Preparati 26
Ostali preparati za lečenje bolesti mišićno-koštanog sistema
U ostale preparate za lečenje bolesti mišićno koštanog sistema spadaju hijaluronska kiselina, koja je priznata kao lek te OTC dijetetski preparati na bazi glukozamina i hondroitina.
Ti se preparati uglavnom ne smatraju lekovima nego dodacima ishrani. Svi oni mogu pomoći kod degenenerativnih bolesti zglobova kakav je osteoartritis (artroza).
Ideja upotrebe hijaluronske kiseline, glukozamina i hondroitina jes da su to supstance čiji nedostatak u hrskavici uzrokuje propadanje hrskavice, pa će suplementacija bolesnika sa tim materijama dovesti do posledičnog poboljšanja stanja pacijenata. Teorija se u praksi uglavnom pokazala uspešnom, mada je upotreba tih preparata još uvek kontraverza. Naime, još uvek ne postoje čvrsti naučni dokazi da suplementacija pacijenata obolelih od artroze glukozaminom i hondroitinom nedvosmisleno dovodi do poboljšanja, ali svakodnevna široka upotreba tih preparat pokazuje dobre rezultate, pogotovu u smanjenju bolova u zglobovima.
Hijaluronska kiselina
Hijaluronska kiselina važan je sastojak hrskavice i sinovijalne tečnosti u zglobovima. Prirodno se nalazi u vezivnom tkivu. Za lečenje osteoartritisa koristi se so hijaluronske kiseline, natrijum hijaluronat. Dobija se prečišćavanjem prirodnog natrijum hijaluronata. Hemijski gledajući, natrijum hijaluronat nije jedinstvena supstanca, nego prirodnih kompleks polisaharida glukozaminoglikana koji se sastoji od natrijum glukuronata i N-acetil glukozamina.
Koristi se u obliku injekcija koje se injektiraju direktno u oboleli zglob pacijenata sa osteoartritisom. Namenjen je za one pacijente kojima fizikalna terapija ili nesteroidni analgetici nisu adekvatno pomogli. Naime, klinička istraživanja intraartikularne (direktna primena injekcijom u zglob) primene natrijum hijaluronata u dozi od 20 mg u koleno pokazala su da dolazi do poboljšanja stanja bolesnika, bolje pokretljivosti i smanjenja bolova. Injekcije natrijum hijaluronata primenjuju se jednom nedeljno. Dakako, jedna primena takvih injekcija nije dovoljna pa ih je potrebno primenjivati pet nedelja da bi došlo do poboljšanja.
Primena hijaluronske kiseline može dovesti do nuspojava kao što su digestivne smetnje, može doći i do privremenog oticanja zgloba te bolova, a takođe i alergijskih reakcija.
Glukozamin
Glukozamin je prirodni aminošećer koji se u organizmu sintetiše od L-glutamina i glukoze. Normalno, telo može samo sintetisati dovoljne količine glukozamina, ali u starijem životnom dobu glukozamin se ne sintetiše u dosvoljnoj količini, što pogoduje razvoju degenerativnih promena u zglobovima. Glukozamin je ključna komponenta komplikovanijih jedinjenja glikozaminoglikana i glikoproteina koji su važni sastojci vezivnog tkiva. Neophodni su za konstrukciju i održavanje vezivnog tkiva, pogotovo hrskavice i lubrikantnih tečnosti u telu. Konačna forma glukozaima jest N-acetil glukozamin, koji zajedno sa glukuronskom kiselinom čini hijaluronsku kiselinu, tečnost koja “podmazuje” zglobove. Osim što je komponenta hijaluronske kiseline glukozamin takođe pomaže ugradnju sumpora u hrskavicu.
Glukozamin se proizvodi iz ljuštura morskih školjki i rakova. Prva istraživanja glukozamina obavili su Japanci i dobili vrlo dobre rezultate. Upravo su oni pojasnili ulogu glukozamina u građi ligamenata, tetiva i hrskavice.
