Bolonja - teze ili lakse nego pre

[mima140186]

Da, ukida se. U Evropi se uvodila 90-ih godina. A kod nas sve sa zakasnjenjem...

[alexica]

to je ono sto mene najvise plasi..
gde cemo mi sem u srbiji biti priznati onda?

[Darker]

Pa ukida se, ako se ukida, zato ¹to su sistemi dovoljno uznapredovali da mogu dalje...

A kod nas je sve sa zaka¹njenjem, zato ¹to imamo genijalne politièke ideje

[alexica]

je l' to znaci biloo sta u vezi sa zaposljavanjem negde out?

[mikele]

je l' to znaci biloo sta u vezi sa zaposljavanjem negde out?

Pazi,Bolonja ti sigurno znaèi vi¹e nego stari program,tako da...
U¾ivaj u studiranju

[alexica]

divno

[Adonis_Vernalis]

Ja sam vise nego zadovoljan svojim, predhistorijskim, cetvorogodisnjim programom. Skoro bih ga mogao etalonom proglasiti.

[dirigent]

Vodite racuna da posle studija ne (p)ostanete fah idioti. Postoji tendencija za sve uzu specijalizaciju u svim naukama.
    Grubo poredjenje bi bilo tipa ovaj je majstor za djonove , ovaj za pete , ovaj za dizajn cipela.
     Ipak na najvisoj ceni su jos uvek majstori sto znaju sve .
     Koliko sam razgovarao i koliko znam , a takav stav provejava i ovde stoji tvrdnja da je Bolonja smisljena kao prilagodjavanje prakticnim potrebama drustva i funkcionalnom osposobljavanju za buduci rad.
    Ipak nemojte zapostaviti sirinu i poznavanje drugih oblasti , ako zelite da dogurate daleko u karijeri.
     

[Duke]

Po meni ovako otprilike stoje stvari:

Prednosti starog programa u odnosu na novi:
SLOBODA, nama se daje za pravo da ucimo i polazemo onako kako nama odgovara, ne forsira nam se nista, niko ne pita kad kako i gde smo stekli znanje nego je na usmenom jedino bitno da smo dobro ovladali gradivom i da smo u stanju da ga prezentujemo kako treba u tom trenutku. Neko ovu slobodu zna da iskoristi dobro, neko lose rasporedi vreme pa kasnije ima velikih problema ali ovo je generalno dobra stvar jer se po novom programu ljudi teraju na ucenje onako kako im dolaze kolokvijumi i tesko je uhvatiti vazduha i zaista se posvetiti onome sto te zanima.
INTELEKT cini mi se da cemo na kraju mi po starom programu izaci kao sposobniji za intelektualne napore zbog toga sto smo prinudjeni na velike porcije rada i stres koji nas motivise za velike uspehe koje ostvarujemo uz veliki napor u jednom dahu (nikada nece znati ovaj po bolonji kako je to spremati farmaceutsku za jedan dan i tamo izaci pred profu i pokazati sta znas, uz svu tremu i sve sto prati takav jedan podvig) izboriti se sa tim nije lako i mislim da mnogo pripremi licnost na neke buduce probleme koje ce sretati kroz zivot koji ce takodje biti po principu mnogo radis, a onda dodje onaj dan gde je biti ili ne biti... a takvi problemi su cesti

Prednosti novog programa:
ZNANJE. Ja mogu da kazem za sebe da sam jako dobar student koji relativno savesno obavlja sve svoje obaveze i imam fenomenalne rezultate. Medjutim realno kada se sve sabere radim u toku godine dosta manje nego ovi po novom koje sistem forsira da stalno uce i budu u brzini. Neko rece ne mogu oni da nauce za dve godine to sto smo mi ucili tri, ja kazem da su to upravo uradili i to jako uspesno posto rade vise i za tri godine ce zaista imati isto znanje za koje nama treba pet, a posle njihovih pet znace dosta vise nego mi. vise rada=vise znanja, prosta matematika
LAKOCA generalno po novom programu uci se sa manje stresa i lagodnije je studirati, ko svoj posao obavlja redovno za njega nema zime i vrlo je dobro to znati. Lakse jeste jer uz redovan rad sa lakocom se daju ispiti i sve ide kako treba sto po starom programu nije bas tako. Takodje nema usmenih i to takodje smanjuje stres i povecava objektivnost ocena. Novi program stvorice bolje radnike koji znaju da odradjuju svoj posao bolje od nas.

