ARTERIJSKA HIPERTENZIJA
je abnormalno povećanje sistolnog i/ili dijastolnog krvnog pritiska. Prema def SZO, hipertenzivne vrednosti arterijskog pritiska su one od 160/95 mm Hg ili veće, a vrednosti u rasponu od 140/90-159/94 mm Hg se smatraju graničnim. Uzrok hipertenzije u 95% slučajeva nije poznat (primarna, idiopatska, esencijalna) a i mogu biti:
– genetski faktori,
– unos velikih količina soli,
– stres,
– gojaznost,
– unošenje alkohola,
– smanjen unos K, Ca i Mg.
U preostalih 5% uzrok je poznat i može nastati zbog: bolesti bubrega, bolesti endokrinih žlezda, bolesti kardiovaskularnog sistema, moždane lezije, svi poremecaji koji dovode do povećanja sekrecije renina, trudnoća (preeklampsija).
Patogeneza:
1. psihosocijalni faktori – deluju preko telencefaličnih struktura na vazokonstriktorne centre mogu dovesti do poremećaja simpatikusa;
2. povećanje koncetracije adrenalina u cirkulaciji deluju na beta rec, povećavaju oslobadjanje noradrenalina( NA) i stimulaciju simpatikusa;
3. poremećaj u odnosu alfa i beta receptora;
4. povećanje volumena intravaskularne tečnosti;
5. povećanje koncentracije renina u plazmi;
6. poremećaj u transportu Na.
Posledice:
– insuficijencija srca : povećan otpor izbacivanju krvi na periferiji, povećano radno opterećenje leve komore – hipertrofija, dilatacija i insuficijencija;
– infarkt miokarda – ateroskleroza krvnih sudova i povećana potreba za O2;
– moždanog udara – arteroskleroza moždanih krvnih sudova;
– bubrežna insuficijencija – arteroskleroza arterija i arteriola bubrega;
– aneurizme i disekcije aorte – arteroskleroza tunike medije;
– periferne vaskularne bolesti