U suplementima glukozamin dolazi u dva oblika – glukozamin sulfat i glukozamin hlorid. Oba oblika imaju jednaku delotvornost, iako su mnoge studije obavljene samo na glukozamin sulfatu. Delotvorna doza glukozamina iznosi 1500 mg dnevno. Za postizanje prvog osetnog efekta neophodno je svakodnevno uzimati glukozamin tokom barem jednog meseca. Moguće nuspojave jesu digestivne prirode – kod određenih pojedinaca glukozamin može izazvati digestivne tegobe poput bolova u trbuhu.
Hondroitin
Hondroitin je glikozaminoglikan koji se sastoji od lanaca disaharida sastavljenog od glukuronske kiseline i glukozamina, a sastavni je deo zglobne hrskavice. Smatra se da hondroitin neutrališe efekat enzima koji oštećuju hrskavicu, te omogućuje dotok vode i hranjivih materija u ćelije, hondrocite. Prirodna sinteza hondroitina u ćelijama hrskavice sa starošću se smanjuje, pa su time zglobne strukture u starijem dobu podložne bržem propadanju. Kao suplement hondroitin dolazi u obliku hondroitin sulfata, a dobija se od hrskavice morskog psa. Koristi se, kao i glukozamin, u tretmanu ublažavanja bolova kod osteoartritisa te za usporavanje degeneracije hrskavice. Delotvorna doza hondroitina iznosi 120 mg dnevno. Vrlo često se koriste kombinovani preparati koji sadrže i glukozamin i hondroitin jer se smatra da ta kombinacija deluje sinergijski, pri čemu hondroitin pomaže glukozaminu da uđe u hrskavicu. Iako je činjenica da suplementacija glukozaminom i hondroitinom može dovesti do olakšanja bola kod osteoartritisa, još nije u potpunosti dokazano da suplementacija glukozaminom i hondroitinom može doista pomoći u sprečavanju i ublažavanju degeneracije hrskavice. U toku je opsežna studija glukozamina i hondroitina koja bi trebala nedvosmisleno dokazati ili opovrgnuti delotvornost ovih suplemenata u osteoartritisu.
Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com
Konkurent – neprijatelj ili zakleti drug?
Kakve uzajamne odnose apoteke treba da imaju sa konkurentom? Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavno. Na prvom mestu treba razumeti da je konkurent višeznačna pojava. Konkurenti mogu da budu direktni i indirektni, iako se u praksi oni često mešaju. Više o ovoj temi pišu stručnjaci centra marketinških istraživanja „Pharmexpert” iz Moskve
Direktni konkurenti
Uopšteno govoreći, direktan konkurent je ona kompanija koja je orijentisana na vašeg klijenta i nudi mu istu uslugu po istoj ceni kao i vi.
Odnosno, dve apoteke koje se nalaze na par metara jedna od druge sa istim asortimanom i sličnim cenama biće jedna drugoj direktni konkurenti, a apoteke koje su udaljene par kilometara ili elitna apoteka koja se nalazi u vašoj blizini neće vam biti direktni konkurenti.
Konkurencija je jedan od faktora rizika za svako preduzeće, pri čemu može da donosi kako korist tako i štetu, odnosno da bude izvor i negativnih i pozitivnih rizika. Postoje tri tipične strategije reagovanja na pojavu pretnji ili rizika koji mogu da negativno da utiču na postizanje rezultata projekta, a to su: odustajanje, predaja ili snižavanje. Takođe postoje i tri načina reagovanja na rizike koji imaju potencijalno pozitivne posledice: iskorišćavanje, zajedničko iskorišćavanje i pojačavanje.
Indirektni konkurenti vrlo retko stvaraju rizik za apoteku, pa ćemo zato na prvom mestu govoriti upravo o direktnim konkurentima i pokušaćemo da razmotrimo sve varijante reagovanja na njihovo dejstvo.
Odustajanje, predaja i snižavanje
Odustajanje u slučaju veoma loših i negativnih dejstava od strane konkurenta može da bude veoma razumno rešenje u onim slučajevima kada očigledno ne možemo da pobedimo konkurenta, a konkurentska borba oduzima i suviše energije i sredstava. Tipičan primer je otvaranje jedne apoteke pored druge. Ukoliko su apoteke direktni konkurenti, onda sve njihove snage za privlačenje klijenata će se pre svega orijentisati na aktivnosti konkurenta, pa gubici za privlačenje jednog klijenta mogu da ispadnu i nekoliko puta veći od planiranih. U takvoj situaciji je jednostavnije zauzeti očekivanu poziciju i odustati od direktne konkurentske borbe.
