Tag Archives: proteini

Hirurško lečenje gojaznosti

Izvor: Doživeti 100

U Kliničkom centru Srbije, od prošle godine je započeo sa radom Multidisciplinarni centar za lečenje gojaznosti, na čelu sa akademikom prof dr Draganom Micićem.

U Centru su pored lekara endokrinologa zaposleni i hirurzi, anesteziolozi, psihijatar, specijalista za ishranu, dijetetičari, fizijatri. Od juna meseca sprovodi se i operativno lečenje gojaznosti, kod bolesnika za koje je to indikovano. Na čelu operativnog tima je doc dr Đorđe Bajec, a do sada je uspešno operisano dvadesetak bolesnika. Trenutno su svi operisani bolesnici dobro i gube suvišne kilograme kao što je planirano.

Gojaznost je hronično oboljenje koje se karakteriše povećanjem depoa masti u organizmu. U kliničkoj praksi,
količina masnog tkiva se procenjuje indeksom telesne mase (ITM). ITM se izračunava kao količnik telesne mase (kg) i kvadrata telesne visine (m2). Primer, ukoliko je osoba teška 60 kg i visoka 165 cm, njen ITM = 60 / (1.65)2 = 22

Barijatrijska hirurgija
Barijatrijskim operacijama se obavljaju različite intervencije na organima za varenje, sa ciljem da se ograniči količina hrane koju bolesnik može da unosi posle operacije i/ili da se smanji resorpcija hranljivih materija. Krajni cilj je naravno značajni gubitak kilograma kod veoma gojaznih osoba (ove operacije se najčešće primenjuju kod osoba sa ITM > 40). Barijatrijska hirurgija je najefikasniji vid terapije za morbidno gojazne osobe, u smislu redukcije telesne težine u dužem vremenskom periodu, smanjivanju komorbiditeta, poboljšavanju zdravstvenog stanja i kvaliteta života kao i produžavanju
života. Hirurško lečenje gojaznih bolesnika zahteva multidisciplinaran pristup. Pacijenti se upućuju u specijalizovane centre koji imaju sve potrebne kadrove i opremu za: sveobuhvatnu procenu stanja pacijenta pre operacije; sprovođenje potrebne dijagnostike i lečenje; i uslove za višegodišnje praćenje operisanih pacijenata. Bolesnika najčešće leči tim lekara: hirurg, anesteziolog, internista, endokrinolog, specijalista za ishranu, psihijatar, psiholog i drugi.

Indikacije za barijatrijsku hirurgiju

Hirurško lečenje gojaznosti se može primenjivati kod bolesnika:
1. Sa indeksom telesne mase ITM > 40kg/m2
2. Sa ITM 35-40 kg/m2 koji boluju od: dijabetes melitusa, kardiorespiratornih bolesti, teških oboljenja zglobova, težih psiholoških problema.
3. Bolesnika koji su nakon uspešnog smanjenja telesne težine konzervativnim metodama lečenja, počeli ponovo da dobijaju u težini.

Kontraindikacije


Hirurško lečenje gojaznosti se ne sme primenjivati kod:
1. Bolesnika kod kojih nije prethodno pokušano medikamentno lečenje gojaznosti.
2. Bolesnika sa nestabilnim psihičkim oboljenjima, teškom depresijom, poremećajima ličnosti.
3. Alkoholizama i drugih bolesti zavisnosti.
4. Postojanje bolesti zbog koje se očekuje kratko trajanje života.
5. Bolesnika koji nisu u stanju da se brinu o sebi i nemaju porodičnu ili socijalnu podršku.

Hirurške tehnike

Preporuka je da se sve barijatrijske operacije obavljaju laparaskopskim putem, što značajno ubrzava oporavak bolesnika

Primenjuje se veliki broj različitih hirurških tehnika, ali mi ćemo ukratko opisati samo tehnike koje se najviše primenjuju u svetu i u Srbiji.
I Restriktivne operacije – ograničenje unosa hrane
1. Prilagodljiva želudačna omča (Adjustable gastric band)
Postavljanjem trake pri vrhu želudca, formira se mali »džep« (pouch) veličine palca u koji dospeva hrana. Posle operacije bolesnik može da unosi samo male količine hrane, u protivnom dolazi do neprijatnih tegoba i povraćanja.
Ova tehnika se i ranije sporadično primenjivala u Srbiji.
2. Želudačna »sleeve« resekcija
Uklanjanjem većeg dela želudca, drastično se smanjuje njegova zapremina a samim tim i količina hrane koju bolesnik može da unosi posle operacije.
II Kombinovane operacije – restrikcija i malapsorpcija
1. Distalni gastrični bajpas (Roux-en-Y gastric bypass)
Resekcijom većeg dela želuca, formira se mali pouch, koji može da primi samo male količine hrane. Takođe, značajno se smanjuje resorpcija hranljivih materija, s obzirom da hrana prolazi direktno iz poucha u jejunum (isključen je veći deo želuca, duodenum i deo jejunuma). Tokom prve godine posle operacije, očekuje se gubitak 40-60% od prekomernih kilograma.

