Napisao Dr Zoran Joksimović July 19, 2007

 

Nonsteroid anti inflamatory drugs and intestines
Rad objavljen u časopisu Timočki medicinski glasnik Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar Godina 2003 Volumen 28 Broj 3-4

Ključne reči: NSAIL, antireumatici, gastrointestinalne komplikacije
Key words: NAID, antirheumatics, gastrointestilal complications
Zoran Joksimović
Internistička ordinacija “Joksimović”, Bor
Uvod
Na papirusima iz Egipta oko 1500. god. pre naše ere nalazimo prvi zapis o korišćenju preparata sa salicilatima iz mirte. Hipokrat je između 460-377. god p.n.e. koristio vrbovu koru za snižavanje temperature. Lečenje biljem je imalo empirijski karakter sve do 1897. godine. Tada je Felix Hoffman, u želji da eliminiše gorčinu salicilne kiseline, sintetizovao prvi nesteroidni antireumatik - acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin) (1). Od tada počinje upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova za lečenje zapaljenja i bolova u reumatskim bolestima, a i u drugim bolnim i febrilnim stanjima. Početkom 70. godina prošlog veka razjašnjen je mehanizam delovanja NSAIL a 1982. god dodeljena je Nobelova nagrada za to otkriće. Ovi lekovi inhibiraju enzim ciklooksigenazu i sprečavaju nastanak prostaglandina iz arahidonske kiseline. Prostaglandini su odgovorni za bol i zapaljenjsku reakciju (2). Dvadeset godina kasnije dolazi se do saznanja da postoje dva izooblika ciklooksigenaze, što dovodi do pronalaženja novih vrsta NSAIL.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) spadaju u najčešće upotrebljavane lekove na svetu. U SAD dnevno neki od ovih lekova koristi oko 25 miliona ljudi. Istovremeno oko 20% stanovnika SAD starijih od 70 godina koristi svakodnevno neki od oblika acetilsalicilne kiseline. U Evropi svakodnevno oko 30 miliona ljudi koristi NSAIL. Zbog široke upotrebe i velikog broja komplikacija neželjeni efekti ovih lekova su postali znatan medicinski problem (3).
Epidemiologija štetnih učinaka NSAIL na degestivni trakt
Pacijenti koji dugo i redovno koriste NSAIL, u 100% slučajeva imaju subepitelnu hemoragiju, u 50% se pojave sitne erozije, a ulkus se razvije u 20% slučajeva (4). Najveći deo ovih lezija (oko 80%) protiče asimptomatski (4,5). Teške komplikacije ulkusne bolesti (kao što su perforacija krvarenje i stenoza) retke su. Pogađaju 1-5% osoba lečenih NSAIL godišnje, ali je rizik za njihov nastanak kod bolesnika koji koriste NSAIL veći. Rizik raste sa starošću osobe koja koristi NSAIL. Kod mlađih osoba rizik je povećan 1,5 puta, a kod starijih od 60 godina i više od 5 puta (3). U grupi bolesnika starije dobi i smrtni ishodi teških komplikacija ulkusne bolesti su češći. Smatra se da 15% osoba koje koriste NSAIL imaju neku od digestivnih komplikacija terapije ovim lekovima (4). Smrtnost usled štetnih učinaka NSAIL se kreće oko 6,6 na 100.000 stanovnika, što znači veću smrtnost od multiplog mijeloma, astme, raka materice ili Hodgkinove bolesti. U ovaj broj nisu uključeni pacijenti koji su kupovali lekove u slobodnoj prodaji! Metaanalize upotrebe acetilsalicilne kiseline kao antiagregacionog sredstva u sprečavanu moždane kapi ili infarkta miokarda pokazuju da sprečimo dva moždana inzulta po cenu jednog gastrointestinalnog krvarenja ili jedan infark miokarda uz rizik dva ili tri gastrointestinalna krvarenja! Teza da se sa manjim dozama aspirina smanjuje rizik od krvarenja nije dokazana, jer već doze aspirina od 10 mg koče sintezu prostaglandina u želudačnoj sluznici. Stoga je potrebno dobro proceniti da li je (i koja) antiagregaciona terapija zaista neophodna. Čak je i sa strane finansijskih troškova ispravno, u slučajevima kada je rizik krvarenja veliki, upotrebiti skuplje ali sigurnije antiagregaciono sredstvo (npr ticlodipin) (1).
U Sloveniji na NSAIL otpada 5% svih na recept propisanih lekova. Oko 107000 stanovnika Slovenije svakodnevno koristi NSAIL, a 32000 bolesnika koristi i acetilsalicilnu kiselinu izdatu na recept. Godišnje se oko 5000 ljudi leči u bolnici a izmedju 50 i 100 osoba umre zbog štetnih učinaka ovih lekova na organe za varenje (3). Prema podacima za urgentni Klinički Centar u Beogradu u toku prvih 9 meseci 2002 godine zbog krvarenja iz gornjih partija digestivnog trakta hospitalizovano je 1800 bolesnika. Umrlo je 135 osoba (stopa smrtnosti 15%). U oko 50% slučajeva utvrđeno je da su uzrok krvarenja bili klasični NSAIL (5). U nedostatku preciznih podataka za našu republiku, ako se primene poređenja sa brojkama iz drugih zemalja, možemo izvući aproksimativni zaključak da u Srbiji godišnje zbog terapije NSAIL komplikacije u vidu krvarenja ima oko 5000-6000 osoba i da bar 500 osoba godišnje umre zbog ovih komplikacija.
Patogeneza štetnog delovanja NSAIL na organe za varenje
NSAIL mogu izazvati promene na bilo kom delu digestivnog tubusa, ali najpoznatije, najozbiljnije a i najčešće fatalne komplikacije terapije NSAIL su one koje nastaju na gornjim partijama digestivnog trakta (Tabela 1). Na sluzokoži gornjih partija digestivnog trakta NSAIL izazivaju lokalne i sistemske promene. Mehanizmi nastanka lokalnih i sistemskih promena su različiti i međusobno nezavisni.
Tabela 1. Neželjeni efekti NSAIL
• Dispepsija
• Ezofagitis
• Ezofagealne strikture
• Gastritis tip C
• Gastrične i duodenalne petehije, erozije, ulceracije, krvarenja i perforacije
• Ulceracije krvarenja i perforacije tankog i debelog creva
• Egzacerbacije hroničnih inflamatornih bolesti debelog creva,
• Lokalne promene

Neposredni učinak ili direktni topički učinak NSAIL ide po sledećem mehanizmu: većina NSAIL su blage kiseline rastvorljive u mastima i nakupljaju se u delovima i prostorima sa niskom vrednošću pH, kao što su želudac i sinovijalna tečnost zapaljenih zglobova. Kako su NSAIL kiseline, one u kiselom miljeu želudačnog soka ne joniziraju, već slobodno prelaze u ćeliju preko ćelijske membrane. U intraceluarnom prostoru disociraju i oslobađaju H+ jone. Ćelije sluzokože želuca oštećuju tako što povećaju propustljivost membrane i snižavaju sintezu bikarbonata i sluzi. Sluz i bikarbonati imaju funkciju zaštitne barijere. Kada ona nestane, HCl i pepsin mogu nesmetano da ispolje svoje agresivno dejstvo na ćelije. Na taj način želudačna kiselina igra glavnu ulogu u oštećenju sluznice želuca i dvanaestopalačnog creva usled delovanja NSAIL. Stoga je razumljivo što su inhibitori protonske pumpe koji blokiraju sintezu HCl lekovi izbora u prevenciji i lečenju ovih oštećenja (3).
NSAIL u tankom crevu izazivaju promene koje se manifestuju gubitkom belančevina i blagom anemijom, usled čega u retkim slučajevima može doći do hipoalbuminemije i edema.
Kod bolesnika sa hroničnim inflamatornim bolestima debelog creva mogu dovesti do teškog pogoršanja bolesti, bilo da se radi o divertikulitisu, kolitisu, ulceracijama, krvarenjima ili perforacijama (3, 4).
Na početku terapije skoro svi NSAIL podižu nivo aminotransferaza, ali se kasnije one normalizuju zato što je taj efekat posledica enzimskih promena a ne posledica hepatotoksičnosti. Ali NSAIL mogu, istina, u ređim slučajevima da dovedu i do holostaze ili akutnog medikamentoznog hepatitisa, koji može imati za posledicu fulminantnu insuficijenciju jetre. Acetilsalicilna kiselina izaziva sitnokapljičnu steatozu, koja je posledica oštećenja mitohondrijalne beta oksidacije masnih kiselina, koja može kod dece da se završi multiorganskim ireverzibilnim promenama sa smrtnim ishodom u okviru Reyesovog sindroma (1,3).
Posredni učinak NSAIL ili topičko oštećenje drugog prolaza odvija se na sledeći način: Neki od lekova iz grupe NSAIL su prodroge i za prelazak u aktivnu formu moraju da prethodno budu metabolički aktivirani u jetri, a potom se kao aktivna supstanca izlučuju preko žuči u duodenum, odakle mogu bilijarnim duodenogastričnim refluksom da se vrate u želudac i da izazovu oštećenja (3).
Bez obzira na način ulaska u organizam (bilo da se radi o peroralnom, rektalnom ili parentaralnom Slika 1. Šema mesta i delovanja ciklooksigenaza prostaglandina i NSAIL putu) najopasniji učinak NSAIL je inhibicija sinteze zaštitnih prostaglandina E (PGE), koji u sluznici želuca i duodenuma nastaju uz pomoć enzima ciklooksigenaze. Postoje dva izooblika ciklooksigenaze: ciklooksigenaza-1 (COX-1) i ciklooksigenaza-2 (COX-2) Enzim ciklooksigenaza-1 je konstitutivni enzim koji se nalazi skoro u svim tkivima i učestvuje u pretvaranju arahidonske kiseline (koja se nalazi u fosfolipidima ćelijske membrane) u protektivni prostaglandin i tromboksan. Blokiraju ga NSAIL. Enzim ciklooksigenaza–2 nastaje u zapaljenjskim stanjima, a indukuju je medijatori upale. Ona dovodi do sinteze prostaglandina koji potom dovode do bolova, povišene temperature i drugih manifestacija zapaljenja. Blokiraju je NSAIL i kortikosteroidi (Slika 1 ).