Predaja je nešto komplikovanije rešenje, ali u nekim slučajevima veoma efikasno. To možemo videti na istom primeru sa dve apoteke koje su otvorene jedna pored druge i koje su direktni konkurenti. U ovom slučaju odluka o predaji može da izgleda kao, na primer, odluka vlasnika jedne od apoteka o predaji svog biznisa na izdavanje ili pod franšizu krupnoj apotekarskoj mreži za koju taj problem neće biti od velikog značaja.
Metod snižavanja je efikasan u onim slučajevima kada možemo da utičemo na dešavanja koja su dovela do sadašnjeg rizika. Najjednostavniji primer je kada apoteka konkurent preuzme deo sezonskog prometa kupaca tako što je odobrila popust i formirala dobitne cene za proizvode „jesenje” grupe (na primer za protivvirusne i preparate za opšte poboljšanje imuniteta). U tom slučaju, kako bismo umanjili efekat posledica iznuđeni smo da i sami korigujemo našu asortimansku i cenovnu politiku.
Plusevi
Treba podsetiti da konkurenti ne moraju obavezno da stvaraju probleme već i da pomognu da se oni reše. Na kraju krajeva, niko drugi vam nije bliži po interesima i viđenju tržišta od vašeg konkurenta i upravo sa njim možete najefikasnije da rešavate svoje zajedničke probleme.
Istovremeno, prva koju smo naveli od metoda reagovanja na pozitivne rizike je iskorišćavanje i ono se prevashodno odnosi na mogućnost da se ostvari dodatni prihod i poveća obim prodaje na račun grešaka konkurenata. Konkurenti uvek periodično greše, kao i mi sami, i svaka greška, kako taktička tako i strategijska ide nam u korist, jer nas potencijalni kupac upoređuje upravo sa našim konkurentima. Asortiman koji nije obnovljen na vreme, visoke cene za sezonske preparate, nekvalitetan rad farmaceuta – sve to, a i mnogo drugih faktora, mogu da daju našoj apoteci šansu da poveća obim prodaje i da lojalnost kupaca dovede na viši nivo.
Drugi primer iskorišćavanja predstavlja sopstvenu aktivnost apoteke u periodu porasta oboljenja, u vreme povećane potražnje stanovništva za mikronutrijentima ili preparatima za smanjenje telesne težine, i drugih procesa koji se dešavaju na globalnom tržištu i koji nikako ne zavise od nas samih.
Pritom, upravo u tim slučajevima se pojavljuje osnova za zajedničko iskorišćavanje odgovarajućeg faktora, jer vrlo često može da se desi da resursi vaše apoteke ili apotekarske mreže možda nisu dovoljni za uspešnu realizaciju ukazanih mogućnosti, i samo objedinivši se sa konkurentima možete da dostignete optimalne rezultate. Objedinjavanje sa velikim brojem konkurenata omogućava ne samo da se zajednički koriste ukazane mogućnosti, već i u nizu slučajeva i da se pojačavaju. Na primer, udruženi rad omogućava da se realizuju edukativni projekti. Rezultat takvog rada je da se povećava zainteresovanost pojedinca da sačuva svoje zdravlje i da podržava zdrav obrazac života, što dovodi do povećanja prodaje vitaminskih i mineralnih kompleksa, posebnih grupa dijetetskih suplemenata i sl.
Zajedno smo jači
Kao što se može videti, mogućnost da se ostvari zajednički dobitak kao rezultat saradnje i kooperacije konkurenata ništa nije nepogodnija od situacije kada se primenjuje suparništvo, pri čemu je potencijalni rezultat zajedničke delatnosti sinergijski i suštinski prevazilazi mogućnosti „ratovanja”.
