Antivirotici

1. Virusi su najmanja živa bića na zemlji. Ova rečenica je jako diskutabilna jer neki naučnici (zavisno od struke) viruse ne smatraju živim bićima.

Naime, virusi imaju svojstva neorganskih materija: mogu kristalizovati! Takođe, diskutabilno je i to jesu li oni najmanje žive strukture na zemlji – postoje virioni i prioni koji su još manji.
Bilo kako bilo, oni su uzročnici raznih bolesti od kojih neke čovečanstvo pokušava staviti pod nadzor ali ne uspeva (HIV, HVC). Neki od njih su svojevremeno pobili 12 miliona ljudi (1918. španski grip) što je više nego tada upravo završeni I svetski rat. Neki su pak potencijalna svetska teroristička kataklizma – potencijalno biološko oružje za masovno uništenje (virus velikih boginja).
Za borbu protiv virusa imamo
– vakcine
– antivirotike
Ova zadnja grupa je još donedavno bila malena i nedovoljno efikasna sa vrlo uskim spektrom. Odnedavno područje antivirotika postaje sve veće i svake godine se prijavljuje sve više novih antivirotika. Međutim, njihova delotvornost se može uporediti sa efikasnošću sulfonamida protiv bakterija. Naime, sve dok se ne dogodi epohalno otkriće poput otkrića penicilina i drugih antibiotika antivirotici će biti više palijativna terapija.
Čovek je okružen sa mnoštvom raznih virusa
- Virus gripa
- Virus mumpsa – zauške
- Rabiesvirus – besnilo
- Herpes virus (HSV-1 i HSV-2) – herpes
- Varičela-zoster virus (VZV) – vodeni mehuri
- Epstein Bar virus (EBV) – mononukleoza
- Variola vera – velike boginje
- Hepatitis virus A, B, C (HCV).
- HIV – AIDS
- Poliovirusi – poliomijelitis
- Rinovirusi – prehlada, rinitis, “viroza”
- Arbovirusi – encefalitis, žuta groznica, ebola…
Virus živi isljučivo kao parazit: nema vlastiti metabolizam ali zato svojom DNA (ili RNA) uzurpira metabolizam domaćima za sintezu i sklapanje svojih replika.
Životni ciklus jednog virusa je vrlo jednostavan. Virus ulazi u organizam i pronalazi pogodne ćelije(1). Nakon toga ulazi u njih putem uvrtanja membrane ćelija (2) i oslobađa svoj genetički materijal DNA ili RNA (3). Genetički materijal virusa ulazi u jezgro ćelije domaćina (4) i koristi enzime domaćina za sintezu mRNA (5) koja preko ćelijskih ribozoma diriguje sintezu novih elemenata za izgradnju novih virusa (6). Ti proteinski elementi se smeštaju na površini ćelije (7). Repliciran virusni genetski materijal (DNA ili RNA) izlazi iz jezgra ćelija domaćina i odlazi do površine ćelije (9) gde uz pomoć već izgrađenih proteinskih elemenata nastaju hiljade i hiljade novih primeraka virusa.
Najbolji antivirotik je imunološki sistem: prepoznaje virus kao strano telo i stvara specifična antitela koja inaktiviraju viruse.

Posledica imunog odgovora je generalizovana upala po celom telu (poput situacije kod gripa). Ali, nekada imunološki sistem zakaže, a nekada virus napada baš imunološki sistem organizma (HIV).
Antivirotici uglavnom deluju na način da blokiraju sintezu virusne DNA ili RNA inhibicijom određenih enzima, dok drugi blokiraju neke druge važne korake u životnom ciklusu virusa. Važno je naglasiti da postoje antivirotici samo za nekoliko virusa, za neke druge viruse koriste se vakcine ili imunoglobulini, dok za neke viruse jednostavno još nema efikasnog sredstva.

Registar lekova:

J05 Preparati za lečenje sistemskih virusnih infekcija
J05A Antivirotici koji deluju diretno
J05AB Nukleozidi i nukleotidi
aciklovir – Herplex, Virolex
ganciklovir – Cymevene
valaciklovir – Valtrex
valganciklovir – Valcyte
J05AE Inhibitori proteaze
indinavir – Crixivarin
nelfinavir – Viracept
ribavirin – Copegus
lopinavir + ritonavir – Kaletra
J05AF Nukleozidni i nukleotidni inhibitori transkriptaze
abakavir – Ziagen
lamivudin – Epivir, Zeffix
lamivudin + zidovudin – Combivir
stavudin – Zerit
didanizin – Videx
J05AG Nenuleotidni inhibitori transkriptaze
nevirapin – Viramune
efavirenz – Stocrin
J05AH Inhibitori neuraminidaze
oseltamivir – Tamiflu
zanamivir – Relanza

