Tag Archives: antidepresivi

Alkohol menja metabolizam lekova

Česta praksa samomedikacije u našoj zemlji i konzumacija alkohola u svim starosnim grupama mogu znatno povećati rizik od interakcija alkohola i lekova.

Dužnost farmaceuta je da upozore pacijenta na moguće štetne interakcije i sprečavaju njihov nastanak kad god je to moguće

Tekst: mr farm. Danka Tešić, Foto: Dragana Đorović

ALKOHOL je sigurno najzastupljenija društveno prihvatljiva droga. U različitim delovima sveta konzumiranje alkohola uobičajeno je prilikom okupljanja i druženja ljudi. Čaša vina ili piva uz ručak ili večeru praktično je sastavni deo obroka u mnogim kulturama. Međutim, čak i zanemarljivo mala upotreba alkoholnih pića, čaša ili dve vina ili piva, odnosno čašica nekog žestokog pića, može prouzrokovati interakcije s lekovima koje izazivaju ozbiljne posledice.

Iako male količine vina mogu pokazati povoljne efekte na kardiovaskularni sistem, a pivski kvasac je bogat izvor vitamina B grupe, hronična upotreba većih količina alkohola ima veoma štetan efekat po zdravlje. Pored hroničnih bolesti kod osoba koje duži niz godina piju veće količine alkohola, upotreba te vrste pića može dovesti i do povećanog rizika od akutnih zdravstvenih problema kao što su povrede, saobraćajne nezgode i slično.

Alkohol se veoma brzo resorbuje iz digestivnog trakta, najviše iz tankog creva (80 odsto) i želuca (20 odsto). Posle resorpcije u krvotok, veoma brzo raspodeljuje se u organizmu (raspodela zavisi od količine vode u tkivu) i ujednačenom brzinom metaboliše uglavnom u jetri, najvećim delom preko enzima alkohol-dehidrogenaze. Više od 90 odsto alkohola metaboliše se do ugljen-dioksida i vode, a ostatak se nepromenjen izlučuje preko urina, znoja i izdahnutog vazduha. U organizmu, alkohol ispoljava svoje efekte vezujući se za acetil-holinske, GABA, serotoninske i glutamatne NMDA receptore. Alkohol deluje kao depresor centralnog nervnog sistema, a njegovi efekti, od anksiolitičkih, preko sedativnih, do hipnotičkih, dozno su zavisni.

Žene imaju mnogo veći rizik od nastanka problema koje izaziva istovremena upotreba alkohola i lekova nego muškarci. Ako popiju istu količinu, žene će imati više alkohola u krvi nego muškarci. Naime, žene nemaju alkohol-dehidrogenazu u želucu, a sem toga, žensko telo ima manje vode od muškog. Pošto se alkohol u telu meša s vodom, to znači da će u muškom organizmu biti više razblažen, odnosno koncentrisaniji u krvi žena. Stariji ljudi podložniji su uticaju interakcija lek – alkohol, jer starenje umanjuje sposobnost organizma da razgradi alkohol i on samim tim duže ostaje u sistemu. Kod starijih ljudi mnogo je veća i verovatnoća da će uzeti jedan ili više lekova, koji bi onda u kombinaciji s alkoholom mogli da izazovu štetne posledice.

Gotovo da ne postoji grupa lekova u kojoj nema neke aktivne supstance koja stupa u opasne interakcije s alkoholom.

Lekovi protiv alergije, prehlade, groznice

Loratadin, desloratadin, feksofenadin, difenhidramin, hlorfeniramin i cetirizin, u kombinaciji s alkoholom mogu znatno povećati efekat pospanosti i vrtoglavice.

Lekovi za terapiju angine pektoris i bolesti srca
Alkohol kod pacijenata koji uzimaju izosorbid ili nitroglicerin može ubrzati rad srca, dovesti do nagle promene pritiska, a mogu se javiti i vrtoglavica i nesvestica.

Antireumatici
Kombinacija diklofenaka, naproksena ili celekoksiba s alkoholom znatno povećava verovatnoću nastanka peptičkog ulkusa, krvarenja u stomaku, ali i problema u funkciji jetre.