Iskustvo u zajedničkoj delatnosti apoteka i apotekarskih mreža je za sada prilično skromno, kako na ruskom tako i na srpskom farmaceutskom tržištu. U svetu već duže vreme postoje i rešavaju niz aktuelnih pitanja apotekarska udruženja kao što su: National Association of Chain Drug Store (Nacionalna asocijacija apotekarskih mreža) u SAD, National Pharmacy Association (Nacionalna farmaceutska asocijacija) u Velikoj Britaniji itd.
Ovo pokazuje da kako u zemlji tako i u inostranstvu zajedničke snage konkurentnih organizacija na apotekarskom tržištu daju pozitivne rezultate, ali i da je aktivnost apoteka za sada nedovoljna i da one još nisu spremne na dugo, višegodišnje partnerstvo. Ipak, s vremenom se možemo nadati da ćemo naučiti u biznisu ne samo da se uspešno borimo, već i da uspešno sarađujemo sa konkurentima.
CMI „Pharmexpert”
Nesanica
Autor: Tatjana Djerkovic
Nesanica nekad može da se reguliše promenama životnih navika, a nekad je potrebna psihoterapija i/ili upotreba lekova.
Važno je napraviti razliku između prolazne kratkotrajne i dugotrajne nesanice, pa je farmaceut obično prvo stručno lice koje pacijentima daje savet o promenama životnih navika i izboru OTC preparata ili ga upućuje kod lekara. Prenosimo najčešća pitanja koja pacijenti postavljaju kada imaju nesanicu
Koliko nesanica može biti ozbiljno oboljenje?
Nesanica može biti prolazno stanje ako ne traje duže od nedelju dana, a uzrok može biti džet leg (vremenska razlika), promena posla, akutna anksioznost… Ako je kratkotrajna, tj. traje od jedne do tri nedelje, uzrok je često psihološke prirode (nepodnošljiv osećaj bola, žalost, anksioznost, itd.). Međutim, ukoliko traje duže od tri nedelje, nesanica je hronična i može joj prethoditi neko oboljenje poput hipertireoidizma ili osteoartritisa. Lečenjem tog oboljenja obično se leči i nesanica.
Koliko nam je sna potrebno?
Sve zavisi od osobe do osobe i uzrasta. U proseku nam treba od pet do deset sati.
Postoji REM (one rapid eye movement) i NREM (four non rapid eye movement) faza sna. REM faza traje 25 odsto ukupnog spavanja, i u toj fazi sanjamo. Od nje zavisi da li ćemo ujutru, kada se probudimo, biti sveži. Većina lekova na recept i OTC preparata deluje na tu fazu sna.
Koji su simptomi nesanice?
Oni koji pate od nesanice obično ne mogu da utonu u san, bude se rano ujutro ili više puta tokom noći. Obično se bude umorni čak i ako su spavali celu noć i ceo dan se osećaju pospano. Moguće su i teškoće da se pacijenti koncentrišu na neki zadatak i otežano pamćenje jer se mozak ne regeneriše dovoljno tokom noći.
Kada je potrebno posetiti lekara?
Svakom ko ima probleme sa snom savetuje se da promeni životne navike. To podrazumeva odlazak u krevet samo kada se oseti pospanost, izbegavanje „težih obroka kasno uveče“, izbegavanje stimulativnih napitaka kao što su kafa i čaj pre spavanja i intenzivnog vežbanja nekoliko sati pre spavanja, izbegavanje „dremanja“ u toku dana itd. Međutim, kada promene u životnim navikama, kao ni brojni OTC preparati, ne poboljšavaju kvalitet sna, potrebno je posetiti lekara i utvrditi uzrok i lečenje nesanice.
Lekar će postavljati razna pitanja, na primer koliko dugo traje nesanica, da li pacijent uzima neke lekove, da li ima druge zdravstvene probleme.
Da li ovo stanje može da se leči i bez upotrebe lekova?
