Da li je buducnost unapred zapisana (tj verujete li u sudbinu)?

Bred · 17-07-2006, 01:13:48

Naceli smo nesto u temi o snovima pa ovde mozemo da nastavimo...

Al-Jasmina · 18-07-2006, 18:37:53

Hmm :`
Ako zelite neozbiljan osvrt na tu temu,
predlazem da se procita Autostoperski vodic kroz Galaxiju,
onaj deo o "bozijoj poruci" na nekoj planini...

Moguce je da postoji neki poredak u ...svemiru,
koji tezi ...necemu
i u kome i nase malenkosti igraju neku ulogu ...valjda

Postoje razlog zbog koga mogu poverovati da sam zivi goblen :

kad god mi se izdesavaju neki ruzni momenti,
nakon bure suza, besa, brige... dolazi smeh,
neka vrsta rezigniranog i saljivog prihvatanja
kroz razumevanje neophodnosti LEKCIJE koja iz toga sledi
i javi se osecaj-
pa jeste, to je tako trebalo biti...slutila sam,
bilo je logicno...
imala sam taj osecaj da zivim deja vu

Eventualno, na to pomislim
u onim momentima koje zovemo "mali je svet"
npr.
kad odete negde izuzetno daleko,
i nesto se pozelite starog drustva jer
ste na nekom pustom prostoru i
VOILA
dolaze neki ljudi koje ne znate,
nesto vas priupitaju i shvatite
da oni poznaju pola vase familije...

SandraD. · 18-07-2006, 23:48:46

Hm,da....Ja moram priznati da sam u potpunosti fatalista.Mislim da ,kao sto i Jasmina kaze postoji neki poredak,i da covek kada se rodi nije "neispisana hartija".Ima i onih koji ne veruju u sudbinu,koji tvrde da covek sam kreira svoju sudbinu,ali mnogi kazu da je karakter covekova sudbina,pa zar i taj karakter nije deo sudbine.

Neki kazu da su samo odredjeni,kljucni trenuci u covekovom zivotu sudbinski;kada ucinim nesto posle cega se kajem,pomislim," mogla sam to da uradim drugacije",ali uvek se javlja ona misao:"to je tako moralo da bude",pa makar bila i sasvim beznacajna stvar.Mozda mi samo mislimo da je moglo biti drugacije.

Ovo je dosta slozena tema.Neke religije veruju u reinkarnaciju i prosle zivote,te da covek u novom zivotu ispasta grehe koje je pocinio u prethodnom i tako dolazi na ovaj svet,koji je ujedno i pakao,toliko puta,dok se ne procisti.Sa druge strane,mozda covek nosi neko genetsko nasledje od svojih predaka,mozda mu je mocna sustina zivota odredila kakav ce mu zivot biti,u odnosu na to da li su njegovi preci pocinili neke teske grehe ili ne.

Sve je to pod znakom pitanja,covek moze da veruje ili ne.To je ustvari pitanje postojanja Boga,jer je on sudbina,on je taj pred kojim smo svi mi nemocni...

Bred · 19-07-2006, 20:57:40

Svako od nas veruje da NESTO postoji.. Bog, sudbina, karma … Psiholozi bi rekli da verovanje u neku visu silu koja upravlja nasim zivotima ustvari predstavlja nemoc pojedinca da upravlja sopstvenim zivotom…I to donekle ima logike. Ipak ne mozemo mi imati kompletan I potpun uticaj na sve sto nam se desava u zivotu. U velikom procentu to zavisi od nas ali , kao sto rekoh, ne uvek. A verovanje u sudbinu upravo proizilazi iz covekove nemoci da objasni neke neobjasnjive pojave u svom zivotu. Ja verujem da je nacin kako cemo ikad zavrsiti zivot zapisan u trenutku kad smo se I rodili. Gde zapisan, nemam pojma. Ali I sami znate koliko se cudnih smrti I desavalo u vasem zivotu za koje ne mozes reci nista drugo nego sudbina.
Ono cega se ja jedino bojim jeste da se ne ogresim o nekog za zivota, da mi savset bude mirna I da se neke eventualne moje greske I gresi u bilo kom smislu ne vracaju mojim potomcima…
Inace, u zivotu sve se vraca, sve se placa, mozda I to ima veze sa sudbinom. Pogotov kad ljudi kazu:”neka, I njega ce tosnaci kad tad “ .

