Srpski studenti slabovidi i gojazni

Started by Bred, 14-06-2007, 16:19:16

Previous topic - Next topic

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

Bred

mi smo se davno zezali da cemo sa faxa izaci kao gmizavci-iskrivljene kicme, pogureni od napora, iscedjeni kao limun i sa ogromnim teglama na ocima :wall: :K

pereca

Moja sestra je takva izasla sa faksa.
Ali posle godinu i po, kad je zaradila parice, pretvorila se u neverovatnu cicu.
A onda su usledili stan, kola,...

Bred

nesto toliko dugo cekam na taj stan i ta kola da mi sad to izgleda prilicno imaginarno :K

pereca


josefina87


jecapereca


Adonis_Vernalis

Ne znam kako stvari stoje danas, ali kad sam ja studirao, a to bese u proslom veku, stajale su malo drugacije.

Na prvoj i drugoj godini imali smo OBAVEZNO fizicko. Ne znam zasto to nije trajalo sve 4 godine studija, ali ni ovo nije bilo lose. Dakle, dva puta nedeljno bazen (meni je odgovarao onaj na Banjici, pa sam tamo i isao), ili isto toliko termina vezbanja u sali. Svi smo imali nekakve kartoncice u koje nam je predavac (trener, sta li vec) vrlo pedantno upisivao dolaske. Mogli ste bazen ili salu uklapati ad libitum, ali ste dva puta nedeljno morali da vrlo intenzivno plivate, ili da se bas dobro oznojite. Kada biste zeleli da overite semestar, morali biste da odete kod vaseg trenera po potpis, jednako kao da uzimate potpis iz farmakognozije, npr.

Ako uzmete u obzir i cinjenicu da je ishrana u studentskim restoranima osamdesetih godina proslog veka bila daleko raznovrsnija, kvalitetnija, pa i ukusnija nego ishrana studenata danas, jasno vam je da ni reci o gojaznosti nije moglo biti. Osecao sam se sjajno, bio sam sit, naspavan i "utreniran", tako da mi mentalni napor zaista nije tesko padao. Uzgred, znao sam da moje kolege u NS imaju vrlo jednolicnu ishranu (baziranu na rotaciji kupusa, pasulja i krompira), a jos uvek ne znam jesu li ili nisu imali fizicko, tako da sam bio i vrlo ponosan sto sam student BU, jer sam znao da o meni neko, bar malo, ipak brine, a da to nisu mama i tata, vec neke cike i tete kojima je to posao.

Sto se slabovidosti tice, ja naocari nosim jos od predskolskog doba, tako da bas i nisam merodavan da o tome ista pricam. Znam samo da smo morali da prodjemo kroz dva sistematska pregleda, jedan u prvoj i jedan u trecoj godini studija. Isli smo u Studentsku polikliniku i zaista prosli sve preglede, po spratovima. Zaista su nam vadili krv, zaista smo u flasicama nosili jutarnji urin, zaista smo isli oftalmologu i stomatologu, devojke su zaista posecivale ginekologa, a i psihologa smo morali da posetimo. Sa kartonima u rukama, jurcali smo gore-dole po Poliklinici, a lekari se nisu igrali doktora. Naravno, nisu se "udubljivali" u svaki od 1000 "slucajeva" toga dana, ali je "tehnologija" sistematskog i individualnog pregleda drugacija, cega morate biti svesni. Po zavrsetku studija, a da bih dobio radnu knjizicu, takodje sam morao da odem na sistematski pregled, koji je takodje bio ozbiljan, ali u Medicini rada, a ne u Studentskoj poliklinici.

Kao sto vidite, mnogo toga je u medjuvremenu pocelo da funkcionise bitno drugacije nego ikada. Necu da kazem da je to nesto "propalo". Ali, znajte da je SFRJ bila jedna od retkih zemalja u kojima su slucajevi tuberkuloze bili toliko retki, da su spadali u domen greske statisticke metode, na primer.