Lekari primenjuju psihoterapiju čiji je cilj da se pacijentima promene pogrešna uverenja o spavanju koja uključuju nerealna očekivanja, uveličavanje posledica nespavanja, postavljanje ciljeva i planiranje reakcija, „dekatastrofizacija“ koja podrazumeva balansiranje anksioznih i automatskih misli, skretanje pažnje na nešto drugo… Sledeća tehnika koja se koristi jeste relaksaciona terapija kojom se naizmenično izaziva grčenje i opuštanje mišića, vizuelizacija da se smanje efekti somatskog uzbuđenja, meditacija, hipnoza. Preporučuje se, takođe, i umereno vežbanje, ali ne neposredno pre spavanja. Postoji i tehnika paradoksalne terapije kojom se pacijent navodi da što manje vremena provede u krevetu, što može da dovede do efikasnijeg sna. Isto tako, tretman može da obuhvata i terapiju u kojoj se kontroliše eksponiranje stimulusima kao što su svetlost, jak zvuk, ekstremne temperature… Ukoliko ne može da se zaspi, preporučuje se napuštanje prostorije za spavanje na dvadesetak minuta, smanjenje unosa tečnosti… Mogu da se preduzmu i mere planiranja tačnog vremena kada se odlazi u krevet i kada se ustaje.
Kada lekar proceni da treba piti lekove, šta se obično prepisuje?
Kada se prepisuju lekovi, to su obično hipnotici iz grupe barbiturata, benzodiazepina ili nonbenzodiazepinskih hipnotika, a nekad se prepisuju i antidepresivi. Lekovi se obično koriste kraće vreme ili povremeno, dok se pacijent ne vrati na normalno stanje sna. Ograničenja za upotrebu hipnotika jesu oboljenje miastenija gravis, oštećenje respiratornog trakta, neka akutna cerebrovaskularna bolest ili ako je pacijent nekad zloupotrebljavao lekove.
Izuzetno je važno da se upotreba hipnotika prekida postepeno, zbog withdrawal fenomena, koji nastupa kada lek naglo prestane da se uzima, pa se ispoljavaju simptomi koji su suprotni od delovanja samog leka.
Koja je razlika između barbiturata i benzodiazepina?
Barbiturati se veoma retko prepisuju kod nesanice. Oni smanjuju vreme koje je potrebno da se utone u san, i suprimiraju REM fazu sna. Efikasni su kod nesanice koja je relativno kratkotrajna, tj. one koja ne traje duže od dve nedelje, i ne bi ih trebalo upotrebljavati duže od tog perioda.
U suprotnom, moglo bi doći do navikavanja na lek, fizičke i psihičke zavisnosti, kao i do ispoljavanja neželjenih dejstava, a ona uključuju konfuziju, noćne more, halucinacije, letargiju…
Benzodiazepini se češće prepisuju kod nesanice.
Kako deluju benzodiazepini i koja je razlika među njima?
Benzodiazepini imaju manji rizik od predoziranja i zloupotrebe od barbiturata. Oni produžavaju vreme spavanja i povećavaju kvalitet sna tako što smanjuju vreme koje je potrebno da se utone u san i povećavaju efikasnost sna. U svakom slučaju, oni i potenciraju CNS depresiju sa alkoholom ili drugim sedativima.
Lekar obično prepisuje estazolam, flurazepam, temazepam, kvazepam, triazolam…
Prednost imaju oni sa kraćim poluvremenom eliminacije (estazolam, triazolam, temazepam). Temazepam sporije počinje da deluje i manje je efikasan kod inicijacije sna, dok flurazepam i kvazepam imaju poluvreme eliminacije duže od 24 sata.
Da li ti lekovi nose rizik od navikavanja?
Zbog mogućnosti tolerancije i navikavanja na lek, što se obično dešava prilikom duže upotrebe, benzodiazepini su najefikasniji kod kratkotrajnog tretiranja nesanice. Ako se koriste duže od četiri nedelje, postoji veća verovatnoća navikavanja na lek, a moguć je i withdrawal fenomen, koji se ispoljava prestankom upotrebe leka. Prema nekim podacima, između 10 i 30 odsto pacijenata koji hronično koriste ove lekove postane zavisno od njih, a 50 odsto doživi withdrawal fenomen. Navikavanje na lek je verovatnije kod svakodnevne upotrebe duže od četiri meseca, sa većim dozama, kod starijih pacijenata, kod pacijenata koji su se lečili od alkoholizma, kao i kod upotrebe potentnijih, kratko delujućih benzodiazepina.
