INTERVJU Dr Slavica Đukić Dejanović, direktor Klinike za psihijatriju „Dr Laza Lazarević”

Ne postoji čovek koji u određenim životnim okolnostima neće imati neki duševni problem. Osobe koje su mentalno obolele često su presavesne, preosetljive, uvek na raspolaganju drugima, sklone činjenju dobrih dela, rešavanju tuđih problema… Naši pacijenti nisu ljudi koji su bahato živeli, to su naša deca, rođaci i prijatelji koji su u jednom momentu imali tačku sloma. A ne treba zaboraviti da svako od nas ima tačku sloma, upozorava dr Slavica Đukić Dejanović, direktor Klinike za psihijatriju „Dr Laza Lazarević”.

I dok statistika Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da će svaka četvrta osoba na svetu tokom života oboleti od nekog mentalnog poremećaja, naša sagovornica povodom 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja, upozorava da je depresija danas na četvrtom mestu po stepenu onesposobljenosti radno aktivnog stanovništva u Srbiji.

Polna statistika svedoči da žene dva do tri puta češće obolevaju od depresije, a postoji osnovana bojazan da će „razloga” za depresiju žena u budućnosti biti još više – svaki četvrti bračni par u Srbiji se razvodi, porodično nasilje je u porastu, a veliki broj žena je nezaposlen.

Frojd je lepo primetio da pol određuje sudbinu i da je biologija žene potpuno drugačija. Žene sanjaju u boji, a muškarci u crno-belim slikama. Žena je sklonija depresiji, bezrazložno tužnom raspoloženju i razmišljanju o tome da njen život nije kvalitetan i da ona ne doprinosi dovoljno porodici i društvu. I sama reakcija žene na lek je drugačija nego kod muškaraca. Zbog toga svaka peta žena i tek svaki deseti muškarac najmanje jednom u životu imaju neki afektivni problem koji iziskuje stručnjaka. Činjenica je da žene češće podležu afektivnim poremećajima, a da muškarci češće pate od bolesti zavisnosti. Kada govorimo o mentalnim bolestima, rizik od suicida je veći kod muškaraca iako su žene češće depresivnije od muškaraca.