Skip to content
strucni forum
Tekstovi farmacija!

San pretočen u javu

2010 December 7

Magazine White – broj 42

Sredinom oktobra ove godine, američki lekari prvi put su počeli da leče pacijente ćelijama dobijenim iz embrionalnih matičnih ćelija, pošto je američka vlada ranije odobrila taj kontroverzni metod

Početak kliničkog ispitivanja koristeći oligodendrocite dobijene iz embrionalnih matičnih ćelija, objavila je američka biotehnološka kompanija „Geron”, koja je januara 2009. godine dobila za to odobrenje američke Uprave za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA). Kliničko lečenje započeto je u jednoj bolnici u Atlanti, u državi Džordžiji. U objavljenom saopštenju, pomenuta kompanija kaže da će u okviru toga biti lečeni pacijenti sa svežim povredama kičmene moždine. Predsednik i direktor „Gerona”, Tomas Okarma, rekao je da je taj opit prekretnica na putu ka primeni lečenja matičnim ćelijama dobijenim iz ljudskih embriona.

Tu vest je zabeležila sva svetska štampa, a čitaoci časopisa WHITE imaju privilegiju da podrobniju informaciju čuju iz prve ruke – od dr Aleksandre Pul (rođene Jovanović), uspešne molekularne genetičarke iz Novog Sada, koja živi u SAD i trenutno radi u biotehnološkoj kompaniji „Kalifornija Stem Sel” iz Irvajna u Orandž Kauntiju, čiji naučni tim vodi Hans Kirsted (Hans Keirstead), profesor sa Kalifornijskog univerziteta u Irvajnu, koji je razvio tehnologiju pravljenja oligodendrocita od matičnih ćelija.

- Radi se o svetskoj „premijeri” terapije koja mnogo obećava. Početak ovog kliničkog ispitivanja predstavlja važnu fazu u razvoju ljudskih terapija zasnovanih na embrionalnim matičnim ćelijama. Glavni cilj prve faze tog kliničkog ispitivanja je sigurnost takve terapije. Ovaj klinički deo faze je kratak i sveden na svega 10-ak pacijenata sa svežim povredama kičmenog stuba, do 14 dana od povrede – kaže Aleksandra Pul, podsećajući da su embrionalne matične ćelije jedine ćelije koje imaju sposobnost da se neograničeno razmnožavaju i postanu bilo koja vrsta ćelija u ljudskom organizmu.

Pacijenti u „Geronovom” kliničkom ispitivanju će biti lečeni oligodendrocitima koji su razvijeni iz embrionalnih matičnih ćelija.

Lečenje se sastoji iz ubrizgavanja oligodendrocita u okolinu povređenog nervnog tkiva. Prva primena ove terapije sprovešće se na paralizovanim pacijentima koji mogu da koriste ruke, ali ne hodaju. Reč je o ćelijama koje su namenjene u prvoj fazi kliničkih istraživanja lečenju beba koje su rođene sa spinalnom mišićnom atrofijom, koje tipično ne žive duže od 6 meseci, a kasnije će se ove ćelije koristiti i za lečenje povreda kičmenog stuba i ostalih bolesti, poput amiotrofične lateralne skleroze.

- U „Kalifornia Stem Sel” proizvodimo motorne neurone, upravo one koji treba da pomognu paraplegičarima i bolesnicima sa drugim neurodegenerativnim bolestima, kao i onima sa dugotrajnim oštećenjem kičmenog stuba. Očekujemo da će ubrizgavanje tih ćelija dobrovoljcima, koji moraju da prime oligodendrocite u periodu kraćem od 14 dana od povređivanja, dovesti do regenerisanja oštećenih nervnih ćelija i eventualno im omogućiti da povrate osećaj u nogama i sposobnost kretanja – kaže dr Pul, dodajući da će „Kalifornija Stem Sel” uskoro početi i sopstvena klinička istraživanja, kao i „Geron”. – Vođa našeg naučnog tima, dr Hans Kirsted je među prvima u SAD počeo da radi sa matičnim ćelijama i prvi je od njih napravio oligodendrocite. Tehnologija je prodata „Geronu”, kome su odobrena testiranja na pacijentima. Reč je o ćelijama koje su namenjene isključivo za lečenje povreda kičmenog stuba – objašnjava dr Pul.

Ono što, međutim, izaziva osporavanja u ovom postupku je što se te ćelije uzimaju iz ljudskog embriona u prvom stadijumu razvoja, čime dolazi do njegovog uništavanja, čemu se suprotstavljaju verske grupacije i konzervativni političari. Međutim, u SAD sve embrionalne matične ćelije potiču iz klinika za vantelesnu oplodnju, kao višak embrioni koji bi se svakako uništili. Ovakav način korišćenja embriona postaje sve više prihvaćen u očima javnosti i to je jedini legalni način derivacije embrionalnih matičnih ćelija u SAD.

