Alkohol, duvan i droga (zavisnost)

AquArius · 25-09-2006, 19:38:48

Alkohol, duvan i droga

Kako se postaje zavisnik?
Razne vrste droge ne izazivaju zavisnost kod svakoga. Novija istra¾ivanja omoguæavaju bolje razumevanje ovog problema

Jo¹ davnih ¹ezdesetih godina pro¹log veka, jedan francuski doktor rekao je da se problem zavisnosti bazira na lo¹em spoju, i to osobe, droge i sociokulturnog konteksta. Moglo bi se reæi da to jo¹ uvek va¾i.
Neko je podlo¾niji i te¾e mo¾e da se odupre proizvodima koji izazivaju zavisnost. Sve zavisi od ¾ivotne prièe, ali i pre¾ivljenih povreda i trauma. Godine su neosporno faktor rizika. Uznemireni tinejd¾er ne mo¾e tako lako da se odupre isku¹enjima kao uravnote¾ena odrasla osoba. Problem se javlja i kod starijih osoba. Naime, jedan ¹ezdesetogodi¹njak, u paniènom strahu od starenja, lako mo¾e da upadne u zamku alkoholizma. Genetsko nasleðe takoðe ima svoju ulogu stvaranjem odreðene predispozicije kod nekih osoba. Ipak, ono nije presudno.
Kada se genetskoj i psiholo¹koj preosetljivosti dodaju problemi na porodiènom, profesionalnom i socijalno-ekonomskom planu, dotièna osoba, suoèena sa velikim pritiskom, izlaz tra¾i u nekoj vrsti droge.

Vi¹e ili manje brz proces
Za¹to se neko odluèuje pre za vino nego za cigarete, ili za heroin pre nego za kokain? Sve zavisi od onoga ¹ta se oèekuje: smirenje, doping, "ambis"…
Niko neæe postati zavistan posle prvog puta. Ali redovna upotreba bilo koje vrste droge br¾e ili sporije dovodi do stvaranja zavisnosti. Duvan, heroin i kokain (naroèito u obliku kreka), po ovom pitanju su najopasniji. Veoma brzo, osoba vi¹e ne mo¾e bez njih. Alkohol malo sporije deluje na organizam, ali na kraju sve se svodi na isto. ©to se tièe kanabisa, èija se upotreba poslednjih godina naglo poveæava, naroèito kod mladih, on ne izaziva pravu zavisnost u fizièkom smislu reèi. Ipak, i ovim osobama je potrebna pomoæ za izlazak iz depresije, pomirenje sa samim sobom, roditeljima, kao i spolja¹njim svetom uop¹te…

©ta se de¹ava u mozgu
Duvan, alkohol, heroin, kokain, ekstazi… Sve ove, tzv. psihoaktivne supstance deluju na nervni sistem i progresivno ga menjaju. Stimulacijom odreðenih neurona u mozgu, ove supstance oslobaðaju neurotransmitere, naroèito dopamin, koji se smatra prenosiocem zadovoljstva. Novija istra¾ivanja su pokazala da se ovom prilikom oslobaðaju i drugi neurotransmiteri, kao ¹to su serotonin (vrsta prirodnog antidepresiva) i noradrenalin.
Kada mozak normalno funkcioni¹e, kru¾enje dopamina, serotonina i noradrenalina je vezano. Meðutim, droge imaju sposobnost da taj mehanizam rasture. Naèin na koji toksikoman posmatra svet je potpuno promenjen. Èim vi¹e nema uticaja bilo koje vrste droge, osoba postaje preosetljiva na okolinu, savladavaju je emocije i jedini naèin na koji ona mo¾e da prevaziðe tu situaciju jeste ponovno uzimanje droge. I tako sve kreæe, a vremenom se i doze poveæavaju.

