Da li uvek sa zadovoljstvom idete na posao? Ovo pitanje nije slučajno. Radi se o tome da milioni ljudi u celom svetu u jutarnjim časovima sa užasom razmišljaju o tome da treba da idu na posao. Postepeno mnogi od njih padaju u očaj, postaju depresivni, ozbiljno obolevaju, a neki i daju otkaz. Razlog za sve ovo je emocionalno nasilje u kolektivu
Mobing
To je emocionalno nasilje, kolektivno psihološko maltretiranje, proganjanje jednog od zaposlenih od strane njegovih kolega, podređenih ili nadređenih, sa ciljem da se prisili da on ili ona napuste svoje radno mesto. Emocionalno nasilje može se ispoljavati na više načina preko: stalnih negativnih komentara, konstantne kritike na račun zaposlenog, njegovog socijalnog izolovanja unutar kolektiva, isključivanja socijalnih kontakata
iz njegovih službenih dužnosti, širenja glasina o zaposlenom, zaplašivanja i čak ponižavanja.
Zajedno sa terminom “mobing” nalazi se i termin “buling”. Oni su dosta slični. Mobing označava proganjanje nekog od zaposlenih od strane grupe saradnika, a buling je proganjanje “jedan na jedan”. Često se mobing i buling ostvaruju kroz kritike i uvrede, kroz neprijatnosti sa bilo koje tačke gledišta, preko sugerisanja svog stava osobama iz okruženja u slučaju da se nema direktno u svojim rukama uticaj na ugroženog, kroz postojanu kritiku i ukazivanje na službenu nekvalifikovanost i nekompetentnost.
Ne treba smatrati da su ove pojave nešto novo, da su one rezultat novog veka. Po prvi put njih je istraživao psiholog, lekar i naučnik dr Hajnc Lejman u Švedskoj, još u 20. veku. On je izmislio termin mobing i objasnio ga kao “psihološko maltretiranje” koje uključuje
“sistematsko, konstantno neprijateljsko i neetičko ponašanje jedne ili nekoliko osoba, usmerene protiv druge osobe, uglavnom same”. Lejman je klasifikovao 45 načina ponašanja koji su tipični za mobing, kao što su: sakrivanje neophodnih informacija, socijalna izolacija, kleveta, neprestano prigovaranje, širenje neistinitih tračeva, ismejavanje, kritikovanje itd.
Svako se može naći pod udarom mobinga
Razlikuju se “horizontalni” i “vertikalni” mobing. “Horizontalni” (među zaposlenima istog nivoa) najčešće primenjuju starije kolege u kolektivu u odnosu prema novim kolegama koji su tek stupili na posao. On se može iskazivati u vidu bojkota od strane kolega, davanja netačnih informacija, ignorisanja molbi, spletkarenja i sl. Razlog za ovakav mobing je banalan – starije kolege vide u novom kolegi konkurenta koji može da poljulja njihov položaj. Jedna od varijanti je da se novi zaposleni suviše razlikuje od kolektiva svojom neobičnošću, ili mu kolege prosto zavide na mladosti i uspešnosti.
“Vertikalni” mobing (među zaposlenima različitih nivoa) najčešće se pojavljuje gde postoji želja da se uprazni mesto za napredovanje u karijeri, da se ukloni konkurent, ili da se napakosti. Dobar primer za to je kada nadređeni želi da se oslobodi podređenog iz razloga ličnog karaktera. Po zakonu šef ne može da ga otpusti pa zato kreću stalni napadi na zaposlenog, optuživanje za nekompetentnost, nedisciplinovanost, rukovodilac stavlja pred njega neispunjive zadatke i na kraju ga primorava da sam dâ otkaz. Žrtva mobinga može da bude ne samo podređeni već i nadređeni. To se posebno često dešava kada zamenik ima želju da zauzme mesto šefa. Nadređenoj “žrtvi” u poređenju sa podređenima
prete i dodatne pojave u mobingu. Pa tako top menadžer može da dobija negativne ocene o radu šefa odeljenja, šef može da dobija sa zakašnjenjem naređenja od njemu nadređenih, a njemu podređeni mogu da sabotiraju njegove naloge itd.
Ko je kriv?
Problem mobinga dobija velike razmere. Svake godine u Evropi milioni zaposlenih različitih kompanija priznaju svojim psiholozima da se prema njima na poslu ophode nepravedno. Po statistici, u Nemačkoj polovina zaposlenih u kompanijama su žrtve
mobinga. Zato su u nekim evropskim zemljama (u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj) već doneti zakoni o moralnom praćenju na radnom mestu, koji štite žrtve mobinga. Svako može da bude žrtva mobinga jer za to postoje brojni razlozi.
Razlozi emocionalnog nasilja u kolektivu:
• konflikt – može se pojaviti na statusno istim pozicijama i kao po pravilu je nerazrešiv, ma koliko se čovek trudio, postepeno nerazumevanje sitnica prerasta u prave suprotnosti i razvija se do te mere da nema pomoći;
• nezdrava psihološka atmosfera u kolektivu – ponekad je zaposlenima potrebno “žrtveno jagnje” na koga će svaliti sve svoje frustracije;
• želja da se vlada drugim ljudima ili lična pakost – netrpeljivost čoveka prema drugom čoveku se može u potpunosti ispoljiti kroz emocionalno nasilje u kolektivu, posebno ako inicijator neprijateljstva ima određeni autoritet među zaposlenima i ako može da utiče na njih.
