Promene u domovima zdravlja...

[Darker]

Промене у домовима здравља
Седам минута за преглед
Oсим дечјих лекара, гинеколога, специјалиста медицине рада и опште медицине, сви други специјалисти сувишни
Дом здравља: по изабраном лекару требало би да буде 1200 пацијената

После неколико пилот пројеката у мањим градовима, грађани широм Србије од ове године стављени су пред сложен задатак: да се одлуче за изабраног лекара у дому здравља којем ће се обратити за своје здравствене проблеме. По речима професорке др Снежане Симић, помоћника министра здравља Србије, избор је још у такозваној пилот фази. То значи да се овај пројекат још „поставља на ноге”, али главно је да се грађани упознају са тиме шта добијају са изабраним лекаром. Велика новина је да ће се убудуће смањити број лекара специјалиста по домовима здравља, јер, осим дечјих лекара, гинеколога, специјалиста медицине рада и, наравно, специјалиста опште медицине, све друге специјалности су сувишне и не припадају примарној здравственој заштити, односно домовима здравља.

– Никога наравно нећемо избацивати из домова здравља и сви садашњи специјалисти ће остати на својим радним местима, али убудуће неће бити ни нових пријема, ни нових одобрених специјализација за домове здравља, мада ћемо стимулисати младе лекаре који желе да се баве превентивом, значи задржаће се специјализација из опште медицине. Остале специјалности ће се тако природно угасити, јер оне не припадају домовима здравља. Једино је предлог да се у Војводини задржи и специјалиста интерне медицине на нивоу дома здравља – разјашњава недоумицу око будућности специјалистичких служби у примарној заштити професорка Симић.

Дупли картони

Када је реч о изабраном лекару, наша саговорница прво наглашава да ништа није „закуцано”– грађани ће имати довољно времена да се одлуче за лекара коме ће у дому здравља поверити бригу о свом здрављу, према свом слободном нахођењу, на основу онога што су о неком лекару чули или што сматрају да одговара њиховим потребама. На пример, познато је да неки лекар, на пример, добро ради са дијабетичарима, други је добар дијагностичар.... Професорка Симић, међутим, каже да би, када се одлучимо за изабраног лекара, ове своје одлуке требало да се држимо бар годину дана, а не као до сада да имамо дупле картоне или да идемо у смену код „оног другог”, јер је наводно бољи. Ако ипак желимо да променимо изабраног лекара, то ћемо чинити тако што ћемо се писмено са таквим захтевом обратити менаџменту установе. Зашто је уведена таква процедура?

– Прво, да бисмо мотивисали изабране лекаре да задрже пацијенте, али и да бисмо спречили пацијенте да „шетају” из смене у смену или имају дупле картоне – објашњава др Симић.

Изабрани лекар, како је замишљено реформом здравства, треба, по речима Симићеве, да буде „чувар капије у систему здравствене заштите, а не више ’саобраћајац’ који само шаље пацијенте даље, специјалистима”. Од изабраног лекара се очекује да што више захтева реши на нивоу примарне здравствене заштите. Значи, ако неко има инфекцију ока, таквог пацијента лекар у дому здравља неће одмах слати специјалисти офталмологу, јер је обучен да овај проблем реши сам. Осим тога, изабрани лекар ће бити плаћен према листи пацијената који су се за њега определили, по систему капитације, тј главарине. У прво време, планирано је да по изабраном лекару у Србији буде око 1.200 пацијената, мада је остављена могућност да лекар, који се бави тежом патологијом па има више старих и хроничних болесника или је, на пример, познат као добар стручњак у лечењу дијабетеса, има и мањи број пацијената.

Комшија преко реда

Према броју пацијената изабрани лекар ће моћи да заслужи своју плату и да буде одговарајуће стимулисан. Постепено, у наредних седам година планирано је да изабрани лекар буде одговаран за здравље 1.600 пацијената. Иначе, од овог лекара се такође очекује и континуитет у раду, значи да сваког пацијента прати, свеобухватност – да 85 одсто проблема реши у својој ординацији, као и да буде упознат са социјалним стањем и приликама у породици свог пацијента.

Од првих јануарских дана у домовима здравља је почео да важи и нови Правилник о условима за започињање и обављање здравствене делатности, који, између осталог, предвиђа да преглед лекара опште праксе у домовима здравља у просеку траје седам минута. Професорка Симић каже да је ова препорука изазвала непотребно узнемирење међу лекарима, који се жале да је то прекратко време да се пацијенту пружи одговарајућа здравствена услуга. Међутим, наша саговорница каже да се до ове препоруке стигло на основу извештаја лекара који су тврдили да примају и по 40 и 50 пацијената у току једне смене, па је сада на основу баш тих извештаја, као и према стандардима у свету, прихваћен став струке да је за преглед, ипак, довољно у просеку од пет до 12 минута.

Прво, близу 40 одсто пацијената лекару иде само да му се пропише терапија, а, с друге стране, од лекара се тражи да прихвате да продуктивност рада мора да се мери. Тако ће најзад моћи да се направи разлика између лекара који заиста савесно раде и оних других који током радног времена приме по десет пацијената, при чему никада радни дан не почињу на време, нити паузу користе само 30 минута, а у ординацији увек приме много познаника и комшија преко реда. Професорка Симић каже да овакав правилник није замишљен да би неко остао без посла, али лекари који добро раде биће најзад одговарајуће награђени.

Оливера Поповић
[објављено: 13.01.2007.] Politika