsko-arhitektonski fakultet najdalje su odmakli u primeni principa Bolonje - ka¾e ona i dodaje da æe Senat Univerziteta posle oktobarskog roka razmatrati uspe¹nost studiranja u toku pro¹le ¹kolske godine. V. T.

Na beogradskim fakutetima jo¹ se obraðuju podaci o prolaznosti u junskom ispitnom roku. Neki fakulteti æe podatke imati tek nakon zavr¹enog oktobarskog ispitnog roka. Slièno je i na kragujevaèkom, ni¹kom i novosadskom univerzitetu.
U studentskoj slu¾bi na Hemijskom fakultetu saznali smo da je uspe¹nost studenata u junskom ispitnom roku bila veoma lo¹a, odnosno ni¹ta drugaèija od pro¹logodi¹nje.
Slièno je i na Ekonomskom fakultetu - nema podataka o uspehu u junskom roku, a Rade Radovanoviæ, ¹ef studentske slu¾be, oèekuje da ona bude slièna pro¹logodi¹njoj.
Na Arhitekonskom, Elektrotehnièkom i Graðevinskom fakultetu statistika o prolaznosti na ispitima radi se po semestrima, pa æe tako pravi podaci biti poznati tek posle oktobarskog ispitnog roka.
Na farmaciji takoðe jo¹ nema podataka, a na medicini je mo¾da dobar pokazatelj prolaznost na najte¾em ispitu za bruco¹e - anatomiji.
- Od 500 upisanih studenata pro¹le godine, njih 230 je uspelo da polo¾i u junu anatomiju - ka¾e Tanja Jovanoviæ, prodekan za nastavu, i dodaje da su studenti medicine ove godine bili znatno uspe¹niji nego ranijih godina.
Nemanja Stamenèiæ iz Studentske unije Srbije rekao je za „Blic nedelje“ da oni, iako jo¹ nemaju ovakve informacije, smatraju da æe prolaznost i uspe¹nost studenata koji studiraju po Bolonjskoj deklaraciji biti ispod 15 odsto.
Na¹ sagovornik obja¹njava da je to zato ¹to se u obzir uzimaju samo studenti koji su prijavili ispit i iza¹li da pola¾u. Ali po Bolonjskoj deklaraciji ovakva istra¾ivanja treba da ukljuèe i sve koji se nisu pojavili na ispitu, jer neizlazak na ispit dokaz je neuspeha i profesora.
- U svim zemljama gde se studenti ¹koluju po ovom sistemu ka¾njavaju se profesori kod kojih je prolaznost na ispitima najmanja - ka¾e Stamenèiæ.

blic

Sole

#1
evo jos necega!
a nas fax bi stvarno mogao vec jednom da se izjasni!!!  :)):  :batina
////////////////////////////////////////////////////////////////////////


Intervju: Prof. dr Branko Kovaèeviæ, rektor Univerziteta u Beogradu

Bolonja s popustom jo¹ samo ove godine

Smanjen uslov za upis druge godine studija i prelazak na bud¾etsko finansiranje, kao gest dobre volje dr¾ave. Studije po starom programu biæe produ¾ene do 2011. godine
Svi studenti prve godine, koji su na ispitima i predispitnim obavezama sakupili najmanje 37 od maksimalnih 60 bodova, moæi æe da upi¹u narednu godinu studija, a svi samofinansirajuæi koji daju uslov preæi æe na bud¾et.

Prof. dr Branko Kovaèeviæ, rektor Univerziteta u Beogradu, ka¾e da je o ovim olak¹icama za studente razgovarao sa ministrom prosvete Zoranom Lonèarom.

