CIROZU
karakteriše poremećaj normalne građe jetre, koji se ogleda u formiranju traka vezivnog tkiva i regenerativnih nodusa. Ciroza dovodi do poremećaja intrahepatične cirkulacije, a u odmaklom stadijumu i do razvoja insuficijencije ćelija jetre.Uzroci: alkohol, infekcije hepatitisom, hemikalijama, lekovi, autoimuna oštećenja, dekompenzovana srčana insuficijencija…
Etiopatogeneza:
1. Alkoholna ciroza jetre je najčešći oblik. Alkohol, odnosno njegovi metaboliti (acetaldehid), dovode do oštećenja hepatocita. Ovo dejstvo potencira pothranjenost koja prati alkoholizam.
2. Postnekrotična ciroza se javlja nakon virusne infekcije jetre izazvane virusom hepatitisa B i C. Ciroza jetre izazvana virusom hepatitisa B smatra se faktorom rizika za razvoj karcinoma jetre. Retko je uzrok intoksikacija nekim hemikalijama, lekovima ili gljivama. Mogući uzrok je autoimuno oštećenje jetre.
3. Bilijarna – njen najčešći uzrok je posthepatična opstrukcija žučnih puteva.
4. Kardijalna je posledica dekomp insuf srca.
5. Metabolička – hereditarna ili izazvana lekovima.
Kliničke manifestacije:
1) insuficijencija ćelija jetre (poremećaj u metabolizmu UH, masti, proteina, bilirubina, hormona, detoksikaciji ksenobiotika)
2) razvoj portalne hipertenzije (ascites, splenomegalija, kolaterale).
Insuficijencija ćelija jetre: UH u bolestima jetre nastaju zbog smanjenog uklanjanja glukoze iz krvi. Javljaju se hiperinsulinemija i hiperglukagonemija i neosetljivost na insulin. U teškim oštećenjima može doći do hipoglikemije zbog smanjenja zaliha glikogena i poremećaja u glikogenolizi i glukoneogenezi. Nakupljanje masti u ćelijama jetre (masna degeneracija), zbog smanjenje sinteze apoproteina i nemogućnosti izlučivanja masnih kiselina. Povećana je i sinteza masnih kiselina zbog niza hormonskih poremećaja. Jetra je glavni izvor endogeno sintetisanog holesterola pa dolazi do poremećaja njegovog metabolizma. Pojavljuje se patološki lipoprotein X. Smanjena je sinteza većine proteina koji se sintetišu u jetri: transferin, albumin (generalizovani edem i ascites), faktori koagulacije, apoprotein).
U teškim oštećenjima jetre remeti se metabolizam aminokisleina, dolazi do aminoacidemije i aminoacidurije. Dolazi do rasta koncentracije NH3 u krvi, jer izostaje njegova detoksikacija u jetri.
Hepatična encefalopatija: NH3 u mozgu “krade supstrat” alfa-ketoglutarnu kiselinu iz Krebsovog ciklusa i tako smanjuje stvaranje E u mozgu, ali ne dovoljno da izazove smrt neurona. Međutim ekscesna aktivacija NMDA receptora može da dovede do smrti neurona. Promena aktivnosti K-Na pumpe menja normalan balans jona u membrani. Smanjen je katabolizam hormona štitaste žlezde, nadbubrega i inaktivacija polnih hormona. Promene u metabolizmu bilirubina, razvija se žutica jer se remeti: prenos bilirubina iz krvi u hepatocite, odnosno iz plazme do ER, konjugacija bilirubina i izlučivanje bilirubina iz jetre.
Klinički simptomi i znakovi:
1) anemija
2) purpura, hematurija, krvarenja iz GITa, kod žena poremećaji u menstrualnom krvarenju
3) amenoreja i sterilitet kod žena, a kod muškaraca atrofija testisa, impotenca, ginekomastija
4) na koži se javljaju paukoliki angiomi, palmarni eritem
5) ikterus
6) portalna encefalopatija
7) hepatorenalni sindrom.
Portalna hipertenzija dovodi do razvoja: kolaterala koje povezuju venu porte i sistemsku cirkulaciju. Postoje hepatopetalne (krv dovode u jetru) i hepatofugalne (krv odvode u sistemsku cirkulaciju, povezuju venu porte sa koronarnim, ilijačnim i umbilikalnim venama). Ascites uslovljen hipoalbuminemijom i povecanjem koncentracije aldosterona. Splenomegalije – kolaterale između vene porte i spleničnih vena.