Naravno nisam isao po bolonji nikad niti cu pa ovo nije 100% merodavno ali mislim da otprilike ovako stoje stvari

[Adonis_Vernalis]

Da izvucemo kljucne reci...

Sloboda + intelekt vs. znanje + lakoca.

Licno, glasam za prvu kombinaciju. Cik neka mi neko ospori znanje... 

[lycos]

Konkretno nas fakultet :
-ne svidja mi se to sto ne znam koje cu predmete imati u drugom semestru, a pri kraju smo prvog !

-ne svidja mi se to sto nas pretrpavaju predmetima i retko ko od nadleznih razmislja koliko je naporno spremiti i SAVLADATI u jednoj godini mikrobe, deo farmaceutske, fiziologiju, imunologiju, bioxemiju itd. A da ne pominjem sta nas ceka u IV i V semestru ( prica se-tehnologija, farmakologija, gnozija cela, farmaceutska 3.deo itd ).
Mislim da profesori gledaju samo vaznost svog predmeta, tj.da im se ne ugasi katedra ili ne smanji broj casova. Cast izuzecima !
Kazu kako ce uvesti izborne predmete, a svaki od tih izbornih nosi po 4-5 ESPB i fond od 50tak casova sto nije malo. Izborni predmeti su na svakom faxu olaksica a ne dodatno opterecenje. ( Etf-moj drug je imao 3 izborna po semestru i dobio je shest desetki ).

-iz nedelje u nedelju kolokvijumi, i taman pomislis "e,sad cu da se odmorim", a onda shvatis koji posao te tek ceka i da ce taj "odmor" trajati 3-4 dana. Odrices se ne svih ali dobrog dela uzivanja koje nosi mladost. Jer kako naci vremena za npr. neke izlaske ako ti znas da te za 5 dana ceka bitan predmet, a zatim za 5-6 dana nov kolokvijum, i tako u krug !

[Lero]

To sto je on rekao

[Darker]

Lero, ¹ta reèe sad?

[Adonis_Vernalis]

Necu biti lenj, nego cu iskopati i ovde postovati plan i program po kojem su vase majke, ocevi, ujne, strine, tetke... i ja, i jos mnogo koji moj kolega/koleginica... zavrsili svoje studije.

I videcete da je tada sve pasovalo. Sve je moglo da se sprovede. Ne jedna (botanicka) nego jos jedna (farmakognozijska) ekskurzija u prirodu. A ljudi koji su sa faksa izlazili, bejahu upravo "savrseni kadrovi" za ono sto ih je u praksi ocekivalo. U to vreme je bilo svega 5 (pet) farmaceutskih fakulteta u SFRJ (gledano sa severa na jug): Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Beograd i Skoplje (ali upisa nije bilo bas svake godine u Skoplju, vec samo onda kada se sakupi dovoljan broj buducih studenata).

Ne zelim da istaknem da je to bio "najbolji moguci program za farmaceute". Ali, zelim da znate: taj plan i program odgovarao je potrebama struke, onakve kakva je postojala u ovoj zemlji i dobro funkcionisala. Sve do devedesetih godina proslog veka. Onda smo presli na petogodisnji program... koji je, momentom svoga proglasavanja, postao neadekvatnim. Otada se jaz izmedju struke i fakulteta neprestano povecava.

Struka je pocela da trazi "male lekare, nedovoljno dobre da bi bili pravi lekari, ali ipak dovoljno dobro obrazovane da bi jedan deo tereta primarne zdravstvene zastite mogli podneti", a fakultet je fabrikovao "velike farmaceute, previse velike da bi mogli postati malim lekarima, e da bi jedan komad dijagnosticko/terapijskog kolaca primarne zdravstvene zastite mogli servisirati". Mi o leku, oni o lecenju. Mi o leku, oni o pacijentu. Ko god "oni" bili.

Neosetno, jedan model nastave (nemacko-francuski) prepustio je primat drugom (britanskom). Jedan profil strucnjaka (farmaceutski tehnolog - farmaceutski hemicar - farmakognosta) zamenjen je drugim (farmaceutski marketing-strucnjak, farmaceutski menadzer, farmaceut-lekar) u iscekivanju treceg (klinicki farmaceut, na primer)... a na pomolu je i cetvrti (lekaro-apotekar, kao u doba Alhemije).