- Studenti koji su pro¹le godine upisali fakultet studirali su po novom Zakonu o visokom obrazovanju, koji predviða da se ispiti daju godinu za godinu. Kada smo videli rezultate prva dva ispitna roka, shvatili smo da to ne mo¾emo da uradimo. Dogovorili smo se da odobrimo uslovni upis, a svaki student koji stekne minimalno 37 bodova ima pravo da upi¹e narednu godinu. Fakulteti sami mogu da pomere taj prag na gore ako procene da je prolaznost bolja. Na primer, na Arhitektonskom fakultete u Beogradu skoro svi studenti su u januaru i aprilu veæ imali po 37 bodova i oni æe najverovatnije za upis naredne godine tra¾iti svih 60 bodova. Slièno je i na umetnièkim fakultetima. Ne verujem da æe mnogo ostalih fakulteta pomeriti tu granicu od 37 bodova.

KRAGUJEVAC TRGNUO FAKULTETE

Kako je afera „Indeks“ uticala na Univerzitet u Beogradu?
- Hap¹enje profesora u Kragujevcu je imalo uticaj na celu zemlju i taj neprijatan dogaðaj je negativno odjeknuo u svetu. To nije nastalo u poslednjih godinu dana, korupcija dugo veæ postoji u na¹em dru¹tvu, a mo¾da je ba¹ u prosveti ima i najmanje. Korupcija je prirodna posledica sankcija i ratova, a tako je i funkcionisao biv¹i sistem i odr¾avao se. Te¹ko je to odjednom iskoreniti jer ga ima svuda. Posle dogaðaja u Kragujevcu svi su se zamislili. Do tada su olako shvatali problem korupcije i razmi¹ljali kako to neæe kod njih da se desi, nego kod nekog drugog. Sada su se svi trgli i poèeli ozbiljno da razmi¹ljaju o tome, kako nastavnici, tako i institucije.

Zbog èega su ovako lo¹i rezultati prve generacije koja je studirala po Bolonjskoj deklaraciji?

- Glavni razlog je glomaznost nastavnih programa, tako da studenti ne mogu sve obaveze da zavr¹e u predviðenom roku. Trebalo im je vremena da se naviknu na naèin rada, ¹to znaèi da sada moraju da sakupljaju poene i da uèe tokom cele godine. To vi¹e lièi na gimnaziju nego na stari sistem studiranja. Ogranièen je broj informacija koje student mo¾e da stekne u toku godine. Treba da prilagodimo nastavne planove i programe, a ne da studenti plaæaju cenu tranzicije. Ovaj uslovni upis ne znaèi da je u pitanju uru¹avanje sistema i da je to na u¹trb znanja, kao ¹to neki ka¾u. Naprotiv, programi moraju da budu aktuelni, moderni, da se predaju va¾ne stvari, a nastavnici treba da odrede meru onoga ¹to studenti mogu da urade. Kada smo dali uslov, veæ smo priznali da to ne mogu svi studenti da postignu, veæ samo najbolji.

Da li je odluka da svi studenti prve godine koji daju uslov preðu na bud¾et ustupak studentima lo¹ijeg materijalnog stanja?

- To jeste socijalna kategorija i posledica je te¹ke ekonomske situacije. Znamo da roditelji ne ¾ive dobro, kao ni profesori. Ova odluka je socijalna mera u tranziciji i pomoæ je roditeljima i studentima. To je gest dobre volje dr¾ave. Analizirali smo sa ministrom ove odluke i do¹li do zakljuèka da o njima ne treba da odluèuje Skup¹tina. Poslu¾ili smo se pravnom po¹tapalicom, jer u Zakonu pi¹e da prelazni period traje dve godine. Postoji dilema da li se radi o dve kalendarske ili dve ¹kolske godine. Ako se ide na dve ¹kolske godine, onda te stvari iz Zakona ne moraju da se ispo¹tuju do kraja. Ove olak¹ice æe va¾iti za ovu godinu, a za sledeæu moramo na vreme tra¾iti izmene zakona. Skup¹tina Srbije treba da raspravlja i o izjednaèavanju zvanja ranije diplomiranih i mastera.

Imate li informaciju kada æe poslanici raspravljati o tim izmenama Zakona o visokom obrazovanju?