Lek za prevenciju raka dojke

Naša sagovornica je punu stručnu i naučnu afirmaciju doživela još pretprošle godine kao član nevelikog tima molekularnih genetičara koji je pronašao lek za prevenciju raka dojke – „mifepristone”.
- Ovaj lek je otvorio novu mogućnost za prevenciju raka dojke kod žena kod kojih je specifičan gen, BRCA1, mutiran. Mi smo pokazali da tkivo koje okružuje tumor ili tkivo koje je u početnom stadijumu razvoja tumora kod tih žena, ima veoma visok nivo progesteronskog receptora. Progesteronski receptor vezuje progesteron za sebe i aktivira procese u ćeliji koji su uglavnom vezani za ćelijski rast i umnožavanje. Ćelija koja nosi mutaciju u BRCA1 je osetljivija na progesteron i umnožava se još brže, što vodi do bržeg razvoja tumora. Zbog toga smo odlučili da probamo terapiju sa anti -progesteronom da vidimo da li možemo da usporimo razvitak tumora. „Mifepristone” (ili drugačije poznat kao RU486) je antiprogesteronski lek, koji je u limitiranoj upotrebi u Evropi i SAD za indukciju abortusa kod žena u ranoj trudnoći. U našem mišijem modelu, svi miševi sa mutacijom u BRCA1 razviju rak dojke do 6 meseci. Rezultati su bili više nego izvanredni – posle terapije sa anti-progesteronom nijedan od testiranih miševa nije razvio tumor ni godinu i po dana kasnije.

To, naravno, ne znači da se bez rezerve može reći da je lek i pronađen, dodaje dr Pul. „Mifepristone” se potencijalno može koristiti jedino kod žena kod kojih biopsija okolnog tkiva pokazuje visok nivo progesteronskog receptora. Upotreba leka je već patentirana i čeka se da neka kompanija preuzme patent i počne preklinička istraživanja. Posle toga lek ide na klinička ispitivanja, a to je dug proces, oko 2-3 godine, ukoliko ne i duže. Naše kolege u širim naučnim krugovima su uzbuđene oko ovog pronalaska i verujem da ćemo videti još mnogo, mnogo studija koje će se više fokusirati na progesteronski receptor.
Dragan Pejić

Ko je dr Aleksandra Jovanović Pul

Naša sagovornica je rođena 1972. godine u Novom Sadu, gde je završila i osnovne studije na Prirodno-matematičkom fakultetu, smer Biologija. U leto 1995. je, nakon četvrte godine studija, kao briljantan student (prosek 9,5) bila primljena na letnju praksu na Univerzitetu Ilinoja u Čikagu, koju je organizovao beogradski profesor dr Miodrag Radulovački, izabravši deset najboljih studenata iz Srbije. S obzirom da je na pomenutoj letnjoj praksi ostavila veoma povoljan utisak, a imala je i reference stečene tokom redovnih studija, posle diplomiranja u Novom Sadu konkurisala je i primljena na poslediplomske, a potom i doktorske studije na Univerzitetu Ilinoja. Tokom doktorata objavila je nekoliko publikacija na temu karcinoma debelog creva i jetre.

Nakon odbrane doktorata, napušta pomenuti univerzitet, seli se u Kaliforniju, gde živi sa suprugom Džejsonom (takođe doktor molekularne genetike) i dvoje dece. Radila je prvo kao naučnik na studijama karcinoma dojke, na Univerzitetu Kalifornije, a trenutno u biotehnološkoj kompaniji koja koristi pluripotentne matične ćelije u kliničke svrhe.
- Odluku da se prefokusiram sa raka dojke na matične ćelije sam donela lako, jer verujem u budućnost matičnih ćelija u lečenju, kako raka, tako i mnogih drugih bolesti. Kao genetičar od preko 15 godina iskustva i puno uspeha u karijeri, do sada nisam videla nijednu terapiju toliko moćnu i obećavajuću.

Inače, dr Pul je u stalnom kontaktu sa dr Miodragom Stojkovićem i fondacijom Dragane Rodić, koji se oboje bave edukacijom ljudi na našem prostoru kad su u pitanju matične ćelije i terapije koje se nude po svetu. U martu ove godine, RTS i Dragana Rodić su posetili dr Pul i napravili reportažu o njenom radu u kompaniji „Kalifornija Stem Sel”.
- Od kad sam rodila decu (Milu i Jovana), slobodnog vremena je sve manje. Trudim se da održavam kontakt sa našom zajednicom privatno, sa prijateljima sa našeg područja, ali i sa onima iz Srbije. Uživam da provodim vreme sa prijateljima i familijom i pogotovo da kuvam naša jela. Ponajviše mi nedostaje burek! Svaki put kad odem nazad u Čikago obavezno svratim do prodavnice „Beograd” na svež burek i jogurt. Ali novosadski burek mi još lepše „legne”. Odem svake godine u Novi Sad da posetim roditelje i sestru i širu familiju… i da napunim „baterije”. Poslednjih godina festival „EXIT” mi je bio razlog da posetim Novi Sad u julu.

Aleksandra Pul je uključena u par grantova u Srbiji i radi kao savetnik nekoliko institucija u Srbiji. Prema obećanju Ministarstva za zdravlje i Univerziteta u Nišu, očekuje se i zvanični poziv od strane Srbije da se dr Pul i dr Kirsted uključe u saradnju u Srbiji.
- Želja mi je oduvek bila, a i još uvek jeste, da otvorim biotehnološku kompaniju u Novom Sadu. Upornošću i istrajnošću sam ostvarila moj „american dream”, a nadam se da ću jednog dana i „serbian dream” – kaže naša sagovornica.

white 42

Comments are closed.