Za¹to je odvikavanje tako te¹ko?
Utièuæi na kretanje neurona, droge ostavljaju dubok trag. Malo-pomalo, mozak se prilagoðava i pamti sve promene. A vremenom ih je sve te¾e izbrisati. Zato se de¹ava da biv¹i alkoholièar ponovo posegne za èa¹om, èak i posle deset godina apstinencije.
Odvikavanje je veoma veliki korak. Ipak, nije dovoljno samo se osloboditi zavisnosti, veæ je va¾no i ¹ta æe dotièna osoba postati posle. Naime, droga utièe na naèin poimanja stvarnosti, na odnose sa drugim ljudima, ali i na sam identitet osobe. Posle odvikavanja, neophodno je ¾iveti bez "pomoæi" droge, a to je veoma dug i mukotrpan proces.

Tekst u celini preuzet sa sajta http://www.politika.co.yu/viva/

AquArius · 27-01-2007, 23:36:58

Alkohol i duvan

Vi¹e je istra¾ivanja potvrdilo ono ¹to nas veæina mo¾e pretpostaviti na osnovu svakodnevnih opservacija da "pu¹aèi piju, a oni koji piju pu¹e". ©tovi¹e, najte¾i potro¹aèi alkohola su istovremeno i najte¾i pu¹aèi duhana. Istovremeno uzimanje alkohola i duhana predstavlja veliki javno-zdravstveni problem. Studija koja je pratila osobe lijeèene od alkoholizma i ovisnosti o drugim drogama otkrila je da je 222 od 845 praæenih subjekata umrlo tijekom perioda od narednih 12 godina;1/3 smrtnih sluèajeva bila je povezana s alkoholom, dok je 1 sluèajeva bila povezana s duhanom.

Zajednièko pojavljivanje konzumiranja alkohola i pu¹enja duhana

Izmeðu 80 do 95% alkoholièara pu¹i cigarete, ¹to je stopa 3 puta veæa nego ¹to je to sluèaj u opæoj populaciji. Otprilike 70% alkoholièara su te¹ki pu¹aèi (tj. pu¹e vi¹e od jedne kutije cigareta na dan), usporedo s 10% u opæoj populaciji. Pijenje alkohola utjeèe na pu¹enje jaèe nego ¹to pu¹enje utjeèe na alkoholizam. Ipak, pu¹aèi su u 1.32 veæem riziku za konzumaciju alkohola nego ¹to su to nepu¹aèi.

Veæina odraslih osoba koje tro¹e alkohol ili duhan, prvi put su do¹li s njima u kontakt u pubertetu i ranim adolescenskim godinama. Meðu alkoholièarima koji uz to pu¹e, pu¹enje cigareta tipièno poèinje nekoliko godina prije javljanja alkoholizma, iako podaci o ovome nisu konzistentni. Adolescenti koji poèinju pu¹iti su u 3 puta veæem riziku za poèinjanje tro¹enja alkohola, a pu¹aèi æe 10 puta vjerojatnije razviti alkoholizam nego nepu¹aèi.

Za¹to se alkohol i duhan uzimaju zajedno?

Mehanizmi zbog kojih se alkohol i duhan èesto uzimaju zajedno mo¾e se podijeliti u dvije ¹iroke kategorije koje se meðusobno ne iskljuèuju: Ili zbog toga ¹to jedno sredstvo mo¾e potaknuti djelovanje drugog sredstva, ili jedno mo¾e smanjiti nepo¾eljne uèinke drugog. Procesi interakcije mogu mijenjati toleranciju na lijekove, kao ¹to je dalje opisano. (Treæa moguænost - da jedno sredstvo mo¾e mijenjati metabolizam drugog, èineæi to mijenjajuæi njegovu apsorpciju, distribuciju ili naèin eliminacije iz tijela - jo¹ nije sigurno potvrðena).