- Zakonodavni odbor je veæ doneo odluku da se izjednaèe prava ranije diplomiranih i mastera, i to sad treba da potvrdi Skup¹tina. Ministar prosvete, koji je u kontaktu sa poslanièkim grupama, veruje da æe to biti na jednoj od prvih sednica, ne znamo taèno kada, ali sigurno vrlo brzo. Druga stvar o kojoj Skup¹tina treba da raspravlja je produ¾enje roka starim studentima da diplomiraju do 2011. godine. Ima dosta studenata kojima je ostalo nekoliko ispita ili diplomski, oni moraju da pola¾u i puno diferencijalnih ispita, tako da imaju èetiri godine da sve to zavr¹e. Univerziteti æe zajedno sa studentima sastaviti sve predloge izmena Zakona i predati ih poslanicima.


izvor: www.glas-javnosti.co.yu

zabica

Na farmaciji takoðe jo¹ nema podataka

koliko ja znam ima ih... tacno se zna ko je ocistio godinu, zar to nije pokazatelj toga  :hm
uf ova tema je  :wall:

Sole

#3
evo najsvezijih vesti:  (sve je skinuto sa studenstkog sveta)
:)):

Последње вести
14. сеп 2007.

Година примене болоњских правила

Резултати прве генерације студената на државним универзитетима који се школују по принципима Болоњске декларације нису испунили очекивања. После јануарског испитног рока, прелиминарна анализа показала је да је пролазност студената само 15 одсто, па би мањина сакупила 60 бодова неопходних за пролаз.
Зато је надлежна универзитетска институција Конус је у договору са Министарством просвете и ове године дозволила услован упис тако што је смањен број обавезних поена за пролаз.
"Свако ко минимално стекне 37 бодова, као што пише у закону, има право да упише наредну годину студија", каже Бранко Ковацевић, ректор Београдског универзитета.

"Они који су на буџету, остају на буџету, а они који су самофинансирајући, ако скупе бодове, прелазе на буџет без обзира колико их је, да ли је то 20 одсто или више. То је био основни захтев и то ће ове године изгледати тако", каже он.

Иначе, студирање по принципима Болоњске декларације захтева нови систем рада, сличан оном у средњој школи. То подразумева више времена проведеног на факултету, писање семинарских радова и обавезне колоквијуме.
Они који су се томе потпуно прилагодили успели су да на време сакупе обавезне поене. Међутим, велики проблем јесте и мала пролазност код великог броја професора државних универзитета.

Новине у високом школству, поред студената, обавезале су и професоре. Требало је прилагодити литературу, редовно одржавати консултације и вежбе и пратити иновације у струци.
У Студентској унији Србије кажу да већина професора није рационализовала студијске програме и да је због тога мала пролазност студената.

"Нажалост, професори нису схватили да је потребно све то прецизно измерити да би студенти све то могли постићи", каже Немања Стаменчић из ресора за наставу Студентске уније.
"Међутим, само су стари програми подељени на пола, двосеместрални испити постали једносеместрални, број страница, начин рада, начин испитивања остао је исти", каже он.

И политичке потребе

Међутим, без обзира на то што лоша пролазност није само до студената, смањен број потребних бодова и могућност да студенти преносе испите у наредну годину студија на многим факултетина нису наишли на одобравање.
Професор Сима Аврамовић са Правног факултета у Београду сматра да ће ти уступци смањити мотивисаност студената и додатно успорити Болоњски процес.

"Ми не можемо на тај начин решавати студентско незадовољство. Ја разумем идеју, притисак студената, па онда штрајкови на Студентском тргу", каже он.
"То је требало спречити, ја разумем политичку потребу, али као правник не могу да станем иза те одредбе јер је она кршење закона", каже он.

Тако ће условни упис многим студентима ове године омогућити да пређу у наредну школску годину, али ће убрзо морати да се пронађу адекватна решења.
У Ректорату БУ оставили су могућност професорима и студентима да дају своје примедбе и сугестије за боље прилагођавање Болоњској декларацији, а затим ће усаглашен предлог бити предат скупштини.