Antiagregativni lekovi
Uzimanje alkohola povećava aktivnost varfarina, pa se čak i povremenim konzumiranjem alkohola povećava rizik od unutrašnjeg krvarenja. Hronično uzimanje alkohola, sem što može dovesti do krvarenja, može imati i suprotan efekat – dovesti do mogućeg zgrušavanja krvi, nastanka tromba i, posledično, moždanog ili srčanog udara.

Lekovi protiv kaslja s centralnim mehnizmom dejstvom

Dekstrometorfan ili kodein s alkoholom dovode do međusobnog potenciranja efekta, pa se češće javljaju pospanost i vrtoglavica, a povećava se i rizik od predoziranja.
Posledice prekomerne upotrebe alkohola

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO):
- štetna upotreba alkohola svake godine u smrt odvede oko dva i po miliona ljudi;
- 320.000 mladih ljudi uzrasta od 19 do 29 godina umre godišnje od posledica prekomerne upotrebe alkohola, što predstavlja devet odsto svih smrtnih slučajeva u toj starosnoj grupi;
- alkohol je treći najveći faktor rizika za opterećenje bolestima u svetu; na zapadnom Pacifiku i u Americi vodeći je faktor rizika, a u Evropi je na drugom mestu;
- alkohol je usko povezan s mnogim ozbiljnim socijalnim pitanjima, uključujući i nasilje, zanemarivanje i zlostavljanje dece, kao i neproduktivnost na radnom mestu.

Antidepresivi
Klomipramin, citalopram, trazodon, venlafaksin, amitriptilin, escitalopram, fluvoksamin, desipramin, paroksetin, fluoksetin, nefazodon, bupropion i sertralin u kombinaciji s alkoholom dovode do pospanosti, vrtoglavice, veće verovatnoće predoziranja. Alkoholizam i depresija često su povezane bolesti kod jednog pacijenta, pa se samim tim povećava i rizik od interakcija alkohola i antidepresiva. Naročito je opasno ukoliko te lekove s alkoholom kombinuju adolescenti, jer se u tim slučajevima pojačava osećaj depresije i bespomoćnosti i češće su suicidne ideje. Alkohol pojačava sedativni efekat tricikličkih antidepresiva i znatno pogoršava sposobnost upravljanja motornim vozilima. Akutni alkoholizam povećava raspodelu i dostupnost u tkivu nekih triciklika, što posledično povećava i njihov sedativni efekat. S druge strane, hronični alkoholizam povećava dostupnost jednih, a smanjuje dostupnost drugih triciklika. Tiramin, supstanca koja je sastojak nekih vina i piva, u reakciji s inhibitorima monoamino-oksidaze (MAO) može da prouzrokuje veoma opasno povećanje krvnog pritiska. Čak i jedna doza alkohola stvara rizik za ovu interakciju.

Oralni antidijabetici
Kombinacija metformina i alkohola dovodi do abnormalno niskog nivoa šećera u krvi, mučnine, povraćanja, glavobolje, ubrzanog rada srca, a krvni pritisak može neočekivano i znatno da varira.

Lekovi u terapiji hiperplazije prostate
Doksazosin, terazosin, tamsulosin, ako se uzimaju s alkoholom, mogu dovesti do vrtoglavice, nesvestice i svetlosnih senzacija.

Lekovi protiv gorusice, kiseline u zelucu, loseg varenja
Alkohol kod pacijenata koji uzimaju ranitidin i metoklopramid može dovesti do ubrzanog rada srca, ali i do iznenadnog pada krvnog pritiska i pojačavanja dejstva alkohola.

Antihipertenzivi
Kvinapril, enalapril, benzapril, hidrohlortiazid, losartan, klonidin, propranolol, u kombinaciji s alkoholom dovode do javljanja vrtoglavice, nesvestice, pospanosti, srčanih problema (pre svega aritmija). Hronično uzimanje alkohola smanjuje dostupnost propranolola, a time i terapijski efekat leka.

Lekovi koji snizavaju nivo holesterola
Alkohol kod pacijenata koji su na terapiji antihiperlipidemicima (atorvastatin, lovastatin, pravastatin, simvastatin, rosuvastatin, ezetimib, niacin) znatno potencira oštećenje jetre, a sem toga mogu se javiti i reakcije na koži, poput pojačanog crvenila i svraba, ali i krvarenje u stomaku.