Neki oblici mobinga su:
• Kolege namerno ne primećuju prisustvo žrtve.
• Nikoga ne zanima mišljenje žrtve.
• Žrtvu ne pozivaju na skupove i svečanosti.
• Kritikuju je bez razloga.
• Kolege ogovaraju žrtvu iza leđa.
• Podsmevaju joj se, zovu je pogrdnim nadimcima.
O ozbiljnosti ovog problema svedoči sledeća činjenica. U knjizi “Nasilje na poslu” (“Violence at Work”), koju je izdao Međunarodni biro rada (MBR) 1998. god, mobing i buling se spominju rame uz rame sa ubistvom, silovanjem ili pljačkanjem. I to nije začuđujuće. Stalno proganjanje dovodi do toga da žrtva mobinga proživljava najsnažnije psihološke traume koje mogu da dovedu do narušavanja fizičkog zdravlja.
Posledice mobinga i bulinga su:
• psihološki problemi – nesanica, razdražljivost, depresija, teškoće u održavanju pažnje, napadi panike, misli o samoubistvu;
• problemi sa zdravljem – od malih slabosti do infarkta;
• nemogućnost da se normalno izvršavaju svoje službene dužnosti – kako zbog psihološkog pritiska od strane kolektiva, tako i zbog narušenog zdravlja;
• davanje otkaza – čovek ili sam daje otkaz ili ga otpuštaju;
• pogoršavanje situacije u kolektivu;
• smanjenje efikasnosti rada – energija zaposlenih se troši na ostvarivanje mobinga umesto na ispunjavanje važnih svakodnevnih zadataka.
Šta preduzeti?
Ukoliko kompanija ne obraća pažnju na takvo ponašanje svojih zaposlenih, podstiče ili čak provocira takvo ponašanje, može se reći da je žrtva praktično bespomoćna protiv takve snage i brojnosti, jednostavno je ugušena. Zdravlje i psihičko stanje čoveka koji je podvrgnut takvim napadima snažno se narušavaju, pojavljuju se oboljenja na nervnoj bazi kao i osećaj socijalne ugroženosti.
Greške koje se prave kada postoji emocionalno nasilje na
radnom mestu su:
• Ignorisanje pojave mobinga, trpljenje istog, pogrešno tumačenje ili namerno provociranje same kompanije ili rukovodstva organizacije;
• Emocionalno nasilje se i danas ponekad tumači kao obaveza na radnom mestu;
• Nemoć žrtve – čovek je toliko izmučen mobingom da prosto nije u stanju da sebe zaštiti, a kamoli da započne sudski proces.
Kako se izboriti sa posledicama mobinga:
• ne ignorisati čudno ponašanje kolega; ukoliko se ono pojavi, registrovati promenu u njihovim odnosima prema vama; što pre uvidite da ste upali u složenu situaciju, utoliko su vam veće šanse da se izbavite iz nje;
• izanalizirati ko od kolega bi mogao da bude inicijator vaše “muke”;
• razmotriti mogućnost prelaska na drugu poziciju unutar kompanije ili pronalaženja drugog posla (ovo drugo je svrsishodnije, jer žrtvi mobinga u takvom kolektivu je teško da živi i radi normalno i na drugoj poziciji);
• razmislite da li vam je potrebna psihološka ili medicinska pomoć;
• ne padajte u očaj, apsolutno niste sami: imate stare prijatelje, kolege iz drugih sektora, porodicu.
Napomena za rukovodioce
Odlučujuću ulogu u borbi sa mobingom ima rukovodstvo kompanije. Neophodno je ne samo da se pažljivo prate i da se u korenu saseku moguće pojave emocionalnog nasilja u
kolektivu, već treba i da se predupredi njegovo pojavljivanje. To se može uraditi uz pomoć uvođenja pravila ponašanja u organizaciju:
• kolege treba da se sa poštovanjem odnose jedan prema drugome, da poštuju pravila kulturnog ponašanja i da se pridržavaju visokih moralnih normi na radnom mestu;
• rukovodstvo treba da stimuliše učtivo obraćanje i da stvara atmosferu brige o zaposlenima.
Ukoliko ste uočili pojavu mobinga u kolektivu:
• pozovite učesnike konflikta i potrudite se da zajedno razmotrite problem koje se pojavio;
• trudite se da budete maksimalno objektivni kada rešavate konfliktne situacije;
• trudite se da zapošljavate one radnike čija se interesovanja uklapaju sa postojećom korporativnom kulturom i koji se lako mogu uklopiti u formirani kolektiv;
• objasnite žrtvi mobinga “pravila igre” u kolektivu, moguće je da ih novozaposleni jednostavno nije shvatio;
• organizujte neformalna dešavanja za zaposlene kako bi oni mogli više međusobno da se upoznaju van posla;
• ukoliko se konflikt može rešiti samo otpuštanjem neprilagođenog zaposlenog, morate biti spremni i na to, čak i ako je krivac cenjeni radnik;
• svaki zaposleni treba da ima jasno definisane svoje službene dužnosti, kako bi žrtva mobinga mogla da se zaštiti od nepravednih optužbi o nekompetentnosti i nedisciplinovanosti;
• obratite pažnju na nivo informisanosti zaposlenih o životu kompanije, to će sprečiti širenje glasina i pojavu nedoumica.
Dr Elmira Martens, Pharmexpert
Magazine White – broj 30