Извор: Б92

............................

i ovo:

Олакшан упис године

Сви студенти прве године универзитета у Београду, Крагујевцу и, највероватније, у Нишу, добиће прилику да наредну годину студија упишу са најмање 37, уместо прописаних 60 бодова.
Такође, школовање самофинансирајућих академаца који испуне овај услов биће финансирано из буџета.
Наведене одлуке и олакшице за студенте донете су на предлог Конференције Универзитета у Србији, уз сагласност Министарства просвете.
Будући да упис студената у другу годину почиње у октобру, др Бранко Ковачевић, ректор БУ, и др Зоран Лончар, министар просвете, утврдили су прошле недеље правне могућности да ова одлука постане правоснажна без промена у Закону о високом образовању и претходног изјашњавања у парламенту.

Ова одлука није обавезујућа, јер се успех студената разликује од факултета до факултета, па ће поједине установе на којима је пролазност велика задржати праг пролазности од минималних 60 бодова. За сада је то познато само за београдски Архитектонски факултет.

Наставно-научно веће сваког факултета у току овог месеца самостално ће одлучивати о минималном броју бодова неопходних за упис у наредну годину који не може бити мањи од 37.
Ипак, праг пролазности може да буде већи уколико руководиоци високошколских установа процене да је то у складу са оствареним резултатима и могућностима организације наставе.

- Одлучили смо да изађемо у сусрет студентима и да им олакшамо упис да не би били оштећени у процесу реформе. Прелиминарне анализе пролазности показале су да, нажалост, немамо исте резултате на свим факултетима и да не можемо очекивати да је велики број студената испунио своје обавезе.
Из тог разлога требало би да помогнемо академцима да наставе школовање. За такву ситуацију криви су и професори и студенти. Морамо да видимо где смо грешили и како то да исправимо да бисмо следеће школске године били бољи - објашњава професорка Неда Бокан, проректор Београдског универзитета.

Као што смо већ писали, анализе успеха показале су да је пролазност бруцоша БУ у јануару износила свега 16 одсто што је далеко испод очекиваних резултата.
Привилегије приликом уписа друге године требало би да имају и академци са Универзитета у Крагујевцу, потврдио је др Зоран Поњавић, проректор ове установе, а коначан став Нишлија биће познат до 20. септембра.

Олгица Давидовић, задужена за односе са јавношћу у име Нишког универзитета, каже да је Колегијум Универзитета на прошлој седници расправљао о смањењу броју бодава неопходних за упис друге године студија и да је том приликом факултетима препоручено да доставе своје предлоге у којима ће навести сопствене специфичности и успех студента.
- Став Универзитета је да би требало изаћи у сусрет студентима, јер је реч о прелазној фази у примени „Болоње”. Не би било фер да се само од академаца очекује да испуне све своје обавезе које произлазе из новог Закона о високом образовању, јер многе високошколске установе нису успеле да ускладе свој рад са Болоњском декларацијом. Такође, још није решено ни питање финансирања реформе - кажу представници овог универзитета и додају да сви факултети нису једнако напредовали у процесу реформе и да ће по достављању њихових предлога бити познат заједнички став.

Министарство просвете подржало је и предлог Конференције универзитета да изменом Закона о високом образовању свим студентима који уче по старим наставним програмима такав начин студирања, уместо до 2007. године, буде омогућен све до 2011. године.
О том предлогу Скупштина би требало да се изјасни до 1. октобра, када на факултетима званично почиње нова школска година.

Такође, том приликом би посланици требало да се изјасне о предлогу Законодавног одбора Скупштине Србије који је крајем јула одлучио да статус дипломираних студената изједначи са онима који стичу звање мастера.


Извор: Политика







zabica

У Ректорату БУ оставили су могућност професорима и студентима да дају своје примедбе и сугестије за боље прилагођавање Болоњској декларацији, а затим ће усаглашен предлог бити предат скупштини

Ова одлука није обавезујућа, јер се успех студената разликује од факултета до факултета, па ће поједине установе на којима је пролазност велика задржати праг пролазности од минималних 60 бодова. За сада је то познато само за београдски Архитектонски факултет.

sve je receno...  :ball2:

Pedja

Шта по њима значи добра пролазност?

