Tag Archives: krv

Nicanje zuba

Stvaranje mlečnih zuba počinje pre detetovog rođenja i traje još oko godinu dana nakon rođenja. Formirani zubi ostaju zaštićeni ispod zubnog mesa (desni) još neko vreme nakon rođenja, a onda počinju lagano da se pomiču, da bi konačno probili desni i pojavili se u usnoj šupljini.

Izuzetno retko se desi da već na rođenju dete ima vidljive zube. Kod većine odojčadi zubi se pojavljuju u
dobi od 4 do 9 meseci. Vreme kada se zubi pojavljuju u ustima različito je za svako dete i zavisi od nasleđa i vlastite građe.

Svih dvadeset mlečnih zuba (deset u gornjoj i deset u donjoj vilici) su obično prisutni sa navršene 2,5 godine. Te mlečne zube istiskuju trajni zubi, koji se u međuvremenu razvijaju, a taj proces počinje u uzrastu oko pete-šeste godine. Poslednji mlečni zub ispada obično oko 12-te godine.
Mnogi roditelji se nepotrebno brinu kada će se pojaviti prvi zub, odnosno kada će početi da niču trajni
zubi.
Stvaranje zdravih zuba zavisi od dobre i uravnotežene ishrane i opšteg zdravstvenog stanja deteta.
Prerani gubitak mlečnih zuba predstavlja veći problem nego njihova kasnija pojava. Osim što su važni za žvakanje i usitnjavanje hrane, zubi imaju vrlo važnu funkciju u razvoju usta i lica. Ako su mlečni
zubi ispali (zbog kvara ili traume), a nisu zamenjeni trajnim, preostali zubi mogu biti krivi, preklopljeni.
Vrlo je važno sačuvati i zaštititi mlečne zube dok trajni ne budu spremni za nicanje.
Neki ozbiljni zdravstveni poremećaji (u vezi sa kožom, kostima, poremećajima rada štitne žlezde) mogu uzrokovati kasnije nicanje mlečnih i trajnih zuba. Ovi poremećaji su obično praćeni i drugim simptomima.

Izbijanje zuba

Roditelji su često skloni da izbijanje zuba krive za mnoge česte simptome kod odojčadi i dece. Neki
od problema koje roditelji primećuju mogu biti u vezi sa nicanjem zuba, dok drugi nisu i ne mogu biti
uzrokovani izbijanjem zuba.
Često roditelji, kad primate da dete počinje da bali i gura ručice u usta, misle kako su počeli da im
niču zubi. Međutim, odojčad počinje jače da bali u dobi od 3-5 meseci i u isto vreme da gura u usta i žvaće sve što im je nadohvat ruke. To žvakanje je normalan deo detetovog razvoja i ne mora biti povezano
sa nicanjem zuba. U tom ranom dobu odojčad stiče bolju kontrolu nad svojim rukama i može lakše da
stavlja razne predmete u usta, a tada počinje i da uči kako treba pokretati usta radi žvakanja. To je
najverovatnije priprema za uzimanje čvrste hrane.
Ako mislite da su detetu počeli da niču zubi, pažljivo mu pogledajte desni. Možda ćete uočiti oteklinu i
obrise zubića koji se probija ka površini. Nekad se pred samo probijanje zuba na desnima može javiti
čak i krvni podliv, koji je nastao presecanjem manjeg krvnog suda koji se našao zubu na putu. Nekad
mogu proći dani ili nedelje dok se zub ne pojavi. Ako se u trenutku probijanja zuba pojavi krv u usnoj
šupljini, ne plašite se, to nije bolno za dete i brzo će stati, ne morate ništa posebno preduzimati. Nekad udar kašičice pri hranjenju označi pojavu prvog zuba. Ponekad je otok desni toliki da se zub koji se pojavio ponovo “utopi” u otoku.
Nicanje zuba uzrokuje manje ili više izražene simptome, nelagode, kao što su: nervoza i razdražljivost,
otečene desni, pojačano slinjenje, manji osip na koži brade i lica (zbog stalnog slivanja pljuvačke), slinavnost (s bistrom sluzi), manje promene apetita, stolica nešto mekša nego inače, ponekad uz osip na koži guze, pojačano žvakanje, sisanje i stavljanje u usta svega što može da dohvati
.


Izbijanje zuba ne izaziva visoku temperaturu, povraćanje, proliv, kao ni druge simptome teške bolesti.
Nicanje zuba retko kad je toliko bolno da bi uzrokovalo uporan plač tokom čitave noći (sem, retko,
kod neke dece ). Problem je što zubi niču u isto vreme (tokom većeg dela prve i druge pa i dela treće godine života) kada dete inače boluje od lakših (ili težih) infekcija. Da bi sve bilo još složenije, neki od simptoma nicanja zuba slični su ranim znacima nekih bolesti. Zato preispitajte sve mogućnosti koje mogu uzrokovati ozbiljne simptome, te odvedite dete lekaru ako ima simptome koji se ne mogu pripisati “osetljivim desnima” (nicanju zuba ). Ako lekar pri pregledu ne može naći nikakav drugi
razlog za pojavu tih simptoma, onda je verovatno izbijanje zuba jedini razlog.
Tegobe izazvane izbijanjem zuba možete pokušati da olakšate davanjem detetu gumenih ili plastičnih
glodalica (koje mogu biti i rashlađene).
Trljajte detetove desni prstima.
Možete primeniti i neki od želea ili tečnosti koje sadrže eterično ulje kamilice i lokalne anestetike,
a koje možete nabaviti u apoteci.
Možete dati jednu do dve doze Paracetamola u toku dana, u zavisnosti od telesne mase deteta. Dajte
više tečnosti i nemojte brinuti ako je dete zainteresovanije za napitke nego za čvrstu hranu.
Ako mislite da ne uspevate da olakšate detetove tegobe, ponovo proverite da li mu zaista niču zubi ili
je reč o nečemu drugom. Obratite se lekaru kako se ne bi prevideo problem koji zahteva medicinski
tretman.
Po nicanju zuba vrlo je važno sačuvati ih zdravim.
Pazite na ishranu deteta. Nemojte odojčetu ili detetu dopustiti da bočicu nosi sa sobom u krevet ili
da pije iz nje tokom celog dana. Izbegavajte često davanje voćnog soka (voćni šećer i limunska kiselina
oštećuju zubnu gleđ). Dete navikavajte na higijenu usta čim se pojave prvi zubići. Nakon jela ili zaslađenih napitaka, dajte odojčetu ili većem detetu da popije malo vode ili da ispere usta. Od početka brišite zube mokrom gazom nakon svakog jela, a kod deteta od 12-18 meseci mekom četkicom za zube, a kasnije i zubnom pastom koja sadrži fluor. Javite se stomatologu radi kontrolnih pregleda i, eventualno, dogovora o primeni nekog preparata fluora.

Dr Ljiljana Koljaja
specijalista pedijatrije
ordinacija “Dečiji lekar”
Dubrovačka 6, Zemun
063/844 1909
063/2191 287
Izvor: Bebin izbor