Farmakologija 105

Farmakologija
Antidepresivi

Antidepresivi su lekovi za lečenje depresije. Nekad su je još nazivali i timoleptici. Naziv depresija u sebi podrazumeva tri različita vida depresije – Depresivni poremećaj – Manično-depresivna psihoza – Endogena depresija Depresivni poremećaj nastaje nakon teškog emocionalnog šoka (gubitak voljene osobe, neuspeh u životu i sl.), a praćena je telesnim tegobama, teskobom i osećajem krivice. […]

Hipnotici – sedativi

Hipnotici su lekovi koji se koriste za uvod u san tj. za lečenje nesanice. Naziv hipnotici-sedativi podtiče od činjenice da oni u manjim dozama smiruju (sedativi), a u visokim dozama uvode u san (hipnotici). Stoga je zadržan poseban, dvojni naziv “hipnotici-sedativi”. Nekada su se za lečenje nesanice koristili barbiturati, ali su njih istisnuli jaki benzodiazepini […]

Anksiolitici

Anksiolitici su lekovi koji se koriste za ublažavanje laganih psihičkih poremećaja, neuroza. Osim toga često se koriste i za ublažavanje posledica stresa, napetosti, teskobe i sličnih poremećaja. Današnji moderni tempo života i civilizacija koja nemilosrdno nameće stres dovela je do toga da skoro da i nema osobe koja nije imala siimptome određenog vida neuroze. Neuroze […]

Antipsihotici

Antipsihotici su lekovi za lečenje određenih psihoza. Pod pojmom psihoza smatraju se teški duševni poremećaji poput shizofrenije, manično-depresivne psihoze i depresije. Antidepresivima se leče pre svega depresija i depresivne epizode, ali, takođe, antipsihoticima se mogu lečiti i neki teški oblici depresije. Shizofrenija je teška duševna bolest koja je karakterisana hroničnim poremećajima mišljenja i afekata, praćena […]

Antiparkinsonici

Parkinsonova bolest (morbus Parkinson) je degenerativna bolest mozga koja se obično javlja nakon 55. godine života. Karakteriše je drhtanje udova (tresu se ruke), otežanim, usporeni i nekoordinisani pokreti, nenormalni hod i stajanje, te ukočenost mišića. Uzok nije jasan, ali je dokazano da je razlog tih simptoma smanjena koncentracija dopamina u delu mozda kojeg nazivano strijatum, […]

Antiepileptici

Epilepsija je neurološka bolest koju karakterišu epizodni napadi gubljenja svesti i poremećaja motorike i ostalih funkcija CNS. Pojavljuje se u 1% populacije. Razlikujemo dva najčesća tipa epilepsije: – Toničko-klonički (Grand mal): ovo je najčešći oblik epilepsije, a karakteriše ga iznenadni gubitak svesti, grčenje po celom telu (ti grčevi se nazivaju konvulzije), pojava pene na ustima, […]

Antimigrenici

Migrena je neurološka bolest koja pogađa velik broj ljudi u populaciji. Karakterišu je napadi izuzetno jake glavobolje. Bol je pulsirajuca i tupa. Napad izgleda tako da počinje lagano, traje nekoliko sati pa i duže, a često se javlja mučnina ili povraćanje. Osoba koja pati od napada migrene ne podnosi nikakve spoljašnje nadražaje: nepodnošljivost zvuka, svetla […]

Analgoantipiretici

Kao i opioidni analgetici, analgoatipiretici se takođe koriste za lečenje bola, ali ne onog jakog već tzv. “slabog bola”, ali i povišene telesne temperature. Upravo zbog takvog dvojakog dejstva oni se nazivaju analgoantipiretici (što ukazuje na to da imaju dve najvažnije indikacije). Analgoatipiretici, za razliku od opioidnih analgetika nemaju psihotropno delovanje. U analgoantipiretike spadaju: – […]