Antipsihotici

Antipsihotici su lekovi za lečenje određenih psihoza. Pod pojmom psihoza smatraju se teški duševni poremećaji poput shizofrenije, manično-depresivne psihoze i depresije.

Antidepresivima se leče pre svega depresija i depresivne epizode, ali, takođe, antipsihoticima se mogu lečiti i neki teški oblici depresije.
Shizofrenija je teška duševna bolest koja je karakterisana hroničnim poremećajima mišljenja i afekata, praćena je deluzijama (lažnim verovanjima), paranojom, slušnim i vidnim halucinacijama (neobjašnjive vizije, preteći glasovi). Osoba često ima nekakvu priču koju samo ona razume, uverena je u vlastite sumanute ideje, vidi osobe koje ne postoje, a povezuje stvarne događaje i činjenice sa svojom pričom kako bi sagovornika uverila u svoju “priču”. Osobe koje boluju od shizofrenije su obično izvanredno natprosečno inteligentne, njihov mozak pokazuje izvanredno jaku aktivnost, međutim, ne može razlikovati stvarnost od zamišljenih ideja. Jednostavno, moždana aktivnost je prejaka da bi se misli vodile logikom.
Razlog nastanka shizofrenije je do danas ostao u magli. Činjenica je da postoji genetska predispozicija za tu bolest, mada i spoljašnji faktori nisu isključeni.
U fiziološkom pogledu, shizofreničarima je jako pojačana aktivnost dopamina u nekim delovima mozga. Stoga je cilj svih antipsihotika smanjiti prekomernu aktivnost dopamina. Zanimljivo je da se simptomi shizofrenije mogu indukovati uzimanjem halucinogena kao što su THC (Cannabis), LSD i sl. dok se antipsihotici mogu primeniti za detoksifikaciju osoba koje su uzimali takve halucinogene.
Manija se ispoljava euforijom, grandioznim idejama, povećanom telesnom aktivnošću i seksualnom željom te smanjenom potrebom za spavanjem. Osoba je bezrazložno jako dobrog raspoloženja i izuzetno velikog samopouzdanja – precenjuje vlastite sposobnosti i mogućnosti. Većina maničnih bolesnika doživljava epizode manije koje se smenjuju sa epizodama depresije, pa tada govorimo o manično-depresivnoj psihozi. Kod takvih pacijenata period manije traje kratko dok period depresije traje mnogo duže.
Shizofrenija i manija leče se antipsihoticima. Antipsihotici su se pojavili početkom pedesetih godina XX veka (hlorpromazin) i umnogome su poboljšavali stanje bolesnika. Zanimljivo je da su slučajno otkriveni, u toku potrage za novim antialergicima. Do tada su se pacijenti morali smeštati u pretrpane duševne bolnice koje nisu bile nimalo ugodna mesta. Metode terapije bile su lobotomija, elektrošokovi, vezivanja “ludačkom košuljom”, samice obložene mekanim materijalima i sl. Izlečenja se uglavnom nikada nisu postizala i pacijenti bi veći deo života provodili u njima. U principu to su bili svojevrsni zatvori za takve osobe. Međutim, pojavom antipsihotika, stanje pacijenata na terapiji antipsihoticima vidno se poboljšavalo, pacijenti više nisu morali biti u duševnim bolnicama, nego su bili na kućnom lečenju. To je dovelo do pada broja pacijenata u bolnicama i resocijalizacijom dobrog dela istih.
Mehanizam delovanja antipsihotika je vezivanje i blokiranje dopaminskih serotoninskih, noradrenalinskih i nekih drugih receptora u mozgu (tj. blokada funkcije tih neurotransmitera). Međutim, iako se efekt blokade receptora brzo postiže, na poboljšanje stanja pacijenta se mora čekati više nedelja, pa čak i 6 meseci. Za sve to vreme pacijent uzima antipsihotike. Stoga se veruje (nije dokazano) da je ta blokada receptora samo trenutni efekat, dok vremenom dolazi do drugačijih, pa možda i strukturnih i dalekosežnih promena u mozgu pacijenta, nakon čega dolazi do oporavka.