Ksenija

Bolonja je jedna velika farsa bar na nasem fakultetu...  :shock

Darker

Збогом, „Болоњо”

На путу Србије ка „Болоњи” ових дана (не)очекивано се испречила нова баријера: катастрофална пролазност на испитима и то на оним факултетима реформисаним у духу јединственог европског академског простора.
Професори су кривицу свалили на лење студенте, док су им њихове младе колеге одбрусиле истом мером: „Како су нас учили - тако смо и положили”.
Да би се спасли од бруке у европским оквирима, прича о пролазности од само 16 одсто брзо је замаскирана одлуком да се олакша упис наредне године, тј. да се праг спусти са 60 на 37 (40) бодова.

Будући да упис студената у другу годину почиње у октобру, ректор Универзитета у Београду и министар просвете утврдили су и правне могућности да ова одлука постане правоснажна и без промена у Закону о високом образовању и претходног изјашњавања парламента.

Студенти су ово, наравно, поздравили. Њихови родитељи су одахнули. Професори такође, јер им је на располагање дата барем још једна година статуса кво у којој ће да предају, испитују и оцењују „по старом”, иако је градиво одавно „по новом”.

А онда су преспавали. И сазнали да одлука није обавезујућа, јер се успех студената разликује од факултета до факултета. То даље значи да ће поједине установе задржати праг од минималних 60 бодова (у јавности су у оптицају архитектура и фармација, на којима је пролазност чак 80 одсто).

Уследила су питања и коментари:

- Ако је установљено да на свим универзитетима постоји проблем у прелазној фази „Болоње”, зашто онда одлука не важи за све?

- Да ли то значи да су награђени они који су током године забушавали, а да су кажњени они који су били вредни и радни? И каква се то порука шаље будућим генерацијама?

- Докле ће више да се чине уступци студентима, као да су они нека виша раса или посебан слој друштва?

- Како то мислимо да нам Европа призна дипломе када већ на почетку не поштујемо основна правила „Болоње”.

Неко већ једном треба јасно да каже да дипломе не морају да добију баш сви који су уписали факултет. Али треба и да каже да је време да барем један професор у Србији добије отказ због лоше пролазности на испиту. Такође би требало да се каже да је ово само ланчана реакција после снижавања критеријума за упис у средњу школу.

Лично немам ништа против да студентима буде олакшан прелаз с једне године на другу, па чак ни да се овог тренутка поделе дипломе свима који стану у ред испред „Политике”. Али, хајде да напокон уведемо неки ред и после га поштујемо, а не да га мењамо и дограђујемо због протеста, штрајкова глађу, ванредних ситуација, поплава, суша, 46 степени у хладу...

Такође, треба рећи и да овог пута кривица не може бити само до оних који су лоше учили и оних који су слабо научили. За нешто су одговорни и они који седе у Немањиној 24, који су прво зацртали пут ка „Болоњи”, а онда уз чувено оправдање у лику „аутономије универзитета” препустили факултетима да се боре са оним што не иде по плану.

У сваком случају, поново страдају студенти. Чак и онда када се чини да се све ово ради због њих.

Сандра Димитријевић
[објављено: 20.09.2007.]Politika

Maslacak

Quote from: Darker on 20-09-2007, 10:29:14
То даље значи да ће поједине установе задржати праг од минималних 60 бодова (у јавности су у оптицају архитектура и фармација, на којима је пролазност чак 80 одсто).

:shock da li je taèno da je na¹im Bolonjcima ovolika prolaznost?

kakva je ovo zbrka..
prosto se ne zna vi¹e ko kome èini uslugu, ko je o¹teæen, a ko po¹teðen, ko je dobio pravdu a ko nepravdu...biæe da svi imaju od svega po malo. haos.

