PIŠE:PROF. DR ĐURO MACUT,
redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, endokrinolog, Klinika za endokrinologiju,dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, Medicinski fakultet u Beogradu
Šta su to SGLT 2 inhibitori?
Inhibitori natrijum-glukoznog kotransportera 2 (sodium–glucose cotransporter 2, SGLT 2) predstavljaju novu klasu
oralnih lekova u lečenju obolelih od tipa 2 dijabetesa (T2DM).
Kako deluju ovi lekovi i da li je njihov mehanizam dejstva zavisan od insulina?
Patofiziologija dijabetesa je kompleksna i uključuje brojne defekte kao što su insuficijencija β-ćelije endokrinog pankreasa, odnosno sniženje insulinske sekrecije, postojanje insulinske rezistencije, povećanje sekrecije glukagona u α-ćelijama pankreasa, povećana lipoliza u masnom tkivu, inkretinski deficit i rezistencija u gastrointestinalnom
traktu, i povećana reapsorpcija glukoze u bubrezima. Tek nedavno je shvaćeno da bubreg može predstavljati potencijalni terapijski cilj. Bubrezi utiču na homeostazu glukoze preko reapsorpcije glukoze koja se filtrira u glomerularni filtrat. SGLT-2 olakšava reapsorpciju glukoze u plazmu, dok se inhibicijom ovog procesa snižava stopa glukozne reapsorpcije iz urina za 30-50%, promoviše glikozurija i na taj način snižava nivo glukoze u krvi. Delovanje ove grupe oralnih agenasa u lečenju T2DM je nezavisno od delovanja insulina.
Koliko su efikasni u snižavanju HbA1c i da li se mogu kombinovati sa drugim oralnim agensima i sa insulinom?
Kao monoterapija u lečenju obolelih od T2DM, SGLT-2 inhibitori poboljšavaju glikoregulaciju snižavanjem glikemije na tašte i posle obroka, i imaju ukupan efekat na snižavanje HbA1c do 1.2%. U slučaju korišćenja SGLT-2 inhibitora kao dodatne terapije, studije su pokazale poboljšanje glikemijske kontrole sa niskom stopom hipoglikemije.
Tako SGLT-2 dodat metforminu, ili metforminu u kombinaciji sa sulfonilurejom, vodio je sniženju HbA1c do 1%. Sli-
čne stope sniženja HbA1c od 0.7-1% su pokazane pri dodavanju SGLT-2 inhibitora pioglitazonu, glimepiridu, insulinu ili kombinaciji insulina sa drugim oralnim antidijabetesnim agensom. Važno je napomenuti da kada se SGLT-2 inhibitor primenjuje u kombinaciji sa sekretagogima insulina kao što je sulfonilureja, ili sa insulinom, može
se razmotriti primena manje doze insulina ili sekretagoga insulina kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije.
Kako utiču na telesnu težinu?
Pokazano je da primena SGLT-2 inhibitora dovodi do redukcije telesne težine od 4.7 kg u studijama koje su trajale 4-104 nedelje, kako u slučaju monoterapijske primene ili ukoliko su bili dodati na već postojeću terapiju metforminom, sulfonilurejom ili insulinom.
Da li je taj efekat održiv tokom vremena?
Delovanje SGLT-2 inhibitora u vidu monoterapije ili kombinovane terapije sa oralnim formama ili insulinom, pokazalo je održavanje efekta i u vremenskom rasponu od 4-90 nedelja lečenja obolelih od T2DM.
Izazivaju li hipoglikemije?
Delujući nezavisno od insulina, ovi agensi nemaju rizik od nastanka hipoglikemije zbog čega se mogu koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim agensima.
Mogu li bolesnici očekivati još neku korist od ovih lekova?
Imajući u vidu mehanizam delovanja SGLT inhibitora, ovi agensi mogu biti efikasni kod bolesnika nezavisno od dužine trajanja bolesti. Oni takođe mogu dovesti do smanjenja telesne mase koja je posledica gubitka glukoze (kalorija) urinom i glukozom indukovanom osmotskom diurezom. Njihov blagi osmotsko-diuretski efekat mogao bi dovesti do sniženja arterijskog krvnog pritiska.
Uzimajući sve navedeno u obzir, ovi efekti mogu imati ukupno povoljno dejstvo na kardiovaskularne ishode dijabetesa.
Ako ovi lekovi snižavaju krvni pritisak, treba li korigovati antihipertenzivnu terapiju?
Ukoliko u nekom slučaju primena SGLT-2 inhibitora dovede do značajnijeg povećanja diureze i smanjenja volumena tečnosti u organizmu, kao i posledičnog pada arterijskog krvnog pritiska, tada je neophodno da se nadoknadi volumen i privremeno prilagodi ili prekine primena SGLT-2 inhibitora i antihipertnzivne terapije.
Dolazi li do povećanog broja urogenitalnih infekcija tokom uzimanja terapije?
Prisustvo glukoze u urinu olakšava razvoj bakterija u urinarnom traktu što može dovesti do infekcije. Neke studije su pokazale povećanje incidence urinarnih infekcija, vulvovaginitisa i balanitisa u bolesnika koji su koristili SGLT-2 inhibitore iako bez jasne potvrde bakterijskom kulturom i bez značajno većeg broja slučajeva u odnosu
na pacijente lečene placebom. U celini, veći broj urinarnih infekcija je prijavljivan u ženskoj populaciji.
Može li doći do dehidratacije?
Već je napomenuto da ova klasa lekova može povećati diurezu uz posledično smanjenje volumena cirkulišuće tečnosti.
Stepen potencijalne dehidratacije se može proceniti povećanjem hematokrita. Međutim,povećanje hematokrita za 1-2% u nekim od studija sa primenom SGLT-2 inhibitora odgovaralo bi tek blagom smanjenju volumena.
Kako se uzima lek, da li je povezano sa uzimanjem obroka?
SGLT-2 inhibitori se primenjuju oralno, jednom dnevno, u bilo koje doba dana, sa ili bez hrane.