Tabela 2. Mehanizmi štetnog delovanja NSAIL na želudac i dvanestopalačno crevo

• Slabljenje sluzne barijere
• Snižena sekrecija bikarbonata
• Smanjena sekrecija mukusa
• Dezinhibicija sekrecije HCl
• Usporeno obnavljanje ćelija sluznice
• Oštećenje cirkulacije
• Smanjen protok krvi u sluznici
• Smanjena agregacija trombocita

Kako su većina klasičnih NSAIL kompetitivni inhibitori COX-1, to je i njihovo inhibitorno dejstvo na enzim dozno zavisno. To znači da će zavisno od doze, više ili manje inhibirati i sintezu zaštitnih prostaglandina. Prostaglandini imaju citoprotektivnu funkciju i uskladjuju sve mehanizme samoodbrane želuca. Inhibicijom sinteze prostaglandina NSAIL oštete sluznu barijeru i produžuju proces zaceljivanja erozija i ulkusa (Tabela 2).
Acetil salicilna kiselina je ireverzibilni inhibitor COX-1 zato već male doze ovog leka imaju toksične efekte. Zbog inhibicije sinteze tromboksana smanjiće se i sposobnost agregacije trombocita i tako povećati mogućnost krvarenja. Acetilsalicilna kiselina već u dozi od 75 mg izaziva krvarenje iz već postojećeg ulkusa na želucu ili duodenumu. Ovakvo krvarenje se može pojaviti već posle dva dana od uzimanja acetilsalicilne kiseline, a opisani su slučajevi krvarenja već posle jedne tablete aspirina (1,3,8).
Faktori rizika za razvoj komplikacija na organima za varenje usled terapije NSAIL mogu se podeliti na:
• dokazane: to su oni koji se odnose na pacijenta - starost iznad 65 godina, ulkus ili krvarenje iz GIT u anamnezi, oni koji se odnose na lekove - istovremena upotreba više NSAIL i/ili kortikosteroida korišćenje velikih doza NSAIL, istovremena upotreba antikoagulantne terapije;
• moguće: alkohol, pušenje, Helicobacter pylori infekcija, ženski pol, kardiovaskularne bolesti, dugotrajno korišćenje NSAIL
Infekcija bakterijom Helicobacter Pylori i NSAIL
Kakav uticaj ima infekcija H. pylori na pojavu ulkusa kod bolesnika koji se leče NSAIL, nije do kraja jasno. Za sada je stav da se eradikacija bakterije izvede kod bolesnika koji u anamnezi imaju ulkusnu bolest i moraju da uzimaju NSAIL. Čak i u tim slučajevima se verovatno spreči ulkus kao posledica infekcije, ali ne i kao posledica ošptećenja NSAIL (3). Neka istraživanja su, štaviše, pokazala da infekcija H. pylori smanjuje opasnost od krvarenja kod želuadačnog ulkusa, ali ne i kod duodenalnog ulkusa. Jedno od mogućih objašnjenja je i to da zapaljenje (gastritis) usled helicobakter infekcije indukuje ciklooksigenaze (time i medijatore upale), ali verovatno i zaštitne prostaglandine, čiju sintezu inhibišu NSAIL. Primećeno je takođe da eradikacija bakterije ne utiče na efikasnost izlečenja ulkusne bolesti koju su prouzrokovali NSAIL (3,4). Zato se smatra nepotrebnim bolesnike koji su na terapiji NSAIL i nemaju simptome od strane GIT testirati na infekciju H. pylori (4).
Izgleda da su NSAIL i H. pylori dva nezavisna faktora rizika za razvoj ulkusne bolesti.
NSAIL i kolorektalni karcinom
U epidemiološkim i laboratorijskim ispitivanjima postoje čvrsti dokazi da NSAIL može sprečiti ili usporiti rak debelog creva, koji spada u najčešća maligna oboljenja. Ovo se pre svega odnosi na lekove iz grupe koksiba, koji za sada daju obećavajuće rezultate. Terapijski efekat je posledica inhibicije angiogeneze koja je odgovorna za rast tumora (1,7). U Americi je celekoksib registrovan za sekundarnu prevenciju kolorektalnog karcinoma kod bolesnika sa adenomatoznom polipozom kolona (1,7). U toku su studije koje treba da procene kolika je preventivna vrednost terapije COX-2 inhibitorima u sporadičnim adenomatoznim polipima, hereditarnim nepolipoznim kolorektalnim karcinomima kao i u prevenciji karcinoma jednjaka kod Barretovog ezofagusa (6,7).
Različita škodljivost pojedinih NSAIL
Klasični NSAIL inhibiraju oba oblika ciklooksigenaze, ali se međusobno razlikuju po tome koliko blokiraju COX –1. Toksičnost medikamenta je direktno srazmerna stepenu inhibicije COX-1.
Na osnovu nivoa delovanja i inhibicije pojedinog izooblika ciklooksigenaze nesteroidne antireumatike možemo podeliti na:
1. konvencionalne-standardne, koji koče COX-1 I COX-2
2. selektivne za COX-2, koji u terapijskim dozama inhibiraju i COX-1, ali nešto manje nego konvencionalni i
3. specifične-koksibe, koji u terapijskim dozama koče samo COX-2.
Za lekove iz grupe koksiba naziv specifični je sporan, jer, kada se daju u velikim dozama, koče i COX-1. Zato se za sve NSAIL koji više inhibiraju COX-2 nego COX-1 (uključujući i koksibe) predlaže naziv selektivni inhibitori COX-2.
Na bazi desetogodišnjeg praćenja utvrđeno je da je kod konvencionalnih NSAIL relativna opasnost za perforaciju i krvarenje najmanja kod bolesnika lečenih ibuprofenom i diklofenakom (slika 2). Metaanalizom 12 epidemioloških istraživanja kod lečenih NSAIL dobijeni su slični podaci, Najmanji rizik teških gastrointestinalnih komplikacija je kod upotrebe ibuprofena i diklofenaka, a najviše neželjenih učinaka izazivaju ketoprofen i piroksikam (3,8).
Meloksikam je lek koji se smatra selektivnim za COX-2 iako on u približno jednakoj meri deluje i na COX-1 i COX-2. Zato bolesnici bolje podnose dozu od 7,5 mg nego od 15 mg (kod manje doze manja je inhibicija COX-1, a time i inhibicija sinteze zaštitnih prostaglandina). Zbog svoje relativne selektivnosti u odnosu na klasične, NSAIL se bolje podnosi i ima blagu prednost prilikom izbora leka (4).
Prvi farmakološki predstavnici koksiba su celekoksib i rofekoksib. Oba medikamenta u terapijskim dozama koče dejstvo COX-2, a na COX-1 ne deluju. Celekoksib je odobren za upotrebu 1998. a rofekoksib 1999. godine. Registrovani su za lečenje artroza akutnih bolova i dismenoreje. Oni principijelno nisu efikasniji od klasičnih NSAIL, ali imaju manje štetnih efekata. Bez obzira na njihovu relativnu bezbednost, Agencija za hranu i lekove u Americi je ipak preporučila da se daju u najmanjim efikasnim dozama. Neke studije pokazuju da se učestalost dispepsija, kao nuzefekta kod koksiba
(23,5%) bitno ne razlikuje od učestalosti ovog simptoma kod klasicnih NSAID (oko 25,5%), ali je procenjeno da je ulkus kao komplikacija za 50% ređi kod koksiba nego kod klasičnih NSAIL. (Prevalenca ulkusne bolesti kod koksiba je jednaka kao kod placeba). Međutim, ukoliko su bolesnici istovremeno uzimali i acetilsalicilnu kiselinu, onda razlika u pogledu komplikacija na GIT između koksiba i kontrolne grupe sa klasičnim NSAIL postaje vrlo mala (1).
Farmakoekonomske analize za sada ne usmeravaju na upotrebu skupih inhibitora COX-2 kod bolesnika koji nemaju faktore rizika za nastanak ulkusa. Grupa koksiba je doktrinarno rezervisana samo za bolesnike kod kojih postoji realna opasnost da će nastati neželjene gastrointestinalne komplikacije. Poslednjih meseci, posebno u zemljama sa visokoim ekonomskim standardom, koksibi se, ipak, sve više propisuju i osvajaju sve veći deo tržišta NSAIL (5).
U poslednje vreme (istraživanja na ljudima su pri kraju) razvija se nova grupa NSAIL koji oslobađaju azotoksid-NO. Azotoksid je važan za zaštitu želudačne sluznice isto kao i prostaglandini i može nadoknaditi zaštitnu funkciju citoprotektivnih prostaglandina prilikom lečenja NSAIL. U istraživanju na životinjama u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom azotoksid je omogućavao antiagregacionu ulogu aspirina i nije sprečavao zaceljivanje ulkusa (1,9,10).

Slika 2. Toksičnost NSAIL za GIT u odnosu na ibuprofen

Vođenje bolesnika koji koriste NSAIL, mogućnosti smanjenja neželjenih učinaka NSAIL i lečenje komplikacija
Bolesnici koji redovno koriste NSAIL, zahtevaju redovne kontrole, laboratorijsko i endoskopsko odnosno rentgensko ispitivanje i detaljno upoznavanje sa mogućim štetnim efektima lekova. Ukoliko lekar uoči pojavu neželjenog dejstva leka, treba da preduzme sledeće korake:
Primarna profilaksa. Kad god je moguće, ukinuti NSAIL. Propisati sigurniji NSAIL (meloksikam, ibuprofen, diklofenak) ili koksib. Propisati kombinaciju NSAIL i neopoidnog analgetika (npr. paracetamol za blaži bol ili tramadol kod težih bolova). Na taj način se mogu dati manje doze NSAIL, čime se smanjuje opasnost neželjenih učinaka. Ovaj postupak je posebno preporučljiv kod starih osoba i bolesnika čije je opšte stanje slabo (1).
Lečenje bolesnika sa faktorima rizika. Bolesnicima koji se leče NSAIL i imaju ulkusnu bolest ili dijagnostičku sumnju na ulkusnu bolest , propisujemo lečenje inhibitorima protonske pumpe
(Omeprazol 20 mg 2×1 ili pantoprazol 40 mg 2×1). Lečenje traje osam nedelja, pri čemu se zaceli oko 87% želudačnih i 89% duodenalnih ulkusa i do 93% erozija. Ukoliko je prisutan Helicobacter pylori dilema nije potpuno razjašnjena, ali dosadašnje smernice ipak doktrinarno preporučuju da se sprovede eradikacija (3,8). Treba napomenuti da antacidi i blokatori H2 receptora nisu dobar izbor (štaviše, potpuno su bez efekta kada je u pitanju ulkusna bolest ali kod dispeptičnih tegoba bez ulkusa njihova primena ima opravdanje ukoliko se daju u dvostrukim dozama u odnosu na uobičajene). Takođe zaštitni analog prostaglandina u vidu mizoprostola (iako je nešto jevtiniji) nije efikasniji od inhibitora protonske pumpe i daje česte nuzefekte (8). Prednosti davanja inhibitora protonske pumpe se ogledaju u sledećem: deluju direktno na sekreciju HCL nevezno od stimulacije, ne zahtevaju povećanje doze, nema razvoja tolerancije na lek, povećavaju pH želudačnog sekreta više danju nego noću, imaju minimalne interakcije sa citohromom P450 (5).
Sekundarna prevencija. Bolesnicima koji u anamnezi imaju ulkus ili gastrointestinalno krvarenje i koriste NSAIL, treba propisati najsigurniji NSAIL koji je na raspolaganju (po mogućnosti specifični COX-2 inhibitor) i dati dozu održavanja (omeprazol 20 mg dvevno ili pantoprazol 40 mg dnevno) dok god koriste NSAIL (3,8). Na Slici 3 je prikazan redosled postupaka u slučaju komplikacija terapije NSAIL
Slika 3. Algoritam postupaka u gastrointestinalnim komplikacijama terapije NSAIL