"Pojaèavanje" ("Reinforcement"). Fenomen pojaèavanja odnosi na psiholo¹ki proces kojim pona¹anje - kao se npr. konzumacija sredstava ovisnosti - postaje habitualna, uobièajena. Kljuèni proces "pojaèavanja" za neka se sredstva ovisnosti dogaða kad ¾ivèane stanice otpu¹taju kemijski glasnik, neurotransmiter dopamin, u malo podruèje mozga poznato kao nucleus accumbens, nakon konzumacije tog sredstva. Nikotin je glavni èimbenik porijeklom iz duhana koji utjeèe na proces "pojaèavanja". Nakon ¹to dopre do mozga, nikotin aktivira skupinu bjelanèevina, nikotinske receptore. Ove bjelanèevine, smje¹tene na povr¹ini mo¾danih stanica, normalno kontroliraju mno¹tvo fiziolo¹kih funkcija, od kojih bi neke mogle biti odgovorne za mehanizam "pojaèavanja". Na kraju, nikotin utjeèe na otpu¹tanje dopamina u regiji nucleus accumbens. Konzumacija alkohola takoðer dovodi do otpu¹tanja dopamina, iako naèin na koji alkohol djeluje ipak nije jo¹ sasvim razja¹njen.

Tolerancija. Tolerancija je smanjena osjetljivost na neki uèinak kemijske supstance, takav da su potrebne veæe doze da bi se postigao jednaki uèinak. Dugotrajna primjena nikotina kod ¾ivotinja mo¾e stvoriti toleranciju na neke uèinke alkoholnog "pojaèavanja", dok kronièno uzimanje alkohola stvara toleranciju na neke uèinke nikotina. Takva kri¾na tolerancija mo¾e uzrokovati pojaèano uzimanje spomenutih sredstava s ciljem da se postigne isti efekt, za kojeg su nekad trebale manje kolièine tih sredstava. Osim toga, kri¾na tolerancija mo¾e uzrokovati lak¹e nastajanje nuspojava kod uzimanja alkohola, odnosno duhana. Npr., pu¹aèi mogu smanjiti ili prestati s pu¹enjem kad osjete njegove nuspojave (npr. ubrzana srèana frekvencija, "nervoza"). Sedirajuæi efekt alkohola mo¾e prikriti ¹tetne uèinke nikotina, pa osoba nastavlja s istim ili poveæanim dozama cigareta. Obrnuto, stimulirajuæi efekt nikotina mo¾e prikriti smanjeno stanje budnosti koje nastaje kod konzumacije alkohola.

Studije na ¾ivotinjama pru¾aju dokaze ovih interakcija. Npr., izgleda da alkohol uzrokuje gubitak fizièke koordinacije kod mi¹eva, inhibirajuæi nikotinske receptore u malom mozgu, dijelu mozga koji je aktivan u koordiniranju pokreta i ravnote¾e. Uzimanje nikotina otklanja ove smetnje i vraæa koordinaciju. Uz to, alkohol smanjuje djelotvornost hormona vazopresina, koji mo¾da ima ulogu u procesu pamæenja. Vazopresin je takoðer povezan s mehanizmima razvijanja tolerancije na alkohol. Nikotin poma¾e u normaliziranju funkcije vazopresina u mozgu, smanjujuæi o¹teæenje mehanizama pamæenja i drugih intelektualnih funkcija.

Kakav je rizik za nastajanje raka zbog alkohola i duhana?

Pu¹enja i potro¹nja veæih kolièina alkohola su rizièni faktori za nastajanje bolesti srca i krvnih ¾ila, za neke pluæne bolesti i za neke oblike karcinoma. Rizik nastajanja karcinoma usta, grla i jednjaka za pu¹aèe koji uz to i piju veæe je od sume koja nastaje zbrajanjem tih dvaju riziènih faktora posebno. Npr., ako se usporede osobama koje ne pu¹e niti piju, relativni rizik za razvijanje raka u podruèju usta i grla 7 je puta veæi za sobe koje tro¹e duhan, 6 puta veæi za osobe koje tro¹e alkohol, i 38 puta veæi kod onih koje uzimaju zajedno alkohol i duhan.