Antiinfektivni lekovi

Uroantiseptik nitrofurantoin, antiprotozoici (metronidazol, tinidazol), antimikotici (grizeofulvin, ketokonazol), antituberkulotici (izoniazid, rifampicin, cikloserin) s alkoholom ubrzavaju rad srca, a mogu dovesti i do iznenadnih promena krvnog pritiska, bolova u stomaku, stomačne uznemirenosti, povraćanja, crvenila lica, oštećenja jetre (posebno ketokonazol i izoniazid). Izoniazid i rifampicin koriste se zajedno u lečenju tuberkuloze, bolesti koja je posebno učestala među starijim osobama i alkoholičarima. Raspoloživa količina izoniazida u krvi smanjuje se kod akutnog uzimanja alkohola, dok hronični alkoholizam smanjuje dostupnost rifampicina. U oba slučaja efekat lekova je smanjen. Organizam koji se bori s infekcijom nikako ne treba opterećivati i alkoholom, jer telu šteti dehidracija i dodatno opterećenje jetre.

Analgetici i antipiretici
S obzirom na veliku učestalost uzimanja ovih lekova i činjenicu da je veliki broj njih u statusu OTC preparata, pacijente treba upozoriti na moguće štetne interakcije tih lekova i alkohola. Ibuprofen, aspirin, naproksen i paracetamol s alkoholom dovode do stomačne uznemirenosti, povećava se verovatnoća krvarenja i pojave čireva zbog erozivnih promena na sluznici želuca, može doći do ubrzanog rada srca, a paracetamol potencira i oštećenje jetre. Kako većina tih lekova sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje krvnog ugruška, alkohol može da pojača to neželjeno dejstvo. Kad su u pitanju izuzetno jaki analgetici koji se koriste kod postoperativnih ili migrenskih bolova (propoksifen, oksikodon, hidrokodon), alkohol dovodi do usporenog i otežanog disanja, poremećene motorne koordinacije, problema s pamćenjem. Kombinacije tih lekova i alkohola pojačavaju sedativni efekat tih supstanci, što povećava rizik od smrti zbog predoziranja. Pojedinačna doza alkohola može povećati dostupnost propoksifena, što povećava verovatnoću neželjenih dejstava leka.
Naročito je opasno ukoliko antidepresive s alkoholom kombinuju adolescenti, jer se u tim slučajevima pojačava osećaj depresije i bespomoćnosti i češće su suicidne ideje

Antiepileptici
Alkohol s ovim lekovima (fenitoin, fenobarbiton, klonazepam) dovodi do nastanka pospanosti i vrtoglavice, a povećava i rizik od pojave epileptičnih napada. Akutna konzumacija alkohola povećava dostupnost fenitoina, pa raste mogućnost razvijanja neželjenih efekata tog leka. Hronični alkoholizam može smanjiti dostupnost fenitoina, što znatno smanjuje zaštitu bolesnika od epileptičkih napada čak i tokom perioda apstinencije.

Anksiolitici i sedativi
Benzodiazepini (diazepam, bromazepam, lorazepam) su najčešće korišćeni lekovi za smirenje i protiv nesanice. U kliničkoj praksi potpuno su zamenili barbiturate, koji se danas koriste samo za hitna stanja i konvulzivne napade. Alkohol pojačava delovanje benzodiazepina, a obe supstance usporavaju rad srca i disanje, zbog čega može doći do depresije disanja, kome i smrti. To može biti posebno izraženo kod starijih ljudi. Kod ove kombinacije često se javljaju i rupe u sećanju, pospanost i poremećena koordinacija pokreta. Povećava se i rizik od nesreća u svakodnevnom životu ili za vreme upravljanja automobilom. Slični efekti javljaju se i prilikom uzimanja zolpidema, ali i antihistaminika difenhidramina.

Treba napomenuti da mnogi lekovi, iako ne sadrže aktivnu supstancu koja potencijalno može biti štetna ako se koristi u kombinaciji s alkoholom, mogu u svom sastavu imati neku od pomoćnih supstanci koje stupaju u interakciju s alkoholom. Zato bi trebalo proveravati uputstvo i sažetak karakteristika leka, gde su moguće interakcije te vrste navedene.

Izvor: Farmakon.rs