Zaključak
NSAIL spadaju u grupu najčešće korišćenih i dobro ispitanih lekova. Oni su relativno bezbedni lekovi ali njihove komplikacije mogu biti teške i fatalne. Zato je važno da pri korišćenju ovih lekova izaberemo što sigurniji lek, da koristimo kombinacije NSAIL sa neopijatskim analgeticima, da dajemo najmanje, efikasne doze, da terapija traje što je moguće kraće. Bolesnicima sa aktuelnom ulkusnom bolešću dajemo inhibitore protonske pumpe u terapijskoj dozi, a bolesnicima bez aktuelnog ulkusa sa anamnestičkim podacima o prethodnoj bolesti i krvarenju u dozi održavanja. Upotreba selektivnih COX-2 inhibitora (koksiba) opravdana je kod osoba koje imaju rizik za gastrointestinalne komplikacije.
Literatura
1. Nevenka Krčevski-Škvarč, Jasna Rozman Marčič, Marjan Ivanuša: Nekateri novejši pogledi na nesteroidne antireumatike, Zdravstveni vestnik 2001;70;405-13
2. Vane JR.: Inhibition of prostaglandin synthesis as a mechanism of action for the aspirinlike drugs. Nature 1971; 231: 232-235.
3. Markovič Saša: Škodljivi učinki nesteroidnih protivnenih zdravil na prebavila iz zbornika 42. Tavčarjevih dnevov 2000 20-7
4. M. Brian Fennerty, MD NSAIDrelated gastrointestinal injury Evidencebased approach to a preventable complication Vol 110 / No 3 / September 2001 / Postgraduate medicine.
5. Krstić Miodrag NSAIL i digestivni trakt prevencija www.yuga.org.yu/pdf/NSAIL i digestivni trakt -prevencija.ppt
6. NSAID Fact Sheet PHARMACIA CANADA JUN 2003 www.pharmacia.ca/en/news/nsaidfactsheet.asp
7. Lynch PM.: COX-2 inhibition in clinical cancer prevention. Oncology (Huntingt). 2001 Mar; 15(3 Suppl 5):21-6.
8. J M Seager, C J Hawkey.: Indigestion and nonsteroidal antiinflammatory drugs BMJ 2001;323:1236-1239 ( 24 November )
9. J.L. Burgaud, J.P. Riffaud and P. Del Soldato: NitricOxide Releasing Molecules : A New Class of Drugs with Several Major Indications
10. Fiorucci S, Antonelli E, Santucci L, Morelli O, Miglietti M, Federici B, Mannucci R, Del Soldato P, Morelli A.: Gastrointestinal safety of nitric oxidederived aspirin is related to inhibition of ICE-like cysteine proteases in rats.Gastroenterology. 1999 May;116(5):1089-106

Tekst preuzet uz dozvolu autora sa originalne adrese -> http://www.drjoksimovic.com/?p=28

Fama est: intervju

Za bolji položaj i unapređenje struke

- Farmaceutsko društvo Srbije je stručno udruženje farmaceuta, čiji je primarni cilj stručno usavršavanje, unapređenje znanja i očuvanje etičkih pravila farmaceutske struke. Osnovano je 1879. godine i, posle Srpskog lekarskog društva, najstarije je strukovno udruženje u Srbiji. U tom periodu se javila, dakle, potreba za takvim jednim društvom koje se borilo, u okviru svojih mogućnosti, za položaj apotekara i za unapređenje struke - kaže mr ph. spec. Dubravka Urošev, generalni sekretar Farmaceutskog društva Srbije.

- Društvo u svojoj evidenciji ima 3500 članova, od čega aktivnih članova, koji redovno plaćaju članarinu, ima oko 1400. Društvo funkcioniše po Zakonu o udruženjima građana, članstvo je dobrovoljno pa samim tim njegove odluke nemaju uticaja na centre odlučivanja, osim iskazivanja profesionalnog mišljenja. Takva stručna mišljenja dajemo na određene predloge zakona koji regulišu ovu oblast. Članovi Društva dobijaju od organa upravljanja Društva ono što im po Statutu pripada. Tako naši članovi dobijaju besplatni primerak časopisa ,,Bilten’’, koji je više stručnog i informativnog karaktera. ,,Bilten“ je ponovo pokrenut 2006. godine, posle dvadeset godina pauze. Jedna od veoma interesantnih rubrika „Bilten“-a je ,,Iz starih arhiva i drugih farmaceutskih časopisa’’, u kojoj se objavljuju tekstovi vezani za aktivnost Farmaceutskog društva Srbije u prošlosti, a namenjena je naročito mlađim kolegama, kako bi se ukazalo da se problemi farmaceuta tokom istorije nisu mnogo promenili.

Zatim, pre dve i po godine napravljen je sajt, na koji se trudimo da prebacimo što više informacija. Ali, nažalost, još uvek je slabo posećen, kolege izgleda više vole pisanu informaciju, što je i bio razlog ponovnog pokretanja časopisa „Bilten“. Članovi imaju i popuste na kotizaciju za skupove u organizaciji Društva, 30 %, i za naše publikacije, 20%.

Imamo i bogatu biblioteku, koju mogu da koriste svi naši članovi. Mislim da naša biblioteka sadrži veoma mnogo novih naslova i da je jedna od savremenijih u našoj struci - naglašava mr ph. spec. Dubravka Urošev.

Simpozijumi

Posle II svetskog rata, u okviru stručnog usavršavanja, počeli su da se organizuju stručni sastanci - simpozijumi. Od 1960. godine održavaju se kao monotematski simpozijumi, što se bez prekida zadržalo do danas. Poslednjih godina simpozijumi se održavaju dva puta godišnje, obično sa nekom temom aktuelnom za farmaceute. Predavači su profesori fakulteta, Medicinskog i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na taj način se obezbeđuje da se tema obradi i sa kliničkog i sa farmaceutskog aspekta.

Svake četvrte godine organizuje se i kongres. Poslednji, IV kongres sa međunarodnim učešćem, održan je u novembru prošle godine u Beogradu i bio je vrlo posećen - prisustvovalo je tridesetak profesora iz sveta i 2400 učesnika. To je zaista impozantno, čak i za nas neočekivano. Osim profesora iz inostranstva, koji dolaze po pozivu, u velikom broju prisustvuju i kolege iz okruženja, naročito iz Bosne i Makedonije.

Kongres se obično održava u Beogradu ili nekom većem centru, dok se naši stručni skupovi održavaju po celoj zemlji, gde postoje mogućnosti za skupove sa velikim brojem učesnika, kaže naša sagovornica.

Na koji način se još Društvo bavi edukacijom, pored organizovanja simpozijuma?

Pored simpozijuma, koji su za sve profile farmaceuta, organizujemo naučne skupove za određene, manje interesne grupe. To su jednodnevni skupovi, i to je budućnost - organizovanje više manjih skupova za ciljane grupe.

Pored časopisa „Bilten“, izdajemo i časopis ,,Arhiv za farmaciju’’, koji izlazi bez prekida od 1951. godine. To je naučno-stručni časopis i trenutno je jedini iz te oblasti u našoj zemlji. Želimo da ga unapredimo, radićemo na tome. Uspeli smo od Ministarstva nauke da dobijemo za ovu godinu sredstva za njegovo izdavanje. Sarađujemo sa pomenutim Ministarstvom i u organizovanju naučnih skupova, a sa Ministarstvom zdravlja kada su u pitanju naši simpozijumi.

Kakve odnose imate sa lekarima? Da li je Farmaceutsko društvo član međunarodnih asocijacija?

Imamo vrlo dobar odnos sa profesorima sa Medicinskog fakulteta koji su angažovani u edukativnom radu. Dosta sarađujemo i sa drugim institucijama, koje nisu usko vezane za zdravstvo, jer se naše kolege školuju i za razne druge profile.

Uspeli smo u poslednje vreme da aktiviramo saradnju sa farmaceutskim udruženjima iz bivših republika, sa kojima sada ponovo razmenjujemo časopise.

Nedavno smo postali član dve međunarodne asocijacije - Međunarodne federacije farmaceuta (International Pharmaceutical Fedaration-FIP) i ,,EuroPharm Forum’’-a, koji povezuje nacionalna farmaceutska udruženja u Evropi a radi po prioritetima Svetske zdravstvene organizacije. ,,EuroPharm Forum’’ je prvenstveno osnovan za sprovođenje programa poboljšanja informacija za pacijente u javnim apotekama i osmišlja i sprovodi programe po prioritetima SZO. U pripremi je sprovođenje jednog od programa ,,EuroPharm Forum’’-a.

Koji su aktuelni problemi farmaceuta?

Kao i u svakoj struci, ima ih mnogo, i ja bih izdvojila samo neke - probleme vezane za izvođenje nastave u okviru uvođenja Bolonjskog procesa, nedovoljno vrednovanje farmaceutske usluge i probleme apoteka u privatnom vlasništvu vezanih za ugovaranje sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.

Šta Farmaceutsko društvo planira za sledeću godinu?

Od stručnih skupova, za sledeću godinu planiramo dva simpozijuma. Upravo obrađujemo anketu sa prošlog simpozijuma i možemo da kažemo da smo zadovoljni - tema je bila pogođena. Ankete su anonimne i korisne jer kolege mogu da napišu šta im se nije svidelo, ali i da predlože šta ih interesuje, i to je način na koji biramo teme za buduće simpozijume.

Planiramo da organizujemo edukacije za manje interesne grupe. Ove godine smo za tu namenu počeli da koristimo naše prostorije. Kapacitet sale je oko 50 slušalaca, a uspeli smo da nabavimo i svu neophodnu tehničku opremu. To su stručna predavanja u trajanju od najviše sat vremena, po određenoj temi.

Kad se započne sa procesom obnavljanja licenci po Zakonu o komorama zdravstvenih radnika, farmaceuti koji rade u sistemu zdravstvene zaštite će morati u jednoj godini da sakupe određeni broj poena kao rezultat obavljenih edukacija. Naravno, mi zasad izdajemo samo uverenja o prisustvovanju našim skupovima, jer će Zdravstveni savet pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije ubuduće bodovati učešće na stručnim skupovima, kaže mr ph. spec. Dubravka Urošev, generalni sekretar Farmaceutskog društva Srbije.

Krajem oktobra ove godine održan je 50. jubilarni Simpozijum, posvećen antibioticima. Kako je protekao i koji su zaključci?

Što se tiče kvaliteta predavanja, mislim da su predavači stvarno bili odlični, što se vidi i iz ankete, od 1 do 5, ocena je 4,35 za stručni deo. Ono što meni uvek govori o uspešnosti skupa je diskusija. Morali smo čak da prekidamo diskusiju, kako bismo poštovali satnicu.

Ono što je sad vrlo aktuelno je rezistencija na antibiotike, koja je naravno nastala usled njihove neadekvatne upotrebe. Akcenat Simpozijuma je bio na tome koliko se antibiotici prepisuju za virusne infekcije, koje se u principu ne leče antibioticima. Što se naših kolega tiče, postavlja se pitanje preuzimanja odgovornosti ukoliko odluče da izdaju antibiotike bez recepta (što se dešava u praksi). Sigurno da mi, kao farmaceuti, imamo dovoljno znanja da možemo u razgovoru sa pacijentom da procenimo da li je opravdana upotreba antibiotika, međutim postoje jasno definisane nadležnosti lekara i farmaceuta.