Aciklovir
Aciklovir spada u grupu nukleotida i nukleozida, a po hemijskoj strukturi je neka vrsta krnjeg nukleotida. Deluje protiv virusa Herpes simplex tip 1 i tip 2 (HSV-1 i HSV-2), virusa Varicella zoster (VZV), Epstein Bar virusa (EBV) i citomegalovirusa (CMV). Kad uđe u ćeliju koja je zaražena virusom herpesa aciklovir se biotransformiše u aktivni oblik aciklovir-trifosfat. Naime, strukturno je aciklovir-trifosfat vrlo sličan nukleozidu adenozin-trifosfatu koji je sastavni deo DNA. Aciklovir – trifosfat deluje kao lažni supstrat, a pravi inhibitor za herpesni enzim DNA-polimerazu. Sprečava sintezu herpesne DNA i pritom ne utiče na normalne ćelijske procese.
Time je zaustavljeno razmnožavanje virusa u ćelijama i napredovanje infekcije virusom.
Aciklovir se koristi za:
– HSV-infekcije: herpesni keratitis, labijalni herpes, genitalni herpes, herpesni encefalitis, herpes kod novorođenčadi i druge infekcije.
– EBV infekcije: mononukleoza
– VZV-infekcije: herpes zoster i male boginje (varicella).
Ostali lekovi u toj grupi su ganciklovir i valaciklovir imaju isto delovanje kao i aciklovir a koriste se u iste svrhe kao i aciklovir.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Aciklovir, Medovir, Zovirax

 
 
Ritonavir
Ritonavir je antivirotik, specifične aktivnosti prema HIV aspartil proteazi. Inhibicijom HIV aspartil proteaze remeti se morfologija HIV virusa, onemogućuje se njihovo razmnožavanje i stvaranje novog ciklusa infekcije.
Po strukturi je sličan tetrapeptidu ali nije tetrapeptid.

Koristi se kao sastavni deo lekovitih “koktela” za lečenje infekcije HIV-om. Inače, danas osobe zaražene virusom HIV uz pomoć koktela antivirotika požive mnogo duže nego što bi živeli bez njih i uspevaju da vode normalan život. Međutim, zbog velike cene ovih lekova oni nisu dostupni onima kojima su najpotrebnji, a to su bolesnici u podsaharskoj Africi i Latinskoj Americi.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Norvir

 
 
Zidovudin
Zidovudin je bio jedan od prvih lekova za kontrolu infekcije HIV-om. Postoji još jedan naziv za zidovudin a to je azidotimidin ili AZT. Delotvoran protiv retrovirusa uključujući i virus HIV. Po strukturi je jako sličan timidinu, ali sadrži azido grupu koja ga čini inhibitorom mehanizama za replikaciju RNA HIV-a. HIV spada u retroviruse, jer sadrži samo RNA. Da bi se virus HIV razmnožio informacija iz RNA najpre se prevodi u DNA a zatim opet u RNA. Enzim koji katalizuje prvi korak, prevođenje virusne RNA u DNA naziva se reverzna transkriptaza. Zidovudin trifosfat, derivat zidovudina koji nastaje u inficiranim ćelijama inhibira virusnu reverznu transkriptazu. Dalje stvaranje virusne DNA blokira se ugradnjom zidovudin trifosfata u lanac DNA. Zidovudin trifosfat se za reverznu transkriptazu HIV-a veže 100 puta jače nego za normalnu ćelijsku DNA polimerazu koja služi za sintezu normalnih ljudskih DNA. Zidovudin se koristi za obuzdavanje infekcije HIV-om kao i ritonavir. Sastavni je deo “koktela” za lečenje infekcije HIV-om.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Zidosan

 
 
Oseltamivir
Epidemija gripa svake godine je veliki zdravstveni problem. Vakcinacija je mera na koju mnogi pristaju ne znajući jednu stvar: vakcinacija štiti individualno od virusa sprečavajući njegovo širenje po organizmu i neugodne manifestacije. Međutim vakcinisana osoba nastavlja da širi viruse gripa u svojoj okolini i doprinosti epidemiji.
Uobičajni “lekovi” za tretman gripa samo tretiraju neugodne simptome gripa (slabost, temperatura, bolovi…), ali ne leče uzrok gripa tj. nisu antivirotici i ne blokiraju zarazu virusom gripa te sve ostaje na čekanju da viruse ukloni imuni sistem organizma.
Virus gripa na svojoj površini sadrži neuraminidazu, enzim uz pomoć kojeg novosintetisani virus izlazi iz zaražene ćelije i napada sledeću. Bez njega novosintetisani virus ne bi mogao izaći iz zaražene ćelije.
Oseltamivir je novi lek koji blokira aktivnost neuraminidaze. Virus može zaraziti ćeliju, replikovati se u njoj, ali nove jedinke virusa ne mogu izaći van ćelije i zaraziti druge. Takvu ćeliju zajedno sa virusima uklanja imuni sistem organizam. Na taj način se leči sam uzrok gripa ali, za razliku od vakcine, sprečava se i dalja zaraza drugih osoba.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Tamiflu
 
Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com