Promazin
Promazin je antipsihotik iz grupe fenotiazinskih antipsihotika. Smatra se slabim antipsihotikom. Promazin deluje na sinapse blokadom dopaminskih (D1, D2) i noradrenalinskih, a u manjoj meri i muskarinskih receptora. Blokada dopaminskih receptora u dopaminergičnom sistemu je temelj antipsihotičkog efekta, a blokada dopaminergičkog prenosa uzrok je i pojavi simptoma Parkinsonove bolesti (ekstrapiramidni poremećaj). Sedativno delovanje je posledica antagonističkog delovanja na H1-histaminske receptore.
Njegovo delovanje se manifestuje u psihomotornoj i afektivnoj sferi. Koristi se za lečenje shizofrenije, manično-depresivne psihoze, ali i za smirenje kada uobičajni anksiolitici ne mogu pomoći.
 
 
 
Flufenazin
Flufenazin je fenotiazinski derivat koji spada u grupu najjačih neuroleptika. Mehanizam delovanja je sličan kao kod promazina.

U velikim je dozama indikovan za lečenje akutnih i hroničnih simptoma psihičkih bolesti, uključujući shizofreniju i maničnu psihozu, pokazuje snažan antihalucinatorni efekat i uspešno otklanja sumanute ideje. U malim dozama otklanja anksioznost, nemir i nepsihotičnu napetost koji ne reaguju na druge lekove. U poređenju sa drugim fenotiazinskim derivatima, flufenazin deluje jače (približno 40 puta jače od promazina). Efekat mu je manje sedativan i manje blokira osećajno doživljavanje, što je posebno važno za psihičke bolesnike koji se leče ambulantno.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Moditen

 
 
Haloperidol
Haloperidol je butirofenonski derivat koji spada među najjače antipsihotike i 100 puta je jači od promazina. Haloperidol se veže uglavnom na dopaminske receptore i uspešno ih blokira. On deluje snažno antipsihotički, dobro reguliše delovanje psihomotornog i neurovegetativnog sistema, dobro sprečava nekoordinisane pokrete, a deluje i snažno antiemetički (sprečava povraćanje).
Kao i kod drugih antipsihotika mogu se nuspojave u obliku tikova i simptoma Parkinsonove bolesti.
Dolazi u obliku tableta, kapi, injekcija i depo preparata.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Haldol, Haloperidol

 
 
Olanzapin
Olanzapin je noviji antipsihotik. Spada u grupu oksazepina i hemijski je drugačiji od promazina i flufenazina, a takođe i drugačiji je haloperidola. Njegova izuzetna efikasnost dovodi do toga da polagano postaje najvažniji antipsihotik za lečenje shizofrenije. Rezultati ispitivanja na životinjama pokazali su da olanzapin antagonistički deluje na serotoninske, dopaminske i holinergičke receptore, ali selektivno! Naime, Olanzapin je selektivan i veže se uglavnom na receptore koje se nalaze na neuronima čije izbijanje izaziva shizofreniju, dok se slabo veže na one dopaminske receptore koji su odgovorni za nastanak simptoma Parkinsonove bolesti. To dovodi do toga da olanzapin ublažava siptome shizofrenije ne izazivajući simptome Parkinsonove bolesti (za razliku od većine ostalih antipsihotika).
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :OlanzEP, Olanzapin Sandoz, Olanzapin Teva, Onzapin, Sizap, Treana, Zalasta, Zapilex, Zyprexa Velotab
 
 

Ziprazidon
Ziprazidon je antipsihotik, kojim se ublažavaju simptomi psihičkih poremećaja, kao kod shizofrenije što uključuje vizualne i akustične halucinacije, pogrešnu percepciju stvarnosti. Mehanizam delovanja ovog leka, kao i drugih sa efektom na shizofreniju, nije razjašnjen. Pretpostavlja se da je delovanje posredovano dopaminergički i serotoninski. Ziprazidon je antagonist dopaminskih D2 i serotoninskih 5HT2 receptora.