Na Simpozijumu su kolege iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije dale prikaz potrošnje antibiotika. Bilo bi vrlo dobro uporediti njihove podatke sa podacima Instituta za javno zdravlje Republike Srbije, onda bismo mogli da kažemo - to odgovara morbiditetu ili je upotreba prekomerna. Mislim da su kolege sa Simpozijuma ponele znanja o velikoj odgovornosti koju preuzimaju ako odluče da izdaju antibiotik bez lekarskog recepta.

Bilo je dosta diskusije i oko hrane, naročito mesa i mleka, koji sadrže rezidue antibiotika upotrebljenih za lečenje životinja. Dakle, na razne načine smo izloženi antibioticima, tim malim dozama koje dovode do rezistencije.

Ova problematika nije specifična za Srbiju, već je to veliki problem i u ostalim državama pa je i to jedan od razloga za sprovođenje edukacije na temu antibiotika. Ako treba uvesti antibiotik u terapiju, onda treba birati najefikasniji lek, lek sa najmanje neželjenih dejstava i eventualnih interakcija, naročito kod osetljivih populacija kao što su deca, trudnice, dojilje i starija populacija, koja istovremeno koristi terapiju za lečenje hroničnih bolesti - ističe mr ph. spec. Dubravka Urošev.

Istorijat

1879. godina se smatra godinom osnivanja Farmaceutskog društva Srbije, kada je osnovana prva stručna organizacija farmaceuta - Srpsko apotekarsko društvo.

Prvu apoteku u Beogradu otvorio je 1830. mr ph. Mateja Ivanović iz Zemuna. U sledećih četrdesetak godina otvaraju se apoteke u gotovo svim većim mestima u Srbiji. Sa razvojem apoteka javlja se i potreba za pravnim regulisanjem njihovog funkcionisanja. Pedesetih godina 19. veka donosi se prvi propis o radu apoteka.

1865. knez Mihailo donosi ,,Zakon za apoteke i apotekare i za držanje i prodavanje lekova i otrova’’ a 1866. država izdaje ,,Kratak sastav farmakopeje za Srbiju’’.

1879. osnovano je Srpsko apotekarsko društvo, kako bi se rešila staleška pitanja (izdavanje takse, izrada zakonskih predloga, raspisivanje konkursa za nove apoteke, dodela koncesija) i dalje unapredio stručni i naučni rad. Tada je bilo 23 pripadnika struke.

Kako se vremenom profil farmaceuta menjao od klasičnog apotekara do potrebe laboratorijskih ispitivanja lekova, kao i poslova značajnih za prevenciju i dijagnostiku, prihvaćena je ideja da se na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u školskoj 1939/40. otvori Farmaceutski odsek, da bi se posle II svetskog rata Farmaceutski fakultet odvojio i postao poseban fakultet u okviru Beogradskog univerziteta.

1946. obnovljen je rad Srpskog apotekarskog društva, pod nazivom ,,Udruženje apotekara u Narodnoj republici Srbiji’’, koje posle nekoliko izmena postaje Farmaceutsko društvo Srbije.

U početku, stručna delatnost se odvijala kroz predavanja na temu raznih aktuelnih problema. Kasnije se prešlo na kurseve i seminare, da bi se početkom 60-tih 20. veka započelo sa monotematskim simpozijumima, koji se sa velikim uspehom održavaju i danas.

Magazin WHITE / Decembar 2007. godine

Focus: intervju

Dermokozmetika u terapiji psorijaze

Dr Jasmina Kozarev je stručnjak na polju alergologije, kozmetičke dermatologije, dermatohirurgije i estetske laserske dermatologije. Petnaest godina se nalazi u dermatološkoj praksi, profesionalni je konsultant za Fotona laserske sisteme za estetsku dermatologiju i hirurgiju, stručni saradnik Dermamedica medicinske kozmetike i tvorac linije proizvoda Dermamedica Health Line. Sa dr Kozarev smo razgovarali o lečenju psorijaze i stanju dermatologije u Srbiji.

- Dermatologija je najviše i najbrže u poslednjih deset godina napredovala u svetu od svih medicinskih grana. Ona je potpuno napustila okvire samo konzervativne medicine i potpuno se otvorila prema imunologiji, laserskoj tehnologiji, bioinžinjeringu, farmaceutskoj tehnologiji itd. Primena novih bazičnih znanja i tehnologije u savremenoj dermatologiji karakteriše svetski dermatološki standard koji je, na žalost, vrlo daleko od domaće dermatološke prakse, kaže dr Kozarev.

U poslednje vreme učestale su priče o psorijazi. Šta je zapravo psorijaza i koliko je to često oboljenje kod nas?

Psorijaza je često, hronično, genima determinisano, imunološko, zapaljensko i proliferativno oboljenje, nepredvidivog toka i kliničkog ispoljavanja. Jasno ograničene eritemoskvamozne lezije različitog oblika i veličine čine najčešće kožne promene sa ili bez promena na nokatnim pločama te kod znatno manjeg broja obolelih sa promenama na zglobnim površinama. Učestalost psorijaze u opštoj populaciji varira od geografskog područja, a u našoj zemlji se prema podacima malobrojnih istraživanja kreće od 1% do 2% ukupne populacije oba pola. Psorijaza ili ljuskavica, reč odomaćena u srpskom jeziku, može početi u bilo kom uzrastu, ali je pojava u ranom detinjstvu i kasnoj životnoj dobi vrlo retka.

Da li na psorijazu utiče nasledni faktor?

Imunogenetska istraživanja i epidemiološke studije su nesumnjivo pokazale naslednu predispoziciju za psorijazu. One forme psorijaze koje počinju u kasnijoj životnoj dobi pokazuju malu ili nikakvu povezanost sa naslednim faktorom, za razliku od psorijaze sa ranim početkom koja ima snažnu genetsku komponentu, nepredvidiv tok i sklonost generalizaciji. Kako je u psorijazi značajan poligenski tip nasleđivanja, ono što je osobina svakog pojedinca bez obzira na lični genetski pul je intenzitet unutrašnje kožne predodređenosti da reaguje stvaranjem psorijaznih promena. Spoljašna provokacija od uticaja na ispoljavanje bolesti je drugi vrlo značajan faktor. Akutni psihološki stres se pojavljuje kao okidač ili hronični stres kao faktor predispozicije. Poznato je da neki medikamenti tipa beta blokatora, litijuma, indometacina, ili antimalarici, okidaju ili razbuktavaju imunološko zapaljenski mehanizam psorijaze. Česti provocirajući faktori su upotreba hormonskih kontraceptiva, trudnoća i sam porođaj. Infekcije izazvane virusima i bakterijama poput beta hemolitičkog streptokoka, zlatnog stafilokoka ili ešerihije koli, provociraju deobu keratinocita, a bakterijski toksini deluju kao superantigeni koji aktiviraju patofiziološki proces u psorijazi.

Šta je uzrok nastanka psorijaze?

Etiologija psorijaze je definitivno nepoznata jer ni ciljna ćelija primarnog defekta nije poznata. Danas se zna da bi psorijaza mogla da bude bolest sa nekoliko odvojenih genskih oštećenja, sa jedinstvenim patogenetskim mehanizmima i zajedničkom kliničkom ekspresijom.

Postavljanje dijagnoze psorijaze u tipičnim slučajevima, posebno na osnovu karakterističnih fenoma, nije problem za dermatologa. Veću pažnju zahteva pojava promena na atipičnim mestima, atipičnih oblika ili kada je udružena sa drugim oboljenjima. Tako se diferencijalno dijagnostički razmatraju psorijaziformni ekcem, numularni ili atopijski ekcem, seboroični psorijaziformni dermatitis, psorijaziformni sifilid, gljivična oboljenja ako je lokalizacija na šakama i stopalima, psorijaziformni egzantemi uzrokovani lekovima, pa čak i karcinom skvamoznih ćelija ako je lokalizacija psorijaze na genitalijama.

Kako se leči psorijaza?

Kako se otišlo vrlo daleko u saznanjima patofiziologije psorijaze, tako je i terapija psorijaze poslednjih godina doživela ekspanziju, pogotovo primenom novih imunomodulatornih supstanci. Danas terapija psorijaze podrazumeva primenu najboljeg konvencionalnog terapijskog modela upotpunjenog pravilnom negom kože i van epizida bolesti, primenu psihoterapije i odgovarajućeg dijetetskog režima. Važno je pre određivanja modaliteta lečenja verifikovati vrstu psorijaznih lezija, distribuciju, rasprostranjenost, stepen zapaljenske komponente i već primenjenu terapiju. Imperativ je dobro odmerena terapija sa manje agresivnim preparatom, pogotovo psorijaze koja je sa posebno izraženom zapaljenskom komponentom. Lokalna primena medikamenata je bezbednija samim tim što je na oko bolje kontrolisana i što je aplikovana na same lezije. Preparat keratolitičkog dejstva, salicilna kiselina u ambifilnim podlogama ili vazelinu, je najstariji, najjednostavniji i najbolji keratolitik. Zbog mogućeg toksičnog dejstva usled velike resorpcije kod dece, njena primena je ograničena na manje površine. Kao keratolitik može da se koristi i sa fluorisanim kortikosteroidnim mastima. Početkom XX veka u terapiju psorijaze je uveden ditranol, te se i danas uspešno koristi kao citotoksična supstanca koja inhibira sintezu DNA u epidermalnim ćelijama. Izaziva dozno zavistan zapaljenski odgovor. Pojava intenzivnog eritema i dermatitisa zahteva prekid daljeg nanošenja preparata. Zbog toga je i uvedena aplikacija tipa minutnog tretmana, koja omogućava da slobodni radikali kratkog veka koji nastaju pri oksidaciji ditranola deluju kratkotrajno antipsorijazno. Fototerapija i helioterapija omogućavaju da prirodni i veštački izvori ultravioletnog svetla inhibitorno deluju na sintezu DNA u zadebljanom epidermu psorijatičnih ploča.

Kao dopunsko sredstvo u tretmanu psorijaze savremena dermatološka praksa uvodi fizičke i hemijske činioce spoljašnje sredine u terapijske svrhe ili u procedure posebno formulisane nege za osobe sa psorijazom. Balneoterapijske procedure na Mrtvom moru u Izraelu, koje su dale odlične rezultate u smislu brzog oporavka i produžavanja perioda remisije bolesti, su pojavom dermokozmetike sa solima Mrtvog mora postale dostupne svima. Sediment Mrtvog mora sa sadržajem soli od 28%, visokim sadržajem broma, magnezijuma i cinka deluje na uklanjanje psorijatičnih skvama, pojačava efekat prirodnog sunčevog svetla usled disperzije na koži i deluje protivupalno i umirujuće. Ovakav preparat se pod zaštićenim imenom nalazi i kod nas kao Psoral lipolosion. Masne komponente u preparatu - fosfolipidi, fitosteroli, lecitin i dimetikon omogućavaju formiranje dobre hidrolipidne barijere kože koja je insuficijentna u psorijazi, te na taj način omogućavaju skraćenje lokalne kortikosteroidne terapije. U fazama remisije Psoral lipolosion oporavlja hidrolipidni sloj kože, te se preporučuje i za svakodnevnu negu.