Mala digresija: nedavno je na Prvom kongresu o dijetetskim suplementima, marta ove godine, mali tim studenata Farmaceutskog fakulteta saopstio jedan odlican rad o zastupljenosti voca, vocnih sokova i mlecnih proizvoda u ishrani stanovnika Beograda, pri cemu su anketirali penzionere, zaposlene i studente, iz cijih su rezultata izveli porazavajuci zakljucak da stanovnici Beograda ne poznaju, niti se pridrzavaju principa pravilne ishrane, kada se radi o unosu voca, mleka i njihovih proizvoda. Kao jednom od moderatora poster-sekcije, bilo mi je dozvoljeno da izlagacima postavim neka pitanja, pa sam to i ucinio. Pitao sam ih: da li su kategoriju "studenata" posmatrali kao celinu, ili su pravili podelu na studente koji zive u domovima i hrane se u restoranima, studente koji zive kod roditelja, studente koji zive samostalno? Dobio sam odgovor "ne". Moja je sugestija bila da se istrazivanje nastavi i prosiri, te da se kategorija "studenata" podeli, jer pretpostavljam da rezimi ishrane nisu isti u razlicitim populacijama studenata. Drugim recima, drugacije, sigurno, zive oni koji jedu obroke koje im je mama pripremila, od onih koji jedu "sa kazana", ili onih koji se snalaze. Epilog ove diskusije je bio, za mene, prilicno neverovatan. Iako nisam aludirao na to da se u studentskim restoranima dobija losa i nekvalitetna hrana, vec da to treba dokazati, kako bi se vec jednom razbila fama o losoj ishrani studenata koji zive u domovima (ili, konacno, potvrdila), iz auditorijuma su se javljali ljudi koji su me prilicno ostro napali, u smislu: nutricionisti tamo rade, znaju svoj posao, rade ga odgovorno i savesno... bla, bla, bla, te je cela prica otisla u honduras, dobivsi cak na momente i veleobrte socijalne drame. Jos samo da su suze i kletve pale, bilo bi kao kod Perhana na svadbi... ili mi se tako barem ucinilo.

Da poentiram, najzad. Iako vise ne koristim usluge ni Studentske poliklinike, ni kuhinje "4. aprila" ili "Studenjaka", imam oci pa vidim, a isto takom imam i usi, pa cujem. Takodje, imam i glavu, pa razmisljam, prikupivsi senzacije koje mi do CNS-a i njegovih asocijativnih podrucja dostave senzori smesteni u vec imenovanim culima. Nije mi potrebna statisticka analiza iz Poliklinike, da bih video da mnogi od 300-400 studenata koji godisnje prodju kroz moje vidno polje imaju razlicitih zdravstvenih problema, koji bi se mogli i morali sistemski resiti.

Novi projekat, anyone?


Darker

E ¹to se tièe ishrane u menzi i kuæne ishrane, ja sam jabuke jeo jedino u menzi, kad "mama" neæe tako da ih opere i postavi pred mene :K
©alu na stranu, kad god sam jeo u menzi bio sam odu¹evljen kolièinom i izborom klope za 40-ak dinara... I ukusom...

Bred

ok, necemo sada o menzi po 100000000 put :F

pig_am_am

ej ljudi,sve je ok dok ne pocnete da celavite.

Bred


katarina

A ja prisla ovom monitoru...ko corava koka!

Mene TOLIKO kicma cepa kad ne vezbam redovno da je to strasno...pa valjda cu sebi moci da priustim banju za jedno 40 godina, da mi nameste kicmu, posto ce mi godine verovatno pojesti neki od prsljenova...

A da, kako godine odmicu, primetila sam da sve lakse nabacujem kilograme...

pig_am_am

uh katarina,pa jos si mlada...
uglavnom se ljudi oporave posle faksa. dont vori