Izvor: Doživeti 100
Tekst: Dejana Kovačević, doktor stomatologije
Gingiva – prva barijera eksternim uticajima
Gingiva predstavlja deo potpornog aparata zuba – parodoncijuma, koji pored nje sačinjavaju i alveolarna kost, periodoncijum i cement korena zuba.
Ona je izuzetno bitan element parodoncijuma, jer je direktno izložena spoljašnjoj sredini i na taj način predstavlja prvu barijeru eksternim uticajima. Pored zaštitne gingiva ima senzornu i nutritivnu funkciju. Intaktna gingiva je svetlo ružičaste boje i sitnozrnaste strukture.
Oboljenja desni
Gingivitisi predstavljaju oboljenja gingive, koja se karakterišu inflamacijom i infekcijom, a glavni etiološki faktor za njihov nastanak jeste dentalni plak ili biofilm, koji je ustvari kolonija mikroorganizama, i koji se može naći na zubima, gingivi, protetskim i ortodontskim radovima.
Imuni sistem uglavnom uspeva da se izbori sa ovim mikroorganizmima, ali se dešava da, u slučajevima pada imuniteta, organizam ne može da savlada iste, te se javljaju klinički znakovi gingivitisa.
Faktori koji pospešuju nastanak oboljenja desni su: loša oralna higijena, pušenje, genetski faktori, stres, sistemska oboljenja (Dijabetes melitus), kao i neki lekovi (kortikosteroidi, citostatici).
Nekoliko faza u razvoju gingivitisa
Razvoj gingivitisa prolazi kroz nekoliko faza, a jedan od ranih simptoma jeste krvarenje desni na blagu provokaciju. U poslednjoj, razvijenoj formi dolazi do promene boje gingive, njene strukture, konzistencije, oblika i položaja, ona postaje jače ili slabije crvena, često i lividna, u kojoj meri, zavisi od samog
tipa gingivitisa.
Simptomi upozoravaju
Ono na šta se pacijenti uglavnom žale jesu promena boje gingive, osećaj stranog tela između zuba, usled prisustva otoka, krvarenje na najmanju provokaciju, npr. usled četkanja zuba, i veoma retko, na prisustvo bola. Veoma je važno da se ovi simptomi prepoznaju kako bi se pravovremeno počelo sa terapijom,
jer svako prolongiranje može negativno uticati na stanje, u vidu širenja infekcije u dublja parodontalna tkiva, a samim tim dovesti do destruktivnih promena alveolarne kosti koja podupire zube. Kao terminalna faza parodontopatije, javlja se migracija i gubitak zuba.
Kauzalna terapija gingivitisa
U zavisnosti od tipa gingivitisa, primenjuje se i određena terapija, a ono što je zajedničko za sve jeste pristupanje eliminisanju lokalnih i sistemskih etioloških faktora (npr.uklanjanje dentalnog plaka i kamenca) i održavanje besprekorne oralne higijene uz primenu oralnih antiseptika.
Preparati na bazi hlorheksidin diglukonata antiseptici prvog izbora Hlorheksidin diglukonat je oralni antiseptik, koji se može naći u koncentracijama 0,06% za svakodnevnu prevenciju, 0,12% za kratkotrajnu upotrebu i 0,20% za lokalno intenzivno delovanje.
U zavisnosti od pomenutih koncentracija, svoje dejstvo može ispoljiti bakteriostatski (niže koncentracije) i baktericidno (više koncentracije). Idealan je za upotrebu pre i posle oralno-hirurških intervencija, kod stomatitisa, drugih bolnih stanja usne duplje i uopšte kod svih stanja gde je iz nekog razloga
otežano korektno održavanje oralne higijene. Pored toga, ovaj antiseptik deluje i antifugalno, jer stvara baznu sredinu u usnoj duplji, a za razvoj Candide albicans naophodna je kisela sredina. Još jednom je potrebno naglasiti da je od izuzetnog značaja delovati pravovremeno i korektnom terapijom, jer je
gingivitis reverzibilan proces, a širenjem infekcije u dublja parodontalna tkiva, postaje ireverzibilan.