Lokalna fotohemoterapija kombinuje lokalne aplikacije fotoaktivne supstance iz grupe furokumarina i dejstvo UV svetla. Mala mogućnost upravljanja fototoksičnom reakcijom i nepovoljan kozmetički efekat su osnovni nedostaci ove metode. Na usporavanje ćelijskih deoba keratinocita i normalizaciju njihovog rasta utiču i lokalno aplikovani kortikosteroidi. Pri izboru kortikosteroidnog preparata za lokalnu primenu neophodno je imati u vidu oblik psorijaze, lokalizaciju promena i, naravno, potentnost preparata. Danas je indikaciono polje za primenu kortikosteroida sve uže, te neki dermatolozi primenu ove terapije preporučuju samo za kosmati deo glave. Analog vitamina D, kalcipotriol se zbog svojih efekata na smanjenje proliferacije keratinocita i porast morfološke diferencijacije istih pokazao kao moćniji lek u odnosu na betametazon, prvenstveno u tretmanu hronične stabilne psorijaze. Najnovija generacija preparata tipa ksenobiotskih imunosupresiva takrolimusa se pokazala vrlo uspešna u tretmanu psorijaze.

Kada se na lokalnu terapiju ne postignu željeni efekti, kao i kod teških oblika bolesti, primenjuje se sistemska terapija. Dermatolozi preporučuju rotacioni tip tretmana pri čemu se pojedini medikamenti primenjuju u ograničenim vremenskom periodu, a zatim se bez obzira na do tada postignut efekat zamenjuju drugim lekom čiji je profil toksičnosti drugačiji i po mogućnosti manji.

Magazin WHITE / Decembar 2007. godine

Focus: menadžment

Lojalnost klijenata apoteci

Postojanost klijenata je verovatno najdragocenija stvar za svako preduzeće. Pa ipak, sama postojanost nije ni blizu onoga što je potrebno. Garancija upeha je lojalnost kupaca. Kompanija „Pharmexpert“ iz Moskve iznosi svoje podatke kako se to pitanje rešava u Rusiji.

Lojalno, još lojalnije

Pitanje šta je to lojalnost nije neozbiljno pitanje. Doslovno „lojalnost“ znači „vernost“. U trgovini lojalnost se može posmatrati kao vernost preduzeću, zadovoljnost klijenta radom apoteke, odsustvo primedbi. Odmah ćemo skrenuti pažnju da je poslednje tumačenje lojalnosti u mnogome sporno i višeznačno. Ali o promedbama i o lojalnosti pričaćemo malo kasnije.

Kako ćete definisati pojam „lojalnost“ zavisiće poprilično od toga koje ćete ciljeve zadati sebi i svom preduzeću (tabela br.1.). Iz tabele se vidi da kratkotrajna preduzeća koja su usmerena na brzo dobijanje profita, po principu „ovde i sada“, mogu da ne razmišljaju o shvatanju lojalnosti. Lojalnost podrazumeva dugoročnu saradnju sa klijentom i izgrađivanje partnerskih odnosa sa njim. U skladu sa tim, nephodno je razvijati programe lojalnosti.

Faktori koji dovode do lojalnosti kupca:

v odgovarajuća cena,

v optimalan kvalitet,

v odgovarajuća lokacija apoteke,

v kvalifikovano usluživanje,

v odnos prema kupcu,

v imidž apoteke.

Jasno je da svaki čovek ima svoje poimanje „odgovarajuće cene“ ili „kvalifikovanog usluživanja“. Ipak, apoteka se kao po pravilu orijentiše prema nekom „prosečnom“ kupcu, prema određenom tipu klijenta koji je karakterističan za dati rejon ili datu klasu apoteke. Što znači da se kao rezultat detaljnih ispitivanja mogu izgraditi standardi koji će odgovarati shvatanjima baš vaših klijenata.

Naravno, postoji i ona kategorija kupaca čija se lojalnost uglavnom bazira na dve stari: na lenjosti i strahu. Ili klijenta jednostavno mrzi da promeni apoteku na koju je godinama navikao, koja se nalazi blizu njegove kuće, i u koju će on nastaviti da ide čak i ako tamo budu stalno neljubazni ili ako redovno budu povećavali cene. Ili se klijent samo boji da će u drugoj apoteci usluga biti još gora.

U svakodnevnici formiranje lojalnosti ide zadivljujuće jednostavno: farmaceut poznaje redovnog klijenta ne samo po liku već i po imenu, zna o njegovoj porodici i čak i o omiljenom psiću, zna kakve kupac ima probleme sa zdravljem i koje lekove obično kupuje. Neke apoteke čak vode posebnu evidenciju gde se navode takvi podaci. Zahvaljujući njima, na vreme se može pozvati klijent i podsetiti ga da je vreme da kupi redovnu terapiju, ili mu jednostavno čestitati rođendan ili nekakav značajan praznik. I klijentu je prijatno, a i apoteci to odgovara.

Tako različita lojalnost

Čak i ako klijent kupi nešto u apoteci, to ne znači da je on sasvim zadovoljan. Možda on jednostavno nije imao izbora: kod vas je neophodni preparat značajno jeftiniji nego kod konkurenta, kupac nema vremena da traži drugu apoteku ili da čeka dok dopreme nužan lek u njegovu omiljenu apoteku. Tada ispada da je kupovina pre prinudna mera od strane klijenta nego vaša zasluga u oblasti apotekarskog marketinga. A ako taj čovek redovno dolazi u vašu trgovinu i najvažnije kupuje, onda se zaista može govoriti o upešnosti vašeg programa lojalnosti.

Idealna varijanta je prava lojalnost (iskrena predanost, opraštanje nedostataka, ljubav klijenta). Lojalnost zbog odsustva izbora (prinudna lojalnost) nije dugovečna, i nije baš ni stabilna. Sa klijentima koji moraju da budu lojalni vašoj apoteci, jer jednostavno nemaju drugog izbora, nećete ostvariti kvalitetnu saradnju. Oni će svejedno biti potajno nečim nezadovoljni, a vi ćete svaki put osećati da im je neugodno da dolaze kod vas u apoteku.

Lojalno ponašanje kupca ispoljava se na sledeći način:

- redovno kupuje u apoteci

- ne obraća pažnju na male nedostatke u apoteci

- cena nije odlučujući faktor za njega

- rado učestvuje u akcijama i programima apoteka

- ne traži bolje načine usluživanja

- priča o apoteci prijateljima i poznanicima (reklamira je).

Negativno iskustvo je takođe iskustvo

Niko od nas ne voli klijente koji prave skandale, one kupce koji ljutito traže da im se da knjiga utisaka, ili traže da vide upravnika apoteke. Naravno, takva razjašnjavanja su krajnje neprijatna i nepoželjna. Ali, iako je to paradoksalno, i takva iskustva su korisna. Kroz njih se može otkriti čime je kupac nezadovoljan. Naivno je mišljenje da ako nema žalbi onda je to znak zadovoljstva kupca. Veliki broj klijenata, čak iako im u apoteci nešto ne odgovara, ćutke odlaze, deo njih se nikada neće vratiti, pa vi tada nikada nećete ni saznati sa čime je to bilo povezano. Retko koji nezadovoljni kupac će reći razlog svog nezadovoljstva farmaceutu. A ako ne znaš uzrok, kako možeš da ispraviš svoju grešku da bi zadržao klijenta?

Takođe treba obratiti pažnju na činjenicu da kada ode iz apoteke, nezadovoljni klijent može usput da sretne prijatelje i poznanike kojima će ispričati o svom negativnom iskustvu. Takva negativna reklama će najverovatnije raditi protiv vas – „indirektne“ žalbe će ukrasti od apoteke još oko 2-4 potencijalnih klijenata. Setite se da će vas privlačenje novog kupca i njegovo pretvaranje u lojalnog koštati mnogo više nego zadržavanje starog.

Kupac odlazi kod konkurenta

Povećavanje lojalnosti kupaca ne zavisi samo od farmaceuta. Na prvom mestu o tome treba da se brinu rukovodioci apoteke. Prebacivati svu krivicu za nizak nivo prodaje i „rezervisanost“ klijenata samo na radnike na prijemu u apoteci nije baš pravilno, a nije ni pravedno. Program lojalnosti treba da se razrađuje na višem nivou uz oslanjanje na svakodnevno iskustvo običnih radnika.

Klijent prestaje da kupuje jer:

v nije zadovoljan odnosom personala prema njemu u apoteci,

v nije zadovoljan proizvodima,

v preuzeli su ga vaši konkurenti,

v promenio je mesto stanovanja, rada itd.

Kako pokazuje statistika, prvi razlog je najrasprostranjeniji. U isto vreme, neposredan odnos prema klijentu zavisi od zaposlenih u apoteci, a on može da se formira i koriguje. Dakle, sve je u vašim rukama.

Ako se detaljnije pristupi uzrocima zbog kojih klijenti napuštaju apoteku, oni mogu uslovno da se podele na tri grupe:

- unutrašnji problemi u apoteci,

- problemi sa robom i

- problemi sa personalom.

Prva grupa je ključna. To je osnov svih problema u apoteci.

Najraspostranjeniji i najuočljiviji problemi kriju se u tome što:

v se klijent posmatra samo kao izvor prihoda za apoteku, interesi preduzeća se stavljaju iznad interesa kupca,

v ne postoji jasna definisanost obaveza i stepena odgovornosti u apoteci,

v apoteka ne ispunjava očekivanja klijenta i ne ispunjava obećanja (u vezi sa novim proizvodom, specijalnim popustima i dr.),

v ignorišu se primedbe klijenta, ili se veoma sporo odgovara na njih,

v mišljenje klijenta o radu apoteke ne zanima rukovodstvo preduzeća.

Banalni su problemi sa robom koji mogu da odvrate klijenta. To su odsustvo neophodnog proizvoda, njegov loš kvalitet ili suviše visoka ili „neodgovarajuća“ cena po mišljenju klijenta.

Što se tiče problema sa personalom, njihov uzrok se krije u niskom nivou usluge (standardno, nezainteresovano usluživanje; nekompetentnost; neskrivena želja za prodajom; nepostojanje želje da se pomogne klijentu i dr.) i nedostatak pristojnog načina obraćanja (loši maniri personala, nedostatak interesovanja i pažnje prema kupcu, lenjost, neiskrenost i dr.). Čak će i ovako impozantan spisak verovatno biti nepotpun ako se detaljno razmotre poteškoće konkretnog preduzeća. Ako poželite da sastavite svoju „crnu“ listu razloga zbog kojih vas napuštaju kupci možete da izaberete dva načina: jednostavno da pitate kupce šta im se ne sviđa u vašoj apoteci, ili da sami postanete kupac i da uđete u sopstvenu apoteku na glavni ulaz.

