Tag Archives: dijabetes

Trans masne kiseline

DR JELENA GLIGORIJEVIĆ, AMBULANTA ZA DIJETETIKU, KCS

Nasuprot uvreženom mišljenju da su sve masti u ishrani štetne po zdravlje, činjenica je zapravo da masti (uz ugljene hidrate i belančevine) predstavljaju osnovne hranljive i gradivne materije.

Masti imaju brojne esencijalne uloge u našem organizmu: one su važan izvor energije, ulaze u sastav svih ćelijskih membrana, neophodne su u procesu resorpcije svih liposolubilnih vitamina (vitamini D, A, E, K), nezamenljive su u procesu sinteze brojnih hormona i imaju brojne druge uloge. Dakle, masti su neophodne za pravilan rast i razvoj kao i za održavanje dobrog zdravlja. Preporučen dnevni unos masti za zdrave odrasle osobe iznosi 20-35% od ukupnog dnevnog energetskog unosa. To znači da masti mogu da čine čak trećinu našeg dnevnog kalorijskog unosa. Masti u našoj ishrani mogu poticati iz namirnica biljnog i životinjskog porekla.

Trans masne kiseline

U veoma malim količinama “prirodne” trans masne kiseline prisutne su u mesu preživara (krave, ovce…) i u mlečnim proizvodima. Sintetisane, tzv. industrijske, trans masne kiseline unosimo svakodnevno u mnogo većoj količini. One nastaju u procesu hidrogenizacije kada se tečna biljna ulja prevode u polučvrste masti kao npr. u industrijskoj proizvodnji čvrstih margarina. Prilikom tog procesa nastaju delimično hidrogenisana ulja koja sadrže puno trans masnih kiselina. Trans masne kiseline se veoma često koriste u prehrambrenoj industriji zbog sledećih razloga: poboljšavaju ukus i teksturu finalnog proizvoda, njihova proizvodnja je jeftina i produžavaju rok trajanja gotovog proizvoda. Zbog toga što se ovakva ulja u fritezama mogu koristiti više puta, mnogi restorani i prodavnice brze hrane ih koriste za prženje i pohovanje različitih jela.
Osoba koja za doručak pojede jednu krofnu (3,2 g trans m.k.), a za ručak veliku porciju pomfrita (6,8 g trans m.k.), povećava dnevni unos trans m.k. za celih 10 grama (preporuka je manje od 1 g dnevno).

Rizici po zdravlje

Kliničke i epidemiološke studije sugerišu da visok unos trans masti povećava rizik za obolevanje od: kardiovaskularnih bolesti, dijabetes melitusa tip II i malignih oboljenja. Smatra se da trans masne kiseline negativno utiču na normalno funkcionisanje ćelijske membrane. Takođe, njihov povećan unos putem ishrane dovodi do povećanja ukupnog i LDL holesterola. Sve ovo ubrzava procese ateroskleroze i posledično povećava rizik od oboljenja srca i krvnih sudova (angina pectoris, infarkt, moždani udar).

Namirnice koje sadrže velike količine trans masnih kiselina:
• čvrsti margarini
• keksovi, krekeri
• peciva (lisnato testo, kifle)
• pomfrit
• kolači, krofne
• pica
• grickalice (čips i dr.)
• bombone
• prženo i pohovano meso

Kako smanjiti trans masne kiseline u hrani?

Mišljenja sam da država može da iskoristi brojne mogućnosti i legitimne mehanizme kako bi uz zanemarljive troškove znatno unapredila zdravlje stanovnika. Kada govorimo o trans m.k., primera radi, striktnom zakonskom regulativom mogu se obavezati proizvođači da na deklaraciji svakog proizvoda obavezno navedu i sadržaj trans m.k. Postoje i različite mogućnosti za stimulaciju proizvođača kao što su: smanjivanje poreza na određene proizvode koji ne sadrže trans masti ili pak olakšice pri pokretanju proizvodnje bez trans m.k. Naravno, ne sme se zanemariti ni edukacija stanovništva i to od najmlađeg uzrasta. Nauka nam već više decenija, kroz brojna istraživanja, dokazuje da su zdrave životne navike i pravilna ishrana od presudnog značaja za pravilan rast i razvoj dece. Ali nažalost, ove toliko važne teme su gotovo potpuno izbrisane iz školskih nastavnih programa. Roditelji dobro znaju šta naši osnovci uče iz 12 različitih predmeta. Da li ta naša deca barem nekada čuju podatak i objašnjenje zašto je važno svakoga dana jesti puno različitog voća i povrća, a čips i pomfrit izbegavati? I na kraju, da ne zaboravimo medije kao najjače savremeno “oružje”. Agresivnim medijskim kampanjama stanovništvo se može brzo informisati, pa i edukovati o štetnosti trans m.k. Mediji mogu vršiti i pozitivan pritisak na državu kako bi se na human način obezbedila kvalitetnija hrana, a samim tim bolje zdravlje i kvalitetniji život kako za našu decu, tako i za sve nas.
Izvor: Doživeti 100