Pr. Ukoliko je bolesnik težak 150 kg a njegova preporučena težina je 70 kg, očekuje se da bolesnik posle operacije izgubi oko 40 kg.
Ova operativna tehnika se u svetu trenutno najviše primenjuje a odnedavno i u Kliničkom centru Srbije.
2. Biliopankreatična diverzija sa duodenalnim »switch«-om
Ovo je veoma invazivna procedura koja se za sada ne primenjuje u Srbiji a i u svetu se sve ređe koristi.

Izbor operativne tehnike

Koja će se operativna tehnika primenjivati kod kog bolesnika zavisi od mnogo faktora: ITM, godine života, pol, raspored telesne masti, komorbiditeti (tip 2 dijabetesa, dislipidemije, i dr),

refluksna bolest jednjaka-GERB, očekivanja bolesnika od operacije i drugih faktora.
Očekivano prosečno smanjenje telesne mase je najmanje kod operacije sa prilagodljivom želudačnom omčom, ali je i rizik kod ove operacije najniži. Veći gubitak težine se postiže sleeve resekcijom, a još veći gubitak gastričnim bajpasom.
Za bolesnika je od suštinske važnosti činjenica da uz gubitak kilograma najčešće dolazi do značajnog poboljšanja pratećih komorbiditeta. Kod osoba koje boluju od dijabetesa tip 2, značajno se poboljšava regulacija šećera u krvi, pa je potrebno smanjiti, a često i potpuno ukinuti lekove za dijabetes.
Takođe, često se normalizuju lipidi u krvi i smanjuje se doza lekova za hipertenziju. Kasnije, sa značajnijim gubitkom kilograma, često dolazi i do poboljšanja drugih zdravstvenih poremećaja, poput regulisanja menstrualnog ciklusa, začeća rađanja zdravih beba kod brakova koji su prethodno bili bez dece,
poboljšanja osteoartritisa uz povećanu pokretljivost, poboljšanja psihičkih problema i sveukupno do značajnog poboljšanja kvaliteta života.
Nakon uspešne barijatrijske operacije i značajnog smanjenja telesne mase, moguća je potreba za plastičnom i rekonstruktivnom hirurgijom.

Ishrana posle operacije
Neposredno posle operacije neophodno je da bolesnik primenjuje poseban režim ishrane a što zavisi od vrste operacije koja je primenjena. Primera radi, u Kliničkom centru Srbije posle operacije gastrični bajpas, bolesnici u prvih nedelju dana uz čaj i vodu unose samo tečnu hranu (proteinski napitak, jogurt, supa, tečnost od kompota). Zatim se tokom naredne 2-4 nedelje primenjuje pasirana, lako svarljiva hrana, a potom se prelazi na hranu koja je mlevena, i izgnječena. U proseku posle 8 nedelja bolesnik ponovo može da konzumira uobičajenu čvrstu hranu, uz izuzetak nekih namirnica.
Hranu je potrebno uzimati u više manjih obroka, jesti polako i dobro žvakati. Ne preporučuje se masna i slatka hrana (sokovi, slatkiši i sl.), jer može dovesti do Damping sindroma (mučnina, proliv, vrtoglavica, malaksalost, lupanje srca). Pošto su simptomi Dampinga veoma neprijatni, većina operisanih dugo vremena posle operacije izbegava ovu hranu, a što doprinosi lakšem gubitku kilograma.

Suplementi posle operacije

Usled značajnog smanjenja unosa hrane posle operacije a kod restriktivnih operacija i usled smanjenja resorpcije nekih vitamina i minerala, često je posle operacije neophodan unos različitih suplemenata. Izbor, doza i dužina uzimanja suplemenata zavisi od operativne tehnike i drugih faktora. Primera radi,
posle plasiranja prilagodljive želudačne omče (»prsten«), najčešće je dovoljno uzimati jednu tabletu multivitamina sa mineralima u RDA dozama.
Posle operacije gastrični bajpas, bolesnici prvih mesec dana koriste gotov proteinski napitak i/ili razmućeni proteinski prašak.
Godinu dana posle operacije bolesnici uzimaju multivitamin sa mineralima, preparat gvožđa i preparat kalcijuma sa vitaminom D.