Kako se ispoljava withdrawal fenomen?
Taj fenomen ispoljava se anksioznošću, depresijom, mučninom, perceptualnim promenama, nesanicom, intenzivnim, košmarnim snovima, lošom memorijom… Ovaj sindrom može da se ispolji dva-tri sata nakon prestanka upotrebe kratko delujućih benzodiazepina, ili tri nedelje nakon prestanka upotrebe dugodelujućih benzodiazepina. Kombinacija psihoterapije i postepenog smanjivanja doze benzodiazepina rezultira uspešnim prekidanjem terapije, bez posledica, kod 70 odsto pacijenata.
Da li su novi hipnotici bolji (zolpidem, zaleplon, eszopiklon)?
Za razliku od benzodiazepina, ti lekovi imaju minimalan uticaj na faze sna i tako omogućavaju njegov prirodni tok. Rezultati direktnog poređenja benzodiazepina i nebenzodiazepinskih lekova još uvek nisu na raspolaganju. Međutim, kada se indirektno porede, može se reći da nebenzodiazepinski lekovi imaju sličnu efikasnost, ali manje neželjenih efekata od benzodiazepina. U svakom slučaju, i ovi lekovi, kao i svi, imaju neželjena dejstva.
Pripremite apoteku za letnju potražnju
Autor: Natasa Talovic
U letnjem periodu potražnja za pojedinim preparatima u apotekama mnogo je veća nego zimi. Asortiman je neophodno proširiti antihistaminicima, lokalnim kortikosteroidima, dijeteticima, preparatima protiv celulita ili za mršavljenje, probioticima, ali i kozmetičkim i medicinskim sredstvima za sunčanje, samopotamnjivanje, mastima protiv opekotina, flasterima, dezinfekcionim sredstvima…
Posle duge i hladne zime, kada su u apotekama zbog gripa i virusa bili traženi čajevi, vitamini, antibiotici, analgetici i antipiretici, apotekari se moraju prilagoditi potražnji u novoj sezoni.
Osim veće zainteresovanosti za ulepšavanje i regulaciju telesne težine, leto donosi i neke nelagodnosti: razne alergije, opekotine od sunca, mučnine, infekcije, ubode komaraca… Sve to zahteva da se asortiman u apotekama prilagodi tzv. letnjoj patologiji.
U apoteci Ruzveltova u okviru ZU Farmanea, u razgovoru sa mr farm. Aleksandrom Matijašević, upravnicom apoteke, saznali smo da su ponuda i potražnja za pojedinim preparatima u letnjem periodu veće i za 50 odsto. Naša sagovornica smatra da se asortiman apoteka mora zasnivati na potrebama pacijenata
koji žive u kraju u kojem se apoteka nalazi, ali i onima koje diktiraju godišnja doba.
– U letnjem periodu od dijetetskih preparata mnogo više se traže oni koji regulišu stomačne probleme. To su preparati iz grupe probiotika koji uspostavljaju narušenu crevnu ravnotežu. Treba dodati i crevne antiinfektive, lekove koji deluju na mikrobe kao izazivače stomačnih problema. Neophodna su i sredstva za rehidrataciju, rastvori vode sa elektrolitima i šećera koji treba da nadoknade izgubljenu tečnost. Potrebno je ponuditi i sredstva za estetsko oblikovanje tela, tj. preparate za regulisanje telesne težine i protiv celulita. Ti preparati počinju intenzivno da se kupuju već od ranog proleća i njihova ponuda mora da bude raznovrsna. Svaka apoteka treba da nabavi dovoljan broj kvalitetnih preparata sa različitim mehanizmom delovanja. Jedini pravi pristup je dobro ispitati pacijenta šta želi da postigne, tj. šta je glavni uzrok povećane težine, da li je to veliki unos masti, ugljenih hidrata… Bitno je imati u vidu i socijalni momenat, jer je razlika u ceni tih preparata velika – kaže mr farm. Matijašević.
Letnji asortiman apoteka, objašnjava naša sagovornica, od zimskog se razlikuje i po ponudi sredstava za zaštitu kože od UV zračenja. To su preparati komercijalne i medicinske kozmetike.
