M. A. VELjKOVIĆ |
Dr Endi Ših, svetski stručnjak za autizam, u intervjuu za “Večernje novosti”, objašnjava zašto je broj osoba sa autizmom u porastu, koliki je značaj istraživanja iz ove oblasti.
SIMPTOMI autizma kod dece u mnogim slučajevima otkriju se veoma kasno, a veliki problem u ranom dijagnostikovanju ovog poremećaja je nedostatak stručnjaka iz ove oblasti i centara za pružanje što ranije pomoći.
Na ovaj problem upozoreno je i na simpozijumu o autizmu u Nišu, koji je organizovao UNICEF. Stručnjaci su ukazali da bi kvalitet života dece sa poremećajima iz autističnog spektra bio bolji, a oni prihvaćeni u sredini, neophodno je njihovo rano uključivanje u obrazovni sistem i što bolje razvijanje društvenih odnosa. Ovaj stav većine specijalista za ovu oblast, deli i doktor Endi Ših, predsednik “Autism Speaks”, najpoznatije i najveće svetske organizacije koja se bavi autizmom.
Doktor Ših ima veliko istraživačko iskustvo iz oblasti autizma, i u radu sa institucijama koje se bave ovim poremećajem širom sveta, u intervjuu za “Večernje novosti”, posle simpozijuma u Nišu, gde je bio naš gost, objašnjava zašto je broj osoba sa autizmom u porastu, koliki je značaj istraživanja iz ove oblasti i koliko ona doprinose boljem lečenju ovog pormećaja.
* Nedavno je identifikovano 18 novih genetskih varijacija koje povećavaju rizik od autizma. Koliko to doprinosi ranijem otkrivanju autizma?
– Autizam izaziva kombinacija genetskih i spoljnih faktora rizika. Stoga, malo je verovatno da samo genetski test može da potvrdi dijagnozu autizma, jer isključuje spoljne faktore rizika. Umesto toga, genetske promene trebalo bi da nas upozore da povećani rizik postoji. Zato je potrebno pažljivije pratiti razvoj deteta kako bi se rani znaci potencijalnog autizma uočili što pre, i kako bi se roditelji na vreme obratili lekarima za pomoć.