U ovim toplim danima svi tezimo da se zastitimo ili sklonimo od vrucine i dodjemo do ‘hladnog’ vazduha kako bi nam bilo prijatnije i kako bi uspeli da se nadisemo. Lekari apeluju u ovom periodu na cesta rashladjivanja, sto cesce odmore, uzimanje sto vise tecnosti, zastitu glave od direktnog uticaja sunca (nosenjem kape ili suncobrana) i izlaske iz kuce u ranim jutarnjim ili kasnim vecernjim satima.
Medjutim, vazno je istaci da prelaz iz tople u hladnu sredinu (i obrnuto) ne treba ciniti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika.
To je i najcesca greska koju cesto sebi priredjujemo. Ponekad i ne mozemo da uticemo na to (npr. ulazeci u prodavnicu u kojoj je klima uredjaj vec podesen na niskoj temperaturi, cesto oko 18 do 20C), ali u vecini slucajeva sami odredjujemo temperaturnu razliku (npr. u svojim stanovima ili automobilima). Sa druge strane,
nikada ne treba izlaziti ili ulaziti preznojen iz spoljne sredine u aklimatizovanu prostoriju, jer to moze izazvati temperaturni kolaps.
Poslednjih godina znacajno je povecan broj klimatizovanih prostorija (kako u stanovima, tako i u poslovnim prostorijama) s ciljem da se obezbede prijatniji zivotni i radni uslovi. Danas se u medijima sve cesce pise i govori o stetnom uticaju klima uredjaja po zdravlje ljudi. Iako su ovi aparati namenjeni
stvaranju osecaja prijatnosti ljudima koji borave u zatvorenom prostoru, upozorenja koja dolaze iz medija kod velikog broja ljudi stvaraju strah i negativan stav prema klima uredjajima. Postavlja se pitanje da li je ovaj strah od klima uredjaja opravdan!?
Najkraci odgovor bio bi da NIJE, ali samo ukoliko postujemo pravila za njihovo koriscenje!
Sa naucne strane, ova oblast je jos uvek nedovoljno istrazena, tj. nema jos uvek potvrdjenih preciznih mehanizama uticaja naglih i velikih rashladjivanja na zdravlje ljudi.
Cak se ni pretrazivanjem najuticajnijih medicinskih baza podataka ne mogu naci podaci o naucno-metodoloski potvrdjenom negativnom uticaju klima uredjaja na zdravlje.
Slicna situacija je i sa promajom, za koju, takodje, nema naucnog objasnjenja kako utice na pogorsanje zdravlja – i dok mnogi istrazivaci od autoriteta ignorisu njen znacaj, ipak veliki broj osoba sklanja se sa promaje jer je dozivelo njene posledice (najcesce u obliku reumatskih tegoba).
Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoci utice na smanjenje metabolizma (prometa materija) u misicima, jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u misicu, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije.
Medjutim, ovde je mnogo vazniji aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu (ili obrnuto).Nazalost, mnogo je onih koji zloupotrebljavaju primenu klima uredjaja i zaboravljaju osnovno pravilo da velika razlika u temperaturi unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha steti zdravlju. Zbog toga u letnjim mesecima vrlo cesto dolazi do olaksanog nastanka prehlada (kijavice, akutnog zapaljenja grla, zdrela i bronhija).
Isto se dogadja kada iz hladne prostorije izadjete na dnevnu vrelinu.
Zato se savetuje da razlika izmedju spoljasnje i unutrasnje temperature vazduha ne bude veca od cetiri do pet stepeni. Ako sedite u rashladjenoj prostoriji, obucite laksi ogrtac ili dzemper, a prilikom izlaska dobro je provesti krace vreme u prostoriji koja se ne rashladjuje, kako bi se organizam bar malo
adaptirao na nagli skok temperature.
Odrzavanje i ciscenje klima-uredaja takodje je veoma vazno. Filter kroz koji izlazi rashladjeni vazduh pod pritiskom, ukoliko se ne cisti, moze postati idealna vlazna i prljava podloga za razvoj stetnih mikroorganizama (bakterija ili gljivica), od kojih neki mogu izazvati i upalu pluca. Zato filter treba
menjati ili ga bar ocistiti jednom godisnje, kako ne bi postao izvor raznih alergija, oboljenja i neprijatnih mirisa.
Prim. mr sc. med. Branislav Gvozdenović,
internista – pulmolog