Smrt neobiènog papagaja

[AquArius]

Смрт необичног папагаја



Истраживања на Алексовом мозгу корисна за људе
Умео је и да размишља

Када је пре тридесет година у једној продавници кућних љубимаца купила сивог афричког папагаја, Ирена Пеперберг, млад и перспективан докторанд хемије на Харварду, није ни слутила да ће Алекс постати најпознатији папагај на планети.

Некадашња студенткиња постала је уважена професорка компаративне психологије на Харварду, а у средишту њеног научног интересовања налазило се истраживање мозга ове интелигентне птице и поређење с људским мозгом.

Алекс је успео да научи да препознаје боје, неке геометријске облике и изговара више од сто енглеских речи. Успео је и да збуни научнике широм света, јер је довео у сумњу општеприхваћен став да је папагај само имитатор звукова које чује.

Научници су дуго полемисали да ли нека друга врста, осим човека, може да развије способност за учење људског говора. Алексове језичке способности, на неки начин, биле су много боље од говора знакова за који су биле обучене неке гориле у специјалним истраживачким центрима.

Јер, Алекс је по својим способностима надмашио све до тада виђено. Користећи специјалне методе учења, др Ирена Паперберг за кратко време обучила је папагаја да одређене научене речи ставља у одређен контекст, да препознаје одређени број предмета и зна чему они служе, да препознаје боје и неке геометријске облике. Рад са њим и оно што је Алекс постигао довело је до револуционарног преокрета у начину на који се размишља о птичјем мозгу. Некада је то било веома погрдно, данас, после онога што је постигао мали Афрички сиви папагај, на мозак птице научници гледају с одређеним страхопоштовањем.

Јер, Алекс се својим могућностима за то изборио. Он је, учећи од човека, успео да понови исту радњу како би зарадио награду, зрно грожђа, он је када би му се показао плави папирни троугао био у стању да каже да је то троугао, да је плаве боје, а када би га дотакао рекао би да је направљен од папира. Алекс је исказивао бројне емоције, тако карактеристичне за човека: фрустрацију, досаду, а његове когнитивне способности нису биле ништа мање него код тренираних примата.

И ко зна шта би све Алекс још научио да није угинуо у 31. години. Вече пре тога своју власницу која га је смештала у кавез поздравио је речима: „Буди добра, видимо се ујутру. Волим те”. То јутро није дочекао. Али је до последњег дана свог живота био од користи људима који су проучавајући његов мозак сазнавали и о сопственом.

Д. П.


извор (http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=41785)

[makica]

Pametnica mala...  bas tuzno sto je uginuo...
To su mi omiljene zivotinjice,obozavam pticice!
Imam nimfu vec 15 god,pustena je,leprsa po stanu,nikad nije bila u kavezu...
Zna da prica,da ponovi ili smisleno kaze  vise reci,mazi se,ceska se,spava sa mnom u krevetu,jede sve sto i mi...ponekad ume da bude uzasno tvrdoglava i uporna,bas kao i covek...

[jecapereca]

I meni je zao sto je uginuo.Obozavam zivotinje.
Prosto je neverovatno da je sve navedeno znao.
Nikad nisam cula da papagaj zivi toliko dugo

[Al-Jasmina]

  Ja sam gledala dokumantarac sa tim papagajem
i bas me raznezio kad nesto kaze ali i zapanjio, jer je demonstrirao nesto sto vidjamo uglavnom samo na filmu pomocu spec.efekata- zivotinju koja razmislja i govori


Mica mala, may he rest u miru

[BK]

„Буди добра, видимо се ујутру. Волим те”.
извор (http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=41785)

Kakav frajer! Bas je cica.
Steta...