Svako sedmo dete boluje od astme
Astma je hronicna bolest koju je pravilnom terapijom moguce kontrolisati
Piše: Svetlana Božić
Lekari u Srbiji i svetu sve cesce upozoravaju javnost na cinjenicu da su alergijska oboljenja u porastu, medju kojima je i astma. Oko 300 miliona ljudi u svetu je obolelo od ove bolesti, a u Evropi oko 30 miliona.
Statisticki gledano jedna od dvadeset odraslih osoba boluje od ove hronicne bolesti. U decijoj populaciji su te brojke jos alarmantnije jer od nje boluje svako sedmo skolsko dete.
Ne postoji zvanicna, jedina ili sigurna teorija zasto je tako, ali postoje razne pretpostavke. Dr Snezana Mihailovic dugogodisnji iskusni pedijatar specijalista za deciju pulmologiju kaze da je medju mnogobrojnim hipotezama i teorijama ekspanzije astme i higijenska hipoteza ciji autori smatraju da je povecanje alergijskih oboljenja delom posledica previse higijenskih uslova zivota. »To dovodi do preusmeravanja imunog odgovora organizma i povecanja odredjenih vrsta antitela koja su odgovorna za nastanak alergije«, objasnjava dr Mihailovic.
Na nastanak astme uticu razliciti faktori. Bolest je cesca kod dece sa genetskom predispozicijom odnosno kod dece ciji roditelji imaju astmu ili neka druga alergijska oboljenja. »Uzrast, pol, rana izlozenost visokim koncentracijama alergena, izlozenost duvanskom dimu mogu biti uzrok astme. Ukoliko majka i tokom
trudnoce pusi cigarete moguce je da dete oboli od astme, jer dovodi do poremecaja razvoja pluca kod fetusa. Neke virusne infekcije u ranom uzrastu mogu da izazovu promene imunoloskog statusa i nastajanja astme«, kaze dr Mihailovic. Ona dodaje da roditelji treba da konsultuju specijalistu da bi se utvrdilo da li se radi o astmi ili o nekom drugom oboljenju sa slicnim simptomima, ukoliko se kod deteta ponavljaju epizode kaslja, otezanog disanja i »sviranja« u grudima.
Ona dodaje da je moguce uticati na neke faktore koji dovode do ispoljavanja bolesti. »Potpuno eliminisanje duvanskog dima iz detetovog okruzenja, dojenje, smanjenje kolicine alergena u stanu, kao sto su grinje, kucna prasina, plesni, budj. Izbegavanje infekcija, bavljenje sportom i posteda deteta od stresa takodje mogu biti izuzetno korisni.«
Šta je astma?
Astma je bolest usled koje dolazi do poteškoća s disanjem. Disajni putevi sprovode vazduh do pluća, ali ukoliko se razvije astma, nastaće oticanje tih puteva, što otežava disanje. Postoje tri fenotipa astme: astma izazvana virusima, astma izazvana alergenima i astma izazvana fizičkim naporom. Bolest se ne može izlečiti, ali se odgovarajućom terapijom može dobro regulisati i kontrolisati. Postoje dve grupe klasičnih lekova koji se koriste terapiji. Za trenutno olakšanje simptoma koriste se bronhodilatatori, dok se za dugotrajnu kontrolu astme koriste inhalacijski kortikosteroidi i antagonisti leukotriena. Navedeni lekovi pomažu u kontroli bolesti.
Iako su kortikosteroidi lekovi sa brojnim kontraindikacijama, danas se smatra da je korist od njihove primene daleko premašila njihove štetne učinke.
Casopis Apoteka br.60