Kako alkohol i duhan poveæavaju rizik za nastajanje karcinoma?

Oko 4 000 kemijskih supstanci nastaje u kemijskim reakcijama generiranim viskom temperaturama koje nastaju pri izgaranju cigarete (17). Skupina kemijski spojeva, poznatih kao katran, unose se u pluæa udisanjem dima. Odatle krvna struja distribuira pojedinaène komponente katrana po cijelom tijelu. Neki enzimski sustavi, poglavito u jetri (tj. mikrosomalni enzimi) pretvaraju neke sastojke katrana u kemikalije koje mogu uzrokovati karcinom. Dugotrajna konzumacija alkohola mo¾e aktivirati neke mikrosomalne enzime, znaèajno pojaèavaju aktivnost enzima, ¹to pojaèava rizik za nastajanje karcinoma vezano uz pu¹enje duhana.

Mikrosomalni enzimi se ne nalaze samo u jetri, veæ i u pluæima i probavnom traktu, ¹to su glavni ulazni putovi za ulazak duhanskog dima. Ezofagus je posebno podlo¾an ¹tetnim utjecajima, zbog nedostatka uèinkovitih obrambenih mehanizama (20). Alkohol je pojaèavao rizik za nastajanje karcinoma jednjaka u laboratorijskih ¾ivotinja koje su istovremeno bile izlo¾ene nekim komponentama katrana, ¹to se sla¾e s prija¹njim opservacijama u tekstu.

Konaèno, alkoholièari èesto iskazuju nedostatke vitamina A i cinka, supstanci za koje je potvrðeno da pru¾aju za¹titnu ulogu protiv karcinoma.

Lijeèenje ovisnosti alkoholièara-pu¹aèa

Sve do nedavno, profesionalci u lijeèenju ovisnosti alkoholizma nisu poticali bolesnike da prestanu s pu¹enjem, smatrajuæi to dodatnim rizikom koji bi mogao ugroziti odvikavanje od alkohola.

Istra¾ivanja nisu su potvrdila ove pretpostavke. Jedna je studija ocjenjivala napredak bolesnika koji su boravili u ustanovi za lijeèenje ovisnosti i koji su prolazili standardni program odvikavanja od pu¹enja. Skupina alkoholièara-pu¹aèa za usporedbu, sudjelovala je u istom programu odvikavanja od alkohola, ali bez programa odvikavanja od duhana. Godinu dana nakon lijeèenje, rezultati su ukazivali da prestajanje pu¹enja nije imalo nikakav utjecaj na apstinenciju od alkohola ili drugih droga. Uz to, 12% sudionika prve grupe prestalo je pu¹iti, dok iz usporedne skupine nitko nije prestao s pu¹enjem.

U drugoj studiji, bolesnici koji su sudjelovali u dodatnom programu odvikavanja od nikotina, uz glavni program odvikavanja od alkohola ili nekih drugih droga, pokazali su barem privremeno smanjivanje pu¹enja i poveæanu motivaciju za smanjivanje pu¹enja. Slièno tome, osobe koje su postigle alkoholnu apstinenciju bez formalnog programa odvikavanja, u isto su vrijeme prestali s pu¹enjem.

Prateæi primjer drugih zdravstvenih ustanova, mnoge su klinike za odvikavanje od alkohola zabranile pu¹enje. Poèetni rezultati i podaci ukazuju da je takav pothvat izvediv u zadanim okolnostima. Ipak, dodatne studije s potrebne.

Problem koji se èesto susreæe u programima odvikavanja od alkohola bez pu¹enja, jest pu¹enje koje se odvija kradomice i potajno, od strane pacijenata, ali i osoblja. Nadalje, struènjaci predla¾u prilagoðavanje programa odvikavanja od pu¹enja, sliènim programima za odvikavanje od alkohola (tj. pristup kroz 12 stupnjeva). Nadomjesna primjena nikotina mora biti veæa kod alkoholièara jer alkohol mo¾e izazvati toleranciju na nikotinske efekte.