Ne može se reći da je jedan način bolji od drugog. Najverovatnije, da bi se dobila celokupna slika i objektivna ocena, najbolje je iskoristiti oba načina. Mišljenje kupaca može se saznati anketiranjem. Na taj način ćete shvatiti šta treba popraviti u apoteci da ne biste izgubili one klijente koji još svraćaju kod vas. Ipak, kroz ankete ne možete saznati zašto su drugi kupci već odustali od vaših usluga. Verovatno ćete to saznati ako vi sami postanete kupac. Istina, šef-kupac u sopstvenoj apoteci je naravno uslovna zamisao, jer informacija prikupljena takvim ispitivanjem nikako neće biti objektivna. U takvoj situaciji je bolje koristiti usluge specijalnih firmi, koje će osmisliti čitav scenario pod šifrovanim naziovom „Tajni kupac“ i otelotvoriti ga u stvarnosti.

Unutrašnja lojalnost

Jasno je da se sve vrti oko kupca. Apoteka, dakle, mora da razvije klijentsku politiku. Ona će pomoći da se reše problemi koji su se nakupili i omogućiće da se edukuju lojalni kupci (karakteristike kupaca i vrste lojalnosti predstavljene su u tabeli br. 2.). Cilj klijentske politike je nedvosmislen – stvaranje dugoročnih veza.

Potpuna zasićenost tržišta usluga u apotekama dovela je do toga da se apoteke danas malo čime razlikuju jedna od druge. Nije lako naći svoju „omiljenu“. Ali obavezno treba uračunati tri momenta: dostupnost, „poštenu“ cenu i dopunske usluge.

Dostupnost:

v pogodna lokacija apoteke

v komforni uslovi kupovine (prostran trgovinski prostor sa jasnim oznakama, odsustvo redova).

„Poštena cena“:

v cena treba da odgovara kvalitetu robe.

Dopunske usluge:

v propisno ispunjavanje predviđenih dodatnih usluga (besplatna dostava, operativno poručivanje robe i dr.)

v uračunavanje potreba i zahteva klijenata.

Sve će to omogućiti da se približite kupcu kao i on vama.

Setite se da odnosi sa klijentom ne zavise samo od farmaceuta koji se direktno nalaze na „liniji vatre“. Svaki zaposleni apoteke ima udela u izgradnji lojalnosti kupca. Menadžer za narudžbine nije poručio robu na vreme – klijent se obratio drugoj apoteci, čistačica u trgovinskom prostoru je drska prema kupcu – on je uz negodovanje otišao bez kupovine. Ovako, klijentska politika mora da bude jasna bez izuzetaka svim zaposlenima apoteke, moraju da je usvoje bez primedbi i da je sprovode. A to može da se ostvari samo u slučaju da su zaposleni lojalni apoteci.

Lojalnost zaposlenih prema kompaniji vidi se u sledećem:

v zaposleni shvata da je dobrobit kompanije osnova za njegovu ličnu dobrobit

v odnosi sa klijentom se izgrađuju na osnovi „klijent-apoteka“, a ne „klijent-konkretni farmaceut“

v zaposleni usvaja i aktivno podržava politiku preduzeća i mere rukovodstva, veruje mu i pomaže.

Lojalnost zaposlenih, kao i lojalnost kupaca, malo zavisi od materijalnog faktora. Zato kada organizujete program lojalnosti za zaposlene izaberite pravu motivaciju. I ne zaboravite da redovno obučavate svoj kolektiv, da povećavate kvalifikovanost zaposlenih.

Lojalnost je nepostojana stvar, i kada je jednom zaslužite ni u kom slučaju ne treba da se zaustavljate. I vatra će se kad tad ugasiti ako u nju ne bacate drva. Zato održavajte na odgovarajućem nivou lojalnost svojih kupaca i zaposlenih. Preduhritite ih – unapred pogodite njihova očekivanja. Irezultat neće izostati

Pharmexpert, dr. Elmira Martens

Magazin WHITE / Decembar 2007. godine

Promene vezivnog tkiva uzrokovane trudnoćom

Striae distensae (striae gravidarum) razvijaju se kod oko 90% žena tokom šestog i sedmog meseca trudnoće (3). Pojavljuju se kao ružičaste ili purpurne atrofične trake na abdomenu i ponekad u predelu grudi, bokova i ingvinalne regije. U etiologiji strija izdvajaju se dve osnovne grupe faktora:

• hormonski (adrenokortikalni hormoni, estrogen i relaxin)
• fizički faktori ( povećano mehaničko istezanje pomenutih regija)

Od ostalih faktora treba pomenuti patološka endokrina stanja, kao što je Cushing-ov sindrom, koji može pogodovati pojavi strija, ili uzimanje nekih lekova, a izdvajaju se sistemski primenjeni kortizon i progesterone (17).

Smatra se da na razvoj strija u velikoj meri utiču prekomerna telesna težina buduće majke, kao i težina ploda, a neki autori veruju da je istezanje jedini faktor koji uslovljava pojavu strija. Nakon porođaja strije imaju izgled izbledelih atrofiranih linija, manje vidljivih nego tokom trudnoće, ali nikada ne mogu nestati u potpunosti (2). Strije su prema kliničkoj slici svrstane u šest tipova, tj. četiri osnovna sap o dva podtipa (Tabela 2) (17). Klasifikacija strija je veoma važna za sprovođenje odgovarajućeg tretmana.

U literaturi postoje brojni podaci o primeni brojnih tretmana da bi se popravilo stanje kože zahvaćene strijama (17).

Pominje se primena kremova koji sadrže vitamin A (retinolna kiselina) ili glikolnu kiselinu, u cilju prevencije ili u tretmanu ranih strija (18). Ali kada se ovi preparati koriste u tretmanu strija postpartalno, poboljšanje, ukoliko ga ima, je veoma slabo (17). Neki od autora su zabeležili blaga poboljšanja, posebno kod ranih strija, dok drugi nisu pronašli signifikantnu razliku u odnosu na kontrolnu grupu (19).

Supstance za izbeljivanje kože prirodnog porekla

Kojic kiselina

Ova kiselina, inhibitor tirozinaze, poreklom je iz različitih vrsta gljivica kao što su Aspergilus i Penicillium. Koristi se u proizvodnji hrane da bi se sprečilo tamnjenje ili ubrzala pojava crvene boje kod još nesazrelih jagoda. U Aziji se koristi lokalno kao sredstvo za izbeljivanje kože ili u sastavu dijeta (9).
Koristi se u koncentracijama 1-4% i često je efikasnija u kombinaciji sa drugim komponentama. Kojic kiselina može da iritira kožu i dovede do pojave kontaktnog dermatitisa. Ispostavlja se, međutim, da je korisna kod pacijenata koji ne mogu da podnesu tretman hidrohinonom, a studije su pokazale da se u cilju suzbijanja iritacije mogu kombinovati sa kortikosteroidima. Preparati za izbeljivanje kože sa Kojic kiselinom uobičajeno se koriste u toku 1-2 meseca ili dok se ne jave željeni efekti (5,9,10).

Ekstrakt Glycyrrhiza glabra linneva

Ekstrakt korena sladića, kao najzastupljeniji aktivni princip, sadrži 10-40% glabridina. Glabridin ostvaruje 50%-nu inhibiciju tirozinaze bez pojave citotoksičnih efekata, a pokazalo se da je 16 puta aktivniji od hidrohinona (5).
Kombinacija likoricija ekstrakta sa drugim sastojcima daje dobar odgovor kod izbeljivanja kože. U toku je razvoj novih formulacija sa ovim ekstraktom za tretman dermalne melazme (5, 9).

Arbutin

Sastojak poreklom iz medveđeg grožđa (Arctostaphylos uva ursi) hemijski predstavlja hidrohinon-β-D-glukopiranozid, ili je u formi metil-arbutina. Efekat…

Melatonin

melatonin je hormon koga luči hipofiza, kao odgovor na sunčevu svetlost. Inhibira melanogenezu na dozno savistan način. Utiče na aktivnost tirozinaze, tako da se njegovi efekti osećaju u proksimalnom delu puta sinteze melanina. Pokazano je da inhibira one procese u pigmentnim ćelijama koji su vođeni cikličnim adenozin monofosfatom (cAMP). Koncentracija potrebna za efikasan kozmetoceutski tretman pigmentacija kože još nije ustanovljena, mada se pokazalo da antiinflamatornu aktivnost ispoljava u koncentracijama od 0.6mg/cm2 (5).

Glikolna kiselina

Ova α-hidroksi kiselina (eng. AHA), poreklom iz šećerne trske, ima značajan efekat na hiperpigmentacije kože. Pri niskaim koncentracijama, glikolna kiselina ima diskohezivni efekat na nivou epiderma, što za rezultat ima ubrzanu deskvamaciju pigmentisanih keratinocita. Kao retinoidi, glikolna kiselina skraćuje ćelijski cikluskeratinocita, tako da se pigment gubi mnogo brže. Pri višim koncentracijama, glikolna kiselina dovodi do epidermolize. Nekoliko studija je pokazalo da uklanjanje superficijelnih slojeva epiderma glikolnom kiselinom (hemijski piling), pri koncentracijama 30-70% može da poboljša penetraciju drugih sredstava za izbeljivanje kože, kao što je hidrohinon (5,8).
U slučaju da se glikolna kiselina koristi u tretmanu postinflamatorne hiperpigmentacije ili melazme, predlaže se da bi tretman trebalo otpočeti ulje/voda (u/v) kremom sa nižim koncentracijama glikolne kiseline, da bi se izbegla moguća iritacija kože i tretmanom uzrokovane postinflamatorne hiperpigmentacije. Upotreba hidrohinona i pre i nakon pilinga može da smanji rizik od takvih pigmentnih promena. Takođe, dodatak glikolne kiseline u formulacije dermokozmetičkih preparata….

4 meseca, može da spreči neželjene efekte, kao što je iritacija kože ili rizik od egzogene ohronoze( 8 )

Tabela 3. Supstance za depigmentaciju kože i potvrđeni efekti duž puta sinteze melanina
Table 3. Depigmenting agents and reported efects on the melanin synthetic pathway

* Pre sinteze melanina - transkripcija tirozinaze:

Tretionin

* Tokom sinteze melanina - inhibicija tirozinaze:

Hidrohinon
4-hidroksianizol
4-S-CAP* i derivati
Arbutin
Aloesin
Azelainska kiselina
Kojic kiselina
Emblica
Tirostat

* Inhibitori peroksidaze:

Fenoli

* Hvatači slobodnih radikala (ROS):

Askorbinska kiselina
Askorbil palmitat

* Nakon sinteze melanina - degradacija tirozinaze:

Linoleinska kiselina
alfa-linoleinska kiselina

* Inhibicija transfera melanozoma:

Inhibitori serin proteaze
Lektini i neoglikoproteini
Ekstrakti soje i mlečni peptidi
Niacinamid

* Ubrzivači obnavljanja kože:

Glikolna kiselina
Mlečna kiselina
Linoleinska kiselina
Likviricin
Retinolna kiselina
Helix aspersa Muller