Darker

Koliko sam ja upoznat - da tolika im je prolaznost :wink:

stef


AquArius

@D
odlican tekst.

Meni je ovo privuklo paznju.

Quote from: Darker on 20-09-2007, 10:29:14
- Докле ће више да се чине уступци студентима, као да су они нека виша раса или посебан слој друштва?

Visa rasa - necu ni da komentarisem, mislim da je cista glupost,
ali da su poseban sloj drustva - jesu!
Ili gresim, mozda nas ima toliko da su se posebni izgubili
u neposebnom ostatku ovog "posebnog sloja".   :K

I isto tako smeta mi odnos, nepostojeci odnos profesora i studenta.
Ono sto studenta cini posebnim je njegov ucitelj.
Gde si ucitelju?

Elem, tema .. Onda nekako dolazi na isto.
Dva/tri/cetiri ispita za uslov ili 47 (ili koliko vec bodova) od 60.

I da li se Bolonja sprovodila na svim fakultetima jednako?
Da li 80% znaci da imamo vise pametnih, iznad proseka ili
ja cu da ucim, sta cu moram studenata na farmaciji.
Ili i jedno i drugo.

Bolonja na srpski nacin.


MiKy

ja znam par bolonjaca i neverovatno mi je bilo kada su mi rekli da su ocistili godinu u junu...mislim svaka cast ali ranije je to uspevalo 2-3 ljudi  :roll: (+sto oni sada imaju vise ispita)

Bojana 153

#13
Evo ja sam ocistila godinu u julu. Kako?
1. Redovno sam polagala kolokvijume i tako bila u toku (neke sam i padala ali nisam odugovlacila sa ucenjem).
2. Bolonja je donela promene: gradivo je rasparcano, negde skraceno, negde prosireno, ali skoro uvek smo znali sta tacno moze da dodje u obzir za ispit, pa je redje dolazilo do neocekivanih i neprijatnih iznenadjenja na ispitima. Za to su zasluzni profesori i asistenti koji su se uglavnom trudili da nam sazvacu gradivo i pojasne nedoumice na konsultacijama. Kazem SKORO i UGLAVNOM jer je bilo i izuzetaka, naravno.
3. Bolonja nas je bukvalno naterala da radimo u kontinuitetu, i ko je uspeo da taj tempo kako tako isprati taj je i ocistio godinu. Naravno da nije bilo lako. Ali kad uporedim: da li da redovno ucim po 5-6 dana za svaki kolokvijum /ispit i izlazim na iste, ili da gomilam gradivo pa da mesec dana ne izlazim iz kuce, uvek sam za ovo prvo! Prva godina mi je i prosla tako sto nedelju dana odmaram, pa nedelju dana ucim, ili mi se zaredja da cim zavrsim sa jednim kolokvijumom dodje drugi, pa treci, a onda blejim tri nedelje.
4. Najvaznije: Dobili smo junski i julski rok, kao dva odvojena roka i mislim da je zbog ovog ustupka veliki broj nas ocistio godinu tada! A i veliki broj ljudi je ostavio jedan ili dva ispita za septembar, i to uglavnom samo ispita jer su kolokvijume dali, pa im nije bila neka ogromna frka..
5. I naravno, tu su sreca i snalazljivost - bitan faktor! :>

To je ono pozitivno od Bolonje, a negativno je to sto niko nije znao sta tacno donosi Bolonja, imamo li uslov, pod kojim uslovima prelazimo na budzet/ostajemo na SF, nesigurnost i neznanje, ali valjda ce vec sledeca generacija biti upucenija od nas sta i kako!? I tu je problem jos i sto odredjeni profesori nisu zeleli da se drze Bolonje kako treba..  :box

Ustvari, ovo sto mi sada nazivamo Bolonjom predstavlja polovicnu Bolonju, koja ce prerasti u pravu tek za nekoliko godina..

I da, umalo da zaboravim, tu su i nasi predstavnici koji su nam mnogo olaksali studiranje!  :cvet

vlada89

A onaj text vazi samo za vas (posto pise ova godina)?