Alkoholièari-pu¹aèi s anamnezom depresivnih poremeæaja, opæenito su manje uspje¹ni u prestajanju pu¹enja u usporedbi s osobama bez pozitivne anamneze. Pu¹enje mo¾e umanjiti izglede za pojavljivanje epizoda depresije kod nekih osoba, dok prestanak pu¹enja mo¾e izazvati jaèe depresivne epizode. Aktivacija mikrosomalnih enzima putem duhana ili alkohola mo¾e smanjiti uèinkovitost antidepresivnih lijekova. Zbog toga je potrebno pratiti koncentracije lijeka u krvi kod bolesnika koji uzimaju veæe kolièine alkohola i duhana.

Medicina.hr (http://www.medicina.hr)

Darker · 28-01-2007, 08:31:46

Svaka èast...
A i ¾iva istina, kad god pocirkam neki alkohol - zapalio bih...
A kakva ja veza izmeðu kafe i duvana?

AquArius · 28-01-2007, 12:41:34

Quote from: Darker on 28-01-2007, 08:31:46
A kakva ja veza izmeðu kafe i duvana?

Kofein i nikotin (iliti kafa i cigarete) (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,4704.0.html)

Happy?

Dukica · 28-01-2007, 12:50:29

Jooojj,lako je vama....
Ili pusite ili pijete....
A sta cemo mi jadnici koji sve to rade?

lep text,al i dalje ne znam kako bar da smanjim
ako ne da prestanem....

lycos · 28-01-2007, 21:44:48

droga ne...duvan -dva puta uvukao dim za ovix 19 godinica zivota,i ne svidja mi se alokoxol-nisam okusio vec 28 dana..xm xm...

krajina · 02-03-2007, 15:57:04

MALO PIVA NEÆE ©KODITI,KAKO MENI NI©TA NE FALI

Bred · 02-03-2007, 16:30:16

krajina, malo nece ali mnogo hoce.

_d.0.t_ · 02-03-2007, 16:33:57

ni droga, ni duvan, ni alkohol u malim kolichinama necje skoditi...
ali ljudi su skloni preterivanju.

Roben · 02-03-2007, 16:37:31

Quote from: _d.0.t_ on 02-03-2007, 16:33:57
ni droga, ni duvan, ni alkohol u malim kolichinama necje skoditi...
ali ljudi su skloni preterivanju.

не слажем се ама уопште

_d.0.t_ · 02-03-2007, 16:50:17

@Roben
a shto?

Roben · 02-03-2007, 17:22:52

да ли мислиш да треба да објашњавам

Darker · 03-03-2007, 10:34:53

Mislim da je dru¹tvu uop¹te prijemèivije da se gornja sentenca odnosi samo na alkohol...;-)
A droga u malim kolièinama je ok?Ne biK znao stvarno...
ZA cigarete i ðene-ðene, zavisi ¹ta su male kolièine... To je recimo kao da ne pu¹i¹ uop¹te a ode¹ u neki zadimljeni klub ili kafiæ, dosta nikotina sasvim;-)
Mo¾da ne izaziva zavisnost, ali ¹kodi sigurno;-)

_d.0.t_ · 03-03-2007, 18:28:50

Quote from: Roben on 02-03-2007, 17:22:52
да ли мислиш да треба да објашњавам

ne.
mislim da bi trebalo da stavish znak pitanja na kraju.
slozhicjemo se da se ne slazhemo. i to je ok.

Maslacak · 05-03-2007, 21:28:29

ja se slazem da nista ne skodi u malim kolicinama.
ali sve te stvari je tesko koristiti u malim kolicinama jer izazivaju toleranciju i zavisnost...vrlo prosto...