*4-S-CAP = cistaminilfenol

Vitamini u kozmetickim preparatima

Primenjuju se stabilni derivati vitamina C: Na-askorbil-fosfat i Mg-askorbil-fosfat, koji je znatno stabilniji.Oba derivata vitamina C penetriraju u kožu (str. corneum) i pod uticajem enzima fosfataze se oslobađa aktivna askorbinska kiselina, koja ispoljava delovanje (19).
Vitamin C i derivati se koriste u preparatima za zaštitu od sunca i negu kože posle sunčanja, za izbeljivanje pega i fleka na koži, i posebno u antiaging kozmetici (23).
Takođe se askorbinska kiselina upotrebljava za sprečavanje paradontoze i zato se dodaje sredstvima za čišćenje zuba i negu usne šupljine (paste za sube, voda za usta).
Patentiran je proizvod Cellex C serum koji sadrži veliku dozu vitamina C, iz koga može da se oslobodi i 20 puta više vitamina C od količine koja je uobičajeno prisutna u koži. U istraživanjima koja su sprovedena pokazano je da je ovaj preparat podjednako efikasan protiv UVA i UVB zračenja, ali da ne deluje kao UV filtar (1).
Kombinacija vitamina Ci E obezbeđuje veoma dobru zaštitu od UVB zračenja. Međutim, pokazano je da vitamin C daje mnogo bolju zaštitu od vitamina E kada je u pitanju fototoksično delovanje UVA zraka na kožu (24).
Za izbeljivanje staračkih i sunčanih pega preporučuje se kombinacija l-askorbinske kiseline, askorbil-laurata, askorbil-palmitata i kalcijum-palmitata (25).
Krema na bazi askorbinske kiseline i ekstrakta medveđeg grožđa (Arctostaphylos uva-ursi) sa komponentom za zaštitu od UV zračenja, koristi se kao sredstvo za beljenje i smanjenje pigmentacije problematične kože (25).
Interesantan je podatak da se u Japanu za izbeljivanje kože koristi vlažan sunđer na koga se nanosi prah vitamina C i vrši trljanje kože na kojoj je hiperpigmentacija (25).
U kozmetičkim formulacijama često se koristi Na-askorbil-fosfat u različitim koncentracijama: u preparatima za zaštitu od sunca 0,2-1%, formulacijama za dnevnu negu kože 0,2-2%, a u preparatima za izbeljivanje pigmentisane kože od 3-5%(nije pravilno, ili od 3 do 5% ili bez od)

Pantenol (Provitamin B5)

Pantenol (d(+)pantenol, dekspantenol) je biološki aktivan alkohol,analog pantotenske kiseline, i normalan sastojak kože i kose. Raspoloživ je u dva oblika: dekstrogiri izomer, d-pantenol i racemski oblik, dl-pantenol. d-pantenol je fiziološki dva puta aktivniji od racemskog oblika, o čemu treba voditi računa pri izboru sirovina za izradu kozmetičkih preparata.
Nezavisno od načina unošenja (oralno, parenteralno, lokalno), pantenol se u organizmu konvertuje u pantotensku kiselinu. Pantotenska kiselina je sastavni deo koenzima A, koji je važan za procese acetilovanja u lancu metabolizma ugljenih hidrata (2). Nedostatak pantotenske kiseline u koži izaziva pojačano orožavanje, depigmentaciju i deskvamaciju (2).

Pantenol u preparatima za spoljašnju primenu
Lokalna primena d-pantenola dovodi do ćelijske regeneracije (2). Kliničke studije su pokazale da pantenol stimuliše proliferaciju fibroblasta i pomaže obnavljanju tkiva kada se primenjuje lokalno (26). Primenjen lokalno pomaže i kod površinskih rana, opekotina, fisura, ulceracija, alergijskih dermatita. U Americi i Evropi pantenol je dominantan sastojak dermatoloških o OTC preparata koji se koriste za ublažavanje svraba, da pomognu izlečenje kožnih oštećenjastimulišući epitelizaciju i granulaciju, kod blažih ekcema i dermatoza, opekotina od sunca, kao i kod dece, da ublaže osip i iritaciju kože (2).

Pantenol u kozmetičkim proizvodima
Pantenol može da penetrira u kožu i smatra se veoma dobrim vlažećim sredstvom, koji kožu čini glatkom, bez pojave masnoće i lepljivost (2).
Zahvaljujući pre svega karakteristikama dobrog ovlaživača, pantenol se široko upotrebljava u preparatima za kožu i kosu. Koristi se u kremama, losionima i tonicima za negu kože, u preparatima za osetljivu kožu nakon sunčanja i preparatima antiaging kozmetike. Preporučuje se u koncentracijama od 0,5-5%.
U preparatima za negu kose se koristi dl-pantenol u različitim koncentracijama: za ispiranje od 0,75-1%, u proizvodima za oštećenu kosu 0,5-0,75% i u sprej-preparatima 0,25% (2).

Esencijalne masne kiseline (Vitamin F)

Esencijalne masne kiseline (EMK) se nalaze u svim ćelijskim membranama. To su polinezasićene masne kiseline, svrstane u dve grupe: familija α-linoleinske i familija linoleinske kiseline. Za EMK (oleinska, linolna, linoleinska, arahidonska) je ranijih godina korišćen termin vitamin F.
EMK su neophodne za funkcionisanje i strukturu bioloških membrana i najčešće su inkorporirane u fosfolipide. EMK učestvuju u regeneraciji tkiva, integritetu i kvalitetu kože (27). Nedostatak EMK izaziva čitav niz dermatoloških promena i oboljenja od kojih su karakteristična suva, hrapava, neelastična i skvamozna koža, sa povećanim transepidermalnim gubitkom vode. Smatra se da nedostatak EMK, upravo zbog povećanog gubitka vode iz kože, dovodi do prevremenog starenja kože (28).

EMK u kozmetičkim proizvodima
EMK se koriste u kremovima i losionimaza zaštitu i negu suve i ostarele kože lica i tela, obično u koncentraciji do 5% (29).
Za kozmetologiju je od posebnog značaja γ-linolenska kiselina, a značajan izvor ove EMK je ulje noćurka (Oenothera biennis L., Onagraceae). Kozmetički preparati sa uljem noćurka se upotrebljavaju u zaštiti isušene kože, kao i svih promena na staračkoj koži koje su uzrokovane spoljašnjim faktorima (vetar, UV zračenje, zagađenje sredine) (27).
Na inostranom tržištu postoji paleta različitih kozmetičkih proizvoda (kremovi, losioni, ulja za negu kože lica i tela, preparati za zaštitu od sunca) izrađenih sa uljem noćurka u različitim koncentracijama, od 0,1-10%.

Nosači vitamina u savremenim formulacijama kozmetičkih proizvoda

Zbog svoje hemijske prirode većina vitamina su nestabilne supstance, podložne promenama pod uticajem enzima, hemijskih i fizičkih faktora sredine. U cilju zaštite ovih osetljivih jedinjenja vrši se njihovo inkapsuliranje u određene nosače. Sa druge strane, ovi nosači omogućavaju prodiranje vitamina u dublje slojeve kože i dobru efikasnost u nižim koncentracijama.

Pripremili moderatori Portala

Izvor: Arhiv farmacije i predavanja iz kozmetologije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu

Nikad ne reci nikad…

 Kako uspešno „položiti“ kod poslodavca

 
Intervju je najvažnija etapa u zapošljavanju. Pripremite se na to da će poslodavac ocenjivati ne samo nivo vaših profesionalnih znanja, već i vaše personalne kvalitete koristeći za to najrazličitije načine ocenjivanja. Poznavanje osnova pravilnog ponašanja tokom intervjua pomoći će da se zaobiđu mnoge prepreke u razgovoru sa poslodavcem. Na šta treba obratiti posebnu pažnju?

O tome kako pronaći odgovarajući posao i kakva je potražnja za farmaceutskim specijalistima u Rusiji, savetuju eksperti farmaceutskih marketinških istraživanja kompanije ,,Pharmexpert“.

 

Kao što je poznato, prvi utisak o čoveku je najjači, zato je veoma važan spoljašnji izgled kandidata. Pristojna garderoba, negovanost i usklađenost sa opšteprihvaćenim normama u okviru pozicije i profesije za koju se konkuriše su obavezni minimalni zahtevi za kandidata.

 

Pošto se podrazumeva da će poslodavac postavljati pitanja, bilo bi dobro da se ranije razmisli o odgovorima. Verovatno će vas pitati o prethodnom radnom iskustvu, obrazovanju, o uspesima i životnim ciljevima, o porodici i interesovanjima. Pitaće vas i šta vi znate o kompaniji i o segmentu tržišta gde ona posluje. Zato se pred intervju treba dobro pripremiti i potražiti informacije o kompaniji poslodavca.

 

Osnovni cilj razgovora je prikupljanje i analiza informacija o kandidatu, i on se odvija u tri pravca: da li kandidat može da ispuni tražene radne obaveze, da li će ih on ispunjavati, i da li je on pravi kandidat za taj posao. Na prvom mestu se proveravaju profesionalna iskustva pojedinca. Ipak, nemaju malu ulogu ni njegove lične karakteristike.

 

Neki poslodavci proveravaju lične kvalitete uz pomoć psiholoških testova, takav je na primer „stres intervju“. Sagovornik može da razgovara sa vama agresivno i da vam zadaje direktna, neprijatna pitanja. Kako savetuju eksperti, najvažnije je da se ne nervirate, da budete smireni i samouvereni.

 

Sadržaj biografije je polazna tačka za određivanje opsega pitanja za kandidata. Na primer, ako je kandidat napisao u odeljku „Radno iskustvo“ da poseduje određene veštine, a tokom intervjua pokaže nedovoljnu kompetentnost u toj oblasti, to je veliki minus. Zbog toga je neophodno da se jasno formuliše spisak obaveza koje ste izvršavali na prethodnom poslu i da budete sposobni da detaljno pričate o tome.

 

Kao što bi rekli „sažetost je sestra talenta“. Tu osobinu cene i poslodavci. Prijatno je razgovarati sa kandidatom koji daje kratke i sažete odgovore ne skrećući na drugu temu. Kandidat koji logično i sadržajno odgovara na zadata pitanja pokazuje da ume da prihvati informaciju i da adekvatno na nju reaguje, što naravno predstavlja veliki plus.

 

Kandidate često pitaju koje su njihove mane. Na osnovu analiza menadžera za ljudske odnose u farmaceutskim kompanijama, takvo pitanje je pre pet godina moglo da zbuni kandidata, danas kao po pravilu, kandidati mogu da daju jasan odgovor. Oni razumeju da fraza tipa: „sve znam, sve umem i sve mogu“ u najmanju ruku zvuči neuobičajeno. Poslodavci ne tolerišu kandidate sa kompleksom ,,sveznalice“.

 

Sa druge strane, ne treba se pokazati kao „neznalica“ na intervjuu. Kandidat, posebno sa radnim iskustvom, nikada ne treba da izgovori fraze „ne znam“, „ne mogu“, „nikad nisam radio“. To će odmah staviti tačku na njegovu šansu da dobije posao, tvrde regruteri.

 

Pitanje o razlozima za napuštanje prethodnog radnog mesta često izaziva teškoće. Šta odgovoriti, ako je na primer otkaz bio povezan sa konfliktnom situacijom?

Šta god da je bio razlog otpuštanja, kako savetuju eksperti, treba da ispričate o tome na pravilan način. Ne treba pričati priče o strašnim konfliktima sa bivšim nadređenima ili kolegama. Ako na prošloj dužnosti kandidat nije bio zadovoljan sa načinom rada, rasporedom ili visinom plate, on je dužan da obavezno uporedi te podatke sa uslovima slobodnog radnog mesta na koje pretenduje. U suprotnom će poslodavac prihvatiti tu poziciju kao neodgovaraću za njega.