– Osnovna razlika je u tome što medicinska kozmetika ima klinički dokazana dejstva i mora da ispolji dejstvo naglašeno na deklaraciji, dok komercijalni proizvodi nemaju uvek u potpunosti definisane faktore zaštite, pa se ne može uvek znati koliko je korisnik zaštićen od neželjenih dejstava sunčevih zraka.
Moj savet je da se prilikom nabavke tih preparata o tome vodi računa. Osim preparata za telo, neophodno je imati i one koji se koriste isključivo za negu, tj. zaštitu lica – dodaje mr farm. Matijašević.
Prema mišljenju naše sagovornice, u letnjem periodu apoteke je neophodno snabdeti i većim količinama antihistaminika, i to za sistemsku i lokalnu primenu. U našoj zemlji ti lekovi izdaju se na recept, a na zapadu je neke od njih, na primer one koji sadrže loratadin, moguće kupiti i u samoposlugama.
– Kod nas se najviše daju preparati za lokalnu primenu, i to masti i gelovi koji sadrže antihistaminik, ali i dijetetski preparati sa ekstraktima raznih biljaka, na primer kamilice, burove vode, kantariona, hamamelisa, jer ublažavaju simptome alergijske reakcije na sunce, ubod insekata i drugo. Da bi se sprečio ubod insekata, koriste se repelenti, i to za zaštitu prostora i kože ljudi. Treba ih naručiti u raznim oblicima: za upotrebu na otvorenom prostoru u obliku spirale, spreja, tableta, a za zaštitu kože ljudi u obliku stika, spreja, gela, losiona – kaže Matijaševićeva.
Da asortiman treba da zavisi od kraja u kome se apoteka nalazi, smatra i mr farm. Vera Anđelić, PR Apoteke Ivančić i sin.
Ona podseća da je prilikom nabavke neophodno voditi računa o sastavu preparata, a o asortimanu u letnjem periodu kaže:
– U zimskom periodu ljudi mnogo više vode računa o imunitetu, dok se leti akcenat stavlja na fizički izgled i rešavanje eventualnih problema nastalih zbog alergije na sunce, ambroziju, polen, pa se tada najviše traže razni suplementi i kozmetička sredstva, dijetetski suplementi za mršavljenje, preparati
protiv strija i celulita.
Ona dodaje da su u letnjem periodu pojačani problemi sa cirkulacijom (otok, bolovi u nogama, proširene vene), tako da se koriste i preparati koji mogu da pomognu kod tih tegoba.
Osim za kremama i mlekom sa UV filterima, potražnja je velika i za suplementima koji sadrže beta karotin i omogućavaju dobijanje jače boje nakon izlaganja suncu, kao i za preparatima za samopotamnjivanje. Zbog raznih vrsta alergija, neophodno je u ponudi imati i preparate iz grupe antihistaminika,
ali i iz grupe antimikotika, protiv gljivičnih oboljenja, koja su u letnjem periodu vrlo rasprostranjena.
– Kada krenu na letovanje, pacijenti u putnoj torbi, osim pobrojanih, moraju da imaju i preparate za poboljšanje crevne flore, rehidrataciju, probiotike, hanzaplast, flastere, hidrogen 3%, povidon jod, preparate na bazi bilja koji umiruju posekotine, crvenilo i svrab od ujeda insekata, meduza, antipiretike za
decu… – dodaje mr farm. Anđelić.
Pomenuti stomačni problemi kao što su mučnina i dijareja javljaju se obično usled menjanja klimatske i vremenske zone, pa je našem organizmu potrebno vreme da se prilagodi svim tim promenama. To se dešava i zbog promene hrane i vode, ali i zbog toga što na visokim temperaturama namirnice brzo menjaju svoja svojstva i kvare se. Takvi problemi, kako smo saznali od mr farm. spec. Milane Dučić, rukovodioca centra za informacije o lekovima Apoteke Beograd, najbolje se rešavaju probioticima, pa je zato potrebno snabdeti apoteku tim sredstvima.