Coolgemini · 20-07-2006, 17:32:23

ovo je jako komplexna tema....ukljucuje religiju,sociologiju,filozofiju i psihologiju....ne znam sta vise da nabrojim

Verovanje u sudbinu je zapravo verovanje u visu silu tj Boga.Ljudi su nemocni da svojim snagama crtaju sudbinske korake,ali veliko je pitanje kako i sta odredjuje neki fatalno-bitan momenat u zivotu?Ja mislim da iza svakog naseg koraka stoji neka visa sila koja odlucuje da li ce se taj korak ostvariti ili ne..i slazem se da kod nekih neocekivanih okolnosti trazim opravdanje da to tako nije sudjeno biti. Nesto sam ipak pogresio i to moram da ispravim...I kad malo bolje proanaliziram situaciju,uvidim da je pad zaista bio ocigledan..

.Ovo je ipak subjektivno razmisljanje i pitanje religije...

...covek koji ne veruje u sudbinu je delom ateista i on se zalaze da je njegov zivot odredjen licnim karakterom...mada postoji i pitanje da li je uvek karakter kljuc sudbine??Postoji mnogo primera desavanja neverovatno cudnih i paranormalnih dogadjaja kod pozitivnih karaktera..

Lena · 25-08-2006, 22:47:35

Sudbina je, recimo, splet karaktera i okolnosti...

Postoji ne¹to ¹to zovu "sloboda izbora" i sve to, ali èudo kako uglavnom biramo ono ¹to je u skladu sa na¹im karakterom.

Fatalizam mo¾e da bude dobra stvar u nekim situacijama, kad treba pre¾iveti ne¹to negativno...dobro je boriti se ali postoje ljudi koji su "pukli" jer prosto nisu mogli da prihvate da ma koliko se borio, nekad ti se zaista ne da.

A i koliko æe¹ se boriti opet zavisi od toga kakav si...

To ¹to ne znamo ¹ta æe se desiti (¹to je po meni dobra stvar

) ne znaèi da nije odreðeno.

Verovatno sam konfuzna ali tako mi i treba kad pi¹em u (za mene) sitne sate.

vladimir · 26-08-2006, 17:23:01

Ne verujem u sudbinu.Mislim da u nasem zivotu sve zavisi od nasih izbora...

Darker · 26-08-2006, 18:00:20

¹to bi rekla sara Konor (aj sad da mi neko ka¾e da ne zna ko je to

): nema sudbine osim one koju sami pravimo...

Ali to ¹to imamo moæ da sami kreiramo svoju sudbinu - i to je sudbina

willie the scot · 26-08-2006, 18:01:31

no fate.

TIJANA82 · 28-08-2006, 12:16:32

jeste, tj da!

mackica · 13-09-2006, 23:54:20

definitivno nesto postoji....samo ga razliciti narodi razlicito tumace....svaka religija ima svoje ime....

sandric · 14-09-2006, 09:24:21

Naravno da verujem u sudbinu,mozda zvuci pesimisticki ali mislim da je u zivotu sve unapred odredjeno i da pojedinac moze izmeniti neke sitnice i nijansirati sve to ali sustina ipak ostaje...

Al-Jasmina · 14-09-2006, 10:43:48

Mislilm da smo negde u nekom trenutku pristali na sve
i da se sad igramo zmurke sa zivotom...

Ponekad mi podju ljute suze na oci i besno zamahnem pesnicom negde ka nebu
ali kasnije,
prihvatim...

Mozda smo evoluciono programirani da prihvatamo stvari koje nisu u skladu sa nasim zeljama,
da na neke iznenadjujuce i tragicne stvari reagujemo s pomirenjem...
bas kao sto i zivotinje mirno odu dalje...
mozda je nasa vera u sudbinu samo rudiment tog istog nagona za prezivljavanjem?
Tipa, bilo pa proslo...idemo dalje...

Vampire 666 · 22-09-2006, 22:14:53

Quote from: vladimir on 26-08-2006, 17:23:01
Ne verujem u sudbinu.Mislim da u nasem zivotu sve zavisi od nasih izbora...

stoprocentno se slazem...sve je stvar naseg izbora...problem je sto je covek kao bice plasljiv, pa se, izmedju ostalog plasi i samog sebe, pa zato izmislja sudbinu,religiju i sl...

Lena · 22-09-2006, 22:50:34

Sve se svodi na to da je verovanje ili neverovanje u sudbinu lièni oseæaj, religija - dokaz niti ima¹ niti ti treba. Obe strane mogu da ka¾u pone¹to - oni koji ne veruju u sudbinu æe prebaciti onima drugima da su previ¹e slabi da se bore za sebe, oni koji veruju æe ovima prvima reæi da ¾ive u iluziji...u su¹tini svako ima viziju sveta u kojoj se najbolje oseæa. "Tvoja istina je istina za tebe a moja za mene".