Antagonist je i histaminskih H1 receptora, što može objasniti pospanost primećenu kod upotrebe ovog leka. Antagonizam prema alfa-1-adrenergičkim receptorima može objasniti ortostatsku hipotenziju koja se javlja kod upotrebe ovog leka. Naglašava se potreban oprez pri vožnji, u radu sa mašinama, izbegavanje alkohola, izlaganja vrućini. Rizik je uzimati ovaj lek ako postoje neki problemi sa srcem. Moguće nuspojave uključuju poremećaje srčanog ritma, vrtoglavicu, znakove hipoglikemije, mučninu, alergijske reakcije. Kod pojave nekontrolisanih pokreta usta, ruku nogu, mišićne rigidnosti, valja obavestiti lekara jer to mogu biti simptomi neuroleptičnog zloćudnog sindroma.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Zeldox, Zypsila

 
 

Sulpirid
Sulpirid je derivat benzamida. Sulpirid je selektivni antagonist dopaminskih D2 receptora, te se njegov antipsihotički efekat temelji na blokadi funkcije dopamina u mozgu. Do znatnih poboljšanja tokom lečenja psihotičnih stanja sulpiridom dolazi nakon višenedeljne terapije, kada se povlače simptomi shizofrenije, a bolesnici postaju smireniji i komunikativniji. U nižim dozama sulpirid pokazuje antidepresivno delovanje. Osim toga sulpirid pokazuje i antiemetičko delovanje. Sulpirid takođe deluje protektivno na želudačnu sluznicu, te stoga ima određenu ulogu u terapiji želučanog i duodenalnog ulkusa.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Eglonyl, Sulpigut, Sulpirid

 
 

Litijum karbonat
Litijum karbonat lek je izražena antimaničnog efekta. Smanjuje učestalost maničnih epizoda, a ako do njih dođe, smanjuje njihovu jačinu. Stabilizuje i sprečava povratne smetnje, ne izazivajući umirenje, amneziju ili blokadu mentalnog procesa. Terapijski se efekat litijum karbonata povezuje sa njegovim uticajem na ravnotežu elektrolita u centralnom nervnom sistemu i na metabolizam neurotransmitera.
Litijumovi joni interferiraju sa jonima natrijuma ekstracelularne tečnosti. Za vreme depolarizacije membrane joni litijuma ulaze umesto jona natrijuma u ćeliju iz koje mehanizmom natrijumove pumpe ne mogu jednako uspešno izlaziti.
Osim toga joni litijuma unutar ćelija centralnog nervnog sistema stabilizuju enzimske sisteme koji kontrolišu sintezu neurotransmitera noradrenalina i drugih neurotransmitera.
Litijum karbonat primenjuje se u terapiji maničnih epizoda u okviru manično-depresivne psihoze i drugih maničnih stanja. Kod bolesnika sa manijom i nekih sličnih poremećaja za vreme se psihoze primenjuje i preventivno.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Litijum karbonat

 
 

Terapijske nedoumice
Bilo kako bilo, antipsihotici su dosta toksični lekovi, a njihova delotvornost često dvosmislena. Kod nekih pacijenata mogu pomoći (1/3 svih pacijenata), dok kod nekih i ne. Čak štaviše, jednoj trećini pacijenata se ne može pomoći nikakvim lekovima! Osim toga, do punog efekta pacijent mora uzimati lek dosta dugo, ponekad čak 6 meseci. Za sve to vreme pacijetnu strada jetra, a mora podnostiti i brojne nuspojave.
Postavlja se pitanje opravdanosti takve terapije. Međutim, razne “interesne grupe” direktno ili indirektno podstiču upotrebu ovih lekova – porodica želi da se nešto preduzme, psihijatri žele pomoći pacijentu na bilo koji način, a i farmaceutske kompanije imaju svoje nemale interese i nisu nimalo neutralne.
Psihijatar Leo Hollister je svojevremeno izjavio: “Uprkos mnogobrojnim istraživanjima koja su izveli vrlo kompetentni naučnici iz mnogih područja, shizofrenija ostaje naučna misterija i lična nesreća. Iako većina shizofrenih bolesnika postiže određeni stepen poboljšanja nakon uzimanja antipsihotika, nijednom od njih nije dobro.”

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com