 

Ne stidite se da sami postavljate pitanja, jer ste vi i poslodavac ravnopravni u razgovoru. I od toga koliko se jedan drugom dopadnete zavisi vaša dalja saradnja. Tačno odredite po kakvim kriterijumima će se ocenjivati vaš rad u kompaniji. Precizirajte sve što vam nije razumljivo u vezi sa ispunjavanjem vaših radnih obaveza. Utvrdite raspored rada, ako je za vas to važno. Pokažite interesovanje za svoje mesto u strukturi kompanije, raspitajte se sa kojima ćete i podređenima i nadređenima sarađivati. Obavezno razjasnite mogućnosti daljeg napredovanja na toj dužnosti.

 

Neki kandidati smatraju da ne treba započinjati temu o visini plate na prvom intervjuu. Dok poslodavci smatraju da je takvo pitanje prirodno i sasvim umesno. Druga je stvar kako ono zvuči u određenom trenutku i u kojoj formi je zadato. Svakako ne treba razmatrati visinu plate na samom početku razgovora. Ali na kraju razgovora, kada predstavnik kompanije obično pita da li imate neka pitanja za njega, tada je najpogodniji trenutak da se raspitate za platu.

 

Kako ističu eksperti, konkurencija u borbi za specijalistima među farmaceutskim kompanijama u Rusiji je trenutno veoma velika. Razmatrajući ponude poslodavaca, specijalista pažljivo odmerava svako „za“ i „protiv“, kako bi napravio pravilan izbor. On hoće precizno da zna ne samo nivo plate, već i mogućnosti socijalnog paketa. Zato je zadatak intervjuiste da informiše o uslovima rada i da pritom ništa ne propusti. Jer će se upravo na tim informacijama bazirati izbor kandidata.

 

Tokom razgovora, kandidatu se može predložiti da se podvrgne testiranju. Postoje profesionalni testovi, oni koji utvrđuju nivo inteligencije i psihološki. Većinu varijanti ovih testova možete naći na Internetu. Zadaci su u većini slučajeva jednotipski, pa ako se izvežbate možete se dobro „naoružati“, savetuju eksperti. Najvažnije je da sačuvate smirenost. Čak i ako vas ne zaposle neće se desiti ništa strašno. Samo ćete dobiti neophodno iskustvo, što će vam nesumnjivo pomoći u daljem traženju posla.

Dr Elmira Martens, „Pharmexpert“

Magazin WHITE / Oktobar 2007. godine

Svetski dan dijabetesa - dan Ujedinjenih nacija

Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 61-225 od 20. decembra 2006. godine,  dijabetes je označen kao hronično, iscrpljujuće i skupo oboljenje sa ozbiljnim pratećim komplikacijama, koje nameće velike rizike porodicama, državama i čitavom svetu. Rezolucija određuje 14. novembar, postojeći Svetski dan dijabetesa, kao Dan Ujedinjenih nacija koji će se obeležavati svake godine počevši od 2007. Rezolucija poziva sve zemlje članice UN, relevantne organizacije i civilno društvo da obeleže 14. novembar u cilju podizanja javne svesti o značaju prevencije i brige o dijabetesu kroz edukaciju i medije za masovnu komunikaciju.

Ovaj dan su uvele Međunarodna federacija za dijabetes IDF i Svetska zdravstvena organizacija WHO još 1991. godine. Datum je odabran u znak sećanja na Frederika Bantinga čiji je rad, zajedno sa Čarlsom Bestom, doveo do otkrića insulina. Inače, Frederik Banting je, kao veliki humanista, svoj patent prodao vladi za simboličnu sumu od 1$ u želji da pomogne obolelima od dijabetesa.

Svake godine proslava Dana dijabetesa se koncentriše oko neke posebne teme. Tako su prethodnih godina teme bile dijabetes i ljudska prava, životni stilovi i troškovi dijabetesa. U toku prošle tri godine posebna pažnja je posvećena komplikacijama koje se javljaju kao posledica dijabetesa na srce, oči, bubrege i stopala.

U 2007. i 2008. godini Svetski dan dijabetesa fokusiraće se na promovisanje Rezolucije UN i podizanje svesti o uticaju dijabetesa na život dece i odraslih. Smisao Rezolucije je da sve vlade u svetu odrede nacionalne politike u pogledu prevencije i lečenja dijabetesa u skladu sa održivim razvojem zdravstenih sistema. Buduća borba protiv pandemije dijabetesa je ovim aktom UN značajno osnažena. 

www.worlddiabetesday.org

 

Deset globalnih zabluda o dijabetesu 

 

International Diabetes Federation - Međunarodna federacija za dijabetes je zajednički krov za više od 150 nacionalnih dijabetoloških organizacija. Ideja IDF-a za sastavljanje ,,Deset zabluda o dijabetesu”  je bazirana na globalnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije ,,Prevencija hroničnih bolesti: vitalna investicija’’ koji prikazuje deset uobičajenih pogrešnih shvatanja u vezi sa hroničnim bolestima.

  

1. Dijabetes nije ubica

Činjenica je da je dijabetes globalni ubica, slično HIV/AIDS-u. Oboljenje ubija oko 3,8 miliona ljudi godišnje. Svakih 10 sekundi jedna osoba umire od uzroka povezanih sa dijabetesom.

2. Dijabetes se tiče samo bogatih zemalja

Dijabetes napada sve stanovnike Zemlje, bez obzira na finansijski dohodak. Više od 240 miliona ljudi na svetu boluje od ove bolesti. Do 2025. će se taj broj popeti na više od 380 miliona sa tendencijom da 80% svih obolelih bude u zemljama sa niskim ili srednjim dohotkom.

3. Za dijabetes se prikupljaju velika sredstva

Samo oko 0,1%  svih sredstava koja se doniraju za neprenosive hronične bolesti  u svetu, odlazi na dijabetes.

4. Tretman dijabetesa nije skup

Tretman dijabetesa jeste skup i potencijalno može da uruši zdravstveni sistem bilo koje zemlje.

5. Dijabetes napada samo starije ljude

Dijabetes napada sve starosne grupe. Naročito je dramatičan porast kod mlade populacije.

6. Dijabetes dominantno napada muškarce

U stvari, podaci pokazuju da dijabetes nešto više napada žene.

7. Dijabetes je rezultat sopstvenog izbora životnog stila

Iako je tačno da odrasle osobe sa pristojnim primanjima mogu da biraju sopstvene životne stilove, činjenica je da deca i siromašni nemaju mogućnosti da prave izbor u pogledu uslova života, ishrane i edukacije.

8. Dijabetes se ne može prevenirati

Iako je tip 1 dijabetesa za sada nemoguće prevenirati, čak 80% dijabetesa tipa 2 je moguće preduprediti zdravom ishranom, povećanjem fizičke aktivnosti i promocijom zdravih stilova života.

9. Prevencija dijabetesa je preskupa

Postoje mnogi jeftini i efikasni metodi u prevenciji dijabetesa. Strategije za poboljšanje životne sredine, promenu načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti mogle bi prokrenuti tok ove pandemije.

10. Zašto brinuti, i tak ćemo jednog dana svi umreti - tačno, ali…

Naravno da je smrt neizbežna, ali ne mora da bude polagana, bolna i preuranjena.

Nove globalne činjenice o dijabetesu

(podaci pruzeti iz trećeg izdanja Diabetes Atlasa, IDF, 2006.)

 

Dijabetes tip 2 i mlađe starosne grupe

U prošlosti je tip 2 dijabetesa bio povezivan isključivo sa osobama u starijoj životnoj dobi, dok smo danas svedoci da se starosna dob obolelih od dijabetesa ubrzano spušta naniže.

U Evropi je situacija takva da se najveći procenat obolelih od tipa 2 nalazi u dobi od 60-79 godina. Ako se uzme u obzir čitava svetska populacija dijabetičara, 46% imaju između 40 i 59 godina, odnosno nalaze se u dobu kada bi trebalo da budu radno efikasni.

Što se tiče dece, prihvaćeno je stanovište da dijabetes tipa 2 kod njih postaje pitanje od svetskog značaja sa potencijalno teškim posledicama po opšte zdravlje. Tako je npr. u Japanu  dijabetes tipa 2 učestaliji od tipa 1 kod mladih u srednjim školama.

Dijabetes tip 1 i mladi

Incidenca dijabetesa tipa 1 u mladoj populaciji se povećava u mnogim zemljama, a globalno 3% godišnje. Od procenjenih 440.000 slučajeva dijabetesa tipa 1 kod dece ispod 14 godina, više od 20% otpada na region Evrope. Zanimljivo je i prilično neočekivano da najveću stopu incidence imaju Finska, Švedska i Norveška. Uzrok? Još uvek nije utvrđen.

 

Ekonomija dijabetesa - socijalni efekti

(podaci preuzeti iz Diabetes Atlasa, treće izdanje, IDF, 2006.)

 

Globalna epidemija dijabetesa ima devastirajuće lične i socijalne efekte, veće nego što većina profesionalaca iz oblasti zdravstva pretpostavlja. Najveći troškovi dijabetesa nisu stotine milijardi dolara koje se troše na lečenje komplikacija, nego patnja kojoj su izložene porodice (smrt, invalidnost i ekonomski stres), kao i rezultirajući veliki gubitak u ekonomskom rastu zemlje koji šteti čitavom društvu. Sa ekonomske tačke gledišta, ovi efekti su tragični jer postoje potvrđeni, jeftini tretmani koji bi mogli da spreče mnoge od njih.

Globalni troškovi tretiranja i prevencije dijabetesa rastu brže nego svetska populacija, a najveći udeo pripada lečenju komplikacija, koje se mogu prevenirati, kao što su oboljenja srca, bubrega, oka i stopala. Više od 80% troškova otpada na razvijene zemlje.

Smrtnost i invalidnost

U 2007. godini se očekuje 3,8 miliona smrtnih slučajeva od dijabetesa u čitavom svetu, otprilike kao od HIV/AIDS i malarije zajedno.

Ekonomski stres porodica dijabetičara

U najsiromašnijim zemljama sveta porodice snose skoro sve troškove bolesti. U srednje razvijenim, oko 40-60%. Predviđa se da će u 2007. godini države potrošiti od 6 dolara po jednom dijabetičaru u najsiromašnijim zemljama, do preko 5000 dolara u najbogatijim.

Umanjen ekonomski rast i razvoj

Gubici od dijabetesa proističu iz gubitaka u investiranje u obučene radnike, povećanja poreza radi popunjavanja zdravstvenih budžeta za lečenje i pomoć zbog invaliditeta, ekonomske propasti malih i porodičnih firmi, odvlačenja dece, naročito devojčica od škole radi staranja o obolelim članovima porodice, pojave tuberkuloze, AIDS-a,  kriminala i sl. kao posledice siromašenja porodice, i na kraju opšteg gubitka nade i samopouzdanja pojedinaca i porodica.

Bolje lečenje smanjuje troškove

Veliki troškovi i fatalni efekti dijabetesa u većini slučajeva su posledica pratećih komplikacija. Oni se mogu sprečiti ili odložiti na du