– Probiotici mogu biti različitog sastava, pa je neophodno nabaviti ih od različitih proizvođača. Takvi problemi tretiraju se i rehidratacionim sredstvima koja se rastvaraju u vodi i koriste da bi se nadoknadili elektroliti i izgubljena tečnost – kaže Dučićeva.
Ona dodaje da je u letnjem periodu povećana potražnja za preparatima protiv alergije – antihistaminicima. U apotekama Beograd ti preparati kupuju se isključivo na recept, mada ima masti i krema za lokalnu upotrebu koje se mogu kupiti i bez recepta.
– Primetila sam da pacijenti najviše traže hipergel, preparat koji deluje ublažujuće i koji može da se koristi za veliki broj indikacija:
blage opekotine od sunca, ujede inskekata, opekotine od meduza. Leti se koriste i preparati za zaštitu kože od sunca.
Apoteka Beograd ima svoju kolekciju za negu kože i njenu zaštitu od sunčevog zračenja. To su preparati koji se prave sa što manje aditiva, tj. dodataka koji posle duže upotrebe mogu da senzibilišu korisnika. To je njihova prednost nad industrijskim preparatima, pa je zato potražnja za njima u našim apotekama
veća – kaže Milana Dučić.
Izvršni rukovodilac za komercijalne poslove u apotekama Celsius, mr farm. Irena Radunović, na osnovu analiza koje obavljaju zaposleni, kaže za Farmakon da je u tim apotekama u letnjem periodu potražnja za pojedinim lekovima veća i do 40 odsto, a za preparatima za sunčanje i do 100 procenata. Radunovićeva
dodaje da se leti više koriste lekovi protiv dijareje, za obnavljanje crevne flore i nadoknađivanje tečnosti.
– Leti je povećana i potražnja za sredstvima za dezinfekciju površinskih rana kao što su alkohol, povidon jod, gaze, zavoji, antibiotski prašak ili sprej, ali i za tabletama i sprejovima za dezinfekciju usta i grla. Od neleka najviše se traže sredstva za zaštitu od uboda komaraca i drugih insekata, flasteri, hanzaplasti, mast sa ribljim uljem za lečenje opekotina i crvenila. Od kozmetike najviše se traže mleko, kreme i losioni sa visokim zaštitnim
faktorom, preparati protiv celulita i za zatezanje kože, vlažne maramice i sredstva za dezinfekciju ruku, preparati za negu nogu i stopala, za mršavljenje – kaže Irena Radunović.
Goran Gajić, koji se bavi marketingom u Celsiusu, objasnio je da leto zahteva ne samo izmenjen asortiman preparata već i kontinuiranu edukaciju pacijenata, tako da se u tim apotekama svake nedelje organizuju konsultacije.
U apotekama ZU Pharmacity izbor i nabavka asortimana deo su kolektivnog odlučivanja i detaljnog planiranja, na osnovu osluškivanja potreba pacijenata. Od zaposlenih u toj ustanovi saznali smo da se već u prolećnim mesecima priprema asortiman za leto, naročito program protiv celulita i za mršavljenje,
preparata za sunčanje, sa različitim zaštitnim faktorom. Većina danas dostupnih preparata ima kombinovanu zaštitu od UVA i UVB zraka i vodootporna je. Letnji period diktira i nabavku probiotika, preparata za jačanje imuniteta, protiv ujeda insekata, flastera, antibakterijskih proizvoda. Antibiotici i antipiretici moraju da se nađu u svakoj putnoj torbi, a stalan su deo asortimana apoteka u svakom periodu.
Probiotici
– Za letnji period karakterističan je brži razvoj patogenih bakterija koje unosimo hranom i koje donose
infekcije, pa naš digestivni trakt reaguje i javljaju se grčevi, bol, mučnina, dijareja, povraćanje. U takvim
situacijama mogu da nam pomognu probiotska sredstva.
Probiotici su preparati saprofitske bakterijske flore u našim crevima. Sve više se koriste ne samo za
zaštitu crevne sluzokože već i za zaštitu od nekih alergijskih reakcija – kaže mr farm. spec. Milana Dučić.
Ponuda i potražnja za pojedinim preparatima u letnjem periodu veće su i za 50 odsto