I dok svemocna Amerika i Engleska resavaju svoje probleme, skolujuci studente da budu savrseni slusaoci, dijagnosticari, savetodavci... glumci u jednom nespecificnom pozoristu (na PM cu rado docarati detalje), dotle novoprimljene u EU zemlje postaju eksponentima njihovih problema, izostravajuci granicu podele na Staru Evropu (zemlje poput Francuske i Nemacke, sa mocnim obrazovnim sistemima) i Novu Evropu (zemlje poput onih nedavno primljenih, o kojima ne bih previse, jer cu se rasplinuti i otici ne u off, no u ... Honduras). A ja se i dalje cepam trudeci se da u svojim studentima probudim i razvijem klicu kritickog uma, koja bi trebalo da krasi svakog nezavisnog, slobodnog intelektualca, sto biste mogli postati zavrsivsi klasicne studije i mirna bosna, a upravo takvi jos uvek relativno lako nalaze uhleblje u SAD, Kanadi, Engleskoj i drugim zemljama, iako se smatraju beskorisnima i neadekvatnima u sopstvenoj zemlji... jer ne odgovaraju vazda volatilnom profilu onoga sto ovoj cudljivoj i izbirljivoj Srbiji treba.

Ta ista Amerika i Engleska nisu ni pipnule Stenford, ili MIT, ili Kembridz i Oksford. Ti univerziteti su ostali okosnice odgovarajucih skolskih sistema. Umesto da uprosecavanjem upropaste sopstveni skelet, oni su osnovali na stotine malih, agilnih i preduzimljivih univerziteta, kojima nije osnovni cilj da budu luconose prosvetiteljstva na tim prostorima, no da apoteke i fabrike snabdevaju snalazljivim i upotrebljivim ljudskim resursima. Zanatlijama. Nemacka, koja pripada Evropi, formalno je prihvatila Bolonju, ali sustinski nije. Nije ni pipnula Hajdelberg ili Getingen, vec je reformisala neke druge univerzitete (otuda lose ocene nemackih ili francuskih univerziteta super-teske kategorije na bolonjskim ocenjivanjima, a dobre ocene nekih drugih... jer, u koga je metar, u toga je i kriterijum). Da li luconosa elektrotehnike mora da zna da opravlja ves-masine? Da li onaj koji je u stanju da konstruise neku slozenu masinu, mora da zna i da je podmaze? Da li je onaj koji je u stanju da napravi lek svojim rukama, duzan da zna da preporuci taj isti lek svom pacijentu kojeg je upravo, razgovorom, "pregledao", uzeo anamnezu i ustanovio da tom-i-tom fali bas to-i-to?

Mislim da nije.

I, na kraju, jedna primedba. Bolonja je, u svojim osnovnim premisama, morala da obezbedi MOBILNOST studenata, sto ce reci: upises farmaciju u Litvaniji i tamo odslusas par godina. Onda nacujes da ima jako dobra farmakognozija u Marburgu, te ne budes lenj i zapucas tamo, da bi cuo svetlucava predavanja profesora Maksa Vihtla. Onda te obaveste da je farmaceutska hemija strahovito jaka u Hajdelbergu, tehnologija u Braunsvajgu a farmakologija u Stutgartu. I pozelis da se vratis kuci, dobivsi diplomu na nasoj farmaciji, vredno sakupljajuci poene i upisujuci podatke u suplement diplomi, nadajuci se da te zbog toga velikog truda i putovanja po Evropi kod kuce ceka, u najmanju ruku, mesto sefa razvoja neke perspektivne farmaceutske kuce.

Onda se probudis, saznavsi da ne mozes iz flamanskog dela Belgije preci u valonski. Ili, iz Skotske u Englesku. A di je tu Litvanija - Nemacka - Srbija? Di je tu Grcka - Norveska - Rumunija - Francuska? Nema mobilnosti - nema Bolonje. Nema komplementarnosti diploma - nema Bolonje.

Ne znam je li lakse ili teze nego pre. Je li lepsa princes-krofna ili krempita?

[Enea]

Ne znam je li lakse ili teze nego pre. Je li lepsa princes-krofna ili krempita